Razmišljam danas o izveštaju Dik Martija o trgovini ljudskim organima u toku rata na Kosovu. Pratio sam i ranije izveštaje, istrage, komentare, ali nekako sam se nadao da to nije istina. Ne zbog političke opredeljenosti nego valjda zbog stalne naivnosti, ili možda zaslepljenosti idejom da je čovek dobar. Znam šta govori Sveto pismo - "nema dobrog ni jednog..." i znam i "iz srca vašeg izvire zlo" i znam "dela tela su..." (Gal. 5:19-21) ali se uvek zavaram mišlju da je čovek u načelu dobar.
Valjda me zavarava uticaj humanizma/komunizma u kome sam odrastao??? Poruka mog detinjstva - čovek je dobar i radiće da promeni ovaj svet. "Na kraju će svet, kroz naš zajednički rad, biti bolje mesto". Kakav apsurd, i kakva laž. Pismo toliko istinito govori - biće gore, i gore, i gore, sve dok se mera ljudskog zla ne prelije.
A šta me potresa u vezi izveštaja kojeg sam spomenuo? Prvo što oslikava svo licemerje ljudskog uređenja. Navodim iz izveštaja B92 - "Dik Marti je rekao, da u svom izveštaju nije naveo ništa novo da su svi znali za zločine koje je počinila OVK, ali je novo to što je to neko rekao i napisao.". Znači sve vreme se znalo, ali se i sakrivalo...
No to me i ne šokira toliko, davno sam prestao da verujem u pravednost ljudskih institucija. Šokira me zapravo zverstvo ljudskog bića. Oteti čoveka, i ubiti ga vadeći mu organe kako bi zaradio na tome????? Dolazi mi u sećanje izjava iz Orvelove "Životinjske farme", sam kraj knjige, kada se ljudi i svinje udružuju, napijaju i orgijaju zajedno, i Orvel piše, ako se dobro sećam "I više se nije znalo ko je čovek, a ko je svinja." Pamtim ove reči već dvadeset godina, u ovakvim momentima mi dođu u misli.
Razmišljam i o tome šta učini da čovek postane svinja, zver? U „Doba ekstrema“, pisac Erik Hobsdaum navodi pismo, mladog, fašističkog vojnika, napisan oko 1943. godine: „Umreti za otadžbinu – za Ideju!!!... Ne, to je uobičajni izgovor. Čak i na frontu ubijanje je prava stvar... Umiranje je ništa, to je nepostojanje. Niko ne može da zamisli vlastitu smrt. Ubijanje je prava stvar. To je ona granica koja mora da se pređe. Da, to je konkretan čin tvoj volje. Jer ti činiš da tvoja volja živi u volji drugog čoveka.“ Da li je to izvor zla – žudnja za moći, vladanjem kao kod ovog zaluđenika? Šta učini da se kod nekog zlo prosto otrgne i podivlja???
Ne znam i nemam odgovor ali to dovodi da se na kraju, tim više divim delu Spasitelja Isusa Hrista. Kako piše u Filipljanima 2 – „On koji je u Božijem obličju, nije smatrao plenom svoju jednakost s Bogom, nego je samoga sebe učinio ništavnim, uzevši obličje sluge, postavši sličan ljudima. I kad je po spoljašnosti postao sličan čoveku, ponizio je samoga sebe postavši poslušan do smrti...“. A radi koga? Radi čoveka, onog istog koji može postati i zver. Velika je milost Božija!!!
Beređi Dušan Bera
- Podržite blog KaHristu na sledeće načine:
1. Prijavite se u listu čitalaca ovog bloga. Opcija je sa strane ili ispod teksta (mobilni)
2. Podelite tekstove sa KaHristu na društvenim mrežama...
Bera, treba da pocnes knjige da pises. Jesi li razmisljao o tome?
ОдговориИзбришиDivno Bera hvala. Imam komentarčić, kada si u ratu i ubijaš osećanje je drugačije, ta osoba nije čovek, ili je bar tako ne doživljavaš u tom trenutku.Sve je nekako drugačije, nenormalne stvari postaju savršeno normalne i posle kada izađeš iz te "normalnosti" imaš debeo problem da to svariš. Jedni se ubiju, drugi se propiju, neki se navuku na drogu, neki nikada ne pričaju o tome, i retki su koji uspeju da zadrže iluziju da ta lica nisu ljudi.
ОдговориИзбришиPotpuno se slažem, mislim da čovek ne može ostati ravnodušan na nanošenje zla drugom čoveku. Zlo te menja, obuzima, zarobljava i na kraju tranformiše. Mislim da nikakvi ideali (pa ni patriotski kakvi su u ratu) to ne mogu da zaustave. Primer su i poslednji ratovi i mnoštvo samoubistava branitelja/dobrovoljaca koji ne mogu više da žive sa zlom koje su činili. Možda je to i suština Isusove izjave "ko se mača lati, od mača i gine."
ОдговориИзбриши