Troje koji su jedan - istina o Svetoj Trojici - Evanđelje po Jovanu 14

Troje koji su jedan - istina o Svetoj Trojici - Evanđelje po Jovanu 14 - propoved

Teologija o Svetoj Trojici (Sveto Trojstvo) je kontraverzna. Posmatrajući Evanđelje po Jovanu, 14 poglavlje, iznosim primere gde možemo videti sve tri osobe Svete Trojice. Međutim radi se o propovedi, ne o teološkoj studiji, tako da tekst nema za cilj da iznese kompletnu odbranu teologije o Svetoj Trojici.

Prethodni tekst na Evanđelje po Jovanu, možete pronaći OVDE. Taj tekst nosi naslov "Isusova psihoanaliza", i zasnovan je na poglavlju 12.

Šta je verovala prva crkva?

Kada mislimo o prvoj crkvi mi je idealizujemo. Mislimo da je sve bilo savršeno, divimo se njihovoj veri, spremnosti za žrtvu, svedočenju. Ono što ne znamo i ne primećujemo dok čitamo Novi zavet, jeste haotičnost u kome se nalazila prva crkva.

Mnoge teološke istine nisu bile jasno definisane, knjige Novog zaveta nisu bile svugde jednako prihvaćene i često je dolazilo do sukoba oko teologije.

Postoji priča da su na ulicama Carigrada znali da izbiju sukobi oko teologije, da se prodavačice na pijaci pograbe za kosu oko nekog teološkog pitanja, kao danas oko političkih pitanja. Radi toga crkva je organizovala Sabore kako bi definisala šta veruje. Da pojednostavim, skupili bi se vodeći ljudi svih crkava i diskutovali o nekom pitanju koje je bilo sporno i dogovoreno prihvatali kao načelo verovanja.

Ispovest sabora u Nikeji

Većina evanđeoskih hrišćana prihvata samo prve sabore, na kojima je istina hrišćanstva još uvek bila nenagrizena uticajem grčke filozofije (iako i tu postavljamo pitanja da li postoji uticaj koji nije novozavetni).

Prvi sabor je organizovan u Nikeji, 325 godine i tema je bila pitanje Hristovo Božanstvo. Tamo je definisana sledeća izjava:

Verujem u jednog Boga Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog.

I u jednog Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Jedinorodnog, od Oca rođenog pre svih vekova; Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinotog; rođenog, ne stvorenog, jednosuštnog Ocu, kroz koga je sve postalo;

Koji je radi nas ljudi i radi našeg spasenja sišao s nebesa, i ovaplotio se od Duha Svetog i Marije deve, i postao čovek; I koji je raspret za nas u vreme Pontija pilata, i stradao i bio pogreben; i koji je vaskrsao u treći dan, po Pismu; I koji se vazneo u nebesa i sedi sa desne strane Oca; i koji će opet doći sa slavom, da sudi živima i mrtvima, Njegovom carstvu neće biti kraja.

I u Duha Svetoga, Gospoda, Životvornoga, Koji od Oca ishodi, Koji se sa Ocem i Sinom zajedno poštuje i zajedno slavi...

U ovoj izjavi Vere, koju nekada pevamo, nalazi se izjava o našem Bogu, kao o Svetoj Trojici, o Ocu, Sinu i Duhu Svetom. Pitanje koje se postavlja jeste da li je teologija iznesena u ovoj himni, deo poruke Svetog pisma? Nekada nas optužuju da je verovanje o Trojici dodato na Nikejskom saboru a da nije bilo verovanje apostola, kao na primer Den Braun u Davinčijevom kodu iznosi tu optužbu.

