Patnja - možemo li je pobediti? (4 lekcije koje sam naučio u teškim vremenima)

"Razočaran sam. (tekst sam napisao pre nekoliko godina, pa odlučio da ga ponovo revitalizujem tj doradim sa zaključcima) Ljudi kojima sam verovao su me prevarili. Nije prvi put da me ljudi prevare, a nisam ni nešto povređen. Navikne se čovek vremenom. Nekada bih nedeljama bio u tugovanju, sada više ne. Ali me ponovo ta situacija pokreće da razmišljam o patnji, problemima, nevoljama.

Jutros sam čitao Jovove reči, „go sam došao, go odlazim... neka je blagoslovljeno ime Njegovo“. Nevolja je došla u Jovov život, nevolja koja prevazilazi obično ljudsko iskustvo, izgubio je sve što je imao, do zadnjeg. Ali Jov u sred nevolje ne proklinje Boga, ne buni se (iako mu je sigurno teško). Prihvata ono što dolazi iz Božije ruke.

Razmišljam da je to i najbolji način da se nosim sa patnjom, nevoljom - da je prihvatim. Bog dopušta. Ona je sastavni deo života. Ne treba da mislim da mogu da je izbegnem, ona dolazi. Ne, nisam fatalista, ne verujem u sudbinu, to je suprotno hrišćanstvu, paganska ideja. Hrišćanstvo nas uči o slobodi ljudske volje, izbora smera života, veri koja donosi promenu... Ne verujem da smo mi samo figure u božanskoj igri šaha dobra i zla. 

Starozavetna knjiga o Jovu se bavi pitanjem patnje... pročitajte je. Međutim imajte na umu da je Jov mudrosna literatura, filozofsko delo. Nije doslovno istorijska knjiga nego je konstruisana da prenese poruku i razmišljanje o prirodi patnje. Jov je istorijska ličnost, to je sigurno, i sigurno je da je prošao kroz patnju, ali mnogi elementi knjige su dodati kasnije (npr - u stvarnosti Bog je vladar, i ne kocka se sa đavolom). Cilj knjige je da analizira patnju, i da ukaže da je nevolja neminovnost u ovom slomljenom svetu pod uticajem zla.

Iluzija je misliti da nevolja neće doći, pravo pitanje je samo kada će doći neki problem. Zato je knjiga o Jovu i napisana, da nas pouči da i pravedni pate, i da nam nekada neće biti do kraja jasno zašto patnja dolazi.  To je i odgovor koji Jov dobija na kraju knjige na pitanje zašto patnja - "Zato što to ima smisao koji ti Jove ne vidiš". Problemi su prosto deo našeg života.

Savetujući ljude u problemima (kao pastor crkve), citiram po nekada Junga, : „Neuroza je zamena za legitimnu patnju“! Verujem u to. Narkomanija, zavisnost, depresija se javlja kada bežiš od nevolje umesto da se suočiš sa njome. Problemi se javljaju kada pokušavam da pobegnem od nje, kada mislim da je nisam zaslužio. Moje emocije se bune protiv toga i to stvara neurotično ponašanje...

Možda, ali samo možda, je rešenje prihvati nevolje je kao nemonovnu, ne bori se protiv nje u svojim emocijama, umesto toga rešavati problem praktično. Reći sebi: „Pa šta sada, dešava se, Bog zna, hajde da vidim kako ovo da rešim na najbolji mogući način. Gospod dade, Gospod uze...“ Možda. Moram još da razmislim to tome i testiram u životu."

Prošlo je par godina od ovog teksta. Da li se slažem sa njime sa distance od pet godina? Da. I dalje tako mislim. Međutim dodajem još četiri bitna komentara, razmišljanja od danas...:

1. Proći će. Danas sam pročitao aforizam - "Nešto se odužilo ovo "Proći će"". Zna da se oduži, ali je i dalje svaki problem privremen. Ništa ne traje večno, vremenom manje boli. I dalje boli, ali manje... i prolazi. Posebno sa hrišćanskog stavništva. Mi posmatramo svet pogledom večnosti - naspram večnosti sve je privremeno. Zato Apostol Pavle u Poslanici Rimljanima 8. i kaže - šta nas može pobediti - smrt? progonost? patnja? Sve je samo privremeno.

