Jedna od asocijacija vezanih za hrišćanstvo jeste drevnost... Sećam se opisa posete manastiru, koju je sa mnom podelio prijatelj: "Kada sam tamo ušao - miris vekova...". Loglično je da vera stara 2.000 godina ima određenu drevnost, pitanje je samo koju?
Čitao sam takođe o svešteniku koji je želeo da pomeri orgulje iz jednog dela bine u drugi deo bine. Svaku nedeljnu službu bi pomerio orgulje svega nekoliko centimetara ka cilju. Trebalo mu je godinu dana da premesti orgulje. Zašto je to činio, možda se pitate? Da bi izbegao nezadovoljstvo članova crkve zbog promene...
Postoje mnoge slične priče o buntu zbog promena klupa, stolica, rasporeda cveća na bini, a da ne pričamo o promeni stila muzike, uvođenju novog instrumenta... Postoji puno šala o ljudima koji imaju "svoju stolicu" u crkvi, i ako im neko zauzme mesto, oni odlaze sa službe... Čuvena je crkvena rečenica "Ali mi smo tako oduvek radili", a to oduvek može biti staro svega nekoliko godina...
Pre puno godina, prijatelj, mentor, mi je rekao: "Bera, crkva je kao slon. Slonovi ne skreću naglo ulevo i ne preskaču visoke ograde." Ako želiš promenu u crkvi, trebaju godine da do nje dođe. Ako kreneš prebrzo, nastaje haos. Ako pokušaš nešto da preskočiš, popadaće.
DA LI JE BOG SKLON PROMENAMA?
DA LI JE BOG SKLON PROMENAMA?
Razmišljam o tome kako bi se hrišćani osećali na mestu Judeja u petom poglavlju knjige Jošuine o kojoj pišem... 11 I sutradan posle pashe jedoše od žita one zemlje hlebove presne i zrna pržena, isti dan. 12 I presta mana sutradan, pošto jedoše žito one zemlje, i već više nisu imali mane sinovi Izrailjevi, nego jedoše od roda zemlje Hananske one godine.
Judeji su preko 40 godina jeli manu, od momenta kada im je Bog počeo da šalje hleb sa neba.
Šta je tačno mana, niko ne zna. O njoj piše u II Mojsijevoj 16. Mana je trajala 40-tak godina, iz pisma saznajemo da je bila bela, slatkastog ukusa, da je morala biti samlevena pre upotrebe i da je imala natrpirodne sposobnosti - Pismo nam govori da nije mogla da stoji duže od 24 časa, i da se posle kvarila. Jedino mana skupljena petkom, je mogla da traje 48 časova - da ljudi subotom ne bi radili. Razlog - to je bilo Božije delo, on im je davao manu. Natprirodno.
Mana je slika duhovne hrane, ali je zadovoljavala icpotrebe Izraelaca za fizičkom hranom. Cela generacija je odrasla jedući manu, od momenta kada su počeli da jedu čvrstu hranu. Možda su je voleli, možda nisu... možda je mana bila "boranija" malih Judeja... ili "sladoled". Međutim naučili su na nju, mana je bila deo njihovog života sa Bogom...
Ali onda je mana PRESTALA. Zašto? Zato što je ispunila svoju svrhu. Nije više bilo potrebe za njom, i sam Bog ju je ukinuo. Došla su nova vremena, vremena za drugu vrstu hrane. Otkriću vam očiglednu istinu ovog teksta: Crkva nije sklona promenama, ali Bog jeste!!!
ZAŠTO JE PROMENA DUHOVNA AKTIVNOST?
Kada govorim o promenama, ne mislim o promenama u naučavanju (iako svaka generacija hrišćana ponovo otkriva tajne Božije reči i razume ih u kontakstu svog vremena) - osnove vere su nepromenjive. Mi i dalje čitamo knjigu staru 2.000 godina (zapravo, ako uzmemo današnji tekst 3.000 godina). Ne govorim o toj promeni.
