Komunikacija u braku - da li tako nešto postoji?



Kao crkva verujemo u potrebu svakodnevnog čitanja Svetog pisma, i svakodnevnu molitvu. Svako od nas se trudi da odvoji deo dana da se moli i čita Sveto pismo. Nazivamo to tihim časom i smatramo jednom od najznačajnijih stvari u našim životima. Tu gradimo naš odnos sa Bogom, utvrđujemo ga... Međutim to ne radimo kao religiozni obred, da bi umirli našu savest ili odradili naš zadatak. Imamo tihi čas, kako kažemo, da bi se susreli sa Bogom, da bi komunicirali sa njime.
BOG KOJI NEPRESTANO GOVORI
Jer naš Bog nije nemi Bog. On je Bog koji govori i danas. Tiho u umu ili srcu, ili jasno kroz Njegovu reč, ali on govori, i nije prestao da to čini. Naš Bog je Bog komunikacije. Mi duboko verujemo u to da je Bog govorio kroz proroke vekovima, objavljujući ljudima šta treba da rade i kako da se ponašaju kako čitamo u Svetom pismu. Mi duboko verujemo da je Bog, govorio i govori kroz Njegovu Reč, da je Pismo zapisana Njegova volja za nas ljude. Mi duboko verujemo da je Bog govorio i kroz Njegovog sina koji je umro na krstu za nas, da nam saopšti Božiju poruku ljubavi i objavi Radosnu vest o tome kako da se spasimo.
Celokupna priča o krstu jeste Božiji govor nama i o nama. Prikazaćemo vam to ilustracijom krsta. Na ovaj način na izvidjačima objašnjavamo evanđelje. Zamislimo da ova grana prikazuje odnos nas i Boga, kako je bilo na početku. Bog nas je stvorio da imamo odnos sa Njime, da budemo bliski, nerazdvojivi. Ali greh je to slomio, odnos je pukao. I šta god mi uradili da ispravimo taj odnos, to nije moguće, baš kao što nije moguće ni sastaviti ovo drvo. Problem svakoga od nas jeste da smo našim gresima toliko narušili odnos da ništa ne možemo uraditi da to popravimo. Nekada mislimo dobra dela, nekada odlazak u crkvu, ali to je kao kada bi pokušao da zalepim ova dva komada seletepom. Ne ide! Bog je zato pronašao jedino rešenje, on je postao čovek, i otišao na krst da umre umesto nas, da bi namirio Božiju pravednost. Jer greh zahteva kaznu, a Bog kažnjava samog sebe u Isusu Hristu. I sada je veza ponovo uspostavljena. To je razlog Hristovog dolaska. On je došao na zemlju da nas pomiri sa Bogom, da ponovo uspostavi komunikaciju nas i Boga – Kološanima 1:19-20: „Jer bi volja Božija da u njemu nastani svu puninu, i da Njegovim posredstvom pomiri sa sobom sve.“ Svako ko se pokaje za svoje grehe, i veruje u Isusa Hrista, taj je pomiren sa Bogom. To prikazujemo ovom vertikalnom linijom krsta.
Međutim krst ima i horiznotalnu dimenziju. Pokazuje da je Hristos došao na ovu zemlju da i nas međusobno pomiri, da isceli našu komunikaciju! Došao je da isceli komunikaciju supružnika! Hrišćanstvo je veoma praktično i primenjivo i mora da ima uticaj na naš svakodnevni život. Ono nije filozofija, nije neki religijski sistem koji ne možeš razumeti. Ako ga ikada takvim predstavim, molim vas izbacite me sa ove propovedaonice. Jedna od najvećih grešaka hrišćana jeste bila ta da su hrišćanstvo mistifikovali, učinili čudim, umesto praktičnim. Posećuješ crkvu i ništa ne razumeš, vidiš da se nešto dešava ali kakve veze ti pokreti i reči i slike imaju sa tobom i tvojim životom? Sa tvojim odnosom sa supružnikom? Ili sa tvojim poslom, računima? Zbog toga mnogi ne veruju ili ne vide potrebu za Hristom, jer ne vide kako to može da utiče na njihov život.
