Kabanica, čizme i kiša

Kraljevski izviđači imaju jedno pravilo: „Rojal Rendžer uči na dva načina, iz mudrosti ili iz iskustva“. Mudrost jeste učiti kroz savet drugih. Iskustvo je kada ne poslušaš savet, nego ideš glavom kroz zid, i učiš lekciju na sopstvenoj koži. 

Ko ne uči iz mudrosti, uvek uči iz iskustva. Problem je kada ponavljamo lekciju više puta a ja, povremeno, iznenadim sebe svojom sposobnošću da ponavljam lekcije. Blog je o ponovljenoj lekciji.

Prvi maj sam proveo na treningu za vođe Kraljevskih izvđača. To je šesti trening koji vodim kao instruktor, plus još dva na kojima sam bio kao učesnik. Ukupno osam. Na prvom treningu, još kao učenik, posle žestoke kiše, doneo sam odluku da ću uvek na kampove nositi dva komada opreme: kabanicu i gumene čizme. 

Imam veliku vojnu kabanicu, inpregnirano platno koje voda ne probije ni posle više sati, dugačku do stopala. Imam i odlične gumene čizme. Problem je što zaboravljam odluke koje sam ranije doneo.

Četvrtak ujutru, pred sam polazak, pakujući stvari za put, doneo sam odluku da mi ne treba kabanica, poneo sam samo jaknu za kišu. Mislio sam da je dovoljno. Čizme sam takođe ostavio kući, jer smatrao sam da mi neće trebati. Imam odlične vojne patike, mislio sam da su dovoljne, osim što sam pakujući opremu, zaboravio da ih spakujem. Na kraju sam na kamp stigao u platnenim, plitkim, patikama za vožnju i jaknom koja može da podnese samo kratku kišu.

Prva dva dana nisu bila problem, uprkos povremene kiše. Treći je bio poguban. Kiša je padala ceo dan, a uveče smo imali pešačenje po kiši, koje nismo mogli da izbegnemo. Čak ni izviđački trikovi nisu pomogli. Uvek nosim najlonske kese sa sobom, koje u slučaju da mi obuća propušta vodu navlačim na noge. Često me je to (a i druge) spasilo od mokrih nogu. Ovaj put, kiša je bila toliko snažna da mi je sve promočila. 

Hodao sam do cilja i nazad, stajao na kiši, dok me je hladna kiša natapala četiri sata. Nedostajale su mi moje čizme i kabanica i nadam se, nadam se, da sam naučio lekciju. Sutra smo raskanjali kamp po kiši, i muka se nastavila.

Šta me vodi ka Hristu? 
Reč je Hrabrost. Druga poslanica Timoteju 1:7. govori: "Nije nam, naime, Bog dao plašljivog duha nego duha sile i ljubavi i razboritosti.“ Bog nam je dao duha hrabrosti. I to je poruka.

Bog je interesantno vodio ovaj kamp. Uporedo sa treningom, svako jutro vodio sam sastanke za vođe. Izabrao sam tekst iz knjige Isusa sina Navinovog (Jošue), iz Starog zaveta, poglavlja 1,3 i 5. Tema mi je bila – hrabrost i povezanost hrabrosti i vere... Ključni stihovi su bili: „Samo budi slobodan i hrabar da držiš i ispuniš sve špo je u zakonu zapovedio Mojsije, sluga moj, ne odstupaj od njega ni nadesno ni nalevo, da bi napredovao kuga god pođeš.“

U nedelju smo kamp završili bogosluženjem u Evanđeoskoj crkvi Orahovica. Bogosluženje je započelo citiranjem stihova iz knjige Jošuine, prvog poglavlja, stihovi o strahu koje sam naveo (žena koja je vodila bogosluženje nije znala za temu naših jutarnjih sastanaka. Osećala je Božije vođstvo da ih pročita). 

Propovednik koji je gostovao (iz SAD), je za temu izabrao, pogodite šta? Temu straha i hrabrosti, i citirao je stihove iz Jošue, prvog poglavlja (ponovo ne znajući temu naših jutarnjih sastanaka, niti stihove koji će biti pročitani u uvodu).

Ne verujem u slučajnost, ali verujem u Božije vođstvo. Odgovor na pitanje o kabanici, čizmama, i kiši je bilo hrabrost! Sam sam kriv što sam zaboravio opremu, tu nema izgovora. Međutim kroz situaciju u u kojoj sam bio naučio sam lekciju o hrabrosti. 

Hrabrost o kojoj govori Sveto pismo nije ludost, neopreznost. Naprotiv. Pismo nas uči opreznosti. Kada god možemo izbeći situacije koje nas ugrožavaju, trebamo to učiniti. Međutim, kada ne možemo da ih izbegnemo, stegnimo zube i uradimo ono što se uraditi mora. Hrabrost je mudra, ali čini šta se mora učiniti. I pored kiše, trebao sam ispuniti cilj koji mi je bio zacrtan.

I napomena: Svestan sam da nije potrebna velika hrabrost da pokisneš! Radi se o principu, o lekciji šta je hrabrost, ne o priči o žrtvovanju.

Malo više o istoj avanturi možete pročitati u tekstu - Bljuvao sam vatru. Takođe o samom kampu u Orahovici - Popravni ispit u Orahovici.

• Ako vam se dopada ovaj tekst, razmislite da ga podelite na društvenim mrežama. Time mi puno pomažete da se uticaj bloga raširi. 
• Razmislite da se upišete u listu čitalaca bloga. To je takođe od velike pomoći za uticaj ovog bloga. Prijava je sa strane na pc, ili ispod teksta na mobilnom.
• Da li pratite moju emisiju na youtube - Teologija uz jutarnju kafu?