Mala, svakodnevna stvar, može biti velika stvar, a i velika iskustva u našem životu možemo tretirati kao ništa posebno. Tekst je o učenju da gledam stvari velikim očima.
Ove nedelje seo u kadu i tuširao se. Tri nedelje sam higijenu održavao mokrim peškirom i vlažnim maramicama (zbog rane). Da ne dužim oko operacije, pisao sam o tome OVDE. No konačno, skinuli su mi konce, i mogao da se istuširam. Sam, bez pomoći. Tako prijatno i lepo iskustvo. Mala stvar, a tako velika"Malevelike" stvari
Osećaj vode u ustima. U bolnici nisam pio vodu tri dana, nisam smeo. Povremeno bi namolio sestru da mi namoče parče gaze, koje bi držao na ustima i siskao vodu iz njega. Četvrti dan, kada je izvađena nosna sonda, smeo sam da popijem gutljaj vode. Neverovatno prijatno iskustvo. Ne razmišljamo o tome, a tako posebno iskustvo.
Četvrti dan su mi dali i čaj, onaj bolnički, koji ima čudan, veštački ukus. Za ceo dan smeo sam da popijem samo šolju čaja. Prvi gutljaj je bilo pravo blaženstvo. Toplo, ima ukus. Mala stvar, a tako velika.
Hrana. Peti dan u bolnici sam prvi put smeo da nešto pojedem. Dali su mi bezukusni, nezaslađeni griz. Međutim, doživeo sam veliko zadovoljstvo da u opšte nešto jedem... Mala stvar, a tako velika.
Mnoge svakodnevne stvari, a toliko vredene, dragocene.
Sesti u kola i otići u prodavnicu, sam.
Skuvati ručak i pomoći supruzi oko poslova u kući.
Slavljenje Boga u crkvi, toliko sam se uželeo toga.
Male stvari, a tako dragocene. Oporavak me uči da cenim stvari koje sam uzimao zdravo za gotovo.
Poseta crkve iz Koreje - velika stvar koja je u mojim očima bila mala
Sa druge strane velike stvari možemo gledati malim očima. Posetila nas je (crkvu), velika grupa iz Koreje, njih 31. Crkva iz Čongdžua, velikog grada iz Koreje. Crkva broji trideset hiljada članova, i proslavlja 50 godina od svog osnivanja. Odlučili su, umesto da prave veliki događaj u Koreji, da naprave konferenciju na svakom kontinentu. Božijim vođstvom, došli su u Novi Sad, Srbiju, da tu naprave svoju Evropsku konferenciju.
Od cele Evrope u Novi Sad. Ne poznajem ih od ranije. Povezao nas je moj prijatelj, Korejac, Namjin. Ali od cele Evrope došli su u Novi Sad, da služe sa nama. A uzeo sam to zdravo za gotovo, kao normalno, obično.Organizovali smo konferenciju za 150 učesnika iz regiona, Hrvatske, Slovenije, Bosne, Makedonije... Hotel, hrana, raspored, registracija. Komunikacija sa Korejcima, od kojih skoro niko ne govori engleski, a savremena tehnologija nije uspešno rešila pitanje prevoda sa srpskog na korejski. Primer - žena iz Koreje je htela da kaže nešto članu tima, koristeći aplikaciju za prevođenje, što je prevedeno "automobil seksualni"...
Omladinski susret sa Korejcima, Korejsko kulturno jutro, služba sa njima, dva izleta... puno organizacije. Velika logistika koju smo odradili, uprkos mom boravku u bolnici. Sjajan tim je Bog izgledio među nama. A uzeo sam to zdravo za gotovo, kao normalno, obično.
Kojim očima gledaš?
Sve zavisi kojim (kakvim) očima gledaš. Desilo se da ovih dana imam kontrolni pregled očiju, prevencija glaukoma. Deo pregleda je širenje zenica, jer doktor proverava stanje očnih živaca, a da bi to mogao, oko 1,5 sat sam morao da žmurim u čekaonici, sa povremenim ukapljavanjem kapi u oči. Pogled posle toga mi je bio mutan satima, oči su mi bile bolne, boje su bile razlivene.
U duhovnom smislu, primećujem da mi često zenice duše budu raširene, i da ne vidim sve ono za šta mogu biti zahvalan, ne vidim velike i velikemale stvari oko sebe. Fokus mi skrenu "situacije", srce mi se zatruje, um optereti i ne vidim dobro.
Gospod govori o oku u Mateju 6:22-23:
22 Oko je svetiljka telu. Ako je tvoje oko velikodušno, celo tvoje telo biće osvetljeno. 23 Ali ako je tvoje oko zavidno, celo tvoje telo biće u tami. Dakle, ako ono što te osvetljava postane tamno, kakva li će tek tama nastati u tebi!
Ako oko postane tamno, kakva tama postane u tebi. Gospod ovde govori o zavidnosti, o velikodušnosti, ali princip je isti. Naš način pogleda na svet definiše naše srce i celo naše biće. Pogled može biti zahvalan, velik, a može biti uskogrud, večito nezadovoljan. Po Reči Božijoj, zaključujem da je izbor nam meni.
Beređi Dušan Bera
Нема коментара:
Постави коментар