Dosada, bolest savremenog doba

Dosada, bolest savremenog doba. 

O dosadi... čak u vreme praznika

Zašto pisati o dosadi? (tekst je napisan u vreme Božićnih praznika). Božićni praznici su vreme radosti, poseta, zabave – suprotno od dosade. U crkvama se održavaju posebne božićne službe, koncerti, dečije predstave... 

Smatram Božić za najintenzivniji period u životu crkve. Iako je tako, baš u božićno doba dosada i te kako utiče na naše živote. Božić nameće obavezu propovednicima, učiteljima/učiteljicama nedeljne škole i ostalima koji su uključeni u rad crkve da ponude nešto novo i drugačije u odnosu na prethodne godine. 

Ako se ponovi već viđena predstava ili propoved, to se doživljava kao razočarenje ili kao dosadno veče. Postavljam pitanje – da li se crkvi nameće zadatak zabavljača? Cilj navedenog pitanja nije da proceni praksu, nego da pokrene razmišljanje koliko na nas utiče duh našeg vremena.

Zašto je dosada postala bolest savremenog doba?

Na razmišljanje o dosadi me je pokrenula knjiga Ričarda Vintera - „I dalje dosada u kulturi zabave“ (Still Boared in a Culture of Entertainment), u kojoj autor analizira razloge sve veće prisutnosti dosade u veku „zabave“. Interesantna je njegova analiza engleske književnosti i prikaz odsustva (ili slabe zastupljenosti) pojma dosade sve do sadašnjeg vremena. Zaključak je da je dosada danas, u kulturi zabave, prisutna kao pojam više nego ikad.

Šta znači da živimo u kulturi zabave pokazuju sledeći primeri - Kablovski TV operater, čije usluge koristim, nudi 78 TV kanala, pet kanala sa crtanim filmovima koji su posvećeni deci, pet muzičkih kanala, četiri sportska kanala... 

Internet nudi blogove, e-mail, Fejsbuk, forume, veb stranice, Instagram, pretraživače interneta, igrice preko interneta, Youtube... 

Savremena muzička ponuda je raznovrsna: pank, hard-rok, grandž, post grandž, pop, metal, tehno, ambijent, džez, rep, hip-hop, latino, klasika, folk, tubo-folk, starogradska muzika; samo su neki od prisutnih muzičkih pravaca. 

Na Olimpijskim igrama takmičilo se u 302 sportske discipline, a to je tek mali deo od ukupnog broja postojećih sportskih disciplina. 

I moglo bi tako u nedogled, o raznim vrstama časopisa, stripova, video igrica, književnosti, teatra, filmova...

Za svakoga postoji nešto da ga zabavi. U takvoj situaciji bi smo očekivali da je nemoguće da nam bude dosadno, a dosada je prisutna više nego ikada. Pojedini autori nazivaju dosadu „zaraznom bolešću našeg vremena“. 

Zašto je to tako? Razlozi koje neću analizirati u tekstu su:  - psihološke prirode (npr. ljudsko nepodnošenje monotonije ili dosada kao posledica kliničke depresije);
- dosada kao posledica naše grešne prirode i oštećenosti grehom. 

Šta širi dosadu kao bolest savremenog doba?

Faktori koji me interesuju u ovom članku, a  doprinose „zarazi dosade“ su sledeći:

1. Prestimulisanost dovodi do zasićenja i dosade 

„Kada smo stimulisani sa svih strana, dolazimo do tačke u kojoj nas ništa ne može dovoljno duboko izazvati. Bombardovani sa previše uzbudljivog i onoga što zahteva našu pažnju, mi postajemo nemoćni da razlikujemo i izaberemo između mnogo opcija. 

Rezultat je da od svega isključimo našu pažnju. Dosada koju danas osećamo verovatno mnogo više dolazi od preopterećenja, nego od premalog opterećenja. Kada smo okruženi sa toliko puno informacija, teško nam je da sortiramo šta je relevantno i značajno i da vidimo značaj u bilo čemu... 

Dosada može biti psihološka manifestacija našeg unutrašnjeg odbrambenog mehanizma.“ (Vinter, 2002:36-37)

2. Vremenom, određena vrsta zabave gubi efekat i potrebna je nova stvar da zaokupi naš interes i zabavi nas

Primer je industrija video-igrica, koja svake godine izbacuje nove, usavršene verzije video-igrica, kako bi održala interes svojih potrošača. Posle višestrukog ponavljanja, mi se naviknemo na određene impresije i postaju nam obične („dosadne“). U situaciji u kojoj nas je industrija zabave naučila na visok kvalitet ponude, sve je teže pronaći stvari koje bi nas zainteresovale.

3. Treće, naša kultura jeste hedonistička, teži zadovoljstvu kao vrhunskoj vrednosti. 

Reklame gađaju naša čula obećavajući nam savršeno uživanje, mekoću, uspeh, izgled... sve ono što bi smo želeli da imamo ili budemo. Težnja zadovoljstvu kao vrhunskoj vrednosti, budi našu egocentričnost, okrenutost sebi samima, i sve što ne doprinosi našem zadovoljstvu postaje dosadno.

