Nasilje nad hrišćanima svetski problem

Oštećenja na zidu posle napada 

Kao „čestitku čovečanstvu za novu godinu“, na prvi dan nove 2011. godine, islamski teroristi su u Aleksandriji u Egiptu, ispred Koptske crkve ubili 21 osobu a stotinjak ranili. Bombaš samoubica, misleći da služi bogu, ubio je sebe a i ljude koji su izlazili iz crkve.

Takodje tih dana je Al-kaida  u Iraku objavila da su „svi hrišćanski centri, organizacije i institucije, vođe i sledbenici legitimni ciljevi za džihadiste“. Jedini razlog – zato što su hrišćani. Ne moraju biti čak ni sledbenici učenja Isusa Hrista, samo nominalni posetioci crkava, ali već samim tim što nose ime hrišćanin, postaju meta islamskih terorista. Hristovo ime je bilo i ostalo je ime na koje ljudi ne mogu da ostanu ravnodušni.

Da li sam iznenađen? Ne. Već sam na ovim stranicama pisao o progonstvu hrišćana. Ono što me je iznenadilo ovaj put jeste reakcija štampe. Dojče vele je na svom internet izdanju objavio članak pod naslovom „Nasilje nad hrišćanima svetski problem“. Članak počinje rečima: „Propovednici multikulturalnosti zahtevaju tolerantnost samo od Zapada, nikada od drugih. Ali, kada je reč o progonima hrišćana neprihvatljiva je bilo kakva tolerantnost, piše nemačka štampa povodom napada u Egiptu.“

Koptska crkva u kojoj se desio

teroristički napad

Navodim još neke interesantne misli iz članka.  Hamburger abendblat piše: 

„Napad jasno ukazuje na ono pred čim rado zatvaramo oči: hrišćani su ona verska zajednica čiji su pripadnici u najvećem broju ugroženi. U Saudijskoj Arabiji zabranjeno im je da služe službu Božju, u Kini van zvanično odobrenih crkava preti im progon, u Nigeriji su na meti izliva mržnje. 

Mnoge islamske zemlje prelazak iz islama u hrišćanstvo kažnjavaju smrću. Nasilje prema hrišćanima je svetski problem. Čak ako i vlade u Egiptu i u drugim nehrišćanskim zemljama ozbiljno shvate papin novogodišnji poziv da bolje zaštite hrišćane, one su pred nerešivim problemom. 

U krajnjoj liniji niko ne može efikasno da stane na put fanatičnim teroristima. Onoga ko je spreman da pogine da bi ubio pripadnike druge vere nemoguće je zaustaviti pretnjom oštrih kazni.“

Frankfurter noje prese: „Nemoguće je izbeći utisak da je, ne samo u Iraku, dozvoljeno nasilje prema hrišćanima. I u Avganistanu, Jemenu, Somaliji, čak i u Turskoj ljude ubijaju samo zato što su hrišćani. Na meti su ne samo misionari i stranci koji pružaju humanitarnu pomoć, nego i konvertiti i domaći hrišćani koji – kao Kopti u Egiptu, predstavljaju značajnu manjinu.“ 
„Ubistvo egipatskih hrišćana pokazalo je celom svetu  da progon hrišćana nije odavno zatvoreno poglavlje u istoriji sveta. Naprotiv, 200 miliona hrišćana živi u zemljama u kojima zbog vere mogu da očekuju progone, šikaniranje, čak i smrt. U pojedinim muslimanskim zemljama hrišćani su u naročito teškoj situaciji. A povrh svega islamski fanatici objavili su rat hrišćanima u celom svetu. Na sve to na Zapadu se dugo nije obraćala dovoljna pažnja i to se prećutkivalo.“

Pada mi na pamet – Hvala Bogu da su im se oči otvorile!!! Znam koliko se truda ulaže da se pitanje progonstva hrišćana stavi u videlo javnosti. Na neki način vidim i tu plod molitvi mnogih koji se mole za progonjenu crkvu. Nadam se da tu priča neće stati i da će kao rezultat doći barem neki vid oslobođenja za progonjene. Nadam se i molim se! 

