понедељак, 27. мај 2013.

Propoved: Carstvo Božije je u sili II deo



BELEŠKE KOJE SAM KORISTIO ZA PROPOVED (u toku govora izmenim sadržaj, ali imate nacrt propovedi dok sam se pripremao):
Već četiri nedelje govorim na temu o Carstvu Božijem. Nazvao sam je „Princ/eza ili prosjak“, jer želim da zagledamo naš život i ispitamo koliko razumemo Carstvo Božije. Isus je propovedao Carstvo Božije, doneo Carstvo Božije na zemlju, započeo Carstvo u srcima svakog od nas koji verujemo u Njega, i učinio od nas podanike Carstva... Mi Carstvu pristupamo ili kao oni koji su svesni da su sa Hristom naslednici Carstva, prinčevi i princeze, ili ne razumevamo ono što imamo i živimo kao prosjaci. Jer moguće je živeti kao prosjak pored bogatstva koje nam Bog daje.
U Alfa kursu sam čuo sledeću istinitu priču. Nik Gembel, čovek koji je razvio Alfa kurs je priča. Radi se o ženi koja je prosila ispred njihove crkve u Londonu. Bila je naporna, napadna, insistirala je na davanju. Živela je u ulazu neposredno pored crkve. Kada je umrla, sahranili su je oni. I tada se otkrilo da je bila vlasnik stana u centru Londona i nekih skupocenih slika. Imala je sve to ali nije znala kako da živi sa onim što je posedovala. Iako je bila bogata, živela je kao prosjak. Tako i mi možemo isto, iako smo naslednici Carstva Božijeg mi možemo živeti kao prosjaci. Zato i propovedam ovu seriju.
I principi koje smo do sada govorili su sledeći I Princip Carstva: Carstvo Božije se ne povlači, ono napada. Drugi Princip Carstva: Carstvo počinje kroz male početake. Treći princip Carstva jeste: Carstvo počinje u našim srcima i čini od nas naslednike obećanja. Četvrti princip carstva jeste: da bi bili Hrišćani Carstva Božijeg, Bog mora biti naš Car, vladar. Samo poslušan podanik je i koristan za carstvo. Danas govorimo o autoritetu podanika Carstva. Koliko smo svesni toga da smo deo Carstva ogleda se i u našem razumevanju autoriteta koji dobijamo kroz tu pripadnost. Apostol Pavle u I Korinćanima 4:20 govori „Carstvo Božije nije u rečima nego u sili“.
A.CARSTVO =  SUŠTINA HRISTOVOG DELOVANJA
Sila Carstva je bila očigledna u Isusovom životu. On je podizao mrtve, izgonio zle duhove, lečio bolesne, propovedao Carstvo... Podsetiću vas na ilustraciju o Carstvu Božijem od pre dve nedelje. U početku je postojalo Carstvo nebesko i zemlja je bila deo toga. Po ljudskom padu u greh dolazi do razdvajanja. Postoji Carstvo Božije (koje je na nebu, kako kaže molitva Oče naš), i carstvo zemaljsko kojim upravlja sotona. Bog povremeno deluje na zemlji, ali vladar je sotona. Sa Hristovom dolaskom počinje osvajanje i dva carstva deluju uporedo, prepliću se. Na kraju će postojati samo jedno, a to je Carstvo Božije. Hrist je započeo osvajanje, i ono traje i danas - u I Jovanovoj 3.8. piše da je došao da uništi đavolova dela. Svako Hristovo delo je bilo znak dolaska Carstva. U Evanđelju po Mateju 11:5. Isus odgovara Jovanovim učenicima u vezi toga da li je on Mesija i kaže: „Slepi opet vide, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluvi čuju, mrtvi vaskrsavaju a siromasima se propoveda evanđelje.“ 