Ali ako pogledamo npr. Poslanice Apostola Pavla, one su praktične, govore kako da se odnosimo jedni prema drugima, prema gazdi, preka radniku, kako da radimo. Hrišćanstvo je praktično, i kada kažemo da je Isus umro da isceli naše odnose, to znači da mi to treba i da doživimo. Zato i govorim ovu temu, da bi delovanjem Duha Svetog, Bog menjao naše živote, kako bi mi uzeli principe njegove reči i primenili u našim životima. 
Koji su principi danas za nas bitni. Prvo i najbitnije
B. NIJE BITNO SAMO ŠTA KAŽEŠ – NEGO I KAKO KAŽEŠ
Primer toga jeste tekst koji smo ove nedelje čitali iz knjige Postanja. Postanje je prva knjiga Svetog pisma i opisuje živote takozvanih patrijarha – Avrama, Jakova, Josifa. Ljudi koji su živeli pre nekih 4000 godina, ali čije životne priče i dalje govore nama danas. Prošle nedelje smo čitali o Josifu. 37:2 „Josif kad bješe momak od sedamnaest godina, pasijaše stoku s braćom svojom, koju rodiše Vala i Zelfa žene oca njegova; i donošaše Josif zle glasove o njima ocu svojemu. 3 A Izrailj ljubljaše Josifa najvećma između svijeh sinova svojih, jer mu se rodio pod starost; i načini mu šarenu haljinu. 4 A braća videći gdje ga otac ljubi najvećma između sve braće njegove, stadoše mrziti na nj tako da mu ne mogahu lijepe riječi progovoriti.  5 Uz to usni Josif san i pripovjedi braći svojoj, te oni još većma omrznu na nj. 6 Jer im reče: da čujete san što sam snio: 7 Vezasmo snoplje u polju, pa moj snop usta i ispravi se, a vaši snopovi iđahu unaokolo i klanjahu se snopu mojemu. 8 Tada mu braća rekoše: da nećeš još biti car nad nama i zapovijedati nam? Stoga još većma stadoše mrziti na nj radi sanova njegovijeh i radi riječi njegovijeh. 9 Poslije opet usni drugi san, i pripovjedi braći svojoj govoreći: usnih opet san, a to se sunce i mjesec i jedanaest zvijezda klanjahu meni. 10 A pripovjedi i ocu svojemu i braći svojoj; ali ga otac prekori i reče mu: kakav je to san što si snio? eda li ćemo doći ja i mati tvoja i braća tvoja da se klanjamo tebi do zemlje? 11 I zaviđahu mu braća; ali otac njegov čuvaše ove riječi.
 Njegova priča je izuzetna, preporučujem vam je ako ste tek počeli da čitate Sveto pismo. Rođen je u porodici prepunoj problema. Njegov otac je imao 12 sinova, od različitih žena. Sinovi su se borili za naklonost oca, kome je Josif bio miljenik. Kada postoji miljenik, postoji i ljubomora, to je univerzalni princip. Sa druge strane Josif je očigledno bio i Božiji miljenik, kako čitamo u tekstu za današnju propoved...
Josif sanja san, u kome mu Bog govori o budućnosti, u kome vidi njegovu braću kako mu se klanjaju, i kasnije u drugom snu i njegove roditelje kako to isto rade. Taj san Josif deli sa svojom braćom, koje njegova priča dovodi do ludila ljubomore. Kasnije, možete pročitati u nastavku teksta, braća odlučuju da ga ubiju, međutim u poslednjem momentu menjaju mišljenje ali ga prodaju u roblje. U ropstu u Egiptu Josif se uspunje do druge pozicije u carstvu, odmah iza faraona, na kraju susreće svoju braću, oprašta im greh, ali su mu se oni pre toga poklonili.
Ceo problem jer je ispričao san koji mu je dao Bog. Da li je san bio lažan? Ne. Bio je istinit i govorio je o stvarima koje su se i desile. Šta je onda problem? To da Bog nigde nije rekao Josifu da ispriča taj san i da se hvali pred braćom. Svojim postupkom, hvalisanjem, isticanjem Josif je skoro uništio svoj život, jer kao što sam rekao na početku nije bitno samo šta kažeš, nego i kako i kada kažeš!!! Jer da se Josif nije hvalio, i da je prećutao, i čekao pravi momenat, ili nastupio na drugi način ne bi stvorio problem ni sebi, ni drugima...