Činjenica 1:
Osnovna činjenica, na koju vam skrećem pažnju, je da doktrina o Svetoj Trojici nije istina izmišljena u Nikeji, nego je prisutna od prvih vekova i daj je bila deo hrišćanskog učenja. Npr u Poslanici Filipljanima, Sv. Ignjatija Bogonosca; (pogubljen 106. godine u Rimu, učenik apostola) piše: ”Tako je Gospod, poslao Apostole da uče među svim narodima, zapovedivši im da "krštavaju u ime Oca, i Sina i Svetoga Duha", ne u jednu ličnost koja ima tri imena, niti u tri ličnosti koje su se ovaplotile, nego u Trojicu koji imaju istu slavu."

Činjenica 2:
Takođe je činjenica da se ni na jednom mestu u Svetom pismu ne pojavljuju reči Sveto Trojstvo/Trojica i zato je opravdan zadatak da sebi postavimo to pitanje, da li verujemo ispravno? Dok danas čitamo tekst i voleo bih da sa tim naočarima, sa tim pitanjem sagledate tekst. Da li se ovde pojavljuje Trojičnost ili ne? Podvucite reči koje se odnose na pojedine osobe Svetog Trojstva. Takođe ćemo razmisliti o tome koja je uloga svake od osoba Trojice.

Pre nego nastavite tekst, imao bi molbu za vas - prijavite se u listu čitalaca ovog bloga. Time dajete vaš kredibilitet ovom blogu. Hvala.

Slika Boga koji je - Troje koji je jedan

Prvo pitanje jeste, da li se u tekstu iz Jovanovog evanđelja, 14 poglavlja, pojavljuju Sveta Trojica ili ne? Gde sve vidite tu sliku?

² Mnogi su stanovi u kući Oca mog. A da nije tako, kazao bih vam; idem da vam pripravim mesto. ³ I kad otidem i pripravim vam mesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da i vi budete gde sam ja. ⁴ I kuda ja idem znate, i put znate.
⁵ Reče Mu Toma: Gospode! Ne znamo kuda ideš; i kako možemo put znati? ⁶ Isus mu reče: Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me.

⁷ Kad biste mene znali onda biste znali i Oca mog; i odsele poznajete Ga, i videste Ga.

⁸ Reče Mu Filip: Gospode! Pokaži nam Oca i biće nam dosta.

⁹ Isus mu reče: Toliko sam vreme s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide Oca; pa kako ti govoriš: Pokaži nam Oca?

¹⁰ Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i Otac u meni? Reči koje vam ja govorim ne govorim od sebe; nego Otac koji stoji u meni On tvori dela.

¹¹ Verujte meni da sam ja u Ocu i Otac u meni; ako li meni ne verujete, verujte mi po tim delima. (pročitajte i nastavak u vašem primerku Svetog pisma)

Pitanje da li se radi o jednoj istoj osobi ili tri osobe koje su povezane na poseban način, tako da među njima ne postoji jasna granica, kao što je jasna granica u međuljudskim odnosima?

Ko je Otac i ko je Sin i ko je Duh?

Dok sam čitao celo poglavlje stalno mi se nametala slika tri osobe. Isus govori o Ocu i Duhu, jasno praveći razliku u odnosu na sebe - On nije Otac, niti je Duh, ne radi se o tri manifestacije jedne iste osobe, nego o tri osobe. I u okviru te tri osobe, svako od njih ima posebnu oblast delovanja, o čemu ćemo malo kasnije govoriti.

Sa druge strane, među njima vlada veliko jedinstvo. Naprimer, kada govori o Duhu Svetom, 16 stih „moliću Oca da vam pošalje drugog utešitelja“, reč koju upotrebljava za drugog je alos. Grci su koristili dve reči za drugi. Heteros – što znači drugi, ali popuno različit od mene. Alos znači, drugi, ali koji je kao ja. Suština je da Isus ukazuje na povezanost ove tri osobe, na tako poseban način da nam ukazuje na njihovu jedinstvenost.

Neću puno o tome, jer pokušaj da se objasni Trojičnost, vodi u teologiziranje. Bog koji se može razumeti nije Bog – davno je rekao Atanasije Veliki. Sa druge strane želim samo da primetite da u Svetom pismu postoji jasna slika o Svetoj Trojici, ne dovoljno jasna da je razumemo, ali dovoljna da je uočimo.