Međutim delo Hristovo tu ne staje. Isus nije samo doneo Carstvo, nego se ono nastavlja širenje kroz Hristove učenike. Luka 17:20   "Božije carstvo ne dolazi kao nešto što se vidi. Ljudi neće moći da kažu „Eno ga onde!“ ili „Eno ga onde!“ jer Božije carstvo je u vama.“ Carstvo je započelo u životima nekoliko učenika a danas stotine miliona nose to carstvo. Hristos započinje Carstvo u nama da bi ga mi dalje širili. Predaje nam tu štafetnu palici. To vidimo i u Delima Apstolskim. Dela Apostolska je knjiga koja prikazuje delovanje prve crkve, tj period od Hristovog uzeća sa ove zemlje pa do kraja života Apostola Pavla. Možemo reći da je ova knjiga nastavak Hristovog dela prikazanog u Evanđeljima. Pogledajmo početak -  Dela Apostolska 1:3. Ovih nekoliko stihova opisuju poslednja Isusova dela ovde na zemlji, i šta vidimo: „Pokazivao im se četrdeset dana i govorio im o Božijem Carstvu.“ Za Isusa je bilo
ključno da njegova crkva razume i živi principe Carstva Božijeg i poslednje dane pred uzeće posvetio je propovedanju Carstva, poučavanju u vezi Carstva. Najznačajnija tema pre uzeća mu je bila tema Carstva Božijeg. Šta vam to govori?
Interesantno je takođe da pogledamo sam kraj Dela Apostola 28 poglavlje, 31 stih. To je poslednji stih ove knjige, govori o delovanju Apostola Pavla u Rimu. Apostol je u kućnom pritvoru, čeka suđenje u kome će možda biti pogubljen, i šta mislite da radi: „i smelo je i neometano propovedao Božije Carstvo i učio ih o Gospodu Isusu Hristu.“ Šta nam to govori? Carstvo je centralna poruka Hrista, i centralna poruka Prve crkve. Oni su bili hrišćani Carstva, objavljivali su ga i živeli, i činili dela
u ime Carstva.
Već sam to govorio odavde, ali Carstvo Božije se spominje oko 150 puta u Novom zavetu. To je ključna tema za razumevanje hrišćanskog života, ali i života u sili. Kada kažemo sila mi mislimo ne samo na silu ispravnog života nego i na čuda. Često diskutujemo o tome zašto se čuda više ne događaju među nama. Verujem da je velikim delom odgovor i u tome da ne razumemo Carstvo Božije. Pogledajmo šta se dešavalo kada su učenici činili čuda.
B. CARSTVO =  RUŠENJE DELA ZLOGA
1. Isceljenje. Luka 9:2 „Pa ih posla da propovedaju Božije carstvo i da leče bolesne.“ Luka 10:9 „Lečite bolesne u tom gradu i govorite im „Približilo se Božije carstvo““ Prvi stihovi povezuju propovedanje Carstva Božijeg sa isceljenjima. Isceljenja predstavljaju čudesno izlečenje bolesti, koje se desi kada se molimo za nekoga. Ne radi se o prirodnom izlečenju kada nas bolest prođe vremenom. Ne radi se o lečenju lekovima ili određenom terapijom, iako Bog koristi doktore. Ne radi se ni o bioenergiji, ili sličnim energijama, Sveto pismo govori protiv toga. Radi se o molitvi za nekoga gde Bog isceljuje bolest. Lidija sa mesta o isceljenju.
Kada govorimo o isceljenju moramo razumeti da je Isus umro i za naše bolesti - Isaija 53:4 „Ipak nam on patnje naše nosi i bolove naše na se uze“. Bolest nije Božije delo. Prema Pismu, bolesti nije bilo na početku pre pada u greh, i neće je biti na kraju kada ostane samo Carstvo Božije. Bolest je nastala ljudskim grehom. Na koji način mi ne znamo, možda je priroda mutirala od prisustva zla, ili je sam đavo tvorac bolesti, ali bolest je posledica pada, delo greha. Zato kada god Bog isceli nekoga to je znak njegovog carstva u kome neće biti više bolesti.
2. Isterivanje demona. Matej 10.7-8. „Idite i propovedajte govoreći „Približilo se carstvo nebesko!“ Bolesne lečite, gubave čistite, demone isterujte. Besplatno ste dobili, besplatno dajte“. Drugi znak Carstva jeste isterivanje demona. Demoni su kako nas uči Pismo pali anđeli. Nemojte brkati demone sa onim što vidite na horor filmovima. Đavo koristi horor filmove da od priče o demonima napravi holivudsku priču jer onda ljudi priču o njima neće doživljavati ozbiljno. Mudrost neprijatelja jeste da učini da misliš da nije opasan kada te
