Veština svađanja u braku - 5 saveta kako postati majstori u svađi
Da li je svađa kraj braka? Da li je svađa znak da brak ne funkcioniše? Da li srećni parovi mogu izbeći svađu? Ili je istina sasvim drugačija...
Ostale tekstove iz serije "Brak ili mrak" - možete pronaći OVDE.
Ostale tekstove iz serije "Brak ili mrak" - možete pronaći OVDE.
Za uvod pogledajte kratak Diznijev video
Radi se o Diznijevom kratkom, romantičnom filmu, koji je nominovan za Oskara. Ovako sve počne, romantično, veličanstveno.
Pronađeš osobu bez koje ti izgleda da ne možeš više da živiš, svaki trenutak
trošiš da budeš sa njome.
Provedete par sati zajedno, a onda kada dođete kući još se čujete telefonom i razgovarate sat vremena. Želite da budete sa tom osobom, da budete bliski sa njome, da provedete život zajedno.
Ali idila ne traje večno. Mnogi tako misle - sinoć sam pročitao status na fejsu - Muškarac pre braka skida zvezde sa neba , posle mu je teško i sijalicu da promeni. Ne bih se baš složio sa ovom izjavom, ali ona ilustruje moj stav kao i sledeća priča...
Provedete par sati zajedno, a onda kada dođete kući još se čujete telefonom i razgovarate sat vremena. Želite da budete sa tom osobom, da budete bliski sa njome, da provedete život zajedno.
Ali idila ne traje večno. Mnogi tako misle - sinoć sam pročitao status na fejsu - Muškarac pre braka skida zvezde sa neba , posle mu je teško i sijalicu da promeni. Ne bih se baš složio sa ovom izjavom, ali ona ilustruje moj stav kao i sledeća priča...
"Srećno gospodine Gorski" - priča o konfliktu u braku koja je dospela na Mesec
20. Jula 1969. NilArmstrong je postao prvi čovek koji je zakoračio na mesec. Rečenica koju je tada izgovorio i koja je putem televizije obišla čitav svet i postala toliko popularna, bila je: „Ovo je mali korak za čoveka ali ogroman za čovečanstvo”.
Međutim, ono što nije toliko poznato jeste njegove rečenica koju je izgovorio kada se vratio u bazu. Kažu da je tada rekao: „Srećno, gospodine Gorski.”. U NASI su mislili da se obratio nekom od rivala, sovjetskom kosmonautu, međutim nakon provere u svojoj bazi podataka nisu pronašli nikakvog Gorskog. Proverili su i američka imena i ništa nisu našli.
Kada se vratio sa misije, novinaru su ga saletali i jedno od pitanja koga su mnogi postavljali bilo je „Ko je gospodin Gorski?” Kada god bi postavili to pitanje Nil Armstrong se samo nasmejao.
Kada su, 5. jula 1995. god. u Tampa Beju na Floridi, novinari postavili, tada već 25 godina staro pitanje, Nil je konačno odgovorio. Odgovorio je jer je tada gospodin Gorski već preminuo. Ispričao je kako je 1938. kada je bio mladić u gradiću na zapadu, igrao bejzbol sa društvom i njegov prijatelj je udario loptu koja je otišla u dvorište komšije.
To je bilo dvorište g-dina i g-đe Gorski. Mladi Nil je otišao u dvorište svog prvog suseda i kada je pokušao da dohvati lopticu koja je bila ispod prozora spavaće sobe Gorskih, g-đa Gorski je počeo da viče na g-dina Gorskog: „Seks?! Hoćeš seks!? Dobićeš ga kad klinac iz susedne kuće ode na mesec!” Bračni problemi su dospeli i na mesec.
Kako svađom podižemo zidove u našem braku?
Pričao sam ovu priču da ilustrujem sledeću tačku - nekada nam naši problemi izgledaju toliko veliki da nam izgleda da nam je potrebno čudo da bi to prevazišli, nešto nemoguće. Izgleda nam kao da se Kineski zid podigao među nama, ne moguće ga je srušiti, treba nam samo čudo. Zašto do toga dolazi?Kako od euforije, mi dolazimo do zida? Razlog su velikim delom konflikti, svađe. Naravno da postoji još mnoštvo razloga, ali svađe su jedan od najvećih doprinosa podizanju zida. Kroz svađe mi povređujemo jedni druge, nanosimo bol, ta bol se povećava vremenom pošto ne prevazilazimo naše sukobe i na kraju oni postaju pravi Kineski zid.
