четвртак, 10. април 2014.

O sasvim običnoj stvari!

Ovo je blog o sasvim običnoj stvari. O nečemu ni po čemu posebnom! To pišem jer mi je to Bog ukazao. Mislio sam da je moje razmišljanje juče nešto značajno, ali Bog mi je pokazao da je ništa posebno!

U poseti crkvi su ovih dana dva vernika iz Tirane, Albanija. Došli su u Novi Sad da održe obuku u vezi materijala za veronauku sa decom, ali i da ponude svoju saradnju oko prevođenja hrišćanskih filmova/igrica za decu. Hrišćanskim rečnikom - došli su da služe. Juče popodne, u crkvi smo proveli par sati sa njima, družeći se, učeći od njih. Pomislio sam kako je to veličanstveno, Albanci u srpskoj crkvi, saradnja, međusobno poštovanje, kako je to dobra tema da nešto napišem, a Božiji odgovor je bio "nije to ništa posebno - to je normalno. Savršeno normalno i nije za čuđenje.". 

Iznenadila me je ta misao jer sam otkrio da, iako sam mislio da sam prevazišao etničke razlike (a smatram da  jesam), doživljavajući posetu ljudi iz Albanije nešto posebno, pokazao sam da nisam. Poreklo nacije nije tema mog razmišljanja, niti moje stručnosti, ali ideja nacije, koja se danas toliko naglašava, je savremeni pojam. Star svega nekoliko vekova, međutim, zbog igara moći, manipulacija koja te vodi da "svoje" voliš, a "tuđe" mrziš, postala je značajna. Ono što me uvek fascinira je balkanska  fascinacija tom idejom, iako svi mi na Balkanu predstavljamo samo miks različitih naroda, čak i rasa. Pre nekoliko meseci čekao sam suprugu ispred kineske prodavnice. Izašao je prodavac, Kinez, i bio sam šokiran sa sličnošću njegovih crta lica sa pojedinim članovima moje porodice. Avari, Kelti, Tatari, Turci, Iliri, Hrvati, Srbi, Mongoli, Mađari, Bugari, Germanska plemena, Dačani, Tračani i ko zna ko sve ne je živeo u ovim krajevima,  i ostavio svoj trag. I sada treba da se delimo na "naše" i "njihove". To mi nikada nije ležalo.

Devesetih godina, evanđeoski hrišćani, su bili izadjnici nacije. Samozvani "sektolozi", stručnjaci za sekte, posle dve pročitane brošure, koje nisu razumeli, pisali su udžbenike za policiju, pedagoge, pokazujući nas kao neprijatelje našeg naroda. Izdajnike. Jer nacija nam nije bila bitna, niti smo bili ostrašćeni u mržnji prema drugima. Na žalost ne uvek dosledni, nekada je medijska propaganda uspevala da nas zatruje, ali smo bili daleko od toliko poželjnog "patritizma" (pod znacima navoda, jer smatam da sam patriota. Volim svoje, ali volim i poštujem tuđe). Sve ovo pišem jer želim da naglasim da nikada nisam bio nacionalno ostrašćen. 

Povratak na temu. Problem koji sam uočio, jeste da sam ipak dopustio da  utiču na mene, da pomislim da je dolazak ljudi iz Albanije nešto posebno. Nije. To je normalno.  Jer kako piše u  Galatima 3:28 “Nema više ni Judejina ni Grka, nema ni roba ni slobodnjaka, nema više ni muško ni žensko, jer ste svi vi jedno u Hristu Isusu.” Normalno je da me poseti neko ko je jedno sa mnom. Zato donosim odluku, nikada više neću biti iznenađen dolaskom bilo koga, iz bilo koje nacije. Biram da mi to bude normalno. 

Нема коментара:

Постави коментар

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...