понедељак, 27. мај 2013.

Carstvo Božije je u sili - Šta to znači? II deo (Tekst propoved)

Blog predstavlja zapisane propovedi na seriju "Princ/eza ili prosjak", a razmatraju pitanje Carstva Božijeg. Prvi deo ove propovedi možete pronaći OVDE.

Međutim, pre nego nastavite, možete mi učiniti uslugu? Prijavite se na listu čitalaca bloga. Ako koristite PC, ta opcija se nalazi sa strane teksta, a na mobilnom pretraživaču ispod teksta. Time mi puno pomažete da blog bude vidljiviji na pretraživačima.

Isus je propovedao Carstvo Božije, doneo Carstvo Božije na zemlju, započeo Carstvo u srcima svakog od nas koji verujemo u Njega, i učinio od nas podanike Carstva... Mi Carstvu pristupamo ili kao oni koji su svesni da su sa Hristom naslednici Carstva, prinčevi i princeze, ili ne razumevamo ono što imamo i živimo kao prosjaci. Jer moguće je živeti kao prosjak pored bogatstva koje nam Bog daje.

U Alfa kursu sam čuo sledeću istinitu priču. Nik Gembel, čovek koji je razvio Alfa kurs je priča. Radi se o ženi koja je prosila ispred njihove crkve u Londonu. Bila je naporna, napadna, insistirala je na davanju. Živela je u ulazu neposredno pored crkve. Kada je umrla, sahranili su je oni. I tada se otkrilo da je bila vlasnik stana u centru Londona i nekih skupocenih slika. Imala je sve to ali nije znala kako da živi sa onim što je posedovala. Iako je bila bogata, živela je kao prosjak. Tako i mi možemo isto, iako smo naslednici Carstva Božijeg mi možemo živeti kao prosjaci. Zato i propovedam ovu seriju.

I principi koje smo do sada govorili su sledeći: 
I Princip Carstva: Carstvo Božije se ne povlači, ono napada. 
Drugi Princip Carstva: Carstvo počinje kroz male početake. 
Treći princip Carstva jeste: Carstvo počinje u našim srcima i čini od nas naslednike obećanja. 
Četvrti princip carstva jeste: da bi bili Hrišćani Carstva Božijeg, Bog mora biti naš Car, vladar. 

Samo poslušan podanik je i koristan za carstvo. Danas govorimo o autoritetu podanika Carstva. Koliko smo svesni toga da smo deo Carstva ogleda se i u našem razumevanju autoriteta koji dobijamo kroz tu pripadnost. Apostol Pavle u I Korinćanima 4:20 govori „Carstvo Božije nije u rečima nego u sili“.


CARSTVO =  SUŠTINA HRISTOVOG DELOVANJA
Sila Carstva je bila očigledna u Isusovom životu. On je podizao mrtve, izgonio zle duhove, lečio bolesne, propovedao Carstvo... 

Podsetiću vas na ilustraciju o Carstvu Božijem od pre dve nedelje. U početku je postojalo Carstvo nebesko i zemlja je bila deo toga. Po ljudskom padu u greh dolazi do razdvajanja. Postoji Carstvo Božije (koje je na nebu, kako kaže molitva Oče naš), i carstvo zemaljsko kojim upravlja sotona. Bog povremeno deluje na zemlji, ali vladar je sotona. 

Sa Hristovom dolaskom počinje osvajanje i dva carstva deluju uporedo, prepliću se. Na kraju će postojati samo jedno, a to je Carstvo Božije. Hrist je započeo osvajanje, i ono traje i danas - u I Jovanovoj 3.8. piše da je došao da uništi đavolova dela. Svako Hristovo delo je bilo znak dolaska Carstva. U Evanđelju po Mateju 11:5. Isus odgovara Jovanovim učenicima u vezi toga da li je on Mesija i kaže: „Slepi opet vide, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluvi čuju, mrtvi vaskrsavaju a siromasima se propoveda evanđelje.“ 


Međutim delo Hristovo tu ne staje. Isus nije samo doneo Carstvo, nego se ono nastavlja širenje kroz Hristove učenike. Luka 17:20   "Božije carstvo ne dolazi kao nešto što se vidi. Ljudi neće moći da kažu „Eno ga onde!“ ili „Eno ga onde!“ jer Božije carstvo je u vama.“ 

Carstvo je započelo u životima nekoliko učenika a danas stotine miliona nose to carstvo. Hristos započinje Carstvo u nama da bi ga mi dalje širili. Predaje nam tu štafetnu palici. To vidimo i u Delima Apstolskim. Dela Apostolska je knjiga koja prikazuje delovanje prve crkve, tj period od Hristovog uzeća sa ove zemlje pa do kraja života Apostola Pavla. Možemo reći da je ova knjiga nastavak Hristovog dela prikazanog u Evanđeljima. Pogledajmo početak -  Dela Apostolska 1:3. Ovih nekoliko stihova opisuju poslednja Isusova dela ovde na zemlji, i šta vidimo: „Pokazivao im se četrdeset dana i govorio im o Božijem Carstvu.“ 

Za Isusa je bilo ključno da njegova crkva razume i živi principe Carstva Božijeg i poslednje dane pred uzeće posvetio je propovedanju Carstva, poučavanju u vezi Carstva. Najznačajnija tema pre uzeća mu je bila tema Carstva Božijeg. Šta vam to govori?

Interesantno je takođe da pogledamo sam kraj Dela Apostola 28 poglavlje, 31 stih. To je poslednji stih ove knjige, govori o delovanju Apostola Pavla u Rimu. Apostol je u kućnom pritvoru, čeka suđenje u kome će možda biti pogubljen, i šta mislite da radi: „i smelo je i neometano propovedao Božije Carstvo i učio ih o Gospodu Isusu Hristu.“ Šta nam to govori? Carstvo je centralna poruka Hrista, i centralna poruka Prve crkve. Oni su bili hrišćani Carstva, objavljivali su ga i živeli, i činili dela u ime Carstva.

Već sam to govorio odavde, ali Carstvo Božije se spominje oko 150 puta u Novom zavetu. To je ključna tema za razumevanje hrišćanskog života, ali i života u sili. Kada kažemo sila mi mislimo ne samo na silu ispravnog života nego i na čuda. Često diskutujemo o tome zašto se čuda više ne događaju među nama. Verujem da je velikim delom odgovor i u tome da ne razumemo Carstvo Božije. Pogledajmo šta se dešavalo kada su učenici činili čuda.


