Proročanstvo koje se ostvaruje! - objašnjenje teksta o 70 sedmica iz knjige proroka Danila

Blog je zapisana propoved koju sam govorio u Protestantskoj Hrišćanskoj zajednici, u seriji na temu "poslednih vremena". Serija je propovedana u toku jeseni 2013.-te.

U sledećih nekoliko nedelja obradićemo pitanje budućnosti, šta Biblija govori o poslednjim vremenima? Na odluku da propovedam ovu temu dovelo me je to što smo proučavali Jovanovo Otkrivenje u toku leta, ali i ponovno aktuelizovana priča o čipovima u našim ličnim kartama. 

Pre par godina kada smo menjali lične karte za ove nove, plastične, pojedini su se bojali da izaberu čipirane lične karte, tj karte na kojima se lični podatci nalaze u zalepljenom čipu, i određene grupe na internetu su širili priču da se radi o žigu zveri. Ovih dana se ponovo priča o tome, jer u budućnosti svi će morati da imaju ličnu kartu sa čipom na sebi. I pitanje koje se postavlja tj. tvrdnja nekih jeste da se radi o žigu zveri iz Jovanovog otkrivenja. 

Naime, u 13tom poglavlju Jovanovog otkrivenja stoji zapisano: „A učinila je (antihrist) i to da svi – i mali i veliki, i bogati i siromašni, i slobodni i robovi – daju da im se na desnu ruku ili na čelo bude utisnut žig, pa da niko ne može da kupuje ni prodaje ako nema žig sa imenom zveri ili sa brojem njezinog imena ... taj broj je 666.“ 16-17.

Da li Sveto pismo spominje čipove? I gde u opšte spominje čip, i ličnu kartu? I gde će čip biti stavljen? I ključno je pitanje kada će biti stavljen? Danas, ili u budućnosti? Ako pogledamo ove stihove o tri šestice, mi vidimo da se radi o budućnosti, o nečemu što tek treba da dođe, o vremenu kada mi, Crkva, nećemo ni biti tu. Ne želim da se posvetim ovoj temi, ali vidimo da tekst Svetog pisma teško da ima ikakve veze sa pitanjem čipa u našim ličnim kartama.  

Ima puno pitanja koje nas mogu zbuniti ako ne razumemo reči Svetog pisma, nego uzimamo samo fragmente, deliće priče pokušavajući da razumemo budućnosti. Cilj mi je da vam u sledećih nekoliko nedelja pružim osnovu, frejm za razumevanje proročkih tekstova o budućnosti. Pri tome mi ćemo razmišljati o rečima Svetog pisma, ne o spekulacijama. 

Propovedi će velikim delom biti zasnovane na stihovima iz knjige proroka Danila. Kao ni jedna druga knjiga Svetog pisma, ova knjiga pokazuje da kada Bog nešto kaže, to se i ispuni. Pročitajte je i razmišljajte o njoj. Na početku mi ćemo obraditi proročanstvo koje se velikim delom već ispunilo, ali će nam ono pružiti uvid i na ono što nas očekuje, kao veliki tajmer koji određuje kraj svega.

Knjiga proroka Danila, deveto poglavlje, 23-27. stih: „U početku molitve tvoje iziđe reč, i ja dođoh da ti kažem, jer si mio; zato slušaj reč, i razumi viziju. Sedamdeset je nedelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda, i da se zapečati vizija i proroštvo, i da se pomaže sveti nad svetima. Zato znaj i razumi: otkad izide reč da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedjelja, i šezdeset i dvije nedjelje, da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vreme. A posle te šezdeset i dve nedelje pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati; narod će vojvodin doći i razoriti grad i svetinju; i kraj će mu biti s potopom, i određeno će pustošenje biti do svršetka rata. I utvrdiće zavjet s mnogima za nedjelju dana, a u polovinu nedjelje ukinuće žrtvu i prinos; i krilima mrskim, koja pustoše, do svršetka određenoga izliće se na pustoš.“

ŠTA SAT OTKUCAVA?

