Da li Bog može da odobri laž u posebnim situacijama? Da li je laž uvek greh? Da li grešimo kada lažemo da bi spasili nečiji život, ili radi „viših“ interesa? Šta Bog kaže u takvim situacijama?Prolazim kroz knjigu Jošue istražujući pitanje "Vere na delu". Pokušavam da razmišljam o svakom tekstu, koje lekcije vere se nalaze u njemu… Međutim, današnje pitanje nije samo pitanje vere, nego ono pokreće i neka moralna pitanja...
Pitanje koje se često javi kada čitamo priču o spasenju bludnice Rave jeste pitanje moralnosti Ravine laži. O samom tekstu možete pročitati u tekstu koji sam nazvao: Koliko je Bogu stalo do tebe? U tekstu se nisam bavio pitanjem laži, ali to želim sada da obradim.
Uhode koje je poslao Jošua izviđaju Jerihon. Svojim poslom dolaze i kod Rave koja je odlučila da ih zaštiti. Kada straža dolazi da uhvati špijune Rava laže: 3 Kralj Jerihonski poruči Ravi: Učini da iziđu ljudi koji su tebi došli, koji su u tvoju kuću ušli; jer oni su došli da uhode svu zemlju. 4 Žena uze ona dva čoveka i sakri ih, i reče: Istina je da su ljudi došli k meni ali ja nisam znala odakle su; 5 i kako su noću vrata imala da se zatvore, ljudi su izašli; ne znam kuda su se uputili; požurite, stići ćete ih. 6 On ih beše izvela na krov i sakrila pod lan koji beše razastrla po krovu. 7 Ljudi pođoše za njima u poteru putem koji ide ka brdima Jordana, i kad oni izađoše zatvoriše se vrata. ...
i reče uhodama...
13 Dajte mi obećanje da ćete sačuvati život ocu mome i materi mojoj, braći mojoj i sestrama mojim i svima njihovim, i da ćete nas izbaviti od smrti. 14 Ljudi joj odgovoriše: Mi smo spremni da izginemo za vas, ako ne izdate ono što se na nas odnosi; a kad nam Gospod da ovu zemlju postupaćemo sa tobom milostivo i verno.
Rava laže svoj narod, i zbog te laži (barem tako izgleda) je pošteđena i zaštićena za razliku od njenih sunarodnika. Njena laž je čini centrom biblijskog događaja. Posle osvajanja Jerihona Rava postaje deo Božijeg naroda (i daleka prabaka Gospoda Isusa Hrista prema rodoslovlju u Matejevom evanđelju).
Da li to znači da je Bog u ovoj situaciji odobrio Ravinu laž, i da Rava nije zgrešila? Da se ova laž ne odnosi na Božiju zapovest – ne laži (deveta zapovest)?
Ne. Greh je greh. Bog nikada ne opravdava laž. Jer kada bi to uradio, i opravdao laž u specijalnim situacijama, pa čak i kada je u pitanju život, sam sebe bi poništio. Više ne bi bio dobar ni pravedni Bog!
Zapovesti Božije nisu nastale slučajnim glasanjem Boga i anđela na pitanje „Koje zakone da im odredimo da bi ih mučili?“. Božije zapovesti su odraz suštine Božije – On ne laže, On ne krade, On je svet…
Greh je suprotnost Božijoj svetosti, potpuno nespojiv sa Bogom. Laž je greh jer je potpuno suprotna tome ko je Bog. On je Istina, u Njemu nema laži...
Problem sa laži je i da laž uništava poverenje. Ne možeš verovati onome koji laže. I ako bi Bog dozvolio ljudi lažu jedni druge kako bi nekog spasili, zar onda ne bi Bog i nas lagao samo da nas spasi? Ili nas lagao da postigne neki viši cilj, Njemu znan? Meni se barem javlja takva misao.
Kako bi mu ikada verovao ako postoje situacije kada Bog kaže da je laž u redu? Zato je bitno da shvatimo - Bog je svet i nema u Njemu nepravde. On je pravda u svojoj prirodi, i beskompromisan je u tome, i laž zato nikada nije ispravna. Laž je protivna Božijoj prirodi, Bog ne laže.
A Rava, kako se ona „provukla“? Pa odgovor je jednostavan. Bog osim što je beskompromisan u svojoj pravednosti, beskompromisan je i u svojoj milosti. Kao i svi mi drugi Rava je spasena zbog Božije milosti i vere kojom je tu milost doživela - „Verom Rava, bludnica, ne pogibe sa nevernicima, jer beše dobre volje primila uhode.“ Jevrejima 11:31. Isto tako u Jakovljevoj 2:25 piše: „Tako i Rava, bludnica, ne opravda li se delima kada primi uhode i izvede ih drugim putem“.
Suština je da Ravu nije spasila njena laž, spasila ju je njena vera, po velikoj milosti Božijoj. Bog je oprostio Ravi njene grehe, uključujući i njenu laž.
Kako bi mu ikada verovao ako postoje situacije kada Bog kaže da je laž u redu? Zato je bitno da shvatimo - Bog je svet i nema u Njemu nepravde. On je pravda u svojoj prirodi, i beskompromisan je u tome, i laž zato nikada nije ispravna. Laž je protivna Božijoj prirodi, Bog ne laže.
A Rava, kako se ona „provukla“? Pa odgovor je jednostavan. Bog osim što je beskompromisan u svojoj pravednosti, beskompromisan je i u svojoj milosti. Kao i svi mi drugi Rava je spasena zbog Božije milosti i vere kojom je tu milost doživela - „Verom Rava, bludnica, ne pogibe sa nevernicima, jer beše dobre volje primila uhode.“ Jevrejima 11:31. Isto tako u Jakovljevoj 2:25 piše: „Tako i Rava, bludnica, ne opravda li se delima kada primi uhode i izvede ih drugim putem“.
Suština je da Ravu nije spasila njena laž, spasila ju je njena vera, po velikoj milosti Božijoj. Bog je oprostio Ravi njene grehe, uključujući i njenu laž.
A za Boga stoji zapisano - „On je stena moja i nema u Njemu nepravde“ Psalam 92:16. I zato što nikada ne odobrava greh, i ne menja mišljenje, On je naša stena. Uvek smo sigurni u Njemu. I to saznanje da Bog ne laže, niti odobrava laž jeste deo života "Vere na delu".
Ako vam se dopada ovaj moj tekst, i bio vam je od koristi, molim vas podelite ga na društvenim mrežama, sa vašim prijateljima. Time pomažete da poruka ovog bloga ode dalje...
Takođe, da li pratite naš youtube kanal? Razmotrite da se prijavite na njega... Svaki utorak u 9.30 vodim posebnu emisiju - Teologija uz jutarnju kafu.
Da li Bog može da odobri laž u posebnim situacijama? Da li je laž uvek greh? Da li ne grešimo kada lažemo da bi spasili nečiji život, ili radi „viših“ interesa? Kako Bog gleda na Ravinu laž u Jošui 2
ОдговориИзбриши