Međutim čak i da Josif nije imao pogrešne motive, sve jedno bi pogrešio. Kao što sam već rekao nije bitno samo šta kažeš nego i kako kažeš. Bitno je kako našto kažemo. U nauci koja se naziva teorija komunikacije postoji termin koji se naziva šum. Da to objasnim, kada ja nešto govorim nekome ja imam određenu misao, određenu stvar koju želim da saopštim. Međutim moja poruka dolazi u svet druge osobe, koja ima potpuno druge vrednosti ili način razmišljanja, i prolazi kroz taj njen doživljaj i osoba je potpuno pogrešno doživi. To se naziva šum. Ili ako ste kao deca igrali gluvih telefona. Deca se poređaju u red, prva osoba u redu šapne neku reč ili rečenicu prvoj osobi u nizu, i onda šapuću dalje, i na kraju dobijemo nešto sasvim deseto. Desio se šum.
U bračnim odnosima to se često dešava. Vi želite da kažete nešto supružniku, ali zbog načina na koji ste to rekli, ili situacije u kojoj se nalazite, on to potpuno pogrešno shvata. I nastaje svađa. Zato se postavlja pitanje – kako reći poruku da te čuju? Saveti su iz knjige „Tajna ljubavi“ Džoš Mekdauela, koju vam toplo preporučujem
C.KAKO REĆI DA TE ČUJU??? 
1. Trudi se da shvatiš i nauči da praviš kompromise. O tome sam prošli put više govorio, ali suština je da se svi mi razlikujemo, neko je sklon akciji, drugi je mislilac, jedan je nosorog, drugi jež. Najveći problem u komunikaciji jeste to što se razlikujemo. Međutim baš ta različitost predstavlja i lepotu braka, i verujem da je jedna od osnova braka. O tome sam puno govorio – cilj nije da mi bude samo ugodno, cilj jeste da ja rastem i napredujem kroz odnose sa ljudima. To je Božija namera za nas, i za to koristi našu različitost. Kroz kompromise mi rastemo, ali kompromis ne znači poraz jedne osobe a pobedu druge. Kompromis jeste da se nađete negde na pola puta, rešenje koje i tebe i tu osobu zadovoljava. Naša spremnost da popustimo nas vodi do bolje komunikacije.
Kao komentar kako to uraditi Ričard Štraus kaže „Komunikacija je sredstvo pomoću kog učimo da upoznamo i razumemo svoje bračne partnere. Međutim, Bog ih već razume. Pa on ih je stvorio. Zamolimo ga zato da otvori kanale međuljudske komunikacije i da nam da isto razumevanje koje on tima tako da naši bračni odnosi iz dana u dan, postaju sve bolji i dragoceniji.“  
2. Potvrdi značaj, dostojanstvo i vrednost tvog partnera. Zlatne jabuke u srebrnim posudama jesu zgodne reči“ Poslovice 25:11. U komunikaciji grube reči, nepromišljene izjave mogu da nanesu ogromnu štetu. Nepoštovanje razara.
Često čujem komentar – ja govorim istinu, i ako to nekoga vređa to je njegov problem. Ovo ne može biti dalje od istine. Jer Pismo nas savetuje, u Mateju 7:12 – „ono što želite da vama drugi čine, činite i vi njima“. Da li bi ti želeo/la da ti neko saspe istinu u lice, ili da ti neko priđe želeći da ti pomogne, da te isceli, da učini da napreduješ? Jer ako sipaš istinu u lice, drugima, svom supružniku, samo da bi mu rekao istinu, a ne tražeći način da mu pomogneš, tako što ćeš se moliti, tražiti prave reči i pravi pristup, bolje je da ćutiš, što se tebe tiče. Istina, ma koliko bila gruba će tebi pomoći, ali meni ako je samo saspem sa pogrešnim stavom, će biti na osudu.
