среда, 28. мај 2014.

Jedna žaba, krdo žaba - kako progutati žabu?

Prvi put u životu sam držao predavanje na engleskom. Govorim posebnu vrstu engeskog – takozvani Tarzan ingliš (zbrka vremena, ne poznajem nepravilne glagole...). Prevedeno na srpski to zvuči – „Ja bila tamo, vido sam razno ljude“. Pravi Tarzan.

Tema je bila meni dobro poznata – rad rehabilitacionog centra za heroinske zavisnike. Super bi bilo da mogu to da izložim na srpskom, ali to nije bilo moguće. A publika, da ne pričam. Govorio  sam na Netvorku za hrišćane savetnike i psihijatre iz Evrope (Poljaci, Amerikanci, Englezi, Ukrajinci, Mađari...). Evropska konferencija za hrišćanske vođe, u Poljskoj, gradić Visla. Za učestvovanje u konferenciji, minimum je osnovno fakultetsko obrazovanje, ali mnogi učesnici su profesori, doktori. I sada ja, sa mojim Tarzan jezikom, treba da govorim pred visokoobrazovanim ljudima, u oblasti njihove stručnosti (tup, tup, tup – to čujete zvuk udaraca moje glave u zid).

Još gore od toga, nisam ni želeo da učestvujem. Poslali su mi poziv, i taman kada sam hteo da odbijem, otkrio sam da sam stavljen na spisak govornika, da je sve već isplanirano, da ću biti jako neodgovoran ako odustanem i napraviti problema ljudima. Nema odustajanja.

Brajan Trejsi u knjizi „Pojedi tu žabu“, piše da postoji samo jedan način da pojedeš živu žabu. Zgrabiš je i progutaš. Odlaganje ne pomaže, samo je još teže. Ja sam odlagao odgovor, i nisam progutao jednu žabu (i napisao pismo da odbijem učestvovanje), pa sam morao da progutam celo "krdo"  žaba (znam da ne postoji krdo žaba, ali tako se osećam).

Pripremio sam govor na ispravnom engleskom jeziku, pokušavao da ga naučim napamet (iako znam da je moja najača stana spontanost, a i dalje je zvučalo kao Tarzan koji se trudi da govori ispravno). Ali tu nije bio kraj mojoj muci, po dolasku u hotel, na rezervaciji, nova iznenađenja: 1. Zakazali su mi video intervju, u kojem sam govorio savete za roditelje zavisnika (ponovo na Tarzan ingliš, koji nisam pripremio ranije), 45 minuta; 2. Zakazali su mi mentorske sastanke sa nekoliko učesnika iz Evope (ponovo na Tarzan igliš). Ne jedna žaba, nego krdo, brdo žaba preda mnom.
Ali princip je isti. Kako progutati krdo žaba? – jednu po jednu! Uzmeš žabu, staviš je u usta i progutaš. (Zoran Đinđić je dodao - proces počneš od najveće). Uzmeš sledeću žabu, staviš je u usta i progutaš. I tako dok ih sve ne pojedeš. To sam i uradio, zamolio sam crkvu da se moli, molili smo se ja i supruga, dao sam svoje najbolje, i zadovoljan sam. Zadovoljni su i drugi, vidim po reakciji.

Da li je to bilo lako? Ne. Ali je vredelo, jer sam otkrio da sam napredovao "Ka Hristu" kroz ovo iskustvo. U takvim situacijama samo Bog ostaje na koga se mogu osloniti (što baš nije pohvalno za mene). Ali neću danas da pišem o tome, još uvek razmišljam o toj mani mog hrišćanskog života.

Drugo je bitno u ovoj situaciji – otkrio sam da sam jedući žabe sazreo. Ričard Vinter, vođa Netvorka (poznaje me skoro deset godina, čovek koji je snažno uticao na mene, na moje razumevanje savetovanja, zavisnosti...), posle predavanja mi je rekao: „Dušane, vidim koliko si napredovao kao osoba, koliko imaš više sigurnost, stabilnosti.“ Čovek koji me nije video više godina, prepoznaje moj napredak. To mi znači! Teško vidim moj napredak sam, dobro je čuti kada to neko drugi vidi.

Takođe kad sam razmislio o mom napredovanju, koje je Vinter uočio. Suština je u sledećem, naučio sam da progutam žabe kada dođu u moj život. Ako treba i krdo žaba. To mi je pomoglo da sazrim. Preporuka: probajte, naporno je u početku, donosi zadovoljstvo na kraju. 

Нема коментара:

Постави коментар

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...