napada, i upravo to Sotona čini.
Demoni, zli duhovi jesu realnost, ali nemaju fizičko telo. Oni su duhovna bića, nevidiljivi. Duhovi koji koriste laž, manipulaciju da nas zarobe. U načelu možemo razlikovati dva načina njihovog delovanja. Jedno je opsednutost. Nečisti duh ulazi u osobu i preuzima kontrolu nad njome. Osoba ne može da se kontroliše, i često je nesvesna. Dugi vidi jeste demoniziranost. Tada demon ne ulazi u osobu ali je kontrološe kroz intenzivne emocije, grešno ponašanje.  Kada god Bog nekoga oslobodi, to je znak Carstva i mi smo pozvani da donosimo tu slobodu.
Vidimo da je pitanje čuda direktno vezano za pitanje Carstva Božijeg. Te stvari su neraskidivo povezane jer su čuda delo Carstva Božijeg. Ali idemo dalje. Kako to povezati. Kako se to naše razumevanje Carstva povezuje sa time da Bog kroz nas radi čuda?
C.SILA = AUTORITET
Da bi ovo primenili, mi moramo razumeti sledeće: 1.  Prvo što trebamo znati da vreme čuda nije prestalo. Carstvo još uvek osvaja, neprijateljska dela su još uvek tu. Naš veliki problem jeste da ne očekujemo čuda da se dese. To nije naš  način razmišljanja. U pitanju je ne vera.  Džon Vimber je rekao: Mi ne nalazimo ideju u Novom Zavetu da Satana napada kraljevstvo Božije ili koristi svoji silu protiv samog kraljevstva. … Bog je napadač; satana se brani... Mi se nalazimo usred bitke sa Sotonom, to je rat oslobođenja, a nagrada su duše muškaraca i žena. Sotonsko zarobljavanje muškaraca i žena ima mnogo lica, no oduzimanje konačnog spasenja je osnovni cilj. Postoje razni tipovi vladanja: vezanost u ropstvu, psihički i emotivni problemi, socijalna nepravda i demonski uticaj. Naša misija je da spasimo one koji su zarobljeni kao rezultat Adamovog pada. Zadatak nije završen, time nije završeno ni vreme čuda.
2. Moramo znati da imamo vlast ili pravo da to uradimo. Pročitajmo primere. Luka 9:1 Isus sazva dvanaestoricu i dade im moć i vlast nad demonima i da leče bolesti. Marko 3:14 Odredi dvanaestoricu – koji se još zovu apostoli – da budu sa njim, da ih šalje da propovedaju i da imaju vlast da isteraju demone. Reč koja se stalno ponavlja jeste da imaju vlast da to rade. To ne završava sa Njegovom smrću i vaskresenjem. U Velikom Poslanju u Matej 28.18-20. u kome nam Hristos zapoveda da širimo Njegovu reč, Isus kaže “Dana mi je sva vlast, zato
šaljem vas da ih poučite ih ono što sam ja vas učio”. Šta ih je Hristos učio? Među ostalom da imaju vlast ili autoritet da leče bolesne, oslobađaju sužnje, objavljuju milost njegovu.
Isus nam delegira njegovu vlast ili autoritet. Sama reč autoritet je strana i ima nogo značenja. – latinski autokritas, ugled. 1. ugled, uticaj; nadmoćnost (duhovna, moralna, pravna), zakonita vlast, zakon koji je na snazi; Autoritet - Vlast-Punovažnost-Ovlašćenje-Rukovodstvo-Nalog-Puna Moć. Kako vidimo tu je ovlašćenje da nešto učinimo, nalog da to činimo ili zapovest, puna moć ili punovažnost u činjenju toga. Neko je rekao sledeću rečenicu koja to dobro sumira: Sila je mogućnost, snaga da se izvrši određeni zadatak. Autoritet je pravo da se koristi sila Božija. Kao pripadnici tog carstva mi imamo prava da koristimo silu Božiju i na to smo pozvani.