3. Sačekaj pravo vreme. O ovome sam već govorio u primeru Josifa. Najveća greška koju je uradio je bila da je rekao istinu u pogrešno vreme. Poslovice 15:23 „Raduje se čovek odgovoru usta svojih i reč u vreme kako je dobra!“.  Odabrati dobro vreme za raspavu može napraviti razliku između građenja mosta i podizanja zida. Predlog je da problematične stvari rešavate kada ste odmorni, spremni. Upoznajte osobu sa kojom razgovarate. Kada su nervozni, neraspoloženi? Nemojte tada pritiskati njihov okidač, sačekajte pravi momenat.
4. Izbegavaj čitanje misli. Ne pretpostavljaj. Česta greška je da mi znamo šta druga osoba misli. Moramo shvatiti da dolazimo iz različitih porodica i samim tim imamo i sasvim drugačije vrednosti. Jedan od primera sa samog početka našeg braka je bio sledeći. Mirjana dolazi iz porodice gde je sve bilo striktno, čitanje je bilo znak lenjosti. Ja sa druge strane dolazim iz opuštene porodice, kod nas ako čitaš dobru knjigu, to je savršen razlog da preskočiš neke dužnosti. I venčali se mi. Došlo je nedeljno jutro, idealna prilika da se malo odspava, kada moja žena pre sedam skoči da ide da sredi dvorište. Sredi dvorište, u sedam ujutru, nedelju??? Kada sam je pitao zašto, komentar je bio da joj moji nešto nešto ne zamere. Ubrzo je prestala sa tom navikom, ali se nikada skroz nismo tu usaglasili... Suština je da naša razmišljanja mogu biti potpuno različita, i ako nešto od nekoga očekujemo, to treba i da saopštimo. Posebno kada nas povrede, ne pretpostavljajmo da znaju da su to uradili, kažimo im. Isto tako kada našto očekujemo, saopštimo.
Pronašao sam sledeću karikaturu, doduše upućena je na žene, ali mislim da je univerzalna. Dopada mi se jer pokazuje značaj pitanja. Umesto da pretpostavljamo treba da pitamo. Šta ti misliš; kroz šta prolaziš? Postaviti pitanje – da li sam te dobro razumeo, razumela? Kada druge slušamo, mi im saopštavamo da nas oni interesuju, da imaju vrednost za nas.
5. Budi iskren/a u ljubavi. Kada vidiš čoveka nesmotrena u reči, znaj da ima više nade od bezumnog nego od njega.“ Poslovice 29:20 Iskrenost je neophodna, jer bez poverenja nema ni građenja odnosa. Problem je kako to saopštavamo.
6. Radi na tome. Niko se naučen nije rodio, i kao i kod svih drugih oblasti života, mi treba da se učimo i da komuniciramo. „Ako želimo da postanemo dobri komunikatori to se ne događa samo od sebe. Sve nas je iskvarila sebičnost sopstvenih života zato moramo da uložimo mnogo napora zaslovanog na punoj predanosti da ćemo postati bolji komunikatori“. Lekcija na kojoj sada radim, uz pomoć Mirjane, jeste da ispravim grešku kada je načinim. Pre neki dan sam dogovarao neke stvari u vezi Centra preko Skajpa, dopisivao sam se sa nekim, kada me je nazvala osoba u problemu preko Skajpa. Javio sam se i razgovarao sa njom ali su mi poruke i dalje dolazile, i odgovarao sam na njih. Posle dva minuta glas osobe sa kojom sam razgovarao je ohladio i prekinula je vezu. Mirjana koja je sve to slušala mi je istrljala uši kako sam nepažljiv, kako nekada i dok sa njom razgovaram radim to isto... Prvo sam se bunio, ali sam odlučio da ispravim grešku. Seo sam za skajp i napisao duže pismo toj osobi, ohrabio je i dobio sledeću poruku: „Ovo mi je bas trebalo, ohrabrenje. Hvala ti puno, i vas puno volim i cenim u make my day hepy“. Odlučio sam da uvek reagujem kada nekome ne pružim pažnju, a posebno Mirijani. Niko se nije naučen rodio.
Moglo bi se još puno toga reći o ovoj temi, istražite je, niko se nije naučen rodio. Što si bolji u komunikaciji, to ćeš imati bolje odnose, što imaš bolje odnose sa ljudima to ćeš biti uspešniji i pošteđen puno problema. 