Koristim ovu priliku da sve nas pozovem da se aktivnije molimo i govorimo o progonstvu hrišćana u svetu. U novembru mesecu, ove godine, bila je organizovana molitvena kampanja Svetske evanđeoske alijanse pod nazivom „Da li čuješ njihov plač“. 

Ne znam koliko je crkava učestvovalo u ovoj kampanji, a nisam siguran ni da li su se ikada molili za nekoga van njihovog uskog kruga interesa. Iskusio sam da su me ljudi, u mojoj „rođenoj crkvi“, prozivali što se molimo na službama za progonjene, umesto da se molimo npr. za ekonomsku situaciju u Srbiji. 

Prvi poziv - izađimo iz naše uskogrudosti, molimo za progonjene. 

Drugi poziv- setimo se opomene Hristovih reči- Matej 25:
31 "Kad Sin čovečiji dođe u svojoj slavi, a s njim svi njegovi anđeli, sešće na presto svoje slave. 32 Pred njim će biti okupljeni svi narodi, a on će razdvojiti jedne od drugih kao što pastir razdvaja ovce od jaraca. 33 Ovce će postaviti sebi zdesna, a jarce sleva. 
34 Onda će Car reći onima zdesna: 'Dođite, vi blagosloveni moga Oca, i nasledite Carstvo koje je za vas pripremljeno od postanka sveta! 35 Jer, bio sam gladan - i vi ste mi dali da jedem; i žedan - i vi ste me napojili. Bio sam stranac - i vi ste me ugostili; 36 i go - i vi ste me obukli. Bio sam bolestan - i vi ste me negovali; i u tamnici - i vi ste me posetili.'; 
37 Tada će mu pravednici reći: 'Gospode, kad smo te to videli gladnog, i nahranili te; i žednog, i napojili te? 38 Kad smo te videli kao stranca, i ugostili te; i golog, i obukli te? 39 I kad smo te to videli bolesnog ili u tamnici, i posetili te?' 
40 A Car će im odgovoriti: 'Istinu vam kažem: kad god ste učinili nešto za jednog od ove moje najmanje braće, za mene ste učinili.' 
41 Potom će reći onima sleva: 'Idite od mene, prokleti, u večni oganj koji je pripremljen za đavola i njegove anđele! 42 Jer, bio sam gladan, a vi mi niste dali da jedem; i žedan, a vi me niste napojili. 43 Bio sam stranac, a vi me niste ugostili; i go, a vi me niste obukli. Bio sam bolestan i u tamnici, a vi me niste posetili.' 
44 Tada će mu ovi reći: 'Gospode, kad smo te to videli gladnog ili žednog, kao stranca ili golog, bolesnog ili u tamnici, a da ti nismo pomogli?' 45 A on će im odgovoriti: 'Istinu vam kažem: kad god niste nešto učinili za jednog od ovih najmanjih, niste učinili ni za mene.'“ 

Božija reč nas opominje - nemojmo zanemariti naše hrišćanske dužnosti prema ugroženima. Ne možemo da ih fizički posetimo ali možemo da ih zastupamo pred Bogom i pred ljudima. 

Treći poziv- čuvajmo se mržnje i netrpeljivosti prema ljudima Islamske veroispovesti. Na prvom mestu velika većina nisu teroristi i ne podržavaju terorizam. A na drugim mestu Hristos nas poziva da volimo naše neprijatelje. Izraz ljubavi koji možemo da učinimo jeste da se molimo za njih. Molimo se za mir na Bliskom istoku, molimo za promenu u njihovim državama, a iznad svega da upoznaju Hristovu spasonosnu poruku. Da „prorok Isa“ postane za njih Spasitelj Isus Hristos!

Beređi Dušan Bera