Posledice „zaraze dosadom“ su ogromne. Pošto ljudi teže novim stimulansima, uzbuđenjima, „onome što čini da se osećaju živima“, to dovodi do povećanja zloupotrebe psiho-aktivnih stimulansa (droga), kocke kao vida zabave, neprihvatljivih oblika seksualnog ponašanja, pa čak i nezamislivih perverzija. 

Posledica dosade može biti i depresija, nemir, nezadovoljstvo.

Simptomi zaraze dosadom među vernicima

Među hrišćanima, iako nisu izuzeti od navedenih grešnih načina ponašanja, „zaraza dosadom“ se ispoljava kroz traganje za senzacijom i „duhovnom stimulacijom“. Činjenica je da smo više spremni da oprostimo propovedniku koji je zabavan ali iznosi nebiblijsku, pogrešnu nauku, nego teološki ispravnom govorniku koji je monoton i „dosadan“. 

Merilo duhovnog doživljaja postaje naše zadovoljstvo i stimulisanost a ne stvarni, ljubavni susret sa Bogom i rast naše ljubavi prema bližnjem.

• Pre nego nastavite čitanje, imam molbu za vas. Podržite blog KaHristu. Puno bi mi pomoglo ako bi:
  1. Podelili tekstove sa ovog bloga na društvenim mrežama - Facebook, Twitter... Time se vest širi. Deljenje je forma brige.
  2. Prijavite se na listu čitalaca ovog bloga i podržite njegov rad dajući ovom blogu kredibilitet. 

Kako pobediti bolest dosadu?

Saveti kako pobediti dosadu su mnogobrojni, ali bi se mogli svesti na nekoliko osnovnih. 

1. Alat pobede nad dosadom jeste naučiti uživati u jednostavnim i običnim stvarima, umesto da težimo samo neobičnom i dramatičnom. 

Možemo naučiti da uživamo u lepoti prirode, u zajedničkom obroku sa nama dragom osobom, u vremenu provedenom sa decom ili unucima, u učenju novih stvari i veština, u zajedništvu sa braćom i sestrama... Suština je u prepoznavanju pravih vrednosti, onoga šta je stvarno značajno.

2. Od pomoći je otkriti i uložiti u oblasti koje su nam posebno interesantne, za koje imamo strast.

To može biti umetnost, sport, muzika, hobi... Interesantno iskustvo je da kada radimo nešto što stvarno volimo, vreme nam prosto „proleti“. Moja strast jeste sportski ribolov i uvek se iznenadim, da čak i u situaciji kada riba „ne grize“, vreme mi neverovatno brzo prolazi dok sam na vodi.

3. Pomaganje ljudima koji su u problemu jeste takođe inspirativno iskustvo. 

Osim što su dobra dela sastavni deo hrišćanskog života, ona nam pružaju osećaj da smo učinili nešto značajno, nešto od trajne vrednosti. Pošto su dobra dela suprotna od okrenutosti samima sebi, našem zadovoljstvu kao vrhunskom cilju, ona deluju isceljujuće na našu „sklonost“ ka dosadi. Kada služimo drugima ne mislimo na sebe i na to da li nam je dosadno.

4. Međutim, najvažniji korak u pobedi nad dosadom, smatram, jeste pokajanje. 

U Efescima 4:19 opisan je čovek bez Boga kao osoba koja je izgubila svaki osećaj i predala se svojim strastima. Opis podseća na savremenog čoveka, koji odbacivši Boga i Njegove standarde, teži samo svom zadovoljstvu. Iz tog razloga hrišćanin, koji teži samo svom zadovoljstvu, se ponaša kao bezbožnik. 

Dosađivanje (stanje kada nam je sve i stalno dosadno) je manifestacija naše grešnosti, okrenutosti našem zadovoljstvu. Sledeći citat to dobro prikazuje: „Ti si pozvan/a na „voli Gospoda Boga svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim... [i] voli svog bližnjeg kao samog sebe“ (Matej 22:37-39). Ako razumemo pun značaj ovih reči, otkrićemo da nemamo vremena da nam bude dosadno.“ (Vinter, 2002:140).

Dosađivanje je suprotno poznanju Hrista. Jedna od čudnih manifestacija mog obraćenja je bila žeđ za znanjem. Odjednom su mi školske knjige iz biologije, astronomije i sl, postale interesantne. Otkrivale su mi tajne o svetu koji je Bog stvorio, u kome je sve imalo smisao i značaj. 

Time ne želim reći da svi hrišćani treba da vole biologiju, nego da Hristos daje značaj našem životu koji je suprotan od stanja dosade. Pokajanje, kao „metanoja“ - promena uma, jeste čin u kome se preobražavamo „obnavljanjem svoga uma, da bi ste mogli osetiti koliko je dobra i ugodna i savršena volja Božija“ (Rimljanima 12.2). Iz uma koje se preobražava prema Božijoj reči i pod delovanjem Duha Svetog, dosada jednostavno nestaje.

Beređi Dušan Bera 

• Da li pratite naš Youtube kanal? Uveravamo vas da nije "dosadan". Pratite nas i naučite nove stvari.