Poljubio sam narkomanu ruke

"U sukobima policije i grupe mladih, koji su se okupili u centru Atine u nedelju uveče da bi obeležili godišnjicu ubistva grčkog tinejdžera Aleksisa Grigoropulosa, povređena su tri policajca, a 35 osoba je privedeno.

Grčka agencija ANA je javila da je u Atini mirno posle sinoćnih sukoba. Grupa mladih zasula je "molotovljevim koktelima" policiju koja je odgovorila šok bombama i suzavcem. Oko 500 ljudi okupilo se u četvrti Eksarhija, koje je popularno sastajalište anarhista i mesto gde je policajac Epaminondas Korkoneas iz vatrenog oružja 6. decembra 2008. ubio 15-godišnjeg Grigoropulosa. AFP navodi da su demonstranti palili i kante za đubre i automobile. (prenosim vest iz Kurira, 6.12.2015.)"

Danas šetam istim tim ulicama. Spaljena kola, tragovi molotovljevih koktela po asfaltu, miriše još uvek na benzin i suzavac. Na sve strane znakovi anarhista, njihove zastave. Mirno je, ali se vidi napetost.

U istoj ulici i evanđeoska crkva - "Crkva Božija", razlog moje posete. Na vratima im stoji grafit "Uđimo u sve crkve", napisan od anarhista (anarhizam je politički pokret koji teži ukidanju svih oblika državnih institucija, koje će zameniti društvo samorogranizacije i ravnopravnosti). Nisu mislili ulazak radi Reči Božije, nego radi ukidanja crkve kao ustanove. Pastor crkve, naš domaćin" je došao da proveri da li su ispunili pretnju i oštetili crkvu. Srećom nisu.

Sama četvrt Eksarhija, kipi napetošću - emigranti, javne kuće, narkomani, dileri... Par stotina metara od Univerziteta, Parlamenta, potpuno drugi svet. Ne mogu reći da mi taj svet, mešavina kreativnosti, umetnosti i zla nije interesantan, gledam sve otvorenim očima. Skoro da želim da budem na mestu pastora koji me vodi, da služim Bogu na tom mestu... Ali to jeste svet zbrke i haosa i slomljenosti, prikriven da se ne vidi sa glavne ulice, ali snažan i prisutan.

        Dok šetamo, nailazimo na pravoslavnog sveštenika. Stariji čovek, šezdesetak godina, obazovn, profesor. Prijatelj sa našim domaćinom, upoznajemo se, odakle smo, što smo u Atini (trening iz apologetike)... dolazimo i do toga da deo mog poziva jeste i rad sa narkomanima. I sveštenik počinje njegovu priču.

Crkva Božija, Atina

"Juče mi je na ovom ćošku prišao narkoman, tražeći da mu dam nešto novca. Ja sam izvadio novac im mog džepa, stisnuo mu u ruke, sagnuo se pred njim i poljubio mu ruke". Pomislio sam da nisam razumeo sveštenikov loš engleski, da je narkoman poljubio svešteniku ruke, ali je onda on nastavio i razuverio me: "Narkoman me je gledao začuđeno i pitao "Zašto ti ljubiš moje ruke?". Odgovorio sam mu "I tebi treba poljubiti ruke"". Stari deda, sveštenik, ljubi ruke narkomanu koji se žica za novac, poštujući ga kao čoveka, videći vrednost u njemu, u slomljenom čoveku, u slomljenom kvartu, mestu sukoba i zla.

Kao Hristos - Bog koji dolazi na ovaj svet zla i haosa, da bi nama ljudima dao vrednost, "poljubio nam ruke". Lik tog sitnog dedice mi je i dalje pred očima dok kucam ovaj blog u hotelskoj sobi. Čoveka koji imitira Hrista, odričući se svoje titule... Ispunjenje reči Apostola Pavla "5 Imajte u sebi istu misao koju Hristos Isus ima; 6 on, koji je u obličju Božijem, nije smatrao kao nešto prigrabljeno - to što je jednak Bogu, 7 nego 8 je lišio samoga sebe, kada je uzeo obličje sluge i postao sličan ljudima. I našavši se u liku kao čovek on je unizio samoga sebe i postao poslušan do smrti, do smrti na krstu. 9 Zato ga je i Bog preuzvisio i darovao mu ime koje je nad svakim imenom, 10 da se u ime Isusovo prikloni svako koleno onih koji su na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, 11 i da svaki Jezik ispovedi da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca.“ Filipljanima 2.
Poziv da i ja (ti): 1. odreknem se sebe, sledim sliku Hrista, i budem onaj koji daje vrednost ljudima oko sebe; 2. volim ovaj slomljeni svet, ne da mi se on dopada, nego da mi je stalo da slomljenost bude isceljena; 3. proslavim Hristovo "ljubljenje ruku", još snažnije u ovom nastupajućem Božinom periodu, jer je Hristos meni, grešniku, svojim rođenje, smrću i vaskrsnuće, dao vrednost koju nisam zaslužio.