Dok posmatramo tekst videćemo njihovo pojavljivanja ali i odgovoriću na pitanje je kakve to praktične ili duhovne vrednosti ima za nas? Kao što sam rekao svaka osoba Trojice ima različitu ulogu, pa kako se to odnosi na nas.

Ako su vam moji tekstovi od koristi, podelite ih na društvenim mrežama. Time mi činite veliku uslugu i širite uticaj ovog bloga. Hvala

Otac je stvoritelj i upravitelj

U samom tekstu ne piše nam puno o ulozi Oca (mislim na prvu osobu Trojice), osim da je tekst bukvalno nabijen ovom rečju, kao i sam Isusov govor. U tridesetjednom stihu, koliko ima 14 poglavlje, reč Otac se spominje 24 puta. Skoro u svakom stihu.

Šta mislite zašto je tekst tako nabijen rečju Otac?
Verujem da je razlog u tome, što Isus ovde govori svojim nabližim učenicima. Nije u pitanju konflikt, nego Isus prenosi samu srž svojim učenicima i želi da im naglasi koliko je važno da imamo odnos sa Ocem i da je on došao da nam to omogući – 6 stih – „niko ne dolazi Ocu sem kroz mene.“

Šta dalje saznajemo o Ocu u ovom tekstu? Vidimo Oca kao onoga ko odlučuje. Isus traži od Oca da pošalje Duha Svetog i Otac ga šalje (16. stih), Otac je poslao Isusa i dao mu zadatak (24. stih), Otac zapoveda (31. stih)... Čak se u tekstu nalazi i čudna Hristova rečenica 28. stih – Otac je veći od mene.

Šta čini Otac?

Kako to razumeti? Otac je suvereni vladar svega. Stvoritelj svega živog. On je onaj koji upravlja i odlučuje. U našem kontekstu mi odmah mislimo da je to i najvažnija osoba. Muslimani često napadaju hrišćansku veru u Isusa Hrista kao Boga, pozivajući se na ovaj stih. Mi mislimo da ako neko upravlja da je i najznačajniji, najvažniji. No u Trojstvu nije tako, jednostavno Otac je onaj koji odlučuje, to je Njegov zadatak. On je onaj koji vlada! I tu nema ljubomore, nego prihvatanje svoje uloge.

Sa druge strane Otac ujedno objavljen kao onaj koji plače nad grehom i propasti, koji je po svojoj osobnosti ljubav... Silni Bog! Sa druge strane izabrao je da nama bude Otac! Ne samo Hristov Otac, nego i naš! U uzoru molitve, Isus nas uči da se molimo Oče naš! Koristi za nas jedno od najintimnijih imena, sliku koja bi trebala za nas biti slika sigurnosti, zaštite, odnosa poverenja.

Na blogu „Znakovi pored puta“ danas sam pročitao: „Otac je detetu mešavina junaka, vodiča, mentora, zaštitnika, učitelja i prijatelja. Njegova uloga je da voli, disciplinuje, predaje materijalno i moralno nasleđe, i snažno utiče na oblikovanje detetovog pogleda na svet. "Jedan otac vredi više od stotinu učitelja", zapisao je britanski pesnik Džordž Herbert.“ Tu ulogu za nas uzima i naš nebeski Otac.

U današnjem tekstu vidimo Boga kao upravitelja, onoga koji odlučuje. Naš život je prepun odluka, mnoge su izrazito rizične. Bog želi da nas vodi da izbegnemo rizične poteze. To je uloga Oca, on upravlja našim životima da bi mi doživeli maksimu.

Mi možemo reći, „ja želim biti gospodar“, i to je legitimno, ali pitanje jeste koliko smo dobri upravitelji. U ovom vremenu tranizcije mnoge firme propadaju, zbog lošeg upravljanja. Ako želimo da napreduju, ko treba da ih vodi vodi? Loš upravitelj ili dobar? Mi nismo dizajnirani da budemo samostalni upravitelji.