Promena o kojoj pričam, jeste promena u načinu kako organizujemo bogosluženja, molitvene sastanke, kako organizujemo crkvu. Neke stvari funkcionišu neko vreme, a onda izgube svrhu. Ne treba vući balast samo zato što je nekada to imalo smisla i bilo naša "mana". Bog uvek ima nove stvari za narod Božiji jer crkva treba da odgovara na nove izazove, da bude savremena crkva sa drevnom porukom.
Pitanje je kako? Čuo sam propovednika koji je izjavio sledeće, i verujem da je istina u njegovim rečima. Citiraću ga prema sećanju: "Često kažemo da ljudi ne vole promene. To nije istina. Ljudi vole novu garderobu, ili renoviranje kuće. Problem nije u promenama. Problem je u tome kako do promene dolazi." Istina. Većina ljudi voli određene promene, pitanje je kako da zavole i promene u duhovnom životu.
Razmišljam o promenama. Ja lično sam sklon promenama. Ne letujem dva puta na istom mestu. Volim da vidim nove stvari i vremenom mi stvari dosade. Sa druge strane svestan sam i onih koji letuju svake godine na istom mestu, u istom apartmanu. To su dve krajnosti, kako živeti zajedno?
Pre nego krenem dalje u pisanje, nešto bi vas zamolio - prijavite se u listu čitalaca ovog bloga. Opcija je sa strane na PC-ju ili dole ispod teksta na mobilnom. TO mi puno znači.
5 PRINCIPA PROMENE IZ SVETOG PISMA
Nekoliko misli mi padaju na pamet posmatrajući današnji tekst:
1. Bog donosi promenu. Promena nije zlo. Bog je ukinuo manu kada je ona ispunila svrhu. Učimo se da prihvatimo činjenicu da je Bog onaj koji donosi promene i da su promene sastavni deo života.
2. Promena dolazi od Boga. Bog je onaj koji je ukinuo manu, a ne Jošua. U promenama slušajmo Boga. Možda je ključ za promene voditi ljude u tome da nauče da slušaju šta Bog govori crkvi? Odluku o promenama donositi ne zato što smo nešto novo pročitali, nego zbog toga što nam je Bog govorio... Naravno ovde je izazov kako proceniti Božije vođstvo, ali to je druga tema...
3. Bog donosi promenu zato što je nešto izgubilo svrhu, a ne radi same promene. Dokle je mana imala svrhu, Judeiji su jeli manu. Kada mana više nije imala svoju svrhu, prestala je i potreba za njom. Isto tako, dokle neka stvar donosi ploda, ona je ok. Kada prestane da ispunjava svoju svrhu, promenimo je...
4. Bog donosi promenu zato što je promena bila deo duhovnog rasta Judeja. Prihvatimo promene kao sastavni deo našeg duhovnog rasta. Ono što se računa nisu obredi, nego promena koja se dešava u nama, i u drugima oko nas.
5. Bog nije sve promenio. Mnoge stvari su ostale u današnjem tekstu - Pasha, Jošua je ostao vođa, obrezanje... Promena radi promene nije cilj. Samo suštinske promene imaju i smisao.
Judeji su preko 40 godina jeli manu, od momenta kada im je Bog počeo da šalje hleb sa neba.
Šta je tačno mana, niko ne zna. O njoj piše u II Mojsijevoj 16. Mana je trajala 40-tak godina, iz pisma saznajemo da je bila bela, slatkastog ukusa, da je morala biti samlevena pre upotrebe i da je imala natrpirodne sposobnosti - Pismo nam govori da nije mogla da stoji duže od 24 časa, i da se posle kvarila. Jedino mana skupljena petkom, je mogla da traje 48 časova - da ljudi subotom ne bi radili. Razlog - to je bilo Božije delo, on im je davao manu. Natprirodno.
Mana je slika duhovne hrane, ali je zadovoljavala icpotrebe Izraelaca za fizičkom hranom. Cela generacija je odrasla jedući manu, od momenta kada su počeli da jedu čvrstu hranu. Možda su je voleli, možda nisu... možda je mana bila "boranija" malih Judeja... ili "sladoled". Međutim naučili su na nju, mana je bila deo njihovog života sa Bogom...
