Džon Stot (John Stott) - Teolog živog Boga - Biografija - In memory

Džon Stot (John Stott) - Teolog živog Boga - In memory

Tekst je napisan povodom smrti velikana teologije Džon Stota (John Stott), 27.7.2011. Stot je uticao na moje teološko obrazovanje, kroz knjige koje sam čitao, ali i uticaj na celokupno evanđeosko hrišćanstvo. Ovaj blog je njegova životna priča i prevod je teksta kojeg sam dobio od Evanđeoskog udruženja Evrope. 

Ko je Džon Stot? - rane godine

Džon Stot je rođen u Londonu 1921. godine u porodici ser Arnolda i ledi Stot. Pohađao je Ragbi školu (Rugby school, prestižna privatna škola sa internatom u Varvikširu, p.p.), gde je postao predvodnik đaka (head boy ili head girl termini koji se koriste u privatnim školama u Britanskom obrazovnom sistemu), a nakon toga studirao je na Triniti koledž u Kembridžu. Na Triniti koledžu bio je najbolji iz dva predmeta francuskog jezika i teologije, i bio je izabran za starijeg saradnika.

U Ridli Holu, Kembridž, obučavao se za pastora. Nagrađen je Lambetovom nagradom iz teologije 1983. a dobio je počasne nagrade na univerzitetima u Americi, Britaniji i Kanadi.

Ko je Džon Stot - Njegov uticaj?

Nalazio se na listi „100 Najuticajnijih ljudi“ (April, 2005) magazina Tajm i naimenovan je u Kraljičinim Novogodišnjim počastima (Queen’s New Years Honours) titulom Commander of the British Empire (CBE)) 31. Decembra 2005. godine.

Iako je Džon Stot konfirmisan u Anglikanskoj Crkvi 1936. i sudelovao je u zvaničnim religioznim obredima u školi, duhovno je bio nemiran.

Govorio je:

Kao svaki tipični adolescent, bio sam svestan dve stvari u vezi sa samim sobom, ali ih tada bez sumnje, u tim uslovima, nisam mogao artikulisati. Prvo, ako Bog postoji, bio sam otuđen od njega, pokušao sam da ga nađem, ali je izgledalo da je on okružen maglom kroz koju ja nisam mogao prodreti. Drugo, bio sam poražen, znao sam kakva sam osoba bio, i kakva osoba sam želeo da budem. Između ideala i realnosti postojala je velika provalija. Imao sam visoke ideale, ali slabu volju…Ono što me je dovelo Hristu bio je ovaj osećaj poraza i otuđenosti i zapanjujuća vest da istorijski Hrist nudi da ispuni moje potrebe kojih sam bio svestan (1)

Džon Stot - njegovo obraćenje

13. Februara 1938. Erik Neš ( poznat kao „Baš“) došao je da održi govor na Hrišćanskom udruženju Ragbi škole.

Njegov tekst je bio Pilatovo pitanje: „Šta da uradima sa ovim Isusom, koga zovete Hristom?“ To da ja lično, moram da uradim nešto sa Hristom je za mene bila jedna potpuno nova ideja, jer sam ja zamišljao da je on uradio sve što je bilo potrebno uraditi, a da sam se ja tome samo trebao povinovati. Međutim, ovaj mr Neš je tiho ali snažno insistirao na tome da svako mora da uradi nešto u vezi sa Isusom, i da niko ne treba da ostane neutralan. Bilo da imitiramo Pilata i odbacimo ga u svojoj slabosti, ili ga prihvatimo lično i sledimo ga.

Nakon razgovora, oči u oči, sa Nešom i razmišljajući o tome tokom celog dana, te noći na svom krevetu odlučio sam da napravim eksperiment vere, i „otvorim vrata“ Hristu. Nisam video nikakve munje…u stvari nisam imao nikakav emotivni doživljaj uopšte. Bacio sam se u krevet i zaspao. Četiri nedelje nakon toga, čak i mesec dana, nisam bio siguran šta mi se tada desilo. Ali postepeno sam rastao, kako se to jasno vidi u dnevniku koji sam tada pisao, u jasno razumevanje i čvrstu sigurnost u spasenje i Gospodstvo Isusa Hrista (2)

Džon Stot je od malena posećivao lokalnu crkvu Sve duše u Langam plejsu (All Souls, Langham Place (www.allsouls.org) na londonskom Vest Endu. U stvari, jedno od njegovih najranijih sećanja je da je sedeo na galeriji i bacao parčiće papira u moderne šešire dama koje su sedele ispod galerije! 

