петак, 13. април 2018.

Kada se najedeš stresa! - 5 saveta kako izaći iz stresa

Ja sam gurman. Volim lepu hranu, nove ukuse, nije mi problem da probam nova jela. Jeo sam razno povrće, voće i životinje... Ali nekada se najedem i stresa. Ne volim tu vrstu jela, jer za razliku od dobre hrane, osećaj punine u stomaku mi u opšte ne prija...

ručakU nečelu, smatram da se dobro nosim sa stresom. Pokušavam da nađem uvek načine kako da se opustim - rad u bašti, boravak u prirodi, pecanje, putovanja.... Ali prethodne dve nedelje sam ispao iz balansa. Dva razloga su ključna...


Prvi razlog, manje bitan, verovatno mi ne bi ni smetao da nema drugog. Šta se dogodilo? Kao crkva kupili smo novu kameru za striming videa naše službe - nova Mevo kamera. Super je. Samo iz nekog čudnog, ludačkog razloga, u crkvi odbija da strimuje na fejsbuk stanicu crkve. Na svakoj drugoj mreži, mestu, nema problema. ALI u crkvi, neće pa neće. Zvali tehničku pomoć, pokušali svašta, dubili na glavi i igrali dodole oko nje, ne pomaže... Količina vremena i energije koju sam uložio je ogromna, ali nema efekta.

Drugi, mnogo bitniji razlog jeste konferencija koja se upravo dešava kod nas u crkvi - Škola molitve sa crkvom iz Koreje. Super, snažan doživljaj Božijeg prisustva. Gostuje pastor Nam So Choi, pastor crkve iz Seula koja broji 20.000 ljudi (koji dolaze na jedno mesto na bogosluženje), Božiji sluga, pomazanik. Radosno sam dočekao ovaj događaj. Smatram ga istorijskim.

Među ostalim stvarima, posetili smo i Parlament Srbije, ugostio nas je Predsednik Parlamenta... Izuzetno iskustvo da nas dočekaju sa dobrdošlicom kao predstavnike Evanđeoske crkve. Smatram i to istorijskim... Kako vidite uglavnom jako dobro iskustvo, trebao bi biti radostan...

A što sam jeo stresa? Zbog hotela. Konferencija je internacionalna. Pozvani su delegati iz 15 evropskih zemalja. bukirali smo hotele na vreme, a onda je krenulo otkazivanje, prijavljivanje... Napravili smo neke greške oko prijave... Takođe, neverovatno koliko puno konferencija se dešava ove nedelje širom regiona... Bilo je užasno teško napuniti konferenciju. Hoteli zovu, pitaju, ljudi se nejavljaju... Našao sam se u situaciji koja je bila potpuno van moje kontrole. Ponovo, zvao sam pomoć, pokušao svašta, dubio na glavi i igrao dodole, ništa nije pomoglo... Količina vremena i energije koju sam uložio je ogromna, ali... bilo je efekta... Na kraju smo ispunili sobe u hotelima, i učestovalo je preko 100 delegata... Ali moj stomak je pun stresa.

School of prayer
Stres je, kažu medicinari, prirodna pojava pri pokušaju organizma da se prilagodi nekoj životnoj nevolji, životnom izazovu... Međutim te rekacija je neprilagođena (preterao sam), loša reakcija (nervirao se) koja se manifestuje psihičkom (nervoza, loše spavanje) i telesnom patnjom (grč u želudcu).

Stres sam doživeo jer nisam mogao da kontrolišem situaciju, izazov koji se pojavio preda mnom. To mi je otkrilo jednu mračnu stranu mene - da imam potrebu da sve držim u mojim rukama. Imam potrebu da kontrolišem stvari, situacije, i kada se situacije otrgnu kontroli moj nivo stresa raste. Ne volim to kod sebe. Pokazuje mi određeni nivo nepouzdanja u Boga. Uči me da se ja više uzdam u svoje sposobnosti nego u Božije delovanje. Pokazuje određen nivo nevere. Reakcija nije bila dobro odmerena, niti je uključila Boga....

