Pokušao sam da pišem blog jednom nedeljno, bezuspešno. Teško je naći inspiraciju za pisanje, snimanje Teologije uz jutarnju kafu i PopKultura... Nova odluka za sledeću godinu - pokušaću da napišem blog jednom u deset dana.
Ovaj period mi je bio izazov šta da odaberem, pa su u tekstu tri priče ili tri lične lekcije u poslednjih deset dana...
1. Lekcija 1 - Nikad objavljeni video
Snimali smo Popkulturu o događajima u Novom Sadu. Blago je reći da sam užasnut padom nadstrešnice, ali još više korupcijom lokalnih političara (a i srpskih globalno). Gale i ja smo pričali o našem doživljaju svega, o protestima, ali i o našem doživljaju gađenja.
Gade mi se političari na vlasti zbog njihovog upornog laganja i manipulacije i korupcije... Gade mi se i pojedini opozicioni političari zbog njihovog oportunizma, i korišćenja situacije za ličnu promociju (da odmah kažem, ovde ne uključujem aktiviste, koji su srcem u onome šta rade, i ceo pokret "krvave ruke")... Pričali smo o tome, snimili video, i nikada ga nećemo objaviti.
Lekcija? Zašto neće biti objavljen video? Zato što smo na kraju videa doživeli da nismo ništa bolji. Snimili smo video u kome smo kritikovali druge zbog toga što umesto da iskreno žale, i iskreno se bore za promene, koriste priliku za svoje napredovanje. Bog nam je rekao - "vi ste u ovom videu isti". Zato neće biti nikad objavljen.
U nama nije bilo koristoljublja, ali je vreme bilo pogrešno. Bilo je vreme kada se ćuti ili deluje iskreno, a ne priča radi priče. Osetio sam sramotu. Pismo kaže "To što misliš da stojiš čvrsto, pazi da ne padneš" I Korinćanima 10:12. Kada misliš da si pravedan, tu često vreba pad.
2. Vikend u zatvoru
Dok kucam ovaj tekst Mirjana i ja smo u zatvoru, u istoj ćeliji. Pravom zatvoru, i to visoke sigurnosti. Zatvor je u gradu Šijen u Norveškoj. Juče je bilo dva meseca od moje operacije, a čudesno, već sam na putu... i odmah završim u zatvoru.
 |
| Zatvor u Šijenu. Nekada je bio zatvor velike sigurnosti |
Tamničari nisu loši. Hrane nas dobro, mole se sa nama, toplo je i udobno.
Interesantna priča. Vlasti su sagradile novi zatvor, a stari su prodali YWAM (Mladi sa misijom) - a oni pretvorili zatvor u njihov dom za obuku. Došli smo da ih posetimo, dogovaramo neke zajedničke buduće akcije. I tako smo završili u zatvoru. Tri dana.
Pošto je ovo ispovest i lekcija, ipak sam ovih dana "zaslužio kaznu". Sedeli smo sa grupom Norvežana na "vafl partiju". Učinio sam delo koje moja žena mrzi kada uradim, a to je kada u razgovoru preuzmem dominirajuću ulogu, i prekinem je u reči. Znam da to mrzi i da je to povredi, a ipak sam to učinio. I odmah sam znao da sam kriv, da je to povredi, učini da se oseti manje vrednom, ali ne može da se vrati vreme.
Čim smo stigli u sobu - naravno, izvinio sam se. Lekcija je bila - "nije Dušane uvek bitno da ti kažeš nešto". To sam nasledio od mog tate, i nikada to nisam voleo kao njegovu osobinu. Dušane, nije uvek bitno da ti nešto kažeš. "Ko zadržava reči svoje, razuman je; i miran duh je čovek razuman. I bezumnoga kad ćuti, smatraju mudrim, i razumnim kad steže usne svoje." Poslovice 17:27-28 i Propovednik 3:7 - "Ima vreme kada se ćuti i vreme kada se govori..."
 |
| Moja draga u zatvoru |
3. Posebna molitva
Bogosluženje Rehab centra. Sa nama je Džejms iz organizacije TEN, i zamolio sam ga da vodi bogosluženje. Umesto propovedi vodio nas je kroz jednu duhovnu vežbu - molitvu zahvalnosti. Celo iskustvo je uticalo na mene da počnem da praktikujem ovu vežbu svaki dan, pa i vama prenosim.
Sve počinje čitanjem Psalma 41
1. Bog nam je utočište i sila,
trajni pomoćnik u nevolji.
2 Ne bojmo se, zato, kad se zemlja ljulja,
kad se gore ruše u dubine mora.
3. Ma, nek buče i pene se njegove vode,
nek se gore tresu od njegove sile.
4. Teče reka i njene pritoke,
gradu Božijem radost donose,
svetom mestu gde Svevišnji živi.
5. Bog je usred njega, pomaći se neće,
Bog će mu pomoći u sam osvit jutra.
6. Bune se narodi, propadaju carstva,
kad glas povisi zemlja se rastvara.
7. S nama je Gospod nad vojskama,
Bog Jakovljev naša je tvrđava.
8. Dođite, razmotrite dela Gospodnja,
koji pustoš po zemlji ostavlja.
9. On prekida ratove do na kraj zemlje,
luk krši, koplje prelama,
bojna kola ognju izručuje.
10. Utihnite i znajte da sam ja Bog,
uzvišen među narodima,
uzvišen na zemlji.
11. S nama je Gospod nad vojskama,
Bog Jakovljev naša je tvrđava.
Po čitanju stihova, Džejms nas je pozvao da se umirimo pred Bogom, duboko udahnemo i razmišljamo o desetom stihu.
Korak drugi je bio da premotamo prethodni dan u mislima, fokusirajući se na, za nas, najznačajniji događaj, a posebno na događaj u kome vidimo Božiju ruku na delu. Razmišljamo o tom događaju, o tome zašto je značajan za nas i zahvaljujemo Bogu za Njegovo delo.
Korak treći je da proširimo naše misli na ceo prethodni dan, tražeći momente u kojima vidimo Božije delo, za šta smo zahvalni, radosni. Ponovo zahvaljujemo, i slavimo Boga.
Korak četvrti se širi na naše greške i grehe. Ispovedamo grehe Bogu, čistimo dušu, razmišljamo šta smo trebali bolje da uradimo.
Završni korak je ponovno ispunjavanje Duhom Svetim.
Primenjujem ove korake prethodnih dana i moje srce raste u zahvalnosti ali i odnosu sa Bogom.
Stojao sam na obali mora neki dan, i dok su talasi udarali prolazi kroz misli. Silan od velikih voda je Gospod nad vojskama.Tri priče, tri lekcije
Beređi Dušan Bera
Нема коментара:
Постави коментар