Istinite priče o hrišćanstvu u XXI veku - Kongres u Kejptaunu

Istinite priče o hrišćanstvu u XXI veku - Kongres u Kejptaunu

Kongres u Kejptaunu, Južno Afrička Republika, je održan 18-24.10.2010. godine, u ogranizaciji Lozanskog saveta za svetsku evangelizaciju. Blog prenosi istinite priče o stanju hrišćanstva na početku XXI veka.  

Kejptaun, Južna Afrika

Zašto je održan kongres u Kejptaunu?

"Dok težimo da budemo svedoci Hristovi, i neka nam u tome Bog pomogne, učinimo svako dobro delo koje možemo, na svaki način koji možemo, na svakom mestu, u svakom momentu, i u svako vreme, svim ljudima koje možemo, sve dok to još uvek možemo. Neka vas Bog blagoslovi. Amen“. 

Ovim citatom Džona Veslija (velikog crkvenog reformatora iz 18 veka) je završen III Luzanski Kongres o svetskoj evangelizaciji.

Na Kongresu je učestovovalo oko 4.500 hrišćanskih vođa, iz 197 zemalja sveta (ko zna koliko etničkih grupa, plemena, naroda), i skoro svih evanđeoskih deniminacija, pokreta i organizacija. Veliku raznovrsnost učesnika je oslikao i tim za slavljenje u kojem su učestovali peveči i muzičari iz Japana, Koreje, Zulu, Idija, Pakistan, UK, Šona, SAD; Nemačka, Južna Afrika, Brazil, Španija, Egipat... Svet u malom/crkva u malom, slika jedinstva u Isusu Hristu. 

Internacionalni tim za slavljenje

Delegacija Srbije je brojala 14 članova, a ja sam bio jedna od osoba koja je imala tu čast da predstavlja Srbiju na ovom važnom skupu. Koliko smo dostojno predstavljali naše državu i evanđeoske hrišćane Srbije, pokazaće samo vreme.

Razmatrano je bilo kako da, kao Globalna crkva reagujemo i odgovorimo na pitanja globalizacije, agresivnog ateizma, pandemije AIDS/SIDE, trgovine ljudima, ropstva, mesta mladih i žena u crkvi, migracije stanovništva, rasta mega gradova, rasizma... 

Oduševljavala su nas svedočanstva kako se crkva suočava sa tim problemima širom sveta: sigurne kuće za žrtve trgovine ljudima i prostitucije u Kampućiji,  borba protiv ropstva i kastinske diskirminacije crkve u Indiji, primeri pomirenja Palestinaca i Jevreja, delovanje crkve u Ugandi na pomirenju nacija posle genocida, borba za prava ljudi obolelih od SIDE u Africi... i tako u nedogled. 

BIO SAM, A I SAD SAM, PONOSAN NA CRKVU HRISTOVU. U umu su mi odzvanjale reči Bil Hajbelsa "Crkva je nada za ovaj svet. Kolika god da je veličina ljudske patnje, crkva ima kapacitet da odgovori na tu potrebu" i kroz Božiju silu donese isceljenje.   

Poruka Kongresa u Kejptaunu - prenošenje poruke evanđelja je iznas svega

Sa druge strane, oduševljen sam da socijalna akcija, iako svažno naglašena, nije bila najdominantija tema. To je bio moj najveći strah dok sam putovao u Kejp. Do sada sam učestovao u nekoliko skupova Svetske Evanđeoske Alijanse, na kojima su teme socijalne akcije bile nametnute od strane humanitarnih agencija. 

Iako duboko verujem u potrebu delovanja i pomaganja nevoljnima, izgledalo je da crkva skreće svoj fokus samo na socijalno delovanje, i zaboravlja svoj poziv, zadnje reči našeg Gospoda, pre uzeća - "Idite i načinite sve narode mojim učenicima" (Matej 28:19). 

Na Konglesu naviše je bio naglašeno pitanje – kako efikasnije preneti evanđelje do ljudi koji ne poznaju Hrista. Izgledalo mi je kao da se crkva vraća svojoj kući. 

Jedan od predavača, Džon Pajper je naglasio potrebu misije sledećim rečima: "Ljudi širom sveta su izgubljeni bez Hrista. Oni moraju čuti evanđelje ili će večno patiti. To je glavni problem univerzuma. Svi ostali socijalni problemi su orgromni i zahtevaju našu pažnju, ali najgori problem univerzuma je da su ljudi izgubljeni bez Hrista i da će ići u pakao bez njega. Mi imamo jednu poruku Spasitelja, zastupnika, koji ih može spasiti od uništenja. Ja želim da to Lozan učini jasnim, i da cela globalna crkva to veruje i čini i umre (ako treba, čineći to - moja napomena) da to raširi radi dobra ljudi i Slave Božije. 