2. Iako izgleda da nećeš izdržati, sigurno hoćeš. Jov je primer. Kako sam rekao, smatram ovo delo delimično filosofskim, a ne doslovnim. Za vas koji ne poznajete Stari zavet - Jov je izgubio celu porodicu u tragičnoj nesreći, pogađa ga bolest, gubi celokupnu imovinu. Na kraju knjige, konačna uteha koju on prima jeste da ponovo gradi porodicu iz početka - nova deca umesto stradale dece.

Bože šta radiš???? Koga to teši???? Pisac Jova ili nije normalan ili to nikada nije ni imao ideju da to pokaže kao primer utehe...  Lično verujem da se radi o principu, a ne realnom iskustvu - "Jove izgledalo je da ćeš potonuti, ali si izdržao, izašao si iz nevolje". Poruka je: Božije dete je dizajnirano da izdrži - mi smo maratonci, ne sprinteri. Zato, stegneš zube, nadu u srce, veru ispovedaš, i ideš napred.

3. Gledaj na lekciju, to pomaže... Volim da citiram Kori Ten Bum, reči koje završavaju njen autobiografski film. Kori i njena porodica je u II Svetskom ratu, zbog pomaganja Jevrejima završila u koncentracionom kampu. Svi su stradali osim Kori. Film se završava sledećim rečima - "Nema tako dubokog bezdana od kojeg On (Isus) ne bi bio dublji. Sa Isusom i sa najmračnijeg trenutka ono najbolje ostaje, a još bolje dolazi". Šta je vrednost koju možeš poneti iz tvoje patnje? Viktor Frank, koji je takođe bio u logoru - razvio je ceo pravac u psihoterapiji, vezan za nadu, preživljavanje, zasnovan na iskustvu u patnji. Zato uvek traži lekciju - kako biti bolji, bolje razumeti, bolje reagovati!!! Šta je skriveni biser u tvojoj nevolji?

4. Nikad ne gubi nadu - nada je sidro duše. Pre nego što je krst postao simbol hrišćanstva, na samim početcima, sidro je bilo osnovni znak. U vremenu patnje, dok su bežali od progonstva, krili se u katakombama u Rimu, hrišćani su urezivali na zidove znak sidra, znak nade. Kada bi ga gledali znali su da je sve samo privremeno, da postoji nešto iza zavese - "Tu nadu imamo kao pouzdano i čvrsto sidro duše koje ulazi iza zavese..."(Jevrejima 6:19). Nada u Hristovo delo je ključ pobede nad nevoljom. Zato nikad ne gubi nadu!

U ponedeljak sam govorio pred grupom studenata o odnosima. Dosta njih nisu vernici. Jedan od njih je uputio kritiku da je za mene vera samo invalidski štap. Da sam hendikepiran, i da moram da koristim štap da bi preživeo. Istinu je rekao. Nemam problem sa tim. Smatram svakog čoveka takvim. Nada u Bogu je sidro naše duše, jedini čvrsti oslonac u svetu koji je tako haotičan. Kada dođe nevolja, ja imam čvrsti oslonac u nadi da kroz nevolju prođem, umesto da gazim kroz močvaru i živo blato nesigurnosti.

Ako vam se dopada ovaj blog slobodno ga podelite sa nekim ili na društvenim mrežama. Na taj način mi pomažete da se poruka bloga raširi, i ohrabrićete još nekog. Hvala!

Takođe, razmotrite da se prijavite u listu čitalaca ovog bloga, ili da se prijavite na neku od naših društvenih mreža. Na taj način ćete biti obavešteni kada objavimo nešto novo.

Da li pratite naš youtube kanal? Propoved o patnji od pre par nedelja. Razmotrite da se subsrajbujete na kanal i da nas pratite...