Prva stvar koju moramo razumeti jeste istorijski kontekst ovih reči, zašto je to tada zapisano, jer je sve vezano za tačno određene istorijske momente: vreme dešavanje je Stari zavet, pre nekih 2500 godina. 

Zbog uporne neposlušnosti Jevrejskog naroda, Bog dozvoljava Vaviloncima da osvoje i unište Jerusalim, prestonicu Jevreja. Pri tome sve stanovnike tog kraja Vavilonci odvode u ropstvo u Vavilon. Sa ostalima u Vavilon je dospeo i Danilo, kao dečak, i kome Bog govori ove reči. 

Danilo je dospeo u ropstvo kao dečak i nadao se oslobođenju, ali prošle su  godine, desetine godina, i Danilo je odrastao, i ostario. U među vremenu je uništeno Vavilonsko carstvo, došli su drugi osvajači, Persijanci, ali Danilo je još uvek u Vavilonu. Bog ništa ne čini da ih vrati nazad, da ih obnovi, i to je ono što muči Danila.

Na Danilovu molitvu za povratak Izraela, Bog daje objašnjenje kako će to izgledati i kakva će biti sudbina Jevreja i Jerusalima! To govori i 24 stih – „70 je nedelja određeno tvome narodu i gradu“. I to je prvi ključ - tekst se odnosi na Jerusalim, na Jevreje! Iako su događaji o kojima Danilo govori jako bitni i za nas, oni predstavljaju istoriju Izraelskog naroda.

ŠTA JE 70 SEDMICA?

Drugi ključ za razumevanje jeste šta je to 70 nedelja ili sedmica. Bez toga ne možemo razumeti ovaj tekst kao i većinu tekstova iz Otkrivenja. Veliki problem za razumevanje proroštva je jezik. Kao što znate Sveto pismo je napisano na jevrejskom i grčkom jeziku. Pri prevođenju nastaju često poteškoće, jer jevreji nekada imaju više reči koje mi prevodimo jednom rečju. Tako je sa rečju nedelja ili sedmica.

Za nas to uvek znači sedmica od nedelju dana. Kod Jevreja su postojale sedmice dana ali i sedmice godina - III Mojsijeva 25. 3-4. naprimer govori o subotnjoj godini i o sedmici godina. 

Što se tiče današnjeg teksta komentatori govore da Jevrejska reč za nedelju – „šabuim“ termin koji se koristio za sedmicu od sedam godina. Dalje kada se u SZ govori o sedmici od sedam dana onda se to uvek i naglasi – naprimer u sledećom poglavlju knjige Danila, 10.2-3. piše o "tri nedelje dana". U današnjem tekstu takvog naglašavanja nema. 

Kada sve to sumiramo, možemo zaključiti da se radi o periodu od 70 sedmica godina što čini period od 490 godina. Proroštvo se odnosi na događaje vezane za Izrael u tom periodu. Ujedno to daje i smisao tekstu jer inače ga nikada ne bi mogli razumeti, bio bi besmislen.

A zašto baš 70? Odgovor se nalazi u II Letopisa 36.20-21. u stihovima koji odnose na odvođenje u ropstvo – „Navuhodonosor odvede kao roblje u Vavilon sve što uteče od mača.. da se ispuni reč koju Gospod reče iz usta Jeremijinih: Dokle se zemlja ne nauživa subota svojih, jer počinu za vreme koje beše pusta, dokle se ne navrši sedamdeset godina.“ 

Bog je rekao da će zemlja da se odmara 70 godina za period koji su Jevreji kršili njegove zapovesti što iznosi 70*7 godina=490 godina. Znači 490 godina su kršili Božije zapovesti, 70 godina su zbog toga bili u ropstvu, a sada Bog objavljuje Danilu njegov plan o još 490 godina. 