Nakon svog zaređenja 1945. Džon Stot postaje pomoćnik pastora  u crkvi All Souls, a onda, što je bilo neobično, postavljen je za rektora 1950. 1975. postao je rektor emeritus, pozicija koju je zadržao do kraja svog života

Crkva koju je vodio

Po rečima njegovog biografa Timoti Dadli- Smita „Džon Stot je stvorio model za „Internacionalnu Siti- centar savremenu službu“ koja je sada toliko široko prihvaćena da tek sad neki vide njenu originalnu inovativnu prirodu.“ Suština ovog modela su pet kriterijuma: prioritet molitve, jasne propovedi, evangelizacija, pažljivi rad sa obraćenicima i onima koji su zainteresovani, sistematsko obučavanje vođa i pomoćnika.

Ubrzo pošto je postavljen za rektora, Dr Stot je počeo da ohrabruje članove crkve da posećuju jednom nedeljno kurs za evangelizaciju. Osnovana je mesečna „služba za goste“, koja je kombinovala parohijalnu evangelizaciju sa večernjim Anglikanskim molitvama. Učeništva za novobraćene hrišćane počele su u domovima ljudi.  Crkva All Souls nudila je sastanke u vreme ručka sredinom nedelje, glavne nedeljne molitvene sastanke, i mesečne službe molitve za bolesne. 

Osnovana je tkz. „dečija crkva“ i služba  za porodice, Osnovan je klub All Souls kao Hrićanski centar. Džon Stot je bio ubeđen da pastor treba da razume i poznaje svoju kongregaciju; jednom se čak prerušio u beskućnika i spavao je na ulici samo da bi otkrio kako je to.

Crkva je brojčano rasla tokom 1950-tih i 60-tih godina, ipak Džon Stot se neprestano raspravljao sa ljudima da ne napuštaju svoje lokalne evanđeoske crkve da bi postale deo crkve koju je on vodio. Kao i jedan od njegovih mentora, Čarls Simeon od Kembridža (1759-1836), dr. Stot je odbio mogućnost napredovanja u crkvenoj hijerarhiji i ostao u istoj crkvi tokom cele svoje službe.

Kada je Džon Stot počeo svoju službu, evanđeoski vernici, su imali jako mali uticaj na hijerarhijiu u Anglikanskoj crkvi. Kroz ličnu inicijativu kao što je oživljavanje Eklektičkog udruženja ( orginalno je osnovano 1793) dr. Stot je  tražio da se podigne profil i moral mladih evangelističkih sveštenika. 

Evanđeosko udruženje

Od 22 članova koliko ih je bilo u početku, udruženje je sredinom 60-tih naraslo na udruženje sa preko 1000 članova. Iz ovog udruženja potekle su mnoge inicijative, posebno na dva Nacionalna Evanđeoska Anglikanska kongresa 1967 i 1977, na kojima je predsedavao.

Džon Stot je igrao veoma važne uloge u tri oblasti hrišćanskog života u Engleskoj, služeći crkvi, univerzitetu i kruni. On je služio kao predsedavajući Saveta Evandjeoske Crkve Engelske (the Church of England Evangelical Council (www.ceec.info)) od 1967 do 1984 i kao predsednik dve veoma uticajne hrišćanske organizacije: Britanskog Biblijskog udruženja (British Scripture Union (www.scriptureunion.org.uk)) od 1965-1974.  i Britanskog Evandjeoskog Udruženja (British Evangelical Alliance (www.eauk.org)) od 1973-1974. Dr Stot je služio takođe i kao Predsednik Hrišćanskog Udruženja Evanđeoskih fakulteta i koledža (www.uccf.org.uk) između  1961. i 1982. 

Dr. Stot je počasni kapelan Kraljice od 1959. do 1991. i primio je počast da 1991. bude postavljen za Ekstra Kapelana (visloka titula u Engleskoj za sveštenika koji služi kraljici).