AUDIO LINK ZA PROPOVED: http://www.cross.tv/95375

Veština svađanja u braku







Za uvod pogledajte kratak trejler: http://www.youtube.com/watch?v=mM6cLnscmO8 

Radi se o Diznijevom kratkom, romantičnom filmu, koji je nominovan za Oskara. Ovako sve počne, romantično, veličanstveno. Pronađeš osobu bez koje ti izgleda da ne možeš više da živiš, svaki trenutak trošiš da budeš sa njome. Provedete par sati zajedno, a onda kada dođete kući još se čujete na telefon i razgovarate sat vremena. Želite da budete sa tom osobom, da budete bliski sa njome, da provedete život zajedno.  Ali idila ne traje večno. Mnogi tako misle - sinoć sam pročitao status na fejsu - Muškarac pre braka skida zvezde sa neba , posle mu je teško i sijalicu da promeni. Ne bih se baš složio sa ovom izjavom, ali ona ilustruje moj stav kao i sledeća priča...
20. Jula 1969. Nil Armstrong je postao prvi čovek koji je zakoračio na mesec. Rečenica koju je tada izgovorio i koja je putem televizije obišla čitav svet i postala toliko popularna, bila je: „Ovo je mali korak za čoveka ali ogroman za čovečanstvo”. Međutim, ono što nije toliko poznato jeste njegove rečenica koju je izgovorio kada se vratio u bazu. Tada je rekao: „Srećno, gospodine Gorski.”. U NASI su mislili da se obratio nekom od rivala, sovjetskom kosmonautu, međutim nakon provere u svojoj bazi podataka nisu pronašli nikakvog Gorskog. Proverili su i američka imena i ništa nisu našli. Kada se vratio sa misije, novinaru su ga saletali i jedno od pitanja koga su mnogi postavljali bilo je „Ko je gospodin Gorski?” Kada god bi postavili to pitanje Nil Armstrong se samo nasmejao. Kada su, 5. jula 1995. god. u Tampa Beju na Floridi, novinari postavili, tada već 25 godina staro pitanje, Nil je konačno odgovorio. Odgovorio je jer je tada gospodin Gorski već preminuo. Ispričao je kako je 1938. kada je bio mladić u gradiću na zapadu, igrao bejzbol sa društvom i njegov prijatelj je udario loptu koja je otišla u dvorište komšije. To je bilo dvorište g-dina i g-đe Gorski. Mladi Nil je otišao u dvorište svog prvog suseda i kada je pokušao da dohvati lopticu koja je bila ispod prozora spavaće sobe Gorskih, g-đa Gorski je počeo da viče na g-dina Gorskog: „Seks?! Hoćeš seks!? Dobićeš ga kad klinac iz susedne kuće ode na mesec!” Bračni problemi su dospeli i na mesec.
Pričao sam ovu priču da ilustrujem sledeću tačku - nekada nam naši problemi izgledaju toliko veliki da nam izgleda da nam je potrebno čudo da bi to prevazišli, nešto nemoguće. Izgleda nam kao da se Kineski zid podigao među nama, ne moguće ga je srušiti, treba nam samo čudo. Zašto do toga dolazi? Kako od euforije, mi dolazimo do zida? Razlog su velikim delom konflikti, svađe. Naravno da postoji još mnoštvo razloga, ali svađe su jedan od najvećih doprinosa podizanju zida. Kroz svađe mi povređujemo jedni druge, nanosimo bol, ta bol se povećava vremenom pošto ne prevazilazimo naše sukobe i na kraju oni postaju pravi Kineski zid. Zato današnja tema - Kako  rešavati problem svađa?
KNJIGA KONFLIKTA
Prvo što možemo primetiti, kada sa stanovišta hrišćanstva razmišljamo o svađo, jeste da je Sveto pismo knjiga konflikta, od prve do poslednje strane. Čitajte i videćete. Sve počinje konfliktom Sotone, čoveka i Boga, nastavlja se ubistvom Avelja, pa Potopom, konfliktom Noja i ostalih, Boga i čoveka, pa konflikt Jevreja i Egipćana, Jakova i Isava... Konflikt za konfliktom. Novi zavet se ne razlikuje, čitamo o konflikt Isusa sa farisejima, Jovana Krstitelja sa Irodom, Isusa sa učenicima... Konflikt za konfliktom, celo Pismo je prepuno konflikta. Nema dela Pisma koje ne govori o tome. Zašto? Moje mišljenje jeste zato što je konflikt, svađa veliki deo našeg života. Mi smo takvi, bića konflikta.
