Zapamtimo, kopanje je doprinelo pobedi. Pre nego što baštovan posadi seme on ili ona prvo okopaju zemljište, uklanjaju korov i kamenje. Zašto? Zato što seme bolje raste u pripremljenoj zemlji. Ispovest čini za dušu ono što kopanje čini za tlo, čisti stvari u našem životu kako bi mogli da rastemo. U ispovesti mi prvo moramo da zagledamo u naše srce, da se pokajemo za naš greh pred Bogom, ali i da ga otkrijemo drugom ljudskom biću kome se ispovedamo. Sve to „kopa naše srce“ ali i stvara uslove za rast.
1. Zašto ispovedati svoje grehe?
Kralj David u Psalmu 32:3-5 kaže: „Bilo je vreme kada nisam želeo da priznam kakav sam grešnik bio. Ali me je moja neiskrenost načinila jasnim i ispunila moje dane frustracijom…Moja snaga iščilela je iz mene kao voda na sunčanom danu, sve dok na kraju nisam priznao svoje grehe tebi i prestao da ih krijem. Rekao sam sebi ´Priznaću grehe Gospodu´. I ti si mi oprostio! Nestala je sva moja krivica.“ (prevod engleske verzije Svetog pisma živim rečima).
Ispovest jeste zapovest od Boga: „Ispovedite svoje grehe jedni drugima i molite se jedni za druge, da bi mogli živeti zajedno potpuni i isceljeni .“ (Jakov 5:16). Kada ispovedimo i otvoreno priznamo naše mržnje i grehe, mi jasno govorimo Bogu i drugoj osobi da je greh-greh i da mi preuzimamo odgovornost za naše mane i promašaje.
Tokom godina naši gresi su napravili barijeru između nas i Boga, ali kada ispovedimo naše grehe mi primamo oproštenje, a krivica i sramota nestaju. Kao što vidimo iz navedenog deo ispovesti uključuje naše pokajanje pred Bogom, ali i naše priznanje greha pred drugim ljudima. Samo Bog oprašta grehe, i to je deo koji ne pripada ni jednom ljudskom biću. Mi delimo našu ispovest sa ljudima da bi izašli iz skrivanja, ne da bi nam bila određena „pokora“!
Ispovest jeste pitanje iskrenosti, jer smo mi u stanju da smislimo neverovatne priče samo da bi sebe opravdali. Prilikom ispovesti mi izlazimo iz mraka gde prebiva poricanje na svetlo gde prebiva stvarnost. Izreke 28:13 nas savetuju: „Ko prestupe svoje krije, taj ne napreduje, ko ih priznaje i napušta, taj milost dobija.“. Život u „mraku tajne“ jeste veliki izvor iskušenja i poraza u našim životima.
2. Šta nas sprečava u ispovedanju?
Vinston Čerčil je jednom rekao „Čovek se nekad spotakne o istinu, ali u većini slučajeva samo se podigne i nastavi dalje“. Mnogi od nas živimo upravo na taj način i zbog toga se nalazimo tu gde jesmo. Povremeno se susretnemo sa bljeskom istine, prozove nas propoved, knjiga ili doživimo nešto što nas trgne iz svakodnevnice, i onda nastavimo dalje, i ponovo se nađemo na istom mestu. Oporavak, međutim zavisi od iskrenosti. Isus kaže: „ Ja sam svetlost sveta. Ko god me sledi nikada neće hodati u mraku, jer će imati svetlost života“. (Jovan 8:12).
Trebamo izneti istinu ma koliko to bolno bilo. Kada razmišljamo o ispovesti muči nas strah da ćemo biti osuđeni, da će naša „tajna“ postati javna, ali najviše od svega muči nas kako će nas drugi posmatrati posle otkrivanja tajne. Potrebna je velika poniznost da bi mogli da se ispovedimo.
Pisac Tom Hansel koji je stalno imao jake fizičke bolove zbog povrede, napisao je: „Bol je neizbežna, ali je jad stvar izbora. Ne možemo izbeći bol ali možemo izbeći radost.“. Izbegavajući da priznamo naše tajne, jer nam je to previše bolno mi izbegavamo da doživimo radost oslobođenja. Neko je rekao veliku istinu: „Bolestan si onoliko koliko su bolesne tvoje tajne“.
