O kvaru na kolima ili sve zavisi sa koje strane gledaš...

Duže vreme planiramo putovanje u Italiju za novogodišnje praznike (poseta tetki) i kao dobar vozač odlučio sam da odvezem automobil na redovni servis. Ulje, filteri… a i imao sam problema sa upravljačem, malo mi se tresao volan u vožnji. Sve u svemu, planirao sam da će nas to koštati oko 10,000 dinara. Teška srca sam bio spreman da se odvojim od te sume – putujemo u Italiju, Nova godina, Božić jedan, pa drugi… i plus na kola odvojiti sto evra, baš mi se nije dalo, ali bezbednost na prvom mestu.

Posle dva dana, kada sam trebao da preuzmem kola, nazovem mehaničara (dragi brat iz crkve, kome sam iskreno zahvalan za svaku popravku), i on mi kaže: „Nešto nije u redu sa kolima, ne mogu da ih upalim, sumnjam na boš-pumpu“. Udarac u želudac, više nije 10,000 dinara, odjednom je 50-90 hiljada. „Moramo sačekati ponedeljak, pa ću odneti pumpu u servis, i videćemo cenu“. 

Kako reći supruzi da ponovo nećemo praviti kuhinju, i da sve što smo uštedeli ide u kola? I to drugi put, isto nam se desilo pre dve godine!!! Tada smo se dogovorili smo da konačno napravimo kuhinju, kola su nam se pokvarila i ništa od kuhinje dve godine. Moram priznati da sam bio pun tuge, gorčine… zašto ponovo!!!

Prolaze dani, već smo se pomirili sa cenom, skoro odustali od putovanja, kuhinje, kad dugo očekivani poziv, moj prijatelj mehaničar: „Vest za tebe, ideš na putovanje, kola su popravljena“, ali ne govori cenu. I konačno, cena je 25,000. U pitanju je bio manji kvar na pumpi. Niko sretniji od mene! Odjurio sam radosno da javim vest ženi, i radosno odbrojao dvadesetpet hiljada.

Zašto ovo pišem. Na početku moje priče, bilo mi je puno da se odvojim od 10,000 dinara a na kraju sam presretan da platim 25,000 dinara. Da mi je na početku rekao da ću biti sretan da platim tu cenu, ja bih mu rekao da laže. Ali okolnosti sve promene, i ono što izgleda loše postane odjednom dobro.

Davno sam čuo priču o starom kauboju. Priča ide otprilike ovako: Kupio kauboj konja, odličan konj, malo ga je platio, i komšije dolaze i kažu „Blago tebi, baš si sretne ruke, odličan konj, malo si ga platio…“. Starac na to odgovara „Nemoj reći da je nešto dobro, sačekaj da vidiš kraj“. Posle par dana, sin od starca jaše konja, konj nezgodno skoči, i mladić slomi nogu. Skupe se komšije: „Vidiš kako si bio u pravu, u opšte nije bilo dobro što si kupio konja, tvoj sin je slomio nogu…“. Starac odgovara: „Nemoj reći da je nešto loše, sačekaj kraj…“. Uskoro izbije rat, i svi mladići su bili regrutovani, osim starčevog sina… i opet komšije: „Blago tebi, bio si u pravu…“… i opet starac „Nemoj reći da je nešto dobro…“ i tako dalje, i tako dalje…

Sveto pismo govori o tom principu sledeće: „Bolji je konac od početka stvari; bolji je duh strpljiv od duha besnog. Ne budi nagao u duhu svome na gnev, jer gnev počiva u nedrima bezumnih. Ne govori: kako to da su pređašnji dani bili bolji od sadašnjih? -, jer ti ne pitaš to po mudrosti. Pamet vredi kao i imanje, a i više za one koji sunce vide. Jer se pod okriljem mudrosti dobija zaklon, isto kao i pod okriljem novca; ali preimućstvo znanja je u tome što mudrost daje da živi onome koji je ima. Pazi na Božije delo. Ko će ispraviti ono što je on savio? U danima sreće budi radostan, a u danima nevolje razmišljaj. Bog je i jedno i drugo stvorio, da čovek u ničemu ne otkrije šta će posle njega biti.“ Propovednik 7:8-14

Stihove koje navodim mi je poslala draga sestra da me ohrabri, dok smo čekali na popravku kola. Bolji je kraj od početka, jer tada vidiš Božiju ruku… Desio se kvar na kolima a u konačnosti  za mene mnoštvo dragih događaja – Npr- momci (bivši narkomani) koji su mi nudili na pozajmicu celu njihovu ušteđevinu (možda i prvu u životu) kako bi platio popravku kola (dok još nisam znao cenu) – kada su mi to ponudili brzo sam ušao u kola da ne vide suze koliko sam bio ganut njihovom ponudom. Npr - brat mehaničar koji je u danu kada mu je umrla majka odvojio vreme da popravi kola kako bi mogao da idem na put, iako mu je bilo teško, želeo je da ne uskrati mojoj deci putovanje.  Npr- braća koja su mi nudila svoja kola kako bi mogli da otputujemo…  Na kraju bolji je svršetak stvari, kola me nisu puno koštala, a Bog me je naučio lekciju, i pokazao mi koliko veliku porodicu imam. Najbolje je sačekati kraj…