Jedan propovednik je to izrazio na sledeći način: Gospod kaže Danilu. Bili ste u ropstvu sedamdeset godina da bi ste isplatili onih 70 subotnjih godina. A pošto ste grešili 490 godina protiv mene imam za vas plan koji vam objavljujem o još 490. 490 godina su Izraelci grešili i sada Bog na sebe uzima 490 godina kroz koje će da sve to da ispravi i da u potpunosti popravi Izrael. Sve iz ovog proroštva se još nije ispunilo kako ćemo videti, ali Bog radi na tome.  

Na kratko ću zastati ovde, da vam ukažem na nešto veličanstveno - Bog nikada ne radi slučajno. Sve što radi radi sa ciljem da nešto ispravi, da nas podigne. Čak i kada se dese nevolje, Njegove namisli su namisli budućnosti i nade za nas. Ne diže ruke od nas. Iako tako može da izgleda, Bog radi na našoj budućnosti. I ako vam je teško, setite se toga, i sada Bog radi na vašoj budućnosti i on sve radi u pravo vreme.

„U MINUT TAČNO“

Kako Bog ispravlja narod? Zato znaj i razumi: otkad izide reč da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedjelja, i šezdeset i dvije nedjelje, da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vreme. A posle te šezdeset i dve nedelje pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati. U tekstu od 25 do 27 stiha vidimo da su nedelje podeljene u tri grupe. 7 nedelje + 62 nedelje +1 nedelja. Svaki od tih perioda su posebni u Božijem naumu spasenja. No da krenemo redom da ih tumačimo.

1.  7 nedelja ili 49 godina - 25 stih. Tu se nalazi početak proročanstva. Ono počinje onog momenta, što je za Danila bila budućnost, kada je objavljena zapovest da se Jerusalim opet prezida. 

Momenat obnove samog Jerusalima je opisan u  knjizi Nemijinoj 2.1-8. Kralj Artakserks daje zapovest o obnovi zidina i grada Jerusalima i tu počinje da odbrojava Božanski časovnik. Značajno je da mi znamo mesec i godinu kada se to dogodilo. Istorija nam kaže da je ovaj kralj vladao od 465. godine pre Hrista a sama obnova Jerusalima je počela  20 godina posle tj u aprilu mesecu 445. pre Hrista. 

Tekst nam dalje govori da je obnova trajala dugo, 7 sedmica traje obnova grada što je 49 godina.

2. 62 nedelje ili 434 godine. To je period napretka Jerusalima. Grad je obnovljen, cveta do momenta kada se pojavio Pomazanik Vojvoda, što je sledeće o čemu nam tekst govori. 

26. stih stih - Biće pomazanik pogubljen i ništa mu neće ostati. Šta mislite o kome se radi? Pomazanik znači Mesija ili Hristos. I ovde imamo potpuno jasno proročanstvo o delu našeg Gospoda Isusu Hrista, 500 g. pre nego što je došao na zemlju - po završetku 69 nedelja Pomazanik će biti pogubljen.

Ovaj tekst nam čak šta više govori kada je to trebalo da se desi. Sama titula po kome se naziva nas dalje dovodi do pravog momenta. Vojvoda – Mešijah Nagid – Mesija – Hristos – pomazanik ali kao vojvoda, kao vladar. 

Postoji samo jedan momenat kada se to desilo, samo jednom u celoj službi Isusa Hrista ovde na zemlji on je prihvatio Kraljevsku čast. Kada?  Luka 19.35-44. (Zaharija 9.9.) - prilikom ulaska u Jerusalim. Isus jedino u ovom događaju za života nastupa kao kralj i prima čast. 