Istina je i sledeća: „ Niko nas ne čini toliko usamljenima kao naše tajne.“ (Pol Turnije). Kada počnemo da delimo naše tajne osećamo se kao da nam je ogroman teret pao sa ramena i doživljavamo zdrav osećaj slobode. Dobijamo osećaj sopstvene vrednosti koja se ne zasniva više na društvenim licemernim standardima, već je zasnovan na istini koja se može naći samo u Isusu Hristu. „Ako tražite od mene da sumiram sve dobrobiti…u jednoj rečenici to bi bilo ovo: U ispovesti mi otvaramo svoje živote za isceljenje, izmirenje, obnovu, uzdižući Hristovu milost jer nas voli uprkos tome što vidi kakvi smo.“ (Džon Bejker, autor programa „Proslavljanje oporavka“)
3. Predlažem sledeći proces ispovesti:
A. Pronađi osobu kojoj ćeš se ispovediti. To ne treba da bude pastor (iako može), nego neka osoba iz tvog kruga. U Svetom pismu ne piše „ispovedajte grehe starešinama“, nego jedni drugima! Crkva je kroz vekove, kroz profesionalizaciju službi, dovela do toga da ljudi dolaze sveštenicima radi ispovesti. Međutim Sveto pismo ne govori o tome.
Kako izabrati pravu osobu? Nabroj ljude o kojim razmišljaš kao o osobama sa kojima bi mogao da podeliš svoj problem. Pored svakog imena napiši za i protiv. Zaokruži tvoj konačni izbor. Neka to bude osoba od poverenja, ne neko ko će posle iskoristiti vašu ispovest da vam naškodi.
B. Moramo naći prikladnu lokaciju (tiho i privatno mesto gde ne postoje šanse da vas neko uznemirava) u vreme koje vam najviše odgovara. Napiši tri moguća mesta i tri moguća vremena i zaokruži ono najbolje.
C. Kontaktiraj osobu koju si izabrao/la - danas, ne sutra- i dogovori vreme i mesto koje vam oboma najviše odgovara. Zakaži i ne odustaj od sastanka (samo važni događaji mogu te sprečiti u odlasku na sastanak)
D. Ne odustaj od iskrenosti! Skrivanje može samo pogoršati tvoju situaciju. Kada završiš, razumećeš u dubini svoga bića šta je Jakov mislio kada je napisao „Ispovedite svoje grehe jedni drugima i molite se jedni za druge, da bi mogli živeti zajedno potpuni i isceljeni.“ (Jakov 5:16). Za neke efekat će biti trenutan, ali za većinu od nas mogu proći i nekoliko dana dok se efekat ne pokaže, i dok ne počnemo da se osećamo kao „novo biće“ kako je Bog obećao da će biti. „ Stoga ko god je u Hristu novo je stvorenje; staro prođe, novo dođe!“ (2. Korinćanima 5:17)
I na kraju opomena za one koji slušaju nečiju ispovest. Veliki je greh širiti dalje ono što smo čuli u ispovesti. Ne preuzimajmo na sebe ulogu onoga koji sluša ako nismo biti u stanju i oni koji ćute o onome šta smo čuli. Ako nešto smatrate da trebate izneti dalje, kako bi pomogli osobi koju slušate, tražite dozvolu. Nikada ne preuzimajte na sebe da ćete kriti kriminalne radnje ili preljubu, neka to bude jasno pre samog razgovora!
Setite se, cilj ispovesti je da neko bude saslušan, ne da ga mi savetujemo ili da mu odredimo „korake pokajanja“. Savetovanje je u redu, ali nije cilj, učinite to samo ako se od vas traži savet.
Molite se na kraju, ne zaboravljajmo molitvu! U ispovesti su uključeni: osoba koja se ispoveda, osoba koja sluša i Bog!
Ako nalazite korisnim ovo što ste pročitali, učinite mi uslugu i podelite tekst na društvenim mrežama -facebook, twitter, piterest... Na taj način poruka se širi.
Takođe, veliku uslugu ćete mi učiniti ako se prijavite na listu čitalaca ovog bloga.
Ispovest ljudima! Da li mi evanđeoski hrišćani to uopšte i da radimo? Kome, kako, gde, zašto?
ОдговориИзбришиDobar tekst
ОдговориИзбришиSjajan članak! Veoma sam zahvalna što je opisan proces. To veoma olakšava da se učini prvi korak.
ОдговориИзбриши