Vampirske hronike ili razmišljanje o promeni!

Pogledao sam seriju „Vampirske hronike“. Zamislite... Kao tinejdžerka! Nisam gledao sve epizode ali sam više njih pogledao. Interesantna priča, dinamična, nikada ne znaš šta se sledeće dešava. Ujedno dobri, lepi glumci (razlog plus zašto je tinejdžerke vole), i romantična priča. Dva mladića se bore za devojku, daju svoj život za nju! Romantika+dinamika+lepota = MTV put uspeha. Moram da priznam da drži pažnju, i budi želju da saznaš šta će se dalje desiti.

Interesantno mi je međutim pozitivan doživljaj likova u seriji. Mnoštvo vampira, ubica a osećaj koji serija budi je pozitivan. Najviše za dva glavna lika Stefana i Damona. Oboje su ubice, posebno Stefan koji je u seriji nazvan raspiračem. Prikazan je kao vampir koji gubi kontrolu nad svojom željom za krvlju i postaje nemilosrdan. Međutim doživljaj kada gledate film jeste da su oni pozitivni likovi. Takvi su i komentari tinejdžera koji navijaju za njih, dive im se, zaljubljuju u njih. Zašto? Samo u nekoliko epoizoda koje sam ja pogledao ubili su više ljudi. Šta dovodi do toga da ih doživimo pozitivno?

Osim dramskog zapleta, dva brata zaljubljena u istu devojku, koja ne može da odluči koga da izabere, mislim da odgovor ulazi u oblast duhovnosti. Stalni motiv njihovog života jeste želja da se promene, da izađu iz zla u kome žive, da nadvladaju demonsko u njima i pređu na stranu dobra. Pitanje koje se stalno postavlja jeste da li oni to mogu? Da li su predodređeni za zlo i treba njemu da se prepuste ili u njima postoji dobro koje može da nadvlada? Mislim da je to ključno. Da li čovek može da se promeni?

Tolkin je pišući „Gospodara prstenova“ imao ideju, da se u svima nama nalazi sećanje, duboko pohranjeno u nama, sećanje na svet kakav je treba biti, gde dobro vlada, gde je zlo poraženo. Verovao je da je takvo sećanje pohranjeno u legendama naroda, legendama koje govore o pobedi princa nad zmajem, o devojci koja pobedi zlu vešticu, o običnim ljudima koji čine ne zamislivo, ali da je cilj da u našim osećanjima probude sećanje na to da je život nešto više. Da će na kraju kroz slomljenog svet biti promenjen, da će zlo biti uništeno. Tolkin je bio propovednik evanđelja koji govori našim osećanjima, napisao je, kako je rekao, legendu za savremenog čoveka. Čitajući (gledajući) knjigu mi doživljavamo u našim emocijama, da je pobeda moguća.

Možda je tako i u „Vampirskim hronikama“. Budi u nama nadu da je promena moguća, da se čovek može promeniti, da ne mora da se prepusti zlu da vlada, nego da doživi promenu. Neko je rekao mudro, da bi želeo da živi dva života, jedan da pravi greške, a drugi da može da ih ispravi. Ko god da je to rekao bio je svestan da nam je promena potrebna, da bez nje ne možemo biti ono što bi želeli da budemo.

Dok o ovome razmišljam u mislima mi je današnji tragični događaj. Branislav Peranović, nekadašnji upravnik Centra za pomoć zavisnicima „Crna reka“, je ubio momka na lečenju. Poznat je po incidetnu od pre nekoliko godina, kada je lopatom prebijao štićenike. Zbog toga je izgubio položaj, ali se nije promenio. Interesantne su mi njegove reči, koje je rekao pre nekoliko godina kada je bio iznačen iz „Crne reke“: "Nikad nisam prestao da se bavim spasavanjem duša onih koji su na svom životnom putu posrnuli. I posle hajke koja se vodila protiv mene, kad sam optuživan da sam batinaš i siledžija, nisam odustao od svoje misije“. Uveren sam da je njegov motiv na početku bio čist, ispravan, ali je negde nasilje prevagnulo u njemu. Negde je počeo da veruje da je „ljubav za amatere“  (kako je rekao jednom prilikom) i skrenuo sa puta. Jer nasilje ne menja na bolje, na kraju od tebe stvori zver. To nije put hrišćana.

Pismo promenu naziva „novim rođenjem“. Moguće je doživeti promenu, Hristos nam kaže, samo moraš da se rodiš ponovo (Evanđelje po Jovanu 3). Moraš da se rodiš od duha. Bog mora da te promeni, da ti da „novo srce“. Bez toga, koliko god priča o promeni izgledala privlačno, i „Vampirske hronike“ bile atraktivne, nema promene. Ali sa druge strane ohrabruje se setiti da svako od nas želi da se menja, da bude bolji. Moguće je skrenuti sa puta, ali moguće je i pronaći izlaz. Za tu promenu živim! Želim da se ja menjam, da negde ne zastanem ali i da vidim druge promenjene.