Mi smo spremni da poginemo za vas - dokle si spreman/na da ideš za svoju reč? (Jošua 2:14 - Vera na delu - VI deo)

"14 Ljudi joj odgovoriše: Mi smo spremni da izginemo za vas, ako ne izdate ono što se na  nas odnosi; a kad nam Gospod da ovu zemlju postupaćemo sa tobom milostivo i verno.“ (Jošua, drugo poglavlje). Zapanjila me jutros, dok sam čitao ove stihove, snaga ovog obećanja. 

Spremni smo i da izginemo da održimo obećanje!!! Do krvi ako treba ćemo ići ali nećemo pogaziti svoju reč!!! Snažna odluka i spremnost da stojiš za svoju reč, da je ne pogaziš. Naš narod ima poslovicu: „Čovek sve daje za obraz, a obraz ni za šta.“ Hvala vredna osobina koja je sve ređa u poslednje vreme. 

I dalje sam u seriji tekstova "Vera na delu". Juče sam pisao o Snazi naše reči (pogledaj link). Svaki dan - jedan tekst koji nas uči o veri!

Skoro svaki dan razgovaram sa ljudima koje su prevarili. Poslodavci koji su ih držali na radnom mestu, dajući im plate na mrvicu, a dugujući im desetine hiljada. Na neki način drže ih ropstvu obećanjima „sutra će biti plata, sutra je uplata…“ i nikada ne ispunjavaju svoje obećanje. Na kraju ljudi napuste taj posao, nikada ne naplativši svoj rad. Koliko samo prevarenih ljudi jer nema snage reči... 

I još gore ne postoji način da se zaštite jer država ništa ne uradi, ni inspekcija, ni niko… Zašto? Ne znam. Pada mi na pamet što svega toga ima previše, previše ne držanja reči.

Ili je korupcija toliko duboka, da je sve blokirano, ali i korupcija je samo primer čoveka koji svoju reč prodaje za novac... 

No nije to smer u kome idu moje misli, nego sledeće: Pisac Jevrejima poslanice u dvanaestoj glavi, četvrtom stihu piše „Jer još do krvi ne dođoste boreći se protiv greha“. Odupri se, suprostavi do kraja… Nemoj činiti ono što je loše, učini ono što je ispravno. Po svaku cenu. Ako treba i neka boli, ali nemoj pokleknuti pred grehom. Učini ono što je ispravno. 

Ako su špijuni u Jerihonu bili spremni da daju svoj život za svoju reč, ako su razne patriote/teroristi/filozofi… bili spremni da daju svoj život za svoje ideale, koliko više treba da budemo spremni da kažemo NE onome što nije ispravno!!!

Postavljam sebi pitanje zašto nam nekad nedostaje te odlučnosti? Da li smo razmaženi, pod uticajem našeg doba koje zadovoljstvo stavlja kao vrhunski ideal a zanemaruje činjenje ispravnog? Da li jednostavno sebi postavljamo premala očekivanja? Da li Boga i Njegovo spasenje premalo vrednujemo? Ne znam… 

Čuo sam razne savete, tipa: ne treba se previše brinuti oko toga, ma mi smo samo ljudi, Isus nas voli baš takve… sa druge strane stoje ove reči „odupri se grehu do krvi“ i „mi smo spremni i da izginemo za vas“… Ne tuđem grehu, da neko ne shvati pogrešno, svako stoji sam za svoje grehe, i svakome je Bog sudija. Misli se na tvoj greh, tvoje ponašanje. Moj greh, moje pogrešno ponašanje. Tu treba da idem do kraja. Tamo gde prestaje moja snaga i gde samo Bog može da donese promenu.

Ako vam je ovaj moj tekst bio od koristi, podelite ga na društvenim mrežama. Hvala. To mi puno znači. 

Da li pratite naš youtube kanal? Prijavite se.