Često vozim kola na rezervi. Kada pomislim da treba da platim 8000-9000 dinara za pun rezervoar, to mi izgleda puno, lakše mi je da sipam male
količine, za 500 ili 1000 dinara. Znam da se samo zavaravam. Naravno, male
količine se brzo potroše, i najčešće vozim sa upaljenom lampicom za rezervu (za
nevozače – signalna lampica se pali kada u rezervoaru ostane samo nekoliko
litara benzina).
Nekada vozim i na „benzinsku paru“, rizikujući da ostanem bez goriva na stotinjak metara od pumpe, svestan da u rezervoaru nemam goriva i nadajući se da ću ipak stići do pumpe. U tim momomentima samo mislim o tome – stigni do pumpe, stigni do pumpe, stigni do pumpe.
Nekada vozim i na „benzinsku paru“, rizikujući da ostanem bez goriva na stotinjak metara od pumpe, svestan da u rezervoaru nemam goriva i nadajući se da ću ipak stići do pumpe. U tim momomentima samo mislim o tome – stigni do pumpe, stigni do pumpe, stigni do pumpe.
U poslednje vreme sam vozio moj život na „benzinsku paru“. Prošle
godine smo kao porodica napravili katastrofalne poteze u vezi odmora, nisam
napunio rezervoar, i nastavio sam dalje, i ušao u „trepćuće crveno svetlo rezerve“,
i sve što sam mogao da razmišljam u nekoliko poslednjih nedelja je bilo stići
na benzinsku pumpu, stići na pumpu, odmoriti se, odmoriti se.
Problem je što „vožnja na rezervu“ zaglupljuje dušu. Kao pastor putujem na konferencije, doživim duboka iskustva o kojima i pišem na blogu, ali se vratim u svakodnevicu, i lampica posle par dana kreće da trepće. Bog mi govori dok pišem, spremam propovedi, razgovaram sa ljudima..., ali ponovo i ponovo, posle par dana, lampica umora počinje da trepće. Nije dovoljno kratko iskustvo, potreban je
Razmišljam o znacima „duhovne crvene lampice“ i prepoznajem
nekoliko znakova kod sebe:
1. Gubitak interesa. Volim da čitam knjige, da otkrivam nove
stvari, i prvi znak iscrpljenosti jeste to da ne mogu više da se skoncentrišem
na čitanje. Pokušam da čitam, ali mi misli klize, ništa ne ostaje u sećanju i
brzo odustajem. Umesto toga, uglavnom buljim u kompjuter. Ali ni tu ne pogledam ništa u celini, nego preskačem delove, premotavam film, nemam snagu koncetracije.
2. Gubitak energije. Najmanja sitnica dovodi do toga da se izduvam, a potrebno je puno toga da se oporavim. Dovoljno je da mi neko saopšti i najmanji problem i ja sam gotov. U nedelju pred odmor, samo dve male sitnice, dve male obaveze su bile dovoljne da ne funkcionišem. Organizam je potrošio sve rezerve i koristi samo adrenalin kao gorivo.
3. Nesposobnost dubljeg čitanja Božije reči. Najkatastrofalnija posledica, i najboljnija. Iako pokušavam da čitam Reč, sve je suvo. Ne mogu da se nateram da dovoljno dugo čitam. Proučavanje Svetog pisma se svodi na pisanje propovedi, ali lično ostajem suv.
4. Kratak fitilj. Lako izgubim strpljenje. Temperamentan sam, i čuvam „eksploziv“ u sebi dobro zatvoren – naučio sam da se sklonim se u situacijama kada postoji opasnost eksplozije. Ali kada sam umoran, rizik se drastično povećava. Uhvatio sam sebe da stalno „režim“ na decu i suprugu.
Kada ne bi bio umoran, verovatno bi se setio još nečega ;-). Prepostavljam da svaka osoba ima različite znake. Bitno ih
je prepoznati. Šta su vaši znaci da ste na rezervi?
Razmišljam takođe i uzrocima, kako sam došao u ovo stanje? Kako se desilo da se potrošim, više nego što bi to trebalo?
I dok razmišljam, pada mi na pamer samo – subota! Bog je odredio subotu kao dan odmora u IV Božijoj zapovesti – „Sećaćeš se dana odmora da svetkuješ“ (II Mojsijeva 20:8). Ranije, jednom prilikom, u sličnom postu izneo sam teološki pogled na dan odmora. Možda jednom to objavim u posebnom postu, ne sada! Ne ulazi mi se u teologiju dana odmora i u raspave o različitim stavovima. Suština je da naglasim važnost odmora. Odmor nije gubljenje vremena. Odmor je duhovna disciplina! Odmor nam omogućava da bolje služimo Bogu!
PS. Lična poruka - Bera, ne zabušavaj u odmaranju!!!!!
PSS. Lična poruka za tebe - ne zabušavaj u odmaranju!!!!!
Ako vam se dopada ovaj članak, podelite ga na društvenim mrežama. Na taj način ćete omogućiti da i drugi saznaju za ovaj blog, a meni lično pomoći. Hvala vam.
Takođe, pregledajte ovaj blog. Na njemu se nalazi preko 300 tekstova iz različitih oblasti hrišćanskog života. Potražite temu koja vas interesuje.
Da li pratite naš youtube kanal? Svake nedelje više video materijala...
Razmišljam takođe i uzrocima, kako sam došao u ovo stanje? Kako se desilo da se potrošim, više nego što bi to trebalo?
I dok razmišljam, pada mi na pamer samo – subota! Bog je odredio subotu kao dan odmora u IV Božijoj zapovesti – „Sećaćeš se dana odmora da svetkuješ“ (II Mojsijeva 20:8). Ranije, jednom prilikom, u sličnom postu izneo sam teološki pogled na dan odmora. Možda jednom to objavim u posebnom postu, ne sada! Ne ulazi mi se u teologiju dana odmora i u raspave o različitim stavovima. Suština je da naglasim važnost odmora. Odmor nije gubljenje vremena. Odmor je duhovna disciplina! Odmor nam omogućava da bolje služimo Bogu!
PS. Lična poruka - Bera, ne zabušavaj u odmaranju!!!!!
PSS. Lična poruka za tebe - ne zabušavaj u odmaranju!!!!!
Ako vam se dopada ovaj članak, podelite ga na društvenim mrežama. Na taj način ćete omogućiti da i drugi saznaju za ovaj blog, a meni lično pomoći. Hvala vam.
Takođe, pregledajte ovaj blog. Na njemu se nalazi preko 300 tekstova iz različitih oblasti hrišćanskog života. Potražite temu koja vas interesuje.
Нема коментара:
Постави коментар