Istinite priče o hrišćanstvu u XXI veku 

Narod Dalit u Indiji

Na kongresu smo čuli i videli mnoštvo svedočanstva koje su govorili o posvećenosti crkve tom zadatku. U Indiji trenutno 12 miliona dece zive kao robovi, a 250 miliona spadaju u kastu nedodirljivih: Dalit-a. To znaci da su niko i nista, robovi i sluge za svoje gospodare, zlostavljani, silovani, prodavani u ropstvo. Devojčice odrastaju u hramovima kao sakralne prostitutke. 

Koren ovog zlostavljanja je u hinduizmu i verovanju da kada je višna/krišna stvarao svet, da je stvorio prvo od svojih ramena Bramane tj sveštenike, i tako redom od raznih delova tela, a od prašine ispod njegovih nogu, da su nastali Daliti ili nedodirljivi (napomena - možda nije potpuno tačan opis njihovog verovanja, ali to je suština). Znači jedan demonski, izopačen sistem tlačenja ljudi. 

rt Dobre Nade

Međutim Dalit narod čeka Bali Radžu (kralja) koji prema njihovim legendama treba da dodje i donese ravnopravnost i prihvati ih. Jedini Bali Radža koji postoji je Isus Hristos i zato mnogei od njih i prihvataju radosnu vest. 

Na Kongresu smo slušali svedočanstvo brata iz više kaste, koji kada je postao hrišćanin 2005. godine, shvata užas sistema njegove zemlje i bori se pritiv toga, ukazujući na Bali Radžu, koji sve ljude vidi jednakima. Jedan od načina borbe protiv kasti jeste da pere noge Dalitima, on koji je iz više kaste, kako bi im pokazao da su svi ljudi isti i pred Bogom ravnopravni – oni kojima je potrebno spasenje. Jer u crkvi nema više Judejina i Grka, Bramana ni Dalita, ali ni Srba i Roma, Albanca... Svima treba Bog, i svi su pred Bogom jednako vredni.

Istinita priča o hrišćanstvu - Zair

Čuli smo svedočanstvu o zlostavljanju i progonstvu. Pastor iz Zaira, Benjamin Kwashi je takođe podelio svoje svedočanstvo. 2006 godine su mu islamisti upali u kuću, 30 njih i izveli ga napolje da ga ubiju. Zatražio je da se pomoli pre toga, i u jednom momentu je osetio ruku svoje žene, podigao pogled i video da su otišli. Kaže „Ne znam zašto sam još uvek živ (mnoge moje saradnike su ubili) i ne znam kada ću umreti, ubijen ili na drugi nacin, ali do tada imam evanđelje da živim i poruku koju treba da objavim i to ću činiti svim silama!“

Istinita priča o hrišćanstvu - Severna Koreja

Devojka (19 god) iz Severne Koreje ispričala svedočanstvo. Dok je bila mala beba njena porodica je morala da pobegne iz Koreje u Kinu, i tamo su čuli evanđelje. Otac je postao hrišćanin i vratio se nazad u S. Koreju gde su ga ubili/streljali jer je propovedao evandjelje. Dok je to govorila nije plakala. Plakala je kasnije kada je govorila o bolu zbog svog naroda i o svojoj spremnosti da se vrati u Koreju i propoveda evanđelje njenom narodu koji propada.

Istinite priče o hrišćanstvu u XXI veku - Hrišćanstvo je u ekspanziji

Konačni utisak Kongresa je bio – Naš Bog je Bog koji se kreće/deluje. To pokazuju i sledeći podatci: „1960. godine bilo je dva puta više evanđeoskih hrišćana na Zapadu nego u ostatku sveta. Četrdeset godina posle, danas, ima četiri puta više evanđeoskih hrišćana u ne-zapadnim zemljama nego na Zapadu. 

Broj evanđeoskih hrišćana raste brzinom tri puta brže od rasta svetske populacije (kad se uporedi brzina rasta broja ljudi na zemlji i broja ljudi koji se obaćaju - moja napomena) i jedina je religijska grupa koja raste kroz obraćenja (konverziju, a ne prirodnim priraštajem kroz rođenje dece - moja napomena). U 2000. godine evanđeoski hrišćani imali su godišnji rast od 5% dok je Islam napredovao samo 2,5 procenta.". 

Bog se kreće, pokrenimo se i mi.  

Razmišljam o efektima Kongresa na Srbiju i moj život. Putovao sam preko pola sveta, ljudi koje ni ne znam su mi to omogućili, ali da li se isplatilo? Da li se isplatilo i za druge učesnike iz Srbije? Ili smo bili religijski turisti, hodočasnici koji će sve to zadržati samo kao posebno versko iskustvo? Nadam se svim srcem da neće ostati bez ploda. 

Full Session: Cape Town 2010 Closing Ceremony | The Lausanne Global Conversation

Beređi Dušan Bera

• Podržite blog KaHristu tako što će te:
  - podeliti naše tekstove na socijalnim mrežama
  - prijaviti se na listu čitalaca ovog bloga