CARSTVO =  RUŠENJE DELA ZLOGA
1. Isceljenje. Luka 9:2 „Pa ih posla da propovedaju Božije carstvo i da leče bolesne.“ Luka 10:9 „Lečite bolesne u tom gradu i govorite im „Približilo se Božije carstvo““ 

Prvi stihovi povezuju propovedanje Carstva Božijeg sa isceljenjima. Isceljenja predstavljaju čudesno izlečenje bolesti, koje se desi kada se molimo za nekoga. Ne radi se o prirodnom izlečenju kada nas bolest prođe vremenom. Ne radi se o lečenju lekovima ili određenom terapijom, iako Bog koristi doktore. Ne radi se ni o bioenergiji, ili sličnim energijama, Sveto pismo govori protiv toga. Radi se o molitvi za nekoga gde Bog isceljuje bolest. Lidija sa mesta o isceljenju.

Kada govorimo o isceljenju moramo razumeti da je Isus umro i za naše bolesti - Isaija 53:4 „Ipak nam on patnje naše nosi i bolove naše na se uze“. Bolest nije Božije delo. Prema Pismu, bolesti nije bilo na početku pre pada u greh, i neće je biti na kraju kada ostane samo Carstvo Božije. Bolest je nastala ljudskim grehom. Na koji način mi ne znamo, možda je priroda mutirala od prisustva zla, ili je sam đavo tvorac bolesti, ali bolest je posledica pada, delo greha. Zato kada god Bog isceli nekoga to je znak njegovog carstva u kome neće biti više bolesti.

2. Isterivanje demona. Matej 10.7-8. „Idite i propovedajte govoreći „Približilo se carstvo nebesko!“ Bolesne lečite, gubave čistite, demone isterujte. Besplatno ste dobili, besplatno dajte“. Drugi znak Carstva jeste isterivanje demona. 

Demoni su kako nas uči Pismo pali anđeli. Nemojte brkati demone sa onim što vidite na horor filmovima. Đavo koristi horor filmove da od priče o demonima napravi holivudsku priču jer onda ljudi priču o njima neće doživljavati ozbiljno. Mudrost neprijatelja jeste da učini da misliš da nije opasan kada te napada, i upravo to Sotona čini.

Demoni, zli duhovi jesu realnost, ali nemaju fizičko telo. Oni su duhovna bića, nevidiljivi. Duhovi koji koriste laž, manipulaciju da nas zarobe. U načelu možemo razlikovati dva načina njihovog delovanja. Jedno je opsednutost. Nečisti duh ulazi u osobu i preuzima kontrolu nad njome. Osoba ne može da se kontroliše, i često je nesvesna. Dugi vidi jeste demoniziranost. Tada demon ne ulazi u osobu ali je kontrološe kroz intenzivne emocije, grešno ponašanje.  Kada god Bog nekoga oslobodi, to je znak Carstva i mi smo pozvani da donosimo tu slobodu.

Vidimo da je pitanje čuda direktno vezano za pitanje Carstva Božijeg. Te stvari su neraskidivo povezane jer su čuda delo Carstva Božijeg. Ali idemo dalje. Kako to povezati. Kako se to naše razumevanje Carstva povezuje sa time da Bog kroz nas radi čuda?


SILA = AUTORITET
Da bi ovo primenili, mi moramo razumeti sledeće: 

1.  Prvo što trebamo znati da vreme čuda nije prestalo. Carstvo još uvek osvaja, neprijateljska dela su još uvek tu. Naš veliki problem jeste da ne očekujemo čuda da se dese. To nije naš  način razmišljanja. U pitanju je ne vera. 
Džon Vimber je rekao: Mi ne nalazimo ideju u Novom Zavetu da Satana napada kraljevstvo Božije ili koristi svoji silu protiv samog kraljevstva. … Bog je napadač; satana se brani... Mi se nalazimo usred bitke sa Sotonom, to je rat oslobođenja, a nagrada su duše muškaraca i žena. Sotonsko zarobljavanje muškaraca i žena ima mnogo lica, no oduzimanje konačnog spasenja je osnovni cilj. Postoje razni tipovi vladanja: vezanost u ropstvu, psihički i emotivni problemi, socijalna nepravda i demonski uticaj. Naša misija je da spasimo one koji su zarobljeni kao rezultat Adamovog pada. Zadatak nije završen, time nije završeno ni vreme čuda.


2. Moramo znati da imamo vlast ili pravo da to uradimo. Pročitajmo primere. Luka 9:1 Isus sazva dvanaestoricu i dade im moć i vlast nad demonima i da leče bolesti. Marko 3:14 Odredi dvanaestoricu – koji se još zovu apostoli – da budu sa njim, da ih šalje da propovedaju i da imaju vlast da isteraju demone. 

Reč koja se stalno ponavlja jeste da imaju vlast da to rade. To ne završava sa Njegovom smrću i vaskresenjem. U Velikom Poslanju u Matej 28.18-20. u kome nam Hristos zapoveda da širimo Njegovu reč, Isus kaže “Dana mi je sva vlast, zato šaljem vas da ih poučite ih ono što sam ja vas učio”. Šta ih je Hristos učio? Među ostalom da imaju vlast ili autoritet da leče bolesne, oslobađaju sužnje, objavljuju milost njegovu.

Isus nam delegira njegovu vlast ili autoritet. Sama reč autoritet je strana i ima nogo značenja. – latinski autokritas, ugled. 1. ugled, uticaj; nadmoćnost (duhovna, moralna, pravna), zakonita vlast, zakon koji je na snazi; Autoritet - Vlast-Punovažnost-Ovlašćenje-Rukovodstvo-Nalog-Puna Moć. 

Kako vidimo tu je ovlašćenje da nešto učinimo, nalog da to činimo ili zapovest, puna moć ili punovažnost u činjenju toga. Neko je rekao sledeću rečenicu koja to dobro sumira: Sila je mogućnost, snaga da se izvrši određeni zadatak. Autoritet je pravo da se koristi sila Božija. Kao pripadnici tog carstva mi imamo prava da koristimo silu Božiju i na to smo pozvani.

I da bi ovo bolje razumeli savršena je slika policajca. Nekoliko puta sam koristio ovaj primer, ali za mene to je najbolja slika šta je autoritet ili vlast. Pre nekoliko godina ja i Mirjana smo bili u Londonu, i išli smo od stana naših domaćina do autobuske stanice. Uz put prošli smo pored jedne policajke. Takvo nešto kod nas ne vidimo, starija, seda žena sa ozbiljnim viškom kilograma. Pitali bi se šta ona radi u policijkoj uniformi. U tom momentu je kroz raskrsnicu proleteo motor, baka je to videla, zvižnula u pištaljku. Ovaj je u momentu zakočio, opasni momak na motoru, i sačekao je da se ona dogega do njega. Jel on imao silu – jeste, brzi motor, jači je od nje, ona nema oružje... Ali ima vlast. 