Ali onda je mana PRESTALA. Zašto? Zato što je ispunila svoju svrhu. Nije više bilo potrebe za njom, i sam Bog ju je ukinuo. Došla su nova vremena, vremena za drugu vrstu hrane. Otkriću vam očiglednu istinu ovog teksta: Crkva nije sklona promenama, ali Bog jeste!!!
ZAŠTO JE PROMENA DUHOVNA AKTIVNOST?
Kada govorim o promenama, ne mislim o promenama u naučavanju (iako svaka generacija hrišćana ponovo otkriva tajne Božije reči i razume ih u kontakstu svog vremena) - osnove vere su nepromenjive. Mi i dalje čitamo knjigu staru 2.000 godina (zapravo, ako uzmemo današnji tekst 3.000 godina). Ne govorim o toj promeni.
Promena o kojoj pričam, jeste promena u načinu kako organizujemo bogosluženja, molitvene sastanke, kako organizujemo crkvu. Neke stvari funkcionišu neko vreme, a onda izgube svrhu. Ne treba vući balast samo zato što je nekada to imalo smisla i bilo naša "mana". Bog uvek ima nove stvari za narod Božiji jer crkva treba da odgovara na nove izazove, da bude savremena crkva sa drevnom porukom.
Pitanje je kako? Čuo sam propovednika koji je izjavio sledeće, i verujem da je istina u njegovim rečima. Citiraću ga prema sećanju: "Često kažemo da ljudi ne vole promene. To nije istina. Ljudi vole novu garderobu, ili renoviranje kuće. Problem nije u promenama. Problem je u tome kako do promene dolazi." Istina. Većina ljudi voli određene promene, pitanje je kako da zavole i promene u duhovnom životu.
Razmišljam o promenama. Ja lično sam sklon promenama. Ne letujem dva puta na istom mestu. Volim da vidim nove stvari i vremenom mi stvari dosade. Sa druge strane svestan sam i onih koji letuju svake godine na istom mestu, u istom apartmanu. To su dve krajnosti, kako živeti zajedno?
Pre nego krenem dalje u pisanje, nešto bi vas zamolio - prijavite se u listu čitalaca ovog bloga. Opcija je sa strane na PC-ju ili dole ispod teksta na mobilnom. TO mi puno znači.
5 PRINCIPA PROMENE IZ SVETOG PISMA
Nekoliko misli mi padaju na pamet posmatrajući današnji tekst:
1. Bog donosi promenu. Promena nije zlo. Bog je ukinuo manu kada je ona ispunila svrhu. Učimo se da prihvatimo činjenicu da je Bog onaj koji donosi promene i da su promene sastavni deo života.
2. Promena dolazi od Boga. Bog je onaj koji je ukinuo manu, a ne Jošua. U promenama slušajmo Boga. Možda je ključ za promene voditi ljude u tome da nauče da slušaju šta Bog govori crkvi? Odluku o promenama donositi ne zato što smo nešto novo pročitali, nego zbog toga što nam je Bog govorio... Naravno ovde je izazov kako proceniti Božije vođstvo, ali to je druga tema...
3. Bog donosi promenu zato što je nešto izgubilo svrhu, a ne radi same promene. Dokle je mana imala svrhu, Judeiji su jeli manu. Kada mana više nije imala svoju svrhu, prestala je i potreba za njom. Isto tako, dokle neka stvar donosi ploda, ona je ok. Kada prestane da ispunjava svoju svrhu, promenimo je...
4. Bog donosi promenu zato što je promena bila deo duhovnog rasta Judeja. Prihvatimo promene kao sastavni deo našeg duhovnog rasta. Ono što se računa nisu obredi, nego promena koja se dešava u nama, i u drugima oko nas.
5. Bog nije sve promenio. Mnoge stvari su ostale u današnjem tekstu - Pasha, Jošua je ostao vođa, obrezanje... Promena radi promene nije cilj. Samo suštinske promene imaju i smisao.
Beređi Dušan Bera
PS: Da vas podsetim... Prijavite se na listu čitalaca. Hvala.
Нема коментара:
Постави коментар