Zato je tema današnjeg teksta - Kako rešavati problem svađa?
Biblija - knjiga koja govori o tome kako da se svađamo
Prvo što možemo primetiti, kada sa stanovišta hrišćanstva razmišljamo o svađo, jeste da je Sveto pismo knjiga konflikta, od prve do poslednje strane. Čitajte i videćete.
Gde sve u Svetom pismu piše o svađi?
Sve počinje konfliktom Sotone, čoveka i Boga, nastavlja se ubistvom Avelja, pa Potopom, konfliktom Noja i ostalih, Boga i čoveka, pa konflikt Jevreja i Egipćana, Jakova i Isava... Konflikt za konfliktom. Novi zavet se ne razlikuje, čitamo o konflikt Isusa sa farisejima, Jovana Krstitelja sa Irodom, Isusa sa učenicima...Konflikt za konfliktom, celo Pismo je prepuno konflikta. Nema dela Pisma koje ne govori o tome.
Zašto? Moje mišljenje jeste zato što je konflikt, svađa veliki deo našeg života. Mi smo takvi, bića konflikta.
Svađa nije ni dobra, ni loša - zavisi...
Drugo što je bitno da se kaže – konflikt ili svađa nisu ni loši ni dobri, sve zavisi. Konflikt ne mora biti greh.Pravi primer toga je Isus Hristos. U Evanđelju po Mateju 23 zapisan je događaj u kome se Isus raspravlja sa farisejima. Fariseji su bili verska grupacija, koja se protivila Isusovom učenju, smatrajući da je preblag, da krši propise zakona. Suština je zapravo bila u nečemu drugom što Isus razobličava u ovim stihovima: 2-3 „Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji. Sve dakle činite šta vam kažu, ali ne radite po delima njihovim. Jer oni kažu, ali ne rade...“.
Znači problem je bio u tome što su bili licemeri, što su jedno govorili a drugo radili. Zato im Isus u nastavku kaže da su lopovi – jer koriste tuđu imovinu, da su rod pakleni, da su budale i slepci, licemeri... Veoma teške i svađalačke reči.
Može se reći potpuno slobodno da se Isus svađa sa njima. Isus Hristos je kako piše u pismu bez greha, što dalje znači da samo Isusovo svađanje nije bilo greh, i da svađa nije uvek greh.
Podržite blog KaHristu:
1. Čitajte tekstove sa njega... Zato su napisani.
2. Prijavite se u listu čitalaca. Prijavite se na mejl listu.
3. Delite i komentarištite naše tekstove na društvenim mrežama...
Hvala
Kako je svađa popravila ranu crkvu?
Primer prve crkve pokazuje
konflikt ili svađu koja se završila veoma pozitivno – Dela Apostolska 6.1-7. „A u ove dane, kad se umnožiše učenici,
podigoše Grci viku na Jevreje što se njihove udovice zaboravljahu kad se deliše
hrana svaki dan.
Onda dvanaestorica dozvavši mnoštvo učenika, rekoše: Nije prilično nama da ostavimo reč Božju pa da služimo oko trpeza. Nađite dakle, braćo, među sobom sedam poštenih ljudi, punih Duha Svetog i premudrosti, koje ćemo postaviti nad ovim poslom. A mi ćemo u molitvi i u službi reči ostati. I ova reč bi ugodna svemu narodu.
I izabraše Stefana, čoveka napunjena vere i Duha Svetog, i Filipa, i Prohora, i Nikanora, i Timona, i Parmena, i Nikolu pokrštenjaka iz Antiohije. Ove postaviše pred apostole i oni pomolivši se Bogu metnuše ruke na njih. I reč Božja rastijaše, i množaše se vrlo broj učenika u Jerusalimu. I sveštenici mnogi pokoravahu se veri.“
Crkva je rasla, sve više i više ljudi su se pridružili crkvi. Mnogo su bili siromašni, i organizovana je podela pomoći u crkvi. Pri tome je verovatno dolazilo do nesrazmere, jedni su dobijali više od drugih, verovatno ne iz zle namere nego prosto iz zauzetosti vođa koje nisu mogli da se posvete tom problemu.
Rezultat je da se grupa hrišćana, nazvani Grcima pošto su rođeni van Judeje, pobunila protiv nepravde. Nastala je svađa ili konflikt, što pokazuje ponovo na to koliko je konflikt prirodan.