Koje lekcije sam naučio? Pet saveta koji mislim da su bitni u borbi sa stresom:

1. Prihvati da nisi svemoćan. Postoji oblast za koju si ti odgovoran, i oblast za koju nisi. Ono što prevazilazi tvoje snage, jednostavno prevazilazi... Možeš se nervirati, ili prihvatiti da nisi svemoćan. Neko je rekao: "Boga uvek shvati ozbiljno, sebe ne doživljavaj preozbiljno." Jednostavna je matematika u pitanju - ja nisam Bog, i ne mogu sve da kontrolišem, a posebno postupke ljudi.

2. Daj svoje najbolje, i budi zadovoljan time. Ono što možemo kontrolisati je da damo svoje najbolje. Bog sv meri kroz uložen trudo. Piše u Prvoj poslanici Korinćanima, u trećem poglavlju - "jedan seje, drugi zaliva, a Bog daje da uzraste. Svako će primiti platu prema svom trudu." Trud je ono što se računa. Zato uvek daj svoje najbolje. I to je dovoljno, jer rezultati ne zavise od nas.

3. Moli kao da ništa nisi uradio. Neko je dobro rekao: "Radi koliko je do tebe, moli kao da ništa nisi uradio". Davno sam to naučio - još na studijima. Na početku studija, Bog je bio milostiv. Dešavalo mi se da položim ispite koje nisam učio, nego se samo molio za Božiju intervenciju... Onda je Bog to promenio, i ako nisam učio, bez obzira koliko se molio, na kraju bi pao ispit... I konačna faza lekcije, je bila da bez obzira koliko učio, ako nisam molio kao da ništa ne znam, pao bi ispit. Naučio sma - uči kao da sve od tebe zavisi, moli kao da ništa ne možeš da uradiš. Na kraju sam dobijao uglavnom desetke. Taj princip i dalje važi - osim kada zbog stresa zabrljam kao u ovom slučaju.

4. Dokazivanje sebi i drugima je uvek besplodno. U potrebi da nešto uradimo savršeno sakrivena je želja za ličnim dokazivanjem. Potreba da se pokažemo u sjajnom svetlu, da ljudi pozitivno govore i misle o nama je uvek izvor stresa. Koliko god se trudili, nikad nije dovoljno, uvek će biti onih koji kritikuju i koji nisu zadovolni. Zato dokazivanje nema smisla. Kako biti zadovoljan sobom, to je druga tema, i obradiću je uskoro.

5. Uvek je dobro videti, prepoznati i objaviti svoje slabosti. Kada smo svesni svojih slabosti, na pola puta smo do pobede. Osnovni princip rada sa zavisnicima, narkomanima, definisan kroz prva dva koraka Anonimnih alkoholičara je - "Priznajem da nemam kontrolu nad mojom zavisnošću..." i "Potrebna mi je sila veća nego moja da nadvladam moju zavisnost". Dok krijem i poričem, ostajem u zarobljenosti. Tek kada objavim, počinje proces slobode.

Pišem ovaj članak da vas ohrabrim kada se nađete u sličnoj situaciji, ali ne samo zbog toga. Svaki sastanak AA počinje rečima - "Ja sam taj i taj, i imam problem sa..." Pa da zamislim da je ovo moja grupa - "Ja sam Beređi Dušan Bera, i ja sam zavisan od kontrole na situacijom. Nemam kontrolu nad time. Potebna mi je sila veća nego moja da to nadvladam. Hvala što ste me saslušali."  Dok pišem ove reči, već osećam olakšanje. Neka vas Bog blagoslovi.

Ako vam se dopada sve što se pročitali, podelite ovaj tekst na socijalnim mrežama. To mi puno znači, a verujem da će značiti i drugima, ohrabriti ih i pomoći im. Hvala vam za vašu podršku.

Razmotrite i da nas pratite na ovoj platformi tako što ćete postati jedan od čitalaca, prijavite se na mejling listu - p.hriscanska.zajednica@gmail.com ili nas pratite na drugim platofrmama...

Da li pratite moju seriju "Teologija uz jutarnju kafu"? Pogledajte poslednju epizodu iz ove nedelje.




2 коментара:

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...