On plače jer Jerusalim ne vidi vreme, ne vidi da se dešava ispunjenje proročanstava. Robert Anderson u knjizi "Što će biti od ovog sveta?" objašnjava to na sledeći način: godina je trajala 360 dana u doba SZ (ovo se vidi iz tekstova u I MOJ 7 i 8 i drugih stihova). 69 sedmice*7*360 dana = 173880 dana.)) Vreme do ispunjenja proroštva je  iznosilo 173880. dana, što nas od momenta kada se proročanstvo počelo odvijati - april mesec 445 pre Hrista dovodi u april mesec 33. godine po Hristovom rođenju, početak meseca, tačnije baš u momentak kada Hristos ulazi u Jerusalim. 

Zato Isus plače, jer se ispunjava dan, ispunjava se vreme a Jerusalim i narod nije svestan onoga koji dolazi a ni onog šta će se desiti posle toga.

PRIČA O POSLEDNJOJ SEDMICI 

I tog momenta Božiji časovnik staje. Ostalo je još jedna sedmica, jako značajna, ali ona se još nije ostvarila. Podsetiću vas na stihove o sedamdeset nedelja. Sedamdeset je nedelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda, i da se zapečati vizija i proroštvo, i da se pomaže sveti nad svetima. 

Na kraju će nestati greha, nastaće večna pravda, proroštva će se ispuniti, to se još nije dogodilo. Ostalo je još sedam godina. Kada će oni početi da se odbrojavaju, mi ne znamo, možda je i počelo, a možda nije. Ali od Hristovog ulaska u Jerusalim sat je stao, nastalo je vreme Spasenja.

I šta se dešava dok sat stoji. Podsećam vas da su stihovi iz Danila vezani za istoriju Jevreja. 

Apostol Pavle daje u Rimljanima 11 objašnjenje šta se dešava dok sat stoji. 1. Govorim dakle: da li Bog odbaci narod svoj? Bože sačuvaj! Jer sam i ja Izrailjac od semena Avraamova od kolena Venijaminova. 2. Ne odbaci Bog naroda svojega, koji napred pozna.  …  8. Kao što je napisano: dade im Bog duha neosetljivoga, oči da ne vide, i uši da ne čuju do samog današnjega dana. … 11. Govorim dakle: da li se spotakoše da padnu? Bože sačuvaj! Nego je njihova pogreška spasenje neznabošcima, … 25. Jer vam, braćo, neću zatajiti tajne ove (da ne budete ponositi), slepoća Izrailju pade u deo dokle ne uđe neznabožaca koliko treba. 26. I tako će se spasti sav Izrailj, kao što je napisano: doći će od Siona izbavitelj i odvratiće bezbožnost od Jakova.

Kao što vidimo u stihovima, sada je vreme nas, neznabožaca. Tako su nas Jevreji nazivali – neznabošcima. Tajmer stoji dok se ne spasi dovoljan broj nas. Bog nije odbacio Jevreje, pritisnuo je pauzu na tajmeru da nas spasi. Ali negde u budućnosti, možda i sutra, start će opet biti pritisnut da bi se spasili Jevreji.

U tekstu nam je oslikano evanđelje. Hristos je došao na ovu zemlju da umre, ali ne za sebe. I to implicira sledeći zaključak: Pošto je ovo prorečeno Isus je znao šta ga očekuje. Mnogi smatraju da je Isus umro zbog izdajstva prijatelja, zbog surovosti Rimske vlasti. No Sveto pismo nas uči da je Hristos umro od svoje volje. To je bio njegov cilj, njegova misija. Vrhunac njegovog dela.

Efescima 1.7-12. poše da kada je bila punina vremena, kada je došlo vreme prema Božijem planu pomazanik je došao da umre. A zašto – ne radi sebe, nego radi nas. 

Ako vas interesuje ova tematika, sledeći tekst u seriji je: Šta zadržava Antihrista - možete ga pročitati OVDE.

Audio lik propovedi: http://sr.cross.tv/103605

Beređi Dušan Bera

Ako vam je moj tekst bio od koristi, podelite ga na društvenim mrežama... Hvala.