Iza nje stoji engleska država. Tako i apostoli nisu imali silu ali su imali autoritet. Nastupali su u ime samog Boga, ne u svojoj sili, jer ko su oni. Takođe je bitno reći da su dobili to pravo, Isus im je rekao da to mogu da rade, jer da nije doživeli bi samo gorko razočarenje. Imamo primer ljudi koji su u Delima pokušali da izgonjenja demona i demon ih istukao – rekoa im je „Isusa poznajem, a i Pavla, a ko ste vi?“ i namlatio ih. Zašto? Zato što nisu imali tu vlast, ili taj autoritet. Autoritet se dobija od nekog jačeg. Mi imamo autoritet!!! 

I to je V Princip Carstva: Isus nam je delegirao autoritet Carstva nebeskog!!!

3. Treće je da  treba da se učimo toj istini. Bog to traži od nas. Već citiran stih iz Matej 28.20. nam zapoveda da naučimo sve ono što je On zapovedio. To podrazumeva puno toga ali i zapovest je da nosimo poruku o kraljevstvu. Ne samo rečima nego i kroz očitovanje. Jer svako isceljenje, duše ili tela jeste prodor kraljevstva ili donošenje kraljevstva ovde na zemlju.

To nije smatram lekcija koju mi dobro znamo, čak šta više mislim da smo na početku. Ali dobro je biti na početku. Dok sam spremao propoved verujem da mi je Bog progovorio. Kucao sam reči, i razmišljao kako da počnemo ovo da primenjujemo, kako da doživlajvamo čuda. Uvek se bojim obeshrabrenja, jer šta ako krenemo i ništa se ne desi? Nije to lako. Ali Bog mi je skrenuo pažnju na II Princip Carstva – mali početci. Krenite da to radite, u početku će biti malo ali onda će rasti. Tako to ide.

Veliki Božiji sluga Džon Vimber, je snažno uticao na ovo moje razumevanje. Kada mu je Bog razjasnio principe Carstva počeo je da ih primenjuje. Jedan od principa je bio da se moli za bolesne. I svake nedelje, na kraju propovedi bi pozvao ljude koji su bolesni na molitvu. Godinu dana se ništa nije desilo, i godinu dana se on molio za čuda. Ali kada je Bog počeo da deluje, to je bilo silno. Neka to bude i u našem slučaju.

PITANJA ZA DISKUSIJU U KUĆNIM GRUPAMA: 
1. Podsetite se do sada propovedanih Principa Carstva Božijeg - koji od do sada navedenih principa je za tebe bio najznačajniji ili najizazovniji? Koje promene si uneo/la u svoj život zbog tog principa? 

2. Pogledajte šemu o dolasku Carstva Božijeg i diskutujte o njoj. Proverite da li dobro razumete kako je Carstvo došlo na zemlju. 

3. Zašto su čuda povezana sa propovedanjem Carstva? Kako ti razumeš šta je isceljenje - podeli neko iskustvo ako ga imaš? Kako ti razumeš šta su demonske sile - podeli neko iskustvo ako ga imaš (kako je Hristos pobedio silu zla)? 

4. Zašto ne vidimo više čuda u naše vreme - šta ti misliš? Da li je i na koji način to povezano sa razumevanjem Carstva Božijeg? 

5. Šta znači da nam je Hristos dao vlast da činimo čuda? 

AUDIO LINK: http://sr.cross.tv/98035

Sledeći tekst u ovoj seriji, pod imenom Neprijatelj carstva, možete pronaći OVDE (klikni link)

Beređi Dušan Bera

Ako vam je moj blog bio od koristi, podelite ga na društvenim mrežama. Hvala. 





уторак, 21. мај 2013.

Carstvo Božije je u sili, ne u reči - I deo - šta to znači? (tekst propoved)









Blog je nastao kao zapisan tekst moje propovedi na temu Carstva Božijeg, propovedan u toko 2013-te. 

Sinoć sam pogledao jedan muzički video i moram reći da me nije ostavio ravnodušnim. Voleo bih da posluži kao uvod u današnju propoved, a ujedno da nas uvede u molitvu. 

Na jučerašnji dan, pre 20 godina, na Vrbanja mostu u Sarajevu, snajperskim hicem ubijeni momak i devojka, srpskog i bošnjačkog porekla. Boškov otac je umro, a majka i brat preselili u Srbiju i pošto on u Sarajevu nije imao više nikog, osim svoje srednjoškolske ljubavi Admire odlučili su da se presele u Srbiju. Bežeći su ubijeni, a njihova tela su sedam dana ostala da leže na ulici. Pogledajmo video, grupa Zabranjeno pušenje. Molimo se za isceljenje rana rata...


Nekoliko stvari me je dotaklo u ovom videu, osim tužne priče. Prva je da prikazuje užasno zlo koje razara ovaj svet, druga je da prikazuje da to zlo menja čoveka i od njega čini čudovište, treća je da to zlo uništava lepotu koju je Bog stvorio. 

I Jovanova 5:19 govori da je ceo svet pod vlašću lukavoga, đavola. Slobodno možemo reći da je zemlja oblast u kojoj Sotona vlada. On je izvor zla, i uzurpirao je Zemlju kada mu je čovek kroz greh otvorio vrata za to.


U Mateju 12.28. Isus Hristos je isterao zlog duha i rekao „Ali ako ja demone isterujem pomoću Božijeg Duha, onda vam je došlo Božije carstvo.“ 

Isus je doneo Božije carstvo ovde na zemlju, uspostavio ga. Prošle nedelje smo videli da je Hristos započeo osvajanje neprijateljske teritorije, rušenje đavoljih dela.  Ne mogu danas da se ponavljam, možete tekst pročitati OVDE, ali Hristos je doneo Carstvo Božije na zemlju, i svaka osoba koja je doživela Božije oproštenje nosi to Carstvo u svome srcu. 

I svaka osoba koja ima to Carstvo u srcu treba da se priključi osvajanju i rušenju đavoljih dela. Prikazao sam ovaj video, nadajući se da će u svima nama probuditi želju da učinimo nešto protiv onoga ko je izvor zla. Kod mene su se rodila ta osećanja. 