Drugo što je bitno da se kaže – konflikt ili svađa nisu ni loši ni dobri, sve zavisi. Konflikt ne mora biti greh. Pravi primer toga je Isus Hristos. U Evanđelju po Mateju 23 zapisan je događaj u kome se Isus raspravlja sa farisejima. Fariseji su bili verska grupacija, koja se protivila Isusovom učenju, smatrajući da je preblag, da krši propise zakona. Suština je zapravo bila u nečemu drugom što Isus razobličava u ovim stihovima: 2-3 „Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji. Sve dakle činite šta vam kažu, ali ne radite po delima njihovim. Jer oni kažu, ali ne rade...“. Znači problem je bio u tome što su bili licemeri, što su jedno govorili a drugo radili. Zato im Isus u nastavku kaže da su lopovi – jer koriste tuđu imovinu, da su rod pakleni, da su budale i slepci, licemeri... Veoma teške i svađalačke reči. Može se reći potpuno slobodno da se Isus svađa sa njima. Isus Hristos je kako piše u pismu bez greha, što dalje znači da samo Isusovo svađanje nije bilo greh, i da svađa nije uvek greh.
Primer prve crkve pokazuje konflikt ili svađu koja se završila veoma pozitivno – Dela Apostolska 6.1-7. „A u ove dane, kad se umnožiše učenici, podigoše Grci viku na Jevreje što se njihove udovice zaboravljahu kad se deliše hrana svaki dan. Onda dvanaestorica dozvavši mnoštvo učenika, rekoše: Nije prilično nama da ostavimo reč Božju pa da služimo oko trpeza. Nađite dakle, braćo, među sobom sedam poštenih ljudi, punih Duha Svetog i premudrosti, koje ćemo postaviti nad ovim poslom. A mi ćemo u molitvi i u službi reči ostati. I ova reč bi ugodna svemu narodu. I izabraše Stefana, čoveka napunjena vere i Duha Svetog, i Filipa, i Prohora, i Nikanora, i Timona, i Parmena, i Nikolu pokrštenjaka iz Antiohije. Ove postaviše pred apostole i oni pomolivši se Bogu metnuše ruke na njih. I reč Božja rastijaše, i množaše se vrlo broj učenika u Jerusalimu. I sveštenici mnogi pokoravahu se veri.“ Crkva je rasla, sve više i više ljudi su se pridružili crkvi. Mnogo su bili siromašni, i organizovana je podela pomoći u crkvi. Pri tome je verovatno dolazilo do nesrazmere, jedni su dobijali više od drugih, verovatno ne iz zle namere nego prosto iz zauzetosti vođa koje nisu mogli da se posvete tom problemu. Rezultat je da se grupa hrišćana, nazvani Grcima pošto su rođeni van Judeje, pobunila protiv nepravde. Nastala je svađa ili konflikt, što pokazuje ponovo na to koliko je konflikt prirodan. I šta su učinili Apostoli? Rekli, niste duhovni kada reagujete? Ne, molili su se i pronašli rešenje. Ustanovljena je služba đakona u crkvi, prvi put, koji su trebali da pruzmu brigu za praktičan život crkve, dok su apostoli trebali da se posvete molitvi i poučavanju. Iz svađe se rodilo nešto jako dobro. Crkva je i dan danas organizovana na taj način, đakoni koji vode računa o praktičnom i starešine koji vode računa o duhovnom. 2000 godina uticaja jedne svađe.
I to nas vodi do treće tačke, da konflikt ili svađa mogu biti i nešto jako dobro!!! Čuli ste me dobro, svađa može biti dobra!!! Ne da je laka, ne da je zabavna, ne da nas ne boli, nego da rezultat može biti dobar i konstruktivan. Sve zavisi kako mi pristupimo. I ovo je možda najbitnija tačka ove propovedi. Ako shvatimo da svađa, konflikt nisu uvek naš neprijatelj, nego mogu biti prijatelj, već smo napravili veliki korak. Suština je da je konflikt prirodan.
