Rojal Rendžeri u potrazi za mineralima

Royal Rendžeri, pleme "Zlatnog hrasta" u novoj akciji - u potrazi za mineralima i stenama. Više naših izviđača je počelo da kupuje časopis "Blago zemlje", uz koji se dobija i kutijica sa mineralima, i postali su strastveni "geolozi".

Iskoristili smo zadnje dane miholjskog leta 2012, za izlet u Frušku Goru, i obišli nekoliko lokacija na kojima mogu da se pronađu interesantne stene.

Prvo mesto je pećina Beli Majdan, u selu Rakovac - U pitanju je veliki rudnički kop iz kog je do 1937. godine vađen kamen za izgradnju temelja za kuće, verovatno manastira Rakovac. Dvorana je visoka oko 3-4 metra, a širine nekoliko desetina metara. Svod drže veliki kameni stubovi, ostavljeni prilikom kopanja kamena. Vrsta kamena je kaolinski granit.

Do pećine se stiže od partizanskog spomenika, neposredno iza manastira Rakovac, gore uz brdo.

Rendžeri na ulasku u majdan. Potražili smo i našli i geokeš :-) - na kraju bloga saznajte više o tome šta je geokeš.

Pogled iz majdana - mesto koje treba videti. Prava avantura za izviđače

Nova prilika za avanturu, useci za vađenje stene su zgodno mesto za vežbanje veranja.

A i drveće dobro dođe...

Sledeći lokalitet - stari kamenolom koji je poznat kao "Strelište". Na jednoj strani kamenoloma nalazi se žila stene zelene boje, magmatskom ili metamorfnog porekla. Mislimo da je to serpentinit, a pronašli smo i azbest, kvarcit, vulkansko staklo...

Izviđači su neumorno kopali po stenama, neki su čak poneli i čekić, kao pravi geolozi. Možda je neko od njih otkrio svoj budući posao, ili hobi. Inače kamenolom izgleda impresivno (kada nije zauzet od ljubitelja vatrenog oružja), razlika u boji stena, zelena koja odudara od okruženja, i u proleće i mali vodopad - vredi videti.

Do kamenoloma se dolazi na sledeći način: putem Rakovac-Zmajevac, neposredno pred odvajanje asfaltnog puta za kemenolom - na desnu stranu se odvaja zemljani put, sa drvenom rampom na početku staze... Stotinjak metara u šumi nalazi se kamenolom.

Slušamo kratko predavanje o stenama, u amfiteatru na Zmajevcu (465 m). Predavanje je o stenama, kako su nastale, mineralima ali i Božijoj veličini otkrivenoj u njima. Amfiteatar je verovatno ostao još od radnih akcija... Mišel nam je malo govorio i o geokešingu kao novoj igri, veoma privlačnoj za nas izviđače, prenosim nešto o toj igri sa http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1026326

Geokešing predstavlja savremenu verziju potrage za blagom, samo što poenta nije u blagu, već u potrazi, i što se ne odvija za stolom u igraonici, već na otvorenom. Naziv se sastoji od reči geo, što znači da je igra globalnog karaktera i da se odnosi na prirodu. Keš je kutija sakrivena na nekom mestu u gradu ili prirodi, i u kojoj se nalaze papir i olovka i neki predmet koji predstavlja "blago" – privezak, knjiga, bižuterija...

Zabranjeno je staviti opasne i ilegalne stvari, kao što su pornografija, oružje i slično. Takođe nije poželjno ostavljati hranu u keš, jer se može pokvariti dok ga sledeći tragač nađe, a ako je keš smešten u šumi, životinja može namirisati hranu i tako uništiti keš.

U potragu možete krenuti kad napravite svoj (besplatan) nalog na sajtu goecaching.com i obezbedite gps uređaj, koji danas imaju skoro svi mobilni telefoni. Opis keša i koordinate su dati na sajtu, a igru započinjete upisivanjem datih koordinata u gps uređaj. Na taj način locirate mesto na kom se nalazi keš, ali to nije dovoljno da ga pronađete. Obično su vešto sakriveni kako bi vas naterali da pokažete svoju snalažljivost, maštovitost i upornost. Ako je keš sakriven blizu nekog spomenika, muzeja i slično, ukratko je opisan i značaj tog mesta. Poenta je da potraga bude što živopisnija, da prođete kroz lepe predele, vidite znamenitosti i doživite pravu avanturu.

Kad nađete sakriveni keš, potrebno je da upišete svoje ime i datum na papir koji se tamo nalazi. Predmet koji pronađete u kešu možete uzeti, a u njemu ostaviti nešto iste ili slične vrednosti. Potrudite se da keš vratite na isto mesto na kom ste ga našli, kako biste olakšali potragu drugim igračima. U Srbiji ima oko 110 sakrivenih geokeševa, dok ih u svetu ima preko 1.532.000, na svih sedam kontinenata, uključujući i Antarktik.

Vrdnička kula podignuta je, kažu, u 12. veku. Nalazi se na Fruškoj gori, na nekih pola sata hoda od Vrdnika, na vrhu jednog brda obraslog gustom šumom. Visoka je 18.5 metara.