Slika Sina - Otkupitelj i posrednik

Dominantna slika Isusa u ovom tekstu jeste Isusa kao posrednika - ⁶ Isus mu reče: Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me. Kroz njega upoznajemo Oca. On odlazi da nam pripremi mest u nebu, i otvara vrata za nas. On posreduje za nas da Otac pošalje Duha Svetog. On je put, istina i život. Isus je posrednik i to jedini koji nam je potreban. Šta to praktično znači?

Prvo on posreduje za naše spasenje. U stihovima koje čitamo, Isus govori o pripremanju mesta za nas. Na svakoj sahrani propovedam iz ovih stihova. Isus nam otvara vrata neba svomom smrću.

Drugo on posreduje i kasnije u našem hodu sa Bogom. U I Jovanovoj 2:1 piše „Imamo posednika kod Oca – Isusa Hrista, pravednika.“. Ne verujemo u posredovanje svetaca, Marije, crkve. Imamo direktni put, jer imamo onoga ko nas zastupa pred Bogom, ne treba nam niko drugi.

Skoro sam učestvovao u jednom pastorskom sastanku na kome je razgovarano o ulozi pastora u crkvi, nas pet ili šest... Čitali smo jedno interesantno istraživanje o rastu ljudi u crkvi, a sve vezano za činjenicu da većina hrišćana duhovno rastu prve dve godine svog hoda sa Bogom, a posle toga prestaju sa rastom i ostaju na tom nivou ostatak života. Pitanje je bilo zašto se to dešava.

A zašto je to tako? Zato što nama ne treba posrednik! Ne govorim protiv propovedi i ostalog, naprotiv, ali to ne sme, i ne može biti osnovni način našeg rasta. Da rastemo samo kada slušamo druge. Propovedi nam daju drugačiji uvid, nešto što bi mi propustili, značajne su, ali nisu mesto našeg rasta. Jer nama ne treba posrednik!

Isus je naš posrednik. U njemu smo prihvaćeni. U njemu smo voljeni. U njemu smo vredni. U njemu imamo rast!

Duh Sveti - Utešitelj

I treća osoba Svete Trojice jeste Duh Sveti. U današnjem tekstu Isus ga naziva Utešiteljem, Braniteljem...

Grčka reč koja je u originalu je Parakletos, i može se prevesti na razne načine. Suština značenja te reči je bila osoba koja je branila siročad, udovice, njihova prava. Onaj koji zastupa one kojima je potrebna odbrana a da sami nemaju snage da se obrane.

Na koji načine nas sve brani:
1. Protiv otpužbi neprijatelja. Često navodim taj primer, da za razliku od Duha Svetog, koji nas teši, đavolovo ime znači klevetnik ili optuživač. On je suprotnost Duhu Svetom. I kada u naš život dođe misao o nama, da smo beznadežni, to je govor optuživača, ne Duha Svetog.

2. Protiv iskušenja i greha. Daje nam snagu kada dodju iskušenja.

3. Daje nam iskustvo sa Bogom. Samo kroz Duha mi Boga možemo doživeti.

Cilj današnjeg teksta, kako sam rekao nije bilo iznošenje Teologije o Svetoj Trojici. Još uvek smatram da ozbilja studija na tu temu prevazilazi moje znanje i sposobnosti. Međutim, cilj mi je bio da ukažem da u današnjem tekstu mi vidimo tri osobe, i da pokažem razliku među njima.

Beređi Dušan Bera

Sledeći tekst na Evanđelje po Jovanu 15 poglavlje, možete pronaći OVDE - klikni link.

Link za audio snimak propovedi: http://sr.cross.tv/83569

Da li pratite moju emisiju Teologija uz jutarnju kafu? Prijavite se na naš Youtube kanal (link).

Ka Hristu

Странице