ŠTA JE PROBLEM U KONFLIKTU???
Pol Turnije, koji je napisao knjigu „Bračni problemi“, rekao je sledeće: „Imaš problem? To je normalno, svi bračni parovi ga imaju. U stvari to je dobra stvar. Uspešni brakovi su oni u kojima se supružnici zajedno bore i pobeđuju problem.” Suština zašto konflikt jeste dobar nije u samom konfliktu, nego u tome da se mi kroz to menjamo. Ako ne dolazi do promene, onda dolazi i do podizanja zida. Ako dolazi do promene, i to obostrane, onda dolazi do rasta. Nevolje u našem životu uvek služe za naš rast, da nešto naučimo. Sinoć je nekolicina dečaka iz crkve spavala kod nas, Stefanovi drugari. Negde posle deset, kada sam ugasio svetlo, pričaju u krevetu o svemu i svačemu. Nekako su došli i na temu vakcina koje su primali na početku prvog razreda. Jedan od njih komentariše: "Mene je vakcina nešto naučila - koja je leva a koja desna ruka. Mnogo više me je bolela leva." Pravi stav, iz nevolje se uči, pa tako i iz konflikta.
Ako nema konflikta često je to znak da nešto ne funkcioniše - Sećam se davno da sam razgovarao sa jednom osobom. Supružnik ju je ostavio odjednom, bez objašnjenja. Njen komentar je bio – mi se nikada nismo svađali, ni raspravljali, ali jednog dana je prosto otišao. Samo je nestao. Bez konflikta nema ni prilagođavanja, a ni rasta. Možda postoje takve veze koje savršeno funkcionišu a da se ne konfrontiraju, ali moram priznati da ja takve ne poznajem niti sam ih ikada susreo. Susretao sam one koji se ne svađaju, ali kada bi se zagledalo u njihov brak videlo bi se da zapravo jedna osoba sprovodi svoju volju, dok je druga bespogovorno prihvata. Celu ovu seriju, sam započeo sa stihovima iz Poslovica: „Čelik se o čelik oštri, čovek o čoveka“ – cilj braka prema tome nije lagodnost, nego promena, usavršavanje, rast.
Da sumiram – svađe ili konflikti nisu problem, nego prilika da rastemo. Problem je nešto drugo.
1. Problem je kada ne postoji spremnost da se uči. Kao što sam rekao najvrednija stvar iz današnje propovedi jeste da uvidimo da su konflikti namenjeni našem učenju, promeni, rastu. U popularnoj psihologiji je poznato nešto što se zove Johari prozor. Suština je da deli sliku o nama u četiri polja, kako prikazuje slika. Prvo polje jeste ono čega sam ja svestan, ali su svesni i drugi. Drugo polje jeste ono koje su stvari koje ja znam o sebi, ali niko drugi toga nije svestan. Treće polje jeste stvari koje ja nisam svestan, ali drugi vide. Jedini način da se ja menjam u oblasti trećeg polja jeste da mi drugi to ukažu. Meni je teško da to priznam, ne volim stvari iz trećeg polja, ali su mi neophodne za rast. U tim oblastima sam slep. Konflikti me izvode iz moje nesvesnosti, samo ako sam spreman da učim. 
2. Problem jeste kada smo ne spremni da popustimo, da sagledamo situaciju. Jedna od najvećih lekcija koju me je Bog naučio u braku jeste objava koju mi je dao. Ni ne sećam se situacije, znam samo da sam bio ljut na Mirjanu, i znate kako vam tada raste samo-govor u glavi. Kako sam ja dobar, kako se ja trudim, kako se ja menjam, a ona je sušta suprotnost, neće da se menja, neće da se trudi... U svakom slučaju, u mojim mislima, ja sam bio dobar, a ona loša. I onda mi je Bog rekao reči, koje od toga ponavljam već desetinama parova: „Krpa nađe zakrpu“ tj nađeš supružnika prema tvojoj meri. Nisi ti savršen pronašao ne savršenu! Našao si tu osobu jer je po tvojoj meri. To saznanje me je učinilo poniznijim, spremnijim da se menjam. Jer ako mislimo da smo mi bolji, to nas blokira da se menjamo.