Zato učimo i razmišljamo o Carstvu Božijem, jer ne želimo biti prevareni, nego želimo doprineti promeni ovog sveta oko nas. Učimo da budemo hrišćani Carstva Božijeg.

Prošle nedelje smo govorili o sledećim principima: 
I Princip Carstva, ako se sećate, je da Carstvo osvaja, ono se ne povlači. Carstvo je došlo da promeni. 
II Princip Carstva jeste da Carstvo počinje kroz male početke ali raste i napreduje i osvaja, a 
III Princip Carstva jeste da sa prihvatanjem Carstva mi postajemo naslednici Božijih obećanja i dobijamo prava Božijeg deteta.  

Slede novi principi. Propoved je nazvana „Carstvo Božije je u sili, a ne u reči“, što je citati iz 1 Korinćanima 4:20. Ovaj tekst je početno razmatranje o ovoj temi a napisan je još jedan. U ove dve propovedi se nalaze ključni elementi, principi za razumevanje Carstva Božijeg.

ŠTA JE SILA CARSTVA?
I Korinćanima 4:20 – „Jer Carstvo Božije nije u reči, nego u sili“: Da bi razumeli ovaj stih moramo razumeti stanje u kojem se nalazila crkva u Korintu. 

To je crkva koju je Pavle osnovao i koju je uložio možda i najviše svog vremena i truda. Proveo je sa njima 3 godine i oni su plod njegovog truda i zalaganja. Ni jedna druga crkva, osim možda efeske, nije imala toliko Pavlove pažnje. 

Ovoj crkvi je napisao i najviše teksta u poslanicama. Ukupno dva pisma su sačuvana, a pretpostavlja se da je Pavle napisao još koje pismo. Ovoj crkvi je Apostol napisao i 13 poglavlje Korinćanima, odu ljubavi, jer oni u bili crkva koju je Pavle voleo.

Sa druge strane crkva prepuna problema. Umesto da budu najbolji, jer ih je sam Pavle vodio, oni su najgori. I i II Korinćanima su najoštrija Pavlova pisma od svih koje je napisao. Poslanice opisuju sukobe između vernika, tolerisan blud i nemoral, a iznad svega takmičarski duh – ko je duhovniji, ko je bolji, ko više zna... 

To se ispoljavalo i kroz odnos prema Pavlu - jedni su tvrdili da su Pavlovi učenici, drugi koji se nisu slagali sa Pavlom su tvrdili da su Petrovi a „najduhovniji“ su bili Hristovi. U vezi poslednjih sam ironičan, jer nije se radilo o stvarnoj duhovnosti, nego oholosti, da smatraš da si iznad svih. 

Takodje čitamo da su tu crkvu zarazili gnostici, kult starog veka. Neću da dužim o njima ali osnova njihovog verovanja je bila da je materija zla i zato su poricali vaskrsnuće, opravdavali greh itd. 

Deo njihovog učenja je bilo i verovanje u prosvetljenje tj. gnosu. Ideja gnoze, mudrosti, nije bila da naučite nešto, nego da ste izabrani čovek kojemu je dodeljeno posebno znanje koje ostalima nije. Pravili su razliku između ljudi na više i niže; na prosvetljenje, izabrane, i nedostojne, nikakve.

I baš ti lažni učitelji i takmičari u duhovnosti optužuju Apostola Pavla i omalovažavaju njegov rad. Optužuju ga da je slab, da su mu reči slabe, da ne drži reč... Oni verovatno ismejavaju i Pavlove fizičke osobine. 

Nagovešteno nam je iz Pisma da je Pavle bio bolestan, verovatno kao posledica kamenovanja u Listri,  Dela Apostola 14:19., od čega se nikada nije potpuno oporavio, sa druge strane predanje crkve nagoveštava da je bio nizak, proćelav, neugledan i po svemu sudeći običan govornik.

I Korintski duhovnjaci su se nadnosili nad Pavlom, busali u grudi i tvrdili da je Pavle naspram njih ništa. Pavle im ovde odgovara, kada dođem videćemo ko je ko, jer sva vaša priča je prazno klepetanje. 19 stih: „Ali ću vam ja doći uskoro, ako Bog da, pa ću da ispitujem ne reči, nego moć onih koji su se naduli“. Drugim rečima, „nemate ni silu, ni život, ni ništa, samo prazne reči, a carstvo Božije nije u tome – ono je u sili“.


SILA SE VIDI!
Pravu sliku toga šta je to sila možemo videti u Isusovom pozivu učenicima: Luka 9:2 „Pa ih posla da propovedaju Božije carstvo i da leče bolesne.“ Luka 9:60 „A ti idi i objavljuj Božije carstvo.“ Luka 10:9 „Lečite bolesne u tom gradu i govorite im „Približilo se Božije carstvo““ Matej 10.7-8. „Idite i propovedajte govoreći „Približilo se carstvo nebesko!“ Bolesne lečite, gubave čistite, demone isterujte. Besplatno ste dobili, besplatno dajte“. 

Vidimo nekoliko značajnih stvari:
1. Carstvo je povezano sa čudima, sa izlićem sile, ali o tome ću govoriti sledeće nedelje ako Bog da. Autoritet da Bog čini čuda je tema sledeće propovedi.

2. Isus ih šalje da propovedaju Božije Carstvo. Na prvom mestu to znači da je svedočenje osvajanje za Božije Carstvo. Kao što Hristos nije došao na njegovo nego na neprijateljsko tlo da osvaja, tako i mi isto činimo. Osvajamo neprijateljsku teritoriju kada god propovedamo evanđelje i time rušimo dela zloga, menjamo smer ljudskih života. Reći ljudima o Hristu predstavlja čin borbe protiv zla...

Međutim želim da naglasim nešto drugo. Mi govorimo propovedaj evanđelje, radosnu vest o Hristu, svedoči o Hristovom spasonosnom delu. 

Kada govorimo o širenju vesti o Hristu Isusu mi podrazumevamo sledeće elemente: 
A. Bog je stvorio čoveka kako bi imao odnos prijateljstva sa njim; 
B. Čovek je odabrao neposlušnost i greh, i otišao od Boga; 
C. Kazna za greh je pakao; 
D. Kaznu je preuzeo Isus Hristos, platio je umesto nas;
E. Ako verujemo u to spasonosno delo, i pokajemo se za naše grehe, spasićemo se. 


Kako vidimo nema ni jedne reči o Carstvu Božijem. Ja lično ne govorim, „pokajte se, približilo se Carstvo Božije“. Zato sa se i zapitao da li nešto nedostaje našem propovedanju, kada kažem propovedanje ne mislim na propovedaonicu, nego kada svako od nas govori svojim prijateljima o Hristu Isusu? 