I šta su učinili Apostoli? Rekli, niste duhovni kada reagujete? Ne, molili su se i pronašli rešenje. Ustanovljena je služba đakona u crkvi, prvi put, koji su trebali da pruzmu brigu za praktičan život crkve, dok su apostoli trebali da se posvete molitvi i poučavanju. Iz svađe se rodilo nešto jako dobro. Crkva je i dan danas organizovana na taj način, đakoni koji vode računa o praktičnom i starešine koji vode računa o duhovnom. 2000 godina uticaja jedne svađe.
Onda dvanaestorica dozvavši mnoštvo učenika, rekoše: Nije prilično nama da ostavimo reč Božju pa da služimo oko trpeza. Nađite dakle, braćo, među sobom sedam poštenih ljudi, punih Duha Svetog i premudrosti, koje ćemo postaviti nad ovim poslom. A mi ćemo u molitvi i u službi reči ostati. I ova reč bi ugodna svemu narodu.
I izabraše Stefana, čoveka napunjena vere i Duha Svetog, i Filipa, i Prohora, i Nikanora, i Timona, i Parmena, i Nikolu pokrštenjaka iz Antiohije. Ove postaviše pred apostole i oni pomolivši se Bogu metnuše ruke na njih. I reč Božja rastijaše, i množaše se vrlo broj učenika u Jerusalimu. I sveštenici mnogi pokoravahu se veri.“
Crkva je rasla, sve više i više ljudi su se pridružili crkvi. Mnogo su bili siromašni, i organizovana je podela pomoći u crkvi. Pri tome je verovatno dolazilo do nesrazmere, jedni su dobijali više od drugih, verovatno ne iz zle namere nego prosto iz zauzetosti vođa koje nisu mogli da se posvete tom problemu.
Rezultat je da se grupa hrišćana, nazvani Grcima pošto su rođeni van Judeje, pobunila protiv nepravde. Nastala je svađa ili konflikt, što pokazuje ponovo na to koliko je konflikt prirodan.
I šta su učinili Apostoli? Rekli, niste duhovni kada reagujete? Ne, molili su se i pronašli rešenje. Ustanovljena je služba đakona u crkvi, prvi put, koji su trebali da pruzmu brigu za praktičan život crkve, dok su apostoli trebali da se posvete molitvi i poučavanju. Iz svađe se rodilo nešto jako dobro. Crkva je i dan danas organizovana na taj način, đakoni koji vode računa o praktičnom i starešine koji vode računa o duhovnom. 2000 godina uticaja jedne svađe.
Kako svađa može biti dobra?
I to nas vodi do treće
tačke, da konflikt ili svađa mogu biti i nešto jako dobro!!! Čuli ste me dobro,
svađa može biti dobra!!!
Ne da je laka, ne da je zabavna, ne da nas ne boli, nego da rezultat može biti dobar i konstruktivan. Sve zavisi kako mi pristupimo. I ovo je možda najbitnija tačka ove propovedi.
Ako shvatimo da svađa, konflikt nisu uvek naš neprijatelj, nego mogu biti prijatelj, već smo napravili veliki korak. Suština je da je konflikt prirodan.
Ne da je laka, ne da je zabavna, ne da nas ne boli, nego da rezultat može biti dobar i konstruktivan. Sve zavisi kako mi pristupimo. I ovo je možda najbitnija tačka ove propovedi.
Ako shvatimo da svađa, konflikt nisu uvek naš neprijatelj, nego mogu biti prijatelj, već smo napravili veliki korak. Suština je da je konflikt prirodan.
Zašto svađa treba postati veština braka?
Pol Turnije, koji je
napisao knjigu „Bračni problemi“, rekao je sledeće: „Imaš problem? To je normalno, svi bračni parovi ga imaju. U stvari to
je dobra stvar. Uspešni brakovi su oni u kojima se supružnici zajedno bore i
pobeđuju problem.” Suština zašto konflikt jeste dobar nije u samom konfliktu, nego u tome da se mi kroz to menjamo. Ako ne dolazi do promene, onda dolazi i do podizanja zida. Ako dolazi do promene, i to obostrane, onda dolazi do rasta. Nevolje u našem životu uvek služe za naš rast, da nešto naučimo.
Kako učimo iz svađe?
Sinoć je nekolicina dečaka iz crkve spavala kod nas, Stefanovi drugari. Negde posle deset, kada sam ugasio svetlo, pričaju u krevetu o svemu i svačemu.Nekako su došli i na temu vakcina koje su primali na početku prvog razreda. Jedan od njih komentariše: "Mene je vakcina nešto naučila - koja je leva a koja desna ruka. Mnogo više me je bolela leva." Pravi stav, iz nevolje se uči, pa tako i iz konflikta.