 3. I treće je budimo svesni naše različitosti. Veliki problem u braku jeste kada mi pretpostavljamo da su drugi kao mi.
Mi se razlikujemo u tome kako iskazujemo i primamo ljubav. U knjizi "Jezici Ljubavi", koju vam srdačno prepručujemo, autor Gari Čepman prepoznaje pet jezika ljubavi: dodir, poklon, reči, služenje i zajedničko vreme. Da to objasnim praktično. Moj jezik ljubavi jeste dodir i reči. Značajno mi je da me Mirijana poljubi, da mi kaže kako me voli. Sa druge strane Mirijanin jezik ljubavi je služenje. Značajno joj je da ja pomažem u kući, oko kućnih poslova. Tada se oseća voljeno. Reči i dodir joj ne znače. I sada, ona brinući se da sve bude u redu saopštava svoju ljubav, što meni ništa ne govori, a ja dodirima i rečima što njoj ništa ne govori. Na kraju se ni ja ni ona ne osećamo voljenima. Rešenje je da razumemo koji je jezik ljubavi koji mi koristimo, i koji oni koriste...
Mi se razlikujemo u tome kako doživljavamo oproštenje. Ponovo isti autor je prepoznao različite jezike oproštenja: preuzimanje odgovornosti („pogrešio sam“), iskazivanje žaljenja, iskreno pokajanje (potrudiću se da to ne uradim ponovo), traženje oproštenja (oprosti mi molim te) i nadoknada štete (šta mogu da učinim da ispravim nepravdu). Ponovo se kao ljudi razlikujemo. Na primer kod Mirjane jezik izvinjenja jeste preuzimanje odgovornosti – „pogrešio sam“ i spremna je da oprosti. Sa druge strane moj jezik ljubavi jeste iskreno pokajanje – „potrudiću se da to ne uradim ponovo“. Ako Mirjana dođe samo sa rečima da je pogrešila, ja ne osećam da je to dovoljno. Meni je izvinjenje kada neko iskazuje da to neće ponoviti. Inače ne doživim da se osoba kaje.
Mi se razlikujemo u tome kako se svađamo. U kursu za bračne parove, koji upravo se odvija u crkvi, četvrtkom, obrađuje se ova tema detaljno, tako da je ja neću razraditi. No tamo navode da smo u svađi ili nosorog ili jež. Nosorog je onaj koji u svađi napada, jež je osoba koja se povlači u sebe i samo istura bodlje. U našem braku, oboje smo nosorozi, tako da se svađa veoma brzo rasplamsa, ali i brzo završava.
Cilj ovoga je da shvatimo našu različitost, jer ne razumevanje naše različitost dovodi do produbljivanja konflikta. Razumevanje toga da se razlikujemo, dovodi i do razumevanja. Tako da ja znajući sve ovo znam da moja supruga iskazuje ljubav kada se brine da sve bude u redu, i da kada kaže da je pogrešila da stvarno se i izvinjava, i da ako ja nasrnem kao nosorog da ću isto doživeti. To me čini mudrijim.
I četvrto, jako bitno – postavite pravila u vašoj svađi dok ste u dobroj fazi. U afektu se svašta kaže, zato je dobro definisati stvari gde se ne ide. Koje su zabranjene reči, postupci, kada popustiti i spustiti loptu. Na kursu za Bračne parove se naučava primcip 22 časa, tj da posle 10 uveče, kada smo umorni nema više rasprave. Vi sami najbolje poznajete sebe. Postavite pravila koja su obavezujuća. Ne znači da ćete uvek uspeti da ih se držite, jer u svađi se emocije podižu, ali ćete redukovati problematične momente uveliko.
Peto, i poslednje – setite se da je ljubav više od zaljubljenosti. Kako ovde na slici piše, ljubav je briga za drugu osobu, čak i kad si ljut. Popustite, oprostite, izvinite se, budite spremni da i hiljadu puta gradite most, a očekujte isto i od vašeg partnera. Zapamtite, kroz konflikte rastemo, oni ne moraju biti negativni. Umesto zida, možete zidati most. 




AUDIO LINK ZA PROPOVED: http://sr.cross.tv/95165