Da li mi govorimo pogrešnu poruku? Ili smo samo ispustili jednu značajnu komponentu? Ovo je veoma ozbiljno pitanje, jer ako propovedamo pogrešno, krivi smo pred Bogom, a ako smo nešto ispustili, onda ljudi mogu doći u zabludu.


Odmah da vam skinem teret, kada posmatramo poruku koju su propovedali Apostoli, mi vidimo da je suština ista - Radosna vest Evanđelja je da je Carstvo Božije otvoreno za ljude kroz Hristovu smrt i vaskrsnuće, s tim što naglašava jednu radikalnu komponentu. Ono podrazumeva prelazak iz jednog stanja u drugo, iz carstva ljudskog, zamaljskog u Carstvo Božije. 

Drugim rečima, poruka evanđelja nije samo poveruj da bi ti bilo dobro, što ima smisla, nego pređi iz tame u svetlost, iz smrti u život. Nemojte me shvatiti pogrešno ne govorim protiv toga da se ljudi dovode Bogu nudeći im izlaz, jer i sam Hristos je umro radi toga, ali ljudi moraju razumeti da izlaz je moguć samo kada pređeš iz carstva u Carstvo.

Kada čujemo reč Carstvo, o čemu odmah pomislimo? Koji su njegovi elementi?

Naravno, kada mislimo o carstvu, mi govorimo i o Caru... Pitanje pripadanja Carstvu jeste pitanje ko je tvoj Car

Šta to znači? Tekst koji nam može pomoći se nalazi u I Samuilovoj 8. Izraelci traže kralja i Bog im opisuje prava zemaljskog kralja: „11 I reče: ovo će biti način kojim će car carovati nad vama: sinove vaše uzimaće i metati ih na kola svoja i među konjike svoje, i oni će trčati pred kolima njegovijem; 12 I postaviće ih da su mu tisućnici i pedesetnici, i da mu oru njive i žnju ljetinu, i da mu grade ratne sprave i što treba za kola njegova. 13 Uzimaće i kćeri vaše da mu grade mirisne masti i da mu budu kuvarice i hlebarice. ... 15 Uzimaće desetak od useva vaših i od vinograda vaših, i davaće dvoranima svojim i slugama svojim. ...“ 

Šta vidimo kada čitamo ovaj tekst, kakva su prava cara? On ima vlast nad našim životom. On je onaj koji upravlja. On je onaj koji odlučuje. Ovde je opisan samovoljni zemaljski kralj i Bog pravi razliku u odnosu na njega, pokazujući Izrailjcima da greše što to žele, jer On, Bog nije takav. Međutim jeste gospodar, tako ga i zovemo Gospod Bog.

Teške reči u kulturi u kojoj smo navikli da sami sebi budemo gazde, gospodari, barem prividno. Razmislite samo šta je ljudima najveći problem? Da prihvate da ih Bog voli? Možda nekome ko je imao negativna iskustva u životu. Da prihvate da im Bog oprašta? Možda nekoj ponosnoj osobi. Ali da prihvate da Bog vlada u njihovim životima? Jako teško...

Baš to predstavlja element prihvatanja Carstva, i predstavlja IV Princip Carstva - Bog je Car nad svime, i nad mojim životom

Slika koja može da vam pomogne jeste slika iz filmova. Kada bi neki vitez prihvatio da bude pod kraljem, trebao bi kleknuti ispred kralja, i kralj bi mačem dotakao njegova ramena. To je značilo da mu daje pravo nas životom i smrti. Znak da će biti poslušan. Pitanje koje moramo da odgovorimo sebi jeste jesmo li mi poslušni, spremni da slušamo? 

Ako nismo, onda ni ne živimo život Carstva nego klepećemo, u prazno pričamo, kao što to čine i ljudi iz Poslanice Korinćanima. U tom slučaju Hristos jeste naš Spasitelj, ali definitivno nije naš Gospod, jer reč Gospod znači Gospodar. I pošto nije naš Gospodar mi smo neposlušni podanici, i samim tim ne upotrebljivi u Njegovom Carstvu. 

Šta mislite šta je ključna osobina uspešne vojske? Čitao sam knjigu o Spartancima, sigurno znate da su bili čuveni kao vojnici u starom dobu. Gledali ste verovatno film 300. Suština njihove obuke je bila naučiti ih disciplini, poslušnosti. Već sa deset godina bi odlazili u vojnički logor i učili se disciplini, poslušnosti i zato su bili nepobedivi. U armiji vojnik koji je sposoban ali neposlušan je loš vojnik. Hrišćanin koji ne sluša Cara nad carevima je neupotrebljiv za Božije carstvo. On nema Silu.


ŠTA ZNAČI BITI HRIŠĆANIN CARSTVA?
Šta znači biti poslušan Caru? Prepoznao sam sledeća četiri elementa. Neka ona budu naš test. 

1. Poslušnost Reči. Na prvom mestu, iznad svega je poslušnost Njegovoj Reči. Hrišćani carstva Božijeg na neprikosnoveno prvo mesto stavljaju Božiju Reč. Bog nam kroz Njegovu Reč  govori o sebi i odnosu sa njime, ali na drugom mestu je to da je Božija Reč naš Ustav. Ona je najveći zakonski akt našeg Carstva. 

Tu imamo zakone, odredbe, usputstva, savete, uslove i obećanja. Hrišćanin Carstva postupa po Božijoj Reči. Kada ima pitanje, Božija Reč je prvo mesto kome se obraća. Kada imaš dileme, u Božijoj Reči traži odgovor na svoja pitanja i kada dobije odgovor onda ga primenjuje.


Svet nas pritiska da menjamo stavove u vezi seksualnosti, političkih pitanja, odgoja dece, morala... ali hrišćanin Carstva svoj život gradi na Božijoj Reči a ne na onome šta je moderno, savremeno ili čak i određeno zakonom. 

2. Poslušanost principima. Hrišćanin Carstva je osoba koja živi po Principima Carstva. U toku ovih propovedi govorim različite principe kako bi naučili da živimo po tim principima. Velika je istina da mi činimo samo ono što verujemo. Često ne činimo ono što želimo da radimo, često ne činimo ono što mislimo da je ispravno, ali uvek činimo ono šta verujemo, što su naša ubeđenja. Zato Pismo i govori – Upoznaćete istinu i ona će vas osloboditi. Samo ako verujemo istinu mi možemo i živeti istinu.