Nedostatak svađe u braku može biti znak da brak ne funkcioniše
Ako nema konflikta često je to znak da nešto ne funkcioniše - Sećam se davno da sam razgovarao sa jednom osobom. Supružnik ju je ostavio odjednom, bez objašnjenja. Njen komentar je bio – mi se nikada nismo svađali, ni raspravljali, ali jednog dana je prosto otišao. Samo je nestao.Bez konflikta nema ni prilagođavanja, a ni rasta. Možda postoje takve veze koje savršeno funkcionišu a da se ne konfrontiraju, ali moram priznati da ja takve ne poznajem niti sam ih ikada susreo. Susretao sam one koji se ne svađaju, ali kada bi se zagledalo u njihov brak videlo bi se da zapravo jedna osoba sprovodi svoju volju, dok je druga bespogovorno prihvata.
Celu ovu seriju, sam započeo sa stihovima iz Poslovica: „Čelik se o čelik oštri, čovek o čoveka“ – cilj braka prema tome nije lagodnost, nego promena, usavršavanje, rast.
Da sumiram – svađe ili konflikti nisu problem, nego prilika da rastemo.
5 saveta kako postati majstori u svađi
Problem je nešto drugo.1. Veština svađanja jedan - budi spreman/na da učiš
U popularnoj psihologiji je poznato nešto što se zove Johari prozor.
Suština Johari pristupa jeste slika gore - gde dele sliku o nama u četiri polja.
- Prvo polje jeste ono čega sam ja svestan, ali su svesni i drugi.
- Drugo polje jeste ono koje su stvari koje ja znam o sebi, ali niko drugi toga nije svestan.
- Treće polje jeste stvari koje ja nisam svestan, ali drugi vide.
Jedini način da se ja menjam u oblasti trećeg polja jeste da mi drugi to ukažu. Meni je teško da to priznam, ne volim stvari iz trećeg polja, ali su mi neophodne za rast. U tim oblastima sam slep. Konflikti me izvode iz moje nesvesnosti, samo ako sam spreman da učim.
2. Veština svađanja dva - sagledati situaciju u pravom svetlu
Jedna od najvećih lekcija
koju me je Bog naučio u braku jeste objava koju mi je dao. Ni ne sećam se
situacije, znam samo da sam bio ljut na Mirjanu, i znate kako vam tada raste
samo-govor u glavi. Kako sam ja dobar, kako se ja trudim, kako se ja menjam, a ona je sušta suprotnost, neće da se menja, neće da se trudi... U svakom slučaju, u mojim mislima, ja sam bio dobar, a ona loša.
I onda mi je Bog rekao reči, koje od toga ponavljam već desetinama parova: „Krpa nađe zakrpu“ tj nađeš supružnika prema tvojoj meri. Nisi ti savršen pronašao ne savršenu! Našao si tu osobu jer je po tvojoj meri. To saznanje me je učinilo poniznijim, spremnijim da se menjam. Jer ako mislimo da smo mi bolji, to nas blokira da se menjamo.
3. Veština svađanja tri - budimo svesni naše različitosti.
Veliki problem u braku jeste kada mi pretpostavljamo da su drugi kao mi.
Mi se razlikujemo u
tome kako iskazujemo i primamo ljubav.
U knjizi "Jezici Ljubavi", koju vam srdačno prepručujemo, autor Gari Čepman prepoznaje pet jezika ljubavi:
Da to objasnim praktično. Moj jezik ljubavi jeste dodir i reči. Značajno mi je da me Mirijana poljubi, da mi kaže kako me voli. Sa druge strane Mirijanin jezik ljubavi je služenje. Značajno joj je da ja pomažem u kući, oko kućnih poslova. Tada se oseća voljeno. Reči i dodir joj ne znače. I sada, ona brinući se da sve bude u redu saopštava svoju ljubav, što meni ništa ne govori, a ja dodirima i rečima što njoj ništa ne govori. Na kraju se ni ja ni ona ne osećamo voljenima. Rešenje je da razumemo koji je jezik ljubavi koji mi koristimo, i koji oni koriste...
Mi se razlikujemo u tome kako doživljavamo oproštenje.
Ponovo isti autor je prepoznao različite jezike oproštenja:
Ponovo se kao ljudi razlikujemo. Na primer kod Mirjane jezik izvinjenja jeste preuzimanje odgovornosti – „pogrešio sam“ i spremna je da oprosti. Sa druge strane moj jezik ljubavi jeste iskreno pokajanje – „potrudiću se da to ne uradim ponovo“.
