Stubovi sramote - kada zaboraviš na bitno - Crkva Svetog Petra (Pierra) u Ženevi (Jošua 4 - Vera na delu XX)

U današnjem blogu, serija "Vera na delu", želim da pišem o stubovima koje vidite na slici. To nisu obični stubovi, imaju značajnu, negativnu simboliku, predstavljaju sliku onoga što je rak rana protestantizma, naša najveća boljka. Takođe, predstavljaju ilustraciju toga šta se desi kada zaboravimo na kamenove sećanja (vidi link za prethodni tekst).

Stubovi se nalaze na ulasku u katedralu Svetog Peta (st. Pierra) u Ženevi, jednog od najznačajnijih mesta u istoriji protestantske reformacije. To je crkva u kojoj je propovedao Žan Kalvin, jedan od tri vodeća reformatora crkve. U šesnaestom veku, tri osobe su bile ključne za nastanak protestantizma: Martin Luter u Nemačkoj, Urlih Cvingli u Cirihu (nemačko govorno područje Švajcarske) i Žan Kalvin u Ženevi (francusko govorno područje Švajcarske).

Stolica sa koje je Žan Kalvin propovedao

Protestantizam se rodio kao reakcija na moralno i teološko zastranjenje Rimo-katoličke crkve. Znam da je sledeća izjava krajnje pojednostavljena (svestan sam političkih aspekata reformacije), ali u suštini: reformatori su upoređujući poruku i praksu zvanične crkve sa porukom Novog zaveta, pronašli veliki nesklad, i pokušali da reformišu crkvu ka njenim korenima, ka osnovnoj poruci Novog zaveta. 

Žan Kalvin je sproveo reformaciju u Ženevi, započevši nešto što se danas naziva Reformirana ili Reformatorska crkva (u Evropi) ili Prozbiterijanska crkva (Škotska i SAD). Mnoge crkve evanđeoskog nasleđa prate teološke poglede koje je izložio Kalvin (Takav teološki pogled je nazvan kalvinizomom - moram priznati da se u mnogome ne slažem teološki sa kalvinizmom, zapravo nalazim se u suprotnom taboru, ali ne bi o tome). 

Međutim, kakve veze ima slika crkve, Žan Kalvin i stubovi ispred crkve i priča o knjizi Jošue 4 poglavlje? To je crkva u kojoj je Kavin propovedao reformu, jedan od najznačajnijih istorijskih spomenika protestantizma, mesto gde je crkva počela da se oslobađa okova dogme nastale pod uticajem grčke filozofije. Danas kažemo – u ovoj crkvi se desilo „probuđenje“, ljudi su se od okova filosofije vratili Svetom pismu.

Imao sam priliku da posetim ovo mesto. Tada sam čuo i priču o stubovima. Oni nisu originalno izgrađeni, nisu postojali ni u Kavinovo vreme, dodani su kasnije, u vreme prosvetiteljstva i humanizma, 1752. godine. Zašto? 

Prenosim pojednostavljenu definiciju humanizma: „Humanizam je razdoblje kasne srednjovekovne istorije obeleženo težnjom za upoznavanjem i istraživanjem klasične rimske i grčke književnosti i civilizacije. Karakteriše ga ... upotraba antičke filozofije i njeno uklapanje u hrišćansku srednjevekovnu filozofiju, a takođe i vera u sposobnost i vrednost čoveka.“ Sam humanizam rodio je decu prosvetiteljstvo, racionalizam, koji su sve više odbacivali hrišćansku misao, i na presto postavili filozofiju racionalizma.

Hristos od Boga, u crkvenim krugovima, počinje da se posmatra kao učitelj razuma, neko ko daje dobre savete za život (ponovo pojednostavljeno). Isus je samo čovek od koga imamo šta da naučimo. Rečima Tomasa Džefersona (savremenika stubova o kojima pišem, i delu Exstracts from the Gospels), zadatak crkve, teologa postaje - „odvajanja onoga što je stvarno njegovo od pleve u koju je zakopano, a to njegovo je lako razlikovati po sjaju od troske njegovih životopisaca, i lako prepoznati od toga kao dijamat od smeća.“ Troska (otpad) su za njega bila čuda, božanska priroda, čudesno začeće... Ostali su samo saveti za život.

„Teolozi“ tog vremena, ozbiljno pristupaju tom zadatku, srameći se evanđelja, pokušavajući da hrišćanstvo „učine vrednim“ u vremenu koje se menja, da ga usaglase sa savremenim pogledom na svet, da mu daju filosofski šmek. Propovedaju mudrost, savete... npr Isusova priča o talentima (Lk 19,11-27), umesto poruke o ulaganje u Carstvo nebesko, postaje poruka o ulozi roditelja da svojoj deci ostave nasledstvo, i omoguće im dobar početak u životu. Stide se evanđelja, smatraju ga zaostalim.

Stubovi su simbol toga, humanistički odgovor  Reformaciji -  gradski oci Ženeve su ih izgradili dve stotine godina posle Kalvina, pod uticajem filosofije njihovog vremena. Takvi stubovi nisu deo katedrala, nego deo grčkih građevina i oni su slika osećaja sramote, pokušaj da se hrišćanstvo učini prihvatljivim za duh ondašnjeg vremena, postane prosto pogled na svet, prihvatljivo za ljude. 

Posledice? Navešću samo jednu. Posetio smo i Kalvinov koledž - najstarija srednja škola u Ženevi. Osnovao ju je Žan Kalvin, 1559. godine. Stojali smo ispred škole, jer danas je hrišćanska poruka proterana iz nje...

Posmatram hrišćanstvo danas, ponovo pod napadima kritike. Optuženo da je zastarelo, radikalno, fundamentalno, „zaostalo“, i ponovne pokušaje da ga se „osavremeni“, da mu se postave stubovi koji ga čine društveno prihvatljivim. Međutim priroda hrišćanstva jeste da je ono uvek bilo društveno neprihvatljivo, jer ono proziva, ukazuje na greh, ukazuje na odvojenost čoveka od Boga, ukazuje na korumpiranost ljudske duše, ukazuje da je Isus Hristos jedino rešenje, a to u vremenu lažne tolerancije ne može biti tolerisano. 

Crkva mora da ima odgovore za savremenog čoveka, ali ne sme i ne može da se uklopi u trenutne trendove društva. Šta je put, kako ostati relevantan a ne robovati trendovima društva? Mislim da kamenovi sećanja, o kojima sam pisao prethodni put jesu dobar metod. Ići napred, ali sećati se ko jesi. Čovek vere, zna ko jeste i to ne kompromituje, on zna ko je Bog i šta je suština vere - menja samo metode, nikada ne suštinu. 

4 Jošua pozva dvanaest ljudi koje izabra između sinova Izrailjevih, po jednog čoveka iz svakog plemena, 5  i reče im: Idite pred kovčeg Gospoda, Boga svoga, usred Jordana i uzmite svaki po jedan kamen na rame, prema broju plemena sinova Izrailjevih, 6 da vam to bude znamenje među vama. Jošua 4

• Ako vam se dopao ovaj moj članak učinite mi uslugu i podelite ga na društvenim mrežama. Time mi puno pomažete. Hvala vam. 
• Prijavite se na listu čitalaca bloga. Hvala.
• Da li pratite moje emisije na youtube? Prijavite se na našu stranicu, svake nedelje više video materijala... Ove nedelje pogledajte - Da li možemo verovati evanđelju po Jovanu?