Borba protiv anit-intelektualizma u crkvi

Džon Stot je bio nezadovoljan zbog anti- intelektualizma nekih hrišćana. Nasuprot tome, on naglašava potrebu "da se poveže Reč sa modernim svetom“.Ovo uverenje ga je dovelo do toga da osnuje Londonski institut za Savremeno Hrišćanstvo (The London Institute for Contemporary Christianity (www.licc.org.uk)). 1982. Ovaj Institut „nudi kurseve u vezi sa međusobnim odnosima između vere, života i misije među hrišćanima laicima“. Stot je služio kao njihov prvi direktor od 1986. pa na dalje. On tvrdi

Ključna reč u mom razmišljanju je „integracija“ i „prodor“. Mislim da evanđeoski hrišćani, ako možemo o tome govoriti uopšteno, nisu bili integrisani; Među nama postoji tendencija da iz određenih oblasti naših života isključimo Isusa našeg Gospoda, bio to naš posao i poslovni život, ili naša politička ubeđenja. Ova vrsta integracije je krucijalna za viziju Instituta; drugo je prodor u svet od strane integrisanih Hrišćana čije će evanđelje biti integrisanije evanđelje. (3)

U svetlu tog rada, Dejvid Edvards je tvrdio, da je pored Vilijama Templa, Džon Stot „bio najuticajniji sveštenik Engleske Crkve“ u 20-tom veku. Takođe, Alister Mek Grat je poručio da je za rast posleratnog Engleskog evangelizma najzaslužniji Džon Stot.

Postavljanje Majkla Bogena za vikara crkve All Souls, 1970. i njegovo kasnije imenovanje za rektora 1975, dozvolilo je Džonu Stotu da posveti još više vremena razvoju njegove internacionalne službe. Od tada dr. Stot provodi skoro tri meseca svake godine propovedajući i vodeći misije u inostranstvu ( sa još tri meseca koje provodi pišući u svom skrovištu The Hookses u Velsu.

Internacionalni uticaj

Stotova internacionalni uticaj je očigledan na mnogim frontovima. Prvo, bio je intenzivno uključen u misiju na univerzitetima. Od 1952. do 1977. Stot je vodio oko 50 univerzitetskih misija u Engelskoj, Severnoj Americi, Australiji, Novom Zelandu, Africi i Aziji. Čak je bio i vice predsednik Internacionalnog udruženja Evandjeoskih Studenata od 1995. do 2003. (U Srbiji - EUS). Nivo njegovog uticaja na evanđeoske vernike u Severnoj Americi je evidentan kroz činjenicu da je služio šest puta kao Biblijski izlagač, na konvenciji studentske misije koja se održava svake treće godine u Urbani u organizaciji InterVarsity Christian Fellowship (www.intervarsity.org).

Drugo, Dr Stot je odigrao zapaženu ulogu u izradi važnih evanđeoskih dokumenata. 1974. Stot je delovao kao predsednik komiteta za izradu Lozanskog manifesta na Internacionalnom kongresu svetske evangelizacije koja se održala u Lozani, Švajcarska. Kreiranje ovog sporazuma, koji naglašava evanđeosku teologiju i ponovo naglašava potrebu za akciju u društvu, je značajan putokaz evangelizacije dvadesetog veka. 

Dr. Stot je nastavio da služi kao predsedavajući Lozanske teološke i obrazovne grupe od 1974-1981. Takođe bio je predsedavajući komiteta za kreiranje Manilskog manifesta, dokumenta koji je produkt drugog internacionalnog kongresa 1989.

Treće, on je pomogao jačanju evanđeokog glasa u novoosnovanim crkvama. Kao anglikanac Stot je bio posvećen obnovi evangelizacije u svim Anglikanskim Crkvama. Osnovao je Evanđeosko udruženje u Anglikanskim crkvama (EFAC), i služio je  kao počasni generalni sekretar od 1960. do 1981, a kao Predsednik od 1981. do 1990. Njegova je  želja da ojača veze između evanđeoskih teologa u Evropi je dovela do osnivanje Udruženja Evropskih Evanđeoskih Teologa (FEET) 1977.

Četvrto, Džon Stot je naglasio da treba da brinemo i cenimo Božiju kreaciju. Od ranog detinjstva on je bio strastveni posmatrač ptica i fotograf, nosio je svoj dvogled i kameru sa sobom na sva svoja putovanja. Video je oko 2,700 vrsta ptica od 9,000 koliko ih ima na celom svetu. Čak je objavio i knjigu „Ptice naši učitelji“ koju je ilustrovao svojim fotografijama. 

Stot je ohrabrio sve hrišćane da  se  zauzmu za očuvanje prirodne istorije i snažno je podržavao organizaciju Hrišćani za očuvanje prirode (A Rocha: Christians in Conservation) od samih njenih početaka 1983.

