Kako progutati žabu? Uzmeš je u ruke, doneseš do usta i progutaš... Nije lako, ali to je jedini način. Kako rešavati probleme? Tako što kreneš da ih rešavaš... priča kreće na sledeći način...
Prvi put u životu sam držao predavanje na engleskom. Govorim
posebnu vrstu engeskog – takozvani Tarzan ingliš (zbrka vremena, ne poznajem
nepravilne glagole...). Prevedeno na srpski to zvuči – „Ja bila tamo, vido sam
razno ljude“. Pravi Tarzan.
Tema je bila meni dobro poznata – rad rehabilitacionog
centra za heroinske zavisnike. Super bi bilo da mogu to da izložim na srpskom,
ali to nije bilo moguće. A publika, da ne pričam. Govorio sam na Netvorku za hrišćane savetnike i psihijatre
iz Evrope (Poljaci, Amerikanci, Englezi, Ukrajinci, Mađari...). Evropska
konferencija za hrišćanske vođe, u Poljskoj, gradić Visla.
Za učestvovanje u
konferenciji, minimum je osnovno fakultetsko obrazovanje, ali mnogi učesnici su
profesori, doktori. I sada ja, sa mojim Tarzan jezikom, treba da govorim pred visokoobrazovanim ljudima, u oblasti njihove stručnosti (tup,
tup, tup – to čujete zvuk udaraca moje glave u zid).
Još gore od toga, nisam ni želeo da učestvujem. Poslali su
mi poziv, i taman kada sam hteo da odbijem, otkrio sam da sam stavljen na
spisak govornika, da je sve već isplanirano, da ću biti jako neodgovoran ako
odustanem i napraviti problema ljudima. Nema odustajanja.
Brajan Trejsi u knjizi „Pojedi tu žabu“, piše da postoji samo jedan način da pojedeš živu
žabu. Zgrabiš je i progutaš. Odlaganje ne pomaže, samo je još teže. Ja sam
odlagao odgovor, i nisam progutao jednu žabu (i napisao pismo da odbijem
učestvovanje), pa sam morao da progutam celo "krdo" žaba (znam da ne postoji krdo žaba, ali tako se osećam).
Pripremio sam govor na ispravnom engleskom jeziku, pokušavao
da ga naučim napamet (iako znam da je moja najača stana spontanost, a i dalje
je zvučalo kao Tarzan koji se trudi da govori ispravno).
Ali tu nije bio kraj
mojoj muci, po dolasku u hotel, na rezervaciji, nova iznenađenja:
1. Zakazali su
mi video intervju, u kojem sam govorio savete za roditelje zavisnika (ponovo na
Tarzan ingliš, koji nisam pripremio ranije), 45 minuta;
2. Zakazali su mi
mentorske sastanke sa nekoliko učesnika iz Evope (ponovo na Tarzan igliš). Ne
jedna žaba, nego krdo, brdo žaba preda mnom.
Ali princip je isti. Kako progutati krdo žaba? – jednu po
jednu! Uzmeš žabu, staviš je u usta i progutaš. (Zoran Đinđić je dodao - proces počneš od najveće). Uzmeš sledeću žabu, staviš je u
usta i progutaš. I tako dok ih sve ne pojedeš. To sam i uradio, zamolio sam
crkvu da se moli, molili smo se ja i supruga, dao sam svoje najbolje, i
zadovoljan sam. Zadovoljni su i drugi, vidim po reakciji.
Da li je to bilo lako? Ne. Ali je vredelo, jer sam otkrio da
sam napredovao "Ka Hristu" kroz ovo iskustvo. U takvim situacijama samo Bog
ostaje na koga se mogu osloniti (što baš nije pohvalno za mene). Ali neću danas da pišem o tome, još uvek razmišljam o toj mani mog hrišćanskog života.
Drugo je bitno u ovoj situaciji – otkrio sam da sam
jedući žabe sazreo. Ričard Vinter, vođa Netvorka (poznaje me skoro deset godina,
čovek koji je snažno uticao na mene, na moje razumevanje savetovanja, zavisnosti...),
posle predavanja mi je rekao: „Dušane, vidim koliko si napredovao kao osoba,
koliko imaš više sigurnost, stabilnosti.“ Čovek koji me nije video više godina,
prepoznaje moj napredak. To mi znači! Teško vidim moj napredak sam, dobro je
čuti kada to neko drugi vidi.
Takođe kad sam razmislio o mom napredovanju, koje je Vinter uočio. Suština je u sledećem, naučio sam da progutam žabe kada dođu u moj
život. Ako treba i krdo žaba. To mi je pomoglo da sazrim. Preporuka: probajte, naporno je u početku, donosi zadovoljstvo na kraju.
Beređi Dušan Bera
Нема коментара:
Постави коментар