3. Poslušnost životom. Greh jeste jedna od tema koja se tiče poslušnosti, jer je greh suprotan poslušnosti Bogu. Greh uvek predstavlja pobunu, neposlušnost. Ako zamislimo da je u našem srcu vladarska stolica, na njoj možemo sedeti ili mi ili Bog. Neko uvek upravlja našim odlukama, našim srcem, ili Bog ili mi. Kada god učinimo greh mi biramo da skinemo Boga sa prestola, da mu kažemo da On ne upravlja nego mi, i mi se popnemo na presto. Greh je uvek čin pobune protiv Boga. Ali nije priblem sam greh, jer ko od nas ne greši. Ja znam da nema takve osobe na ovom svetu. Nije problem greh, nego da li prihvatamo da smo pogrešili, da li se kajemo zbog toga, da li smo spremni da siđemo sa prstola i vratimo kroz pokajanje Boga na presto nađeg srca.

4. Poslušnost delima. Apostol Jakov nas u njegovoj poslanici poziva da praktikujemo našu veru. 2:14-20. „Kakva je korist, braćo moja, ako ko kaže da ima veru a dela nema? Zar ga može vera spasti? Ako, na primer, brat ili sestra goli budu, ili nemaju šta da jedu, i kaže im koji od vas: idite s mirom, ugrejte se, i nasitite se, a ne da im potrebe telesne, šta im to pomaže? Tako i vera ako nema dela, mrtva je po sebi. No može ko reći: ti imaš veru, a ja imam djela. Pokaži mi veru svoju bez dela svojih, a ja ću tebi pokazati veru svoju iz dela svojih. Ti veruješ da je jedan Bog; dobro činiš; i đavoli veruju, i drhću. Ali hoćeš li razumeti, o čovječe sujetni! da je vera bez dela mrtva?“

Ako veru ne prate naša dela, nešto žestoko nije u redu sa nama. Apostol kaže da smo zapravo duhovno mrtvi, promašili, nema ništa u nama. Jednaki smo đavolu što se tiče naše vere. Hrišćanin Carstva jeste osoba koja deluje i koja je spremna da deluje u svakoj situaciji za Božije Carstvo.

Ako vam je ova tema interesantna, nastavak se nalazi OVDE.

PITANJA ZA DISKUSIJU U KUĆNIM GRUPAMA: 
1. Kako bi se ti osećao/la u situaciju u kojoj se nalazi Apostol Pavle zbog crkve u Korintu? Kako bi rešavao/la taj problem? Koji je Apostolov pristup, kako ga razumeš? 

2. Kada čuješ reči "Carstvo je u sili, ne u rečima" kako ih ti doživljavaš? Koje misli ti padaju na pamet? 

3. Isus šalje učenike da propovedaju Carstvo Božije - šta oni treba da govore? Šta znači propovedati dolazak Carstva? 

4. IV Princip Carstva jeste da je Bog Car u našem životu. Šta praktično znači pustiti Boga da vlada u našim živorima? Kako on caruje? 

5. U kojoj od navedenih 4 oblasti si ti najslabiji/ja? Gde trebaš da napreduješ da bi postao/la Hrišćanin Carstva Božijeg? 

AUDIO LINK: http://sr.cross.tv/97862
Beređi Dušan Bera 

Ako vam je moj današnji tekst bio od koristi, podelite ga na društvenim mrežama. Hvala puno.


понедељак, 13. мај 2013.

Tri osnovna principa carstva Božijeg - šta je to Carstvo Božije - tekst propoved


Danas započinjemo seriju „Princ/eza ili prosjak“, seriju u kojoj ćemo razmišljati o Carstvu Božijem. Tekst bloga je ukucan tekst moje propovedi na navedenu temu, a koje sam govorio u Protestantskoj Hrišćanskoj zajednici, u toku maja 2013. Carstvo Božije je jedna od tema koju smo očigledno kao crkva, ili ja kao propovednik zanemario. Zašto to kažem? 

Isus Hristos je propovedao o Carstvu Božijem, ono je bilo sastavni deo njegove propovedi. Kažu da u Novom zavetu postoji preko 150 citata o Carstvu Božijem. Hristos i učenici su govorili o tome i živeli prema tome. Namerno neglašavam „živeli prema tome“, jer poruka koja je ne primenjiva je i bezvredna. Sveto pismo je veoma praktično, primenjivo za svakodnevni život, ono nije filozofski sistem, ono je životno i primenjivo.

Apostoli i prva crkva su propovedali i živeli kao ljudi koji su svesni da su deo Carstva Božijeg. Pitanje koje se postavlja jeste, ako je Bog smatrao tu temu toliko značajnom da se spominje 150 puta u Njegovoj reči, koliko je ja smatram značajnom? Da li razmišljam o tome, da li to igde utiče na moj život? 

Podsetiću vas na istinitu priču koju sam skoro i podelio sa vama. Citiram iz časopisa: Tijelo 60-godišnjeg Timothy Henry Graya pronašla su djeca u blizini nadvožnjaka u malom gradiću Evanstonu u SAD. Ovaj beskućnik navodno je trebao naslijediti veliki dio bogatstva, oko 19 miliona dolara, preminule Huguette Clark, jedne od najbogatijih Amerikanki. (o ovom događaju sam napisao blog pod imenom koji možete pročitati OVDE)... 

Problem je bio da on to nije znao.

Biblija nas uči da smo mi deo Božijeg Carstva, i to ne samo podanici nego Božiji naslednici, Njegova deca. Ako nismo svesni toga veoma lako može da nam se desi da završimo kao prosjaci pored svog bogatstva blagoslova koje nam Bog daje. Da li živimo duhovno, emocionalno, socijalno i fizičko siromaštvo umesto Božije volje za nas?? Pozivam sve nas da posvetimo pažnju ovim pitanjima. Duboko  verujem da Duh Sveti ima posao sa nama, da nam objasni principe Carstva Božijeg.

ŠTA JE CARSTVO BOŽIJE?
Da bi razumeli veličinu izjave o dolasku Carstva Božijeg, mi moramo znati šta je to Carstvo Božije? Da li je to kako se obično predstavlja nebo? Ono što će se desiti posle smrti? 

Većina ljudi kada čuje reči Carstvo Božije pomisle na nebo, na nešto što će se desiti tek u budućnosti. To pokazuje i ova slika. Ali da je to ono što je Hristos govorio? 

