„U vašu crkvu idu slabi ljudi“, izjavila je jedna osoba pre neki dan. Pod „slabi“ je mislila oni koji se nisu uspeli da se izbore sa životom i hrišćanstvo im je poslednje pribežište, prilika da ne potonu skroz. Poslednja luka jer su suviše slabi da izdrže oluju.
To je ujedno česta kritika hrišćanstva, da im je hrišćanstvo mesto utehe za slabe, za one koji ne mogu da se izbore sa životom. Moj prijatelj nije želeo da me uvredi (što često stoji iza ovakvih komentara), ali me je ponovo pokrenuo na razmišljanje.
Neposredno posle tog događaja, kao crkva smo održali smo Večeru Gospodnju (tako nazivamo Pričest, Evharistiju). U našoj crkvi to je događaj sa dosta preispitivanja, molitve i slavljenja. Jedna od pesama je bila sa rečima „Bez tebe ja ne mogu da živim Gospode“.
Često promenim reči te pesme i pevam je „Bez tebe ja ne želim da živim Gospode“, ali ovaj put snažno sam postao svestan i pevao „Bez tebe ja ne umem da živim Gospode“. Ponavljao sam te reči iznova i iznova celu službu. Moj prijatelj je bio u pravu, ja ne umem da živim bez Hrista.
Probao sam i ne umem – završio sam kao alkoholičar, skoro uništivši svoj život. I dan danas mi se desi da u mom slepilu pokušam da živim bez Isusa (pokušavajući da sam, bez molitve i vere, rešavam probleme) i ponovo otkrivam da ne umem! I otkriću vam tajnu – ponosan sam na to priznanje!!!
U knjizi Poslovica 9:10 (Stari zavet) piše: „Strah Gospodnji je početak mudrosti.“. Svest o Bogu, o potrebi za Bogom je početak mudrosti jer čovek nije ni napravljen, dizajniran da živi bez Boga. Oni koji odbijaju Boga time rade protiv sebe samih.
Avgustin je to davno rekao „Jer si nas stvorio za Sebe, i srca naša nemaju mira dok se ne smire u Tebi.“ Smisao čovečijeg bitisanja jeste zajednica sa Bogom. I zato nije sramota biti slab, mudro je prihvatiti da ti je potrebna Božija pomoć. Možda samo ljudi u nevolji lakše priznaju da jesu u nevolji, što je odgovor za mog prijatelja...
Završnu misao mi je dao propovednik koji je gostovao kod nas u crkvi večeras – Geret Bolton. Nazvao je hrišćanstvo „čudesno vođen običan život.“ Život u kome i najmanja sitnica ima smisao.
Sećam se kada sam prvi put došao u crkvu propovednik je govorio o radosti ustajanja ujutru, jer ima razloga da ustaje. Koliko samo mu samo zavideo, ja sam mrzeo buđenje, još jedan „prokleti dan.“ I onda sam doživeo čudo vere, nanovog-rođenja, i počeo da se budim sa radošću! Od tada je prošlo već sedamnaest godina i mnogo loših uspomena je izbledelo, i zaboravim koliko mi je Hristos potreban. Ovih dana se podsećam te istine i zahvalan sam Bogu što sam ponovo otkrio da bez Njega ne umem da živim, jer samo sa Njime mogu da živim „čudesan običan život“!!!
I završavam ovo razmišljanje rečima pesme:
Trebam te da mi ruku svoju daš,
Trebam te da vodiš život moj
Trebam te moj Gospode svaki dan,
Više od svega na svetu trebam Te.
Bez tebe ja ne mogu da živim Gospode
Bez tebe ja NE UMEM da živim Gospode!
Beređi Dušan Bera
PS. Poslušajte pesmu momaka iz Centra Duga, na kampovanju 2018... Razlog više za moj argument
PSS. Ako vam se dopada moj tekst, prijavite se u listu čitalaca ovog bloga. Hvala.
„U vašu crkvu idu slabi ljudi“, izjavila je jedna osoba pre neki dan. Pod „slabi“ je mislila oni koji se nisu uspeli da se izbore sa životom i hrišćanstvo im je poslednje pribežište, prilika da ne potonu skroz... Moj prijatelj nije želeo da me uvredi ali me je ponovo pokrenuo na razmišljanje - pa ja stvarno je umem da živim bez Hrista.
ОдговориИзбришиDa, čestu ljudi misle da u crkvu idu "slabi ljudi", ali ne slažem se sa tim ljudima! Ne zbog toga što sam ja jedna od "slabih" nego što su Hrišćani u stvari JAKI ljudi i jake ličnosti! Zašto tako mislim? pa da su slabići da li bi Hrišćanstvo opstajalo posle toliko godina progonstava?! A takođe mislim da se mi JESMO uspeli izboriti sa nedaćama ovoga života! Meni Hrišćanstvo nije pribežište, nikada o tome nisam na taj način ni razmišljala,čak ni kada sam prihvatila Hrista. Meni je Hrišćanstvo moj život, samo mi je žao što sam mnoge godine života potrošila uzalud lutajući bez Boga. "Jake" ličnosti, oni koji nemaju Boga nalaze svoje pribežište u alkoholu, ljubavnim aferama, kriminalu...pa ko su sad slabići a ko jaki???
ОдговориИзбришиSamo bih dodao:
ОдговориИзбришиGospode Isuse Hriste, riznico dobara, daruj mi potpuno pokajanje i trudoljibivo srce u traženju Tebe, daruj mi blagodat Tvoju i obnovi u meni crte Tvoga lika. Ja Te iznova ostavljam Ti me nemoj ostaviti. Pojavi se , tražim Te, odvedi me na pašu Tvoju i ubroj me u ovce svoga izabranoga stada, hrani me sa njima biljem božanskih tajni Tvojih. Amin.
Oni koji ne veruju i ne žele, uvek imaju neki izgovor.
potpuno se slažem, samo što je izvor naše jačine u Hristu a ne u nama. Najača strana hrišćanina je spremnost da prihvati da mu je Hristos potreban. Za razliku od onih koji to odbacuju, navodno zato što su "jaki". Mi našu "jačinu" nađemo u Hristu.
ОдговориИзбришиZaista istinito...Ja sam ovih dana nekoliko puta dobro "udarila glavom o zid",pa sedoh da se preispitam... I shvatila: pokušavam da živim "samostalno",kao da ne znam kako će se to završiti. Mi smo samo loze, bez čokota smo ništa. Isuse,pomozi mi,bez Tebe ne mogu, ne umem, neću....
ОдговориИзбришиJa bih samo jako volela da vidim tu jaku ličnost (ako su Hrišćani slabi)koga prvo zazove kada dođu nevolje i patnje.
ОдговориИзбришиCovek koji je pun sebe, kod njega nema mesta za Boga. Najvece istina svakog pojedinca je ta da je on sam sebi najveci neprijatelj.
ОдговориИзбришиZato nam je potreban Onaj koji je Prijatelj i da ne nabrajam sta je sve...