I da bi ovo bolje razumeli savršena je slika policajca. Nekoliko puta sam koristio ovaj primer, ali za mene to je najbolja slika šta je autoritet ili vlast. Pre nekoliko godina ja i Mirjana smo bili u Londonu, i išli smo od stana naših domaćina do autobuske stanice. Uz put prošli smo pored jedne policajke. Takvo nešto kod nas ne vidimo, starija, seda žena sa ozbiljnim viškom kilograma. Pitali bi se šta ona radi u policijkoj uniformi. U tom momentu je kroz raskrsnicu proleteo motor, baka je to videla, zvižnula u pištaljku. Ovaj je u momentu zakočio, opasni momak na motoru, i sačekao je da se ona dogega do njega. Jel on imao silu – jeste, brzi motor, jači je od nje, ona nema oružje... Ali ima vlast. Iza nje stoji engleska država. Tako i apostoli nisu imali silu ali su imali autoritet. Nastupali su u ime samog Boga, ne u svojoj sili, jer ko su oni. Takođe je bitno reći da su dobili to pravo, Isus im je rekao da to mogu da rade, jer da nije doživeli bi samo gorko razočarenje. Imamo primer ljudi koji su u Delima pokušali da izgonjenja demona i demon ih istukao – rekoa im je „Isusa poznajem, a i Pavla, a ko ste vi?“ i namlatio ih. Zašto? Zato što nisu imali tu vlast, ili taj autoritet. Autoritet se dobija od nekog jačeg. Mi imamo autoritet!!! I to je V Princip Carstva: Isus nam je delegirao autoritet Carstva nebeskog!!!
3. Treće je da  treba da se učimo toj istini. Bog to traži od nas. Već citiran stih iz Matej 28.20. nam zapoveda da naučimo sve ono što je On zapovedio. To podrazumeva puno toga ali i zapovest je da nosimo poruku o kraljevstvu. Ne samo rečima nego i kroz očitovanje. Jer svako isceljenje, duše ili tela jeste prodor kraljevstva ili donošenje kraljevstva ovde na zemlju.
To nije smatram lekcija koju mi dobro znamo, čak šta više mislim da smo na početku. Ali dobro je biti na početku. Dok sam spremao propoved verujem da mi je Bog progovorio. Kucao sam reči, i razmišljao kako da počnemo ovo da primenjujemo, kako da doživlajvamo čuda. Uvek se bojim obeshrabrenja, jer šta ako krenemo i ništa se ne desi? Nije to lako. Ali Bog mi je skrenuo pažnju na II Princip Carstva – mali početci. Krenite da to radite, u početku će biti malo ali onda će rasti. Tako to ide.
Veliki Božiji sluga Džon Vimber, je snažno uticao na ovo moje razumevanje. Kada mu je Bog razjasnio principe Carstva počeo je da ih primenjuje. Jedan od principa je bio da se moli za bolesne. I svake nedelje, na kraju propovedi bi pozvao ljude koji su bolesni na molitvu. Godinu dana se ništa nije desilo, i godinu dana se on molio za čuda. Ali kada je Bog počeo da deluje, to je bilo silno. Neka to bude i u našem slučaju.

PITANJA ZA DISKUSIJU U KUĆNIM GRUPAMA: 
1. Podsetite se do sada propovedanih Principa Carstva Božijeg - koji od do sada navedenih principa je za tebe bio najznačajniji ili najizazovniji? Koje promene si uneo/la u svoj život zbog tog principa? 

2. Pogledajte šemu o dolasku Carstva Božijeg i diskutujte o njoj. Proverite da li dobro razumete kako je Carstvo došlo na zemlju. 

3. Zašto su čuda povezana sa propovedanjem Carstva? Kako ti razumeš šta je isceljenje - podeli neko iskustvo ako ga imaš? Kako ti razumeš šta su demonske sile - podeli neko iskustvo ako ga imaš (kako je Hristos pobedio silu zla)? 

4. Zašto ne vidimo više čuda u naše vreme - šta ti misliš? Da li je i na koji način to povezano sa razumevanjem Carstva Božijeg? 

5. Šta znači da nam je Hristos dao vlast da činimo čuda? 





Нема коментара:

Постави коментар

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...