Prva i osnovna stvar koju moramo razumeti je sledeća - da do Hristovog dolaska zemlja nije bila Božija teritorija. Bog jeste stvorio zemlju i čoveka za sebe, i imao je uticaj na događaje na zemlji, ali u momentu kada je čovek zgrešio desilo se nešto strašno. Čovek ne samo da je izgubio kontakt sa Bogom, nego je doneo uništenje na zemlju. 

U Rimljanima 8.19-22 piše da cela tvorevina stenje očekujući spasenje jer sada, u ovom momentu ona trpi muke. Razlog muke je da je zbog čovekovog greha Sotona vladar ovog sveta - piše u Evanđelju po Jovanu 16.11. Čovek je svojim grehom predao zemlju Sotoni u ruke i on sada vlada. I zemlja jeste đavolovo kraljevstvo i zato ljudi doživljavaju muke, rat, bolesti... 

Povremeno nas pitaju „Ako Bog postoji, zašto toliko patnje na svetu? Zašto to Bog ne zaustavi?“. Veliki deo odgovora jeste da je čovek predao svet Zlome na upravljanje, a Bog rekao „To želite, ja poštujem vašu odluku. Moj način će biti drugačiji.“ Način da uništi zlo jeste da uništi onoga ko je omogućio zlo, a to smo mi. Zato je Bog odlučio da to uradi na drugi način - Božiji način menjanja zla jeste kroz Isusa Hrista.


Hristovim dolaskom dešava se nešto neverovatno, na zemlju dolazi Carstvo Božije. Počinje osvajanje jer Hristos ulazi u ovu zemlju kao osvajač, kao onaj koji je došao da vrati nazad ono što je Bogu pripadalo. 

Važno je to da razumemo da je zemlja za njega strana teritorija i da On osvaja ovu zemlju. Ovo je istina koje dugo nisam bio svestan a koja je otvorila moje oči. Hristos nije došao kao neko ko se brani, došao je da osvoji. Da donese Božije carstvo na neprijateljsku teritoriju. 

Možemo to prikazati sledećim dijagramom. U početku je postojalo Carstvo nebesko i zemlja je bila deo toga. Po ljudskom padu u greh dolazi do razdvajanja. Postoji Carstvo Božije (koje je na nebu, kako kaže molitva Oče naš), i carstvo zemaljsko kojim upravlja sotona. Bog povremeno deluje na zemlji, ali vladar je sotona. Sa Hristovom dolaskom počinje osvajanje i dva carstva deluju uporedo, prepliću se. Na kraju će postojati samo jedno, a to je Carstvo Božije. Hrist je započeo osvajanje, i ono traje i danas - u I Jovanovoj 3.8. piše da je došao da uništi đavolova dela.

Nik Gembel komentariše tu činjenicu sledećim rečima: Kraljevstvo Božje – pri čemu reč “kraljevstvo” ne označava samo političku ili geografsku realnost, već u sebi sadrži ideju vladavine, ali ne vladavine kakvog zemaljskog kralja, nego Boga. Ono u sebi sadrži aspekt budućnosti. Isus kaže da će se to kraljevstvo ostvariti u budućnosti, u odlučujućem trenutku, onom koji nazivamo svršetkom vremena, a zbiće se pri drugom Hristovom dolasku. Prilikom svog prvog dolaska, Isus je došao u slabosti. Kada bude došao drugi put, biće to u sili i slavi. Istorija čovečanstva se kreće prema tom vrhuncu, prema veličanstvenom povratku Gospoda Isusa Hrista.

U Luki 4.17-21. Isus objavljuje Carstvo. Ovo je sam početak njegove službe, i na početku Hristos čita stihove iz Isaije proroka, i izjavljuje da se oni odnose na njega. Poslušajmo te reči: „Duh Gospodnji je na meni, jer me pomaza da javim jevanđelje siromasima, posla me da srca ranjena iscelim, da zarobljenima javim slobodu, i slepima povratak očiju, izmučene slobodne da pustim, da objavim godinu milosti gospodnje.“ 

Sve to što govori Isus su bile prorokovane reči o znacima dolaska Božijeg carstva. Da će ljudi biti oslobođeni, slepi da će gledati, milost Božija da će se spustiti. I Isus za sebe kaže da je On ispunjenje tog proroštva. No to nije samo znak da je on poseban, nego i znak da je carstvo Božije došlo. Kao potvrda toga, u Mateju 12.28. isterao je zlog duha i onda kaže „Ali ako ja demone isterujem pomoću Božijeg Duha, onda vam je došlo Božije carstvo.“ Isus je doneo Božije carstvo ovde na zemlju, uspostavio ga.


DELO KOJE OSVAJA
I Prvi princip jeste: Carstvo Božije osvaja, ono se ne brani. Ovaj princip je i poziv za nas, da zauzmemo stav osvajanja a ne branjenja. Nismo pozvani da kukamo zbog situacije oko nas, pozvani smo da uradimo nešto da se stvari promene. Nismo pozvani da budemo negativni nego da verujemo u Božiju silu i da očekujemo od Boga da deluje. 

Mantalitet našeg naroda jeste da gleda na stvari negativno, da uvek vidi prepreke, nevolje. Prva reakcija na nove stvari jeste obično – mi to nismo tako radili. Skloni smo često kukanju, obeshrabrenju. Pozitivan pogled na život i okolnosti. Mentalitet Božijeg Carstva jeste vera, očekivanje, pouzdanje, iščekivanje, prevazilaženje prepreka. To je stav „sve mogu u onome koji mi daje snagu“. Jer Božije delo je osvajajuće.

Osvajanje se ne dešava odjednom nego polako. Isus koristi priče da nam to pokaže, npr. Мarko 4:26-32: „I reče još: tako je s kraljevstvom Božijim kao kad čovek baci seme u zemlju. Spavao on ili bdio noću ili danju, seme niče i raste, a da on ni ne zna kako. Zemlja sama od sebe donosi najpre travu, zatim klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu. A kad sazri plod, stiže i srp, jer je žetva tu. I još reče: S čime ćemo kraljevstvo Božije porediti, ili kakvim ćemo ga poređenjima predstavljati? Ono je slično zrnu gorušičinom, koje kad se poseje na zemlju, manje je od svih semena na zemlji; a kad se poseje, uzraste i postaje veće od svakog povrća, i pušta grane velike da mogu u hladu njegovu ptice nebeske nastavati.“  

Hristos upoređuje kraljevstvo sa semenom, koje nikne polako, skoro neprimetno. U susednom dvorištu, isprek kancelarija trava nam je propala. Pre nekoliko nedelja prekopali smo travnjak, razbacali seme, i sada je tamo već nova trava. Jedan dan su semenke bile razbacane, i tako je stojalo par dana, pa je nikla sitna travica. Nisam par dana bio u kancelariji i kada sam se vratio trava je narasla. Skoro odjednom, u početku neprimetno ali na kraju svima očigledno. Takvo je Carstvo Božije, kreće neprimetno ali na kraju obuhvati sve.