Peto, Dr Stot se fokusirao na razvoj Trećeg Sveta (država Afrike, Latinske Amerike i Azije), njegovih ljudi, i vođstva. Njegova briga za siromašne u svetu dovela je do toga da se uključi u dve organizacije; Tearfund, gde je bio predsednik od 1983. do 1997, i Armonia gde je bio kao pokrovitelj. 

Preko svojih kontakata sa pastorima iz ovog dela sveta, Stot je postao svestan  kolika je njihova potreba za knjigama i seminarima za obuku. Da bi ispunio ovu prvu potrebu on je osnovao Fond Evanđeoske literature 1971 godine, koja je velikim delom opremljena njegovim sopstvenim knjigama, da bi te knjige slali pastorima, teolozima, i studentima teologije. 

Da bi uradio nešto i po pitanju edukacije osnovao je stipendijski fond 1974. ( kao deo novoformiranog Langam fonda) da bi obezbedio stipendiju za darovite evađeoske studente nerazvijenih zemalja da bi završili svoje doktorate, i tada se vratili u svoje zemlje da bi podučavali na teološkim školama.

Džon Stot je u razgovoru o Langam partneršipu izjavio:

Crkve naravno rastu svugde ili skoro svugde, ali često njihov rast ne ide u dubinu i mi se staramo da prevaziđemo taj nedostatak dubine, tu površnost, tako što podsećamo da Bog želi da njegov narod raste. Sada ako Bog želi da njegov narod raste u svojoj zrelosti, što on i želi, i ako oni rastu kroz njegovu reč, što jeste, i ako Reč Božija dolazi do njih najčešće putem propovedi, što jeste,  logično je da postavimo pitanje kako da povećamo standard biblijskog propovedanja? Tri službe Langam Partneršipa posvećene su toj istoj stvari- posredno ili neposredno- da podignu standard propovedanja kroz knjige, i stipendiranje. Naposletku dr Stot je napisao veliki broj veoma uticajnih knjiga, koje su zapažene zbog svoje jasnoće, balansa, intelektualne oštrine, i vernosti biblijskim principima. Stotova karijera pisca počela je 1954 kada su ga zamolili da napiše godišnju knjigu za Londonsku biskupiju. Pedeset godina kasnije, napisao je preko četrdeset knjiga i na stotine članaka.

Osnove hrišćanstva

Najpozantije delo Džona Stota, Osnove Hrišćanstva, prodato je u dva miliona primeraka i prevedenoje na više od 60 jezika. Drugi naslovi uključuju Krst Isusa Hrista, Savremeno hrišćanstvo, Neuporedivi Hristos, Zašto sam Hrišćanin, Understanding the Bible, Evangelical Truth, i najnovija Through the Bible Through the Year,dnevna pobožnost. Napisao je i devet knjiga za serijal The Bible Speaks Today .

Postojala su dva faktora zbog kojih je dr Džon Stot bio toliko produktivan: Stroga samodisciplina i nesebična podrška Fransisa Vajtheda, njegovog sekretara preko 50 godina. Džon Stot se nikada nije ženio, mada je prema njegovoj biografiji dva puta bio na korak od braka; međutim, shvatajući da na taj način dolazi odgovornost prema porodici zbog čega ne bi mogao da piše, putuje i služi na način na koji je služio nije to učinio.

Na kraju, Bili Grejem je nazvao Džona Stota „najpoštovanijim sveštenikom današnjice u celom svetu“, a Džon Polok ga je opisao kao „ teološkog lidera svetskog evangelizma.“

Biograf Džona Stota, Timoti Dadli – Smit piše:

Onima koji su ga znali i koji su ga sreli, poštovanje i naklonost idu ruku pod ruku. Svetska figura se gubi u ličnom prijateljstvu, razoružavajućom zainteresovanosti, ne odglumljenom poniznošću- sa daškom  nestašnog humora i šarma. Nasuprot tome, on  je mislio o sebi, što bi svi hrišćani trebali a samo nas nekoliko to i uspe, kao o voljenom detetu Nebeskog Oca; bezvrednom sluzi svog Prijatelja i Gospodara; Isusa Hrista; grešniku spasenom milošću na slavu i hvalu Božiju.

Prevod: Berta Suvajdžić, Protestantska Hrišćanska zajednica - Novi Sad

Podržite KaHristu - Čitajte, delite i pratite...