понедељак, 11. јун 2018.

Kada Bog ćuti, a neophodno ti je da ga čuješ - kako onda? (Vera na delu - XV deo)

Kada Bog ćuti a tebi je neophodno da ga čuješ - šta onda raditi? Šta dalje? Kako dalje? Kuda dalje? Nastaviti ili odustati? Nebrojena pitanja... 

U knjizi smo Jošue (Isusa sina Navinova), serija tekstova pod imenom "Vera na delu", u kojoj svaki dan pišem jedan tekst. Današnji tekst je iz trećeg poglavlja i nastavlja se na moj prethodni tekst u kome sam detaljno obradio ovo poglavlje: Koračati tamo gde nikad pre nisam bio. (vidi link) Sada me interesuje da razmislimo o sledećem. 


„Isus usta rano i krenu se iz Sitima, sa svim sinovima Izrailjevima. Stigoše do Jordana i noćiše onde, ali ne pređoše preko njega. Posle tri dana prođoše vođe kroz logor i dadoše narodu ovu zapovest: Kada vidite sveštenike Levite da nose kovčeg saveza Gospodnjeg, Boga svoga, vi ćete krenuti s mesta na kome se nalazite i ići ćete za njim.“

Voleo bi da stanemo u Jošuine cipele, da zamislimo kako mu je. Pred njime ne nepremostiva prepreka, nabujli Jordan. Kako preći preko, kako prevesti vojsku? Tu je i očekivanje naroda koji posmatra novog vođu, kako će se snaći? Da li će ispuniti očekivanja? Da li će Bog biti sa njime, kao što je bio sa Mojsijem? A iza Jordana je neprijateljska teritorija, i počinje osvajanje, i nema povratka na staro. 

Podseća me na sledeću priču: Mladi policajac je polagao završni test na policijskoj akademiji u Severnom Londonu. Prva tri pitanja su bila relativno laka, a onda je stiglo i četvrto pitanje. Rečeno mu je:
“Patrolirate periferijom Londona kad iznenada eksplodira gasni cevovod u susednoj ulici. Istragom utvrdite da na trotoaru postoji velika rupa, a da sa strane leži prevrnuti kombi. Iz unutrašnjosti kombija se oseća jak miris alkohola. Unutra su muškarac i žena, oboje povređeni. Prepoznate ženu kao suprugu svog nadređenog inspektora, koji je trenutno na poslovnom putu u SAD. Neki prolaznik na motoru se zaustavlja i ponudi pomoć, a Vi u njemu prepoznate čoveka koji se traži zbog oružane pljačke. 
Iz obližnje kuće iznenada istrčava čovek vičući da njegova žena očekuje bebu i da je zbog šoka od eksplozije porođaj počeo pre vremena. Još jedan čovek traži pomoć – eksplozija ga je odbacila u kanal... a on ne zna da pliva. 
Imajući na umu odredbe delovanja na osnovu zdravog razuma... opišite u nekoliko reči šta biste preduzeli." 
Policajac je malo razmišljao, uzeo olovku i napisao: "Skinuo bih uniformu i izgubio se u gužvi... "

Kada je pred nama previše odluka želimo da se izgubimo u gužvi. Možda je to želeo i Jošua? Dodatni teret mu je bilo sledeći. Nije više bilo oblaka ni stuba od ognja, nešto što je gledao preko 40 godina. Piše nam u Svetom pismu u vezi boravka u pustinji: "A Gospod je išao pred Njima - danju u stubu od oblaka, da im pokazuje put, a noću u stubu od ognja, da im svetli. Tako su mogli da putuju danju i noću. I nije se ispred naroda sklanjao stub od oblaka danju, ni stub od ognja noću." Izlazak 13: 21-22. 



Svaki dan je stub od ognja i vatre pokazivao Izraelcima kuda da idu, gde da se utabore, kada da krenu. Bog ih je vodio koristeći ovaj stub kao simbol Njegovog prisustva i vođstva. Međutim stub je bio mnogo više od GPS-a, vodiča:

  1. Bog je govorio iz njega u pojedinim situacijama (Psalam 119:7);
  2. Stub je bio simbol Božijeg prisustva među njima (Ponovljeni zakon 1:31); 
  3. Stub je bio simbol i sredstvo Božijeg suda nad Izraelcima (Brojevi 21:35);
  4. Stub je bio simbol Božijeg pomazanja nad vođama Izraelaca (Izlazak 33:9-10);
  5. Bog je štitio Izraelce uz pomoć stuba (Izlazak 14);
  6. Stub je bio izvor svetla i senke (udobnosti i zaštite) (Nemija 9:19)
Izrael i Jošua su preko 40 godina neprestano bili svesni prisustva Božijeg u stubu od oblaka i vatre, sve do momenta kada Mojsije predaje ulogu vođe Jošui. Prvi put Jošua ulazi u šator od sastanka zajedno sa Mojsijem (mesto susreta Mojsija i Boga), i oblak se spušta na njih (Ponovljeni zakon 31:14-15). To je bila potvrda da je preneseno pomazanje sa Mojsija na Jošu-u ali i poslednji put da se spominje stub od ognja i oblaka. Posle tog događaja nestao je zajedno sa Mojsijem.

Zašto je nestao? Poruka je bila da su stigli na cilj. Bog ih je doveo tamo gde su trebali stići, na vrata obećane zemlje. Počela je nova sezona u njihovom životu gde je Bog počeo da deluje na novi način...

Međutim, šta se dešavalu u Jošuinom umu? Kada se stavim u njegove cipele mogu se zamisliti uplašenim, u iščekivanju, neizvesnosti. Kako će dalje sve izgledati? I zašto baš u tom momentu, zar Bog nije mogao da sačeka da pređu Jordan i osvoje prvi grad? 

Možda su to bila Jošuina pitanja... ali ono što je interesantno jeste da je Jošua nastavio dalje na osnovu onoga šta je znao. On je znao šta piše u Božijem zakonu, znao je šta je Bog obećao, imao je iskustvo kako je Bog do tada delovao, i na osnovu toga nastavio je dalje. 


Čovek delotvorne vere jeste čovek koji doživljava da mu Bog govori i vodi ga. Međutim, kada ne čuje Božiji glas to ga ne sprečava da nastavi dalje. Čovek delotvorne vere tada sledi ono što zna - drži se prvobitnog plana. Postupa na osnovu onoga šta piše u Božijijoj reči, drži se Božijeg obećanja, i svojih iskustava i čeka momenat kada će Bog nastaviti da govori.  

Kada Bog ćuti, a neophodno ti je da ga čuješ, nastavi da deluješ na osnovu onoga šta znaš. Bog te nije odbacio, prosto je počela nova sezona vere u tvom životu. 

Beređi Dušan Bera


  • Ako vam je ovaj tekst bio od koristi podelite ga na društvenim mrežama. Razmotrite i mogućnost da se prijavite na listu čitalaca ovog bloga.
Ps. Da li pratite naš youtube kanal? Razmotrite da se prijavite na njega...





Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...