Šta imaš u torbi?

Šta imaš u torbi? Obično pitanje, ništa posebno. Može li ikakva duhovna poruka doći iz takvog pitanja? Ni ne razmišljamo o tome.

Često putujem, i dok ovo pišem na putu sam. Imam sistem pakovanja, i retko potrošim više od petnaestak minuta na pakovanje. Ranije bi potrošio više sati, razmišljao šta da nosim. Sada ubacujem stvari po uhodanom sistemu, ne razmišljam više o sadržaju.    

U utorak, imao sam privilegiju da slušam jednog od, kako ja smatram, heroja vere današnjeg vremena - Bil Hajbelsa. Bil je pastor jedne od najvećih lokalnih crkava današnjice - Vilov Krik, Čikago. Dvadeset hiljada ljudi dolazi na nedeljne sastanke. Čovek iskustva, dubok u svom razmišljanju... Njegove knjige su duboko uticale na moj život. Obradovao sam se pozivu da ga slušam uživo, hvala Global Leadership Summit na pozivu! Naučio sam puno, ali ono što želim da napišem jeste priča o dve torbe.

Zbog svog velikog uticaja Bil Hajbels se susreće sa američkim predsednicima. Pojedinima je bio duhovnik. Za nekoga ko dolazi iz Srbije, američki predsednici nisu impresivne ličnosti, čak šta više. Ali me ohrabruje da čujem da su barem otvoreni da imaju nekoga da se moli sa njima. 

Crna torba SAD

U svakom slučaju priča je sledeća: Prilikom jednog takvog sastanka, sedeo je sa predsednikom u Ovalnom kabinetu, razgovarali su o Bibliji, molili se. U jednom momentu, ušao je u sobu oficir za bezbednost, i uneo crnu torbu. Ne bilo koju! Crnu torbu koja ne sme da se udalji od američkog presednika više od par desetina metara. Crna torba koja ga prati na svakom od njegovih putovanja. Crna torba u kojoj se nalazi kod za aktiviranje američkog atomskog naoružanja. Iako su Sjedinjene Američke Države radile na smanjivanju arsenala posle Hladnog rata, i trenutno su sa 30.000 nuklearnih raketa (sedamdesetih), smanjili na 5.000 (podatak iz 2010-te.), ta količina je i dalje dovoljna da uništi život na kugli zemaljskoj. Moćna torba. Koža spolja, iznutra čelik (teška je 20 kilograma), ali prava moć torbe je u kodu koji ona sadrži. Sa njom se može uništiti živi svet!

Bil je podelio sa nama koliko je bio impresioniran kada je video tu torbu. Toliko moći u jednoj torbi! Odlična slike za selfi. Slika za album. Držati najmoćniju torbu na ovom svetu u svojim rukama - kakva priča! Te misli su mu ostale u umu i posle sastanka, u toku leta kući. Sve do momenta kada je Bog krenuo da mu govori (u mislima, hrišćanstvo je iskustvo odnosa sa živim Bogom, koji i danas govori): "Bil, zašto si toliko impresioniran sa tom torbom? Kakvu silu ona ima?". Samo silu uništenja. I dok je to govorio, pre nekoliko dana, a posle više od decenije od tog događaja, videla se sramota  licu Bil Hajbelsa zbog misli koje je imao.  

Međutim Bog nije tu stao. Sledeće pitanje, koje ga je Bog pitao, je bilo: "Bil, a šta ti imaš u torbi?". Bože, ništa posebno, imam Bibliju... Sa tim rečima je Bil Hajbels završio svoj govor nama. Izvadio je Bibliju iz svoje torbe pred nama. Možda neko neće razumeti, ali za nas sve, ta slika je imala snažno značenje. Dotakla nas je do suza. 

Biblija, Božija Reč, obećanja Božija... Sila koja menja. Sila koja oslobađa, daje pobedu... Za čoveka koji je doživeo iskustvo sa Bogom Sveto pismo je posebno. Bog obećava - "Nebo i zemlja će proći, ali moja reč ostaje..." Šta Bog obeća, to se ispunjava.

Ne razmišljam o tome, kao što ne razmišljam o pakovanju moje torbe. Znam šta tačno ide u moju torbu, ali to radim mehanički. Znam ja i o sili Božije reči. Pitanje je koliko je moje znanje mehaničko, a koliko je iskustveno, praćeno verom. 

Royal Rangers Evrope - 30tak država, od Islanda do Finske, od Makedonije do Norveške

Jutros sam o tome govorio na sastanku vođa Royal Rendžera Evrope. Ljudima koji su se spakovali pre nekoliko dana, i iz raznih krajeva Evrope došli u Vroclav, Poljska. Došli smo da planiramo velike stvari. Verujemo u velikog Boga. Podsetio sam njih, a i sebe, da ne zaboravimo silu koja nam je na raspolaganju. Da je ne zadržimo u torbi. Zato i pišem ovo. Ne želim to da zaboravim, a ujedno koristim priliku da i tebe podsetim.