Ako Mirjana dođe samo sa rečima da je pogrešila, ja ne osećam da je to dovoljno. Meni je izvinjenje kada neko iskazuje da to neće ponoviti. Inače ne doživim da se osoba kaje.
U knjizi "Jezici Ljubavi", koju vam srdačno prepručujemo, autor Gari Čepman prepoznaje pet jezika ljubavi:
- dodir,
- poklon,
- reči,
- služenje
- i zajedničko vreme.
Da to objasnim praktično. Moj jezik ljubavi jeste dodir i reči. Značajno mi je da me Mirijana poljubi, da mi kaže kako me voli. Sa druge strane Mirijanin jezik ljubavi je služenje. Značajno joj je da ja pomažem u kući, oko kućnih poslova. Tada se oseća voljeno. Reči i dodir joj ne znače. I sada, ona brinući se da sve bude u redu saopštava svoju ljubav, što meni ništa ne govori, a ja dodirima i rečima što njoj ništa ne govori. Na kraju se ni ja ni ona ne osećamo voljenima. Rešenje je da razumemo koji je jezik ljubavi koji mi koristimo, i koji oni koriste...
Mi se razlikujemo u tome kako doživljavamo oproštenje.
Ponovo isti autor je prepoznao različite jezike oproštenja:
- preuzimanje odgovornosti („pogrešio sam“),
- iskazivanje žaljenja,
- iskreno pokajanje (potrudiću se da to ne uradim ponovo),
- traženje oproštenja (oprosti mi molim te)
- i nadoknada štete (šta mogu da učinim da ispravim nepravdu).
Ponovo se kao ljudi razlikujemo. Na primer kod Mirjane jezik izvinjenja jeste preuzimanje odgovornosti – „pogrešio sam“ i spremna je da oprosti. Sa druge strane moj jezik ljubavi jeste iskreno pokajanje – „potrudiću se da to ne uradim ponovo“.
Ako Mirjana dođe samo sa rečima da je pogrešila, ja ne osećam da je to dovoljno. Meni je izvinjenje kada neko iskazuje da to neće ponoviti. Inače ne doživim da se osoba kaje.
Mi se razlikujemo u tome kako se ponašamo u svađi
U kursu za bračne parove, koji koristimo kod nas u crkvi navode da smo u svađi ili nosorog ili jež. Nosorog je onaj koji u svađi napada,
jež je osoba koja se povlači u sebe i samo istura bodlje.
U našem braku, oboje smo nosorozi, tako da se svađa veoma brzo rasplamsa, ali i brzo završava.
Cilj ovoga je da shvatimo našu različitost, jer ne razumevanje naše različitost dovodi do produbljivanja konflikta. Razumevanje toga da se razlikujemo, dovodi i do razumevanja. Tako da ja znajući sve ovo znam da moja supruga iskazuje ljubav kada se brine da sve bude u redu, i da kada kaže da je pogrešila da stvarno se i izvinjava, i da ako ja nasrnem kao nosorog da ću isto doživeti. To me čini mudrijim.
4. Veština svađanja četiri – postavite pravila u vašoj svađi dok ste u dobroj fazi.
U afektu se svašta kaže, zato je dobro definisati oblasti u koje se "ne ide". Koje su zabranjene reči, postupci, kada popustiti i spustiti loptu?
Na kursu za Bračne parove se naučava primcip 22 časa, tj da posle 10 uveče, kada smo umorni nema više rasprave. Vi sami najbolje poznajete sebe. Postavite pravila koja su obavezujuća. Ne znači da ćete uvek uspeti da ih se držite, jer u svađi se emocije podižu, ali ćete redukovati problematične momente uveliko.
Sledeći tekst - Komunikacija u braku, da li tako nešto postoji - možete pročitati OVDE.
5. Veština svađanja pet - setite se da je ljubav više od zaljubljenosti.
Kako ovde na slici piše, ljubav je briga za drugu osobu, čak i kad si ljut. Popustite, oprostite, izvinite se, budite spremni da i hiljadu puta gradite most, a očekujte isto i od vašeg partnera.
Zapamtite, kroz konflikte rastemo, oni ne moraju biti negativni. Umesto zida, možete zidati most.
Beređi Dušan Bera
AUDIO LINK ZA PROPOVED: http://sr.cross.tv/95165
Нема коментара:
Постави коментар