Bog je kao proleće!

Bog je kao proleće!!! Nisam pesnik, niti sklon poeziji, ali misao me danas ne napušta. Bog je kao proleće! Ne kao jesan ili zima. Stvorio je jesen i zimu, ali one su slika propadanja, slika kako svet izgleda bez Boga. 

Klajv Luis je to prikazao u Narniji, u knjizi „Lav, veštica i orman“.  Dok  je zlo vladalo nad Narnijom, vladala je  večna zima. 

Zima kao pratilja zla je česta pojava u epskoj fantastici – „Gospodaru prstenova“, „Igri prestola“.... jer uprkos lepoti zime, na Boga nas asocira proleće. On uvek donosi život, On je kao radost proleća.

Na razmišljanje me je pokrenula današnja vožnja. Vozio sam se od Novog Sada do Kovačice, i sa svih strana mi je nešto skretalo pogled (4.4.2014). Prelepo procvetalo drvo u Futogu, ovce na ispaši ispod Titelskog brega, jastreb u letu iznad Čente, mnoštvo gnezda sa rodama u Sakulama, kontrast boja mladog lišća kod Idvora... Volim prirodu, ali danas sam posebno bio fasciniran, lepota prirode mi je skretala pažnju. Nisam bio svestan da me Bog priprema za Njegovu poruku.

Kasnije, u toku dana, na konferenciji u Kovačici, govornik je spomenuo lepotu proleća u njegovom kraju i radost koju oseća dok to posmatra. Slika proleća ga je vodila do slike Boga. I dok sam ga slušao, radost mi je narasla u srcu. Bog je kao proleće. Susret sa Njime donosi život, radost, ponovnu obnovu. On budi život u meni. Iznova i iznova me obnavlja, podiže kada padnem. Nije kao zima koja nosi kraj, nego kao proleće, uvek nosi novi početak.

Pre neki dan, drag brat mi je poslao poruku. Razmišljao je o svome životu, odnosu sa Bogom i napisao među ostalom: „Toliko puta sam pao na istoj stvari, svako drugi bi odustao od mene i odrekao me se, ali NAŠ GOSPOD NIKAD NE ODUSTAJE“. On je kao proleće, donosi život, ne odustaje nego ponovo i ponovo budi radost.