Na drugom mestu Isus upoređuje Carstvo Božije sa kvascem. Znate kako kvasac deluje, stavite malo kvasca u puno brašna, zamesite i ostaviti neko vreme. Kada se vratite ono što je bilo mala smeša na dnu posude, ispunilo je celu posudu. Takvo je Carstvo Božije, kreće neprimetno ali na kraju ispuni svet.

Kada razmislimo o istoriji Hrišćanstva mi vidimo da je to uvek potvrđeno. Mala grupa vernika koja je ostala posle Hristovog stradanja, izgubljena, postaje grupa koja ispunjava Jerusalim. U Delima 8 piše da ih je bilo tako puno da je počelo progonstvo, da su morali da idu dalje, došli u krajeve gde ih je bilo samo nekolicina – Rim, Galatiju, Atinu, da bi uskoro ispunili ta mesta. 

Čuveno je pismo Plinija mlađeg, upravnika oblasti Bitinija, caru Trajanu, negde oko stote godine gde se žali da je učenika Gospodnjih tako puno da su hramovi ostalih religija prazni.

Uvek je tako u rastu Božijeg kraljevstva, mala grupica, pojedinac, skoro neprimetni, da bi na kraju celo društvo bilo zahvaćeno.  Primeri su mnogobrojni. 

Afrika početkom 19 veka skoro da nije imala hrišćana, da bi ih danas bilo stotine miliona – 1910 godine je u Edinburgu održana konferencija o Svetskoj evangelizaciji, i tema je bila Afrika, danas u Srbiji imamo pastore iz Afrike. U Kini 1949. 637 stranih misonara je moralo da napusti Kinu. Svi su mislili da će doći do odumiranja hrišćanstva. Danas preko 100 miliona hriščana su Kinezi, u Srbiji imamo nekoliko kineskih crkava. Čitajte istorijske knjige videćete – uvek je tako. 

Isus govori o tome u Luki 17:20   "Božije carstvo ne dolazi kao nešto što se vidi. Ljudi neće moći da kažu „Eno ga onde!“ ili „Eno ga onde!“ jer Božije carstvo je u vama.“ Carstvo je započelo u životima nekoliko učenika a danas stotine miliona nose to carstvo.

Princip dva jeste princip malih početaka. Zato nas Pismo i poziva da ne preziremo male početke – Zaharija 4:10. Mi smo skloni da cenimo samo veliko, ali Bog tako ne radi. On krene od malog, i onda naraste veliko. I tako razmišljajmo u vezi svega šta radimo. Ne mora odmah doći uspeh, i velike stvari. Malo po malo, pustimo da naraste. Ako vam Bog stavlja nešto na srce ali ne vidite kako će se sve ostvariti, krenite, neka bude malo, neka bude seme, kraj je drugačiji. Tako raste Carstvo Božije. To je princip carstva koji treba da zapamtimo. 


CARSTVO ZAPOČINJE U NAŠIM SRCIMA
I Pismo nas uči da Carstvo započinje u našim srcima. Luki 17:20   "Božije carstvo ne dolazi kao nešto što se vidi. Ljudi neće moći da kažu „Eno ga onde!“ ili „Eno ga onde!“ jer Božije carstvo je u vama.“ Svaka osoba koja prihvati Hristovo delo, spasenje postaje delom tog carstva ili u njemu započinje carstvo. 

Kološanima 1.13. „On nas je izbavio iz vlasti tame i premestio nas u carstvo svog ljubljenog Sina.“ I svi mi, koji smo Hristovi jesmo deo tog carstva. Onog momenta kada Duh Sveti uđe u nas naše srce postaje Božija teritorija.

Nekada propovednici kažu da smo mi stanovnici neba, nebesnici, putnici na ovom svetu, prolaznici, ambasadori neba, samo neki od izraza koje hrišćani koriste da govori o toj istini. Da iako živimo na zemlji koja je đavolovo carstvo, mi ne pripadamo njemu i njegovom carstvu nego smo Božiji, građani drugog carstva. 

Poslanica Diognetu, vanbiblijski spis rane crkve prenosi razmišljane hrišćana iz prvih vekova: „Hrišćani se ne razlikuju od ostalih ljudi, ni po mestu, ni po govoru, ni po običajima. Jer oni ne žive negde daleko u svojim posebnim gradovima, niti se služe nekim drugačijim jezikom, niti žive nekim neobičnim načinom života. Ali, iako prebivaju u gradovima Grka i varvara, već prema tome kako je sudbina svakome od njih odredila, priroda njihovog  državljanstva je ipak sasvim neobična, i mora se priznati paradoksalna. Oni prebivaju u svojim vlastitim zemljama ali samo kao gosti…. Svaka tuđina im je domovina, a svaka domovina tuđina.“

Šta to unosi u naš život? 
1. Spasenje! Iako smo deo ovog sveta, mi već pripadamo drugom Carstvu. Jednog dana carstvo zla će biti uništeno i samo oni koji su deo Božijeg Carstva će ostati.  


2. Resurse za naš život. II Petrova 1:3 „Kako nam je Božanstvena sila njegova darovala sve stvari koje trebaju životu i pobožnosti, poznanjem onoga koji nas pozva slavom svojom...“. 

To znači da vam pripadaju obećanja Božija, da imate pravo da ih zgrabite i da očekujete od Boga da ih ispuni. Kada naši odu u inostranstvo rade na tome da dobiju državljanstvo. Zašto, zato što žele privilegije koje pripadaju državljanima. Pasoš, soc. pomoć, pravo na rad... kada postanemo deo Božijeg carstva dobijamo prava: isceljenje srce, povratak očiju, slobodu, brigu... To je naše pravo obećanja.

3. Zaštita. Kada se postane deo carstva sva sila stoji na vašoj strani. Pre nekoliko godina Izrael je imao sukob sa Sirijom. Razlog za sukob je bio zarobljavanje dva izraelska vojnika od strane Sirije. Cela Izraelska vojska je stala iza njih dvojice. Tako možemo znati da iza nas stoji Božije Carstvo. To ne znači nestajanje nevolja, to znači da je Bog sa vama, a kada je on sa nama ko će protiv nas.

4. Pravo na silu. Ali o tome u blogu pod imenom: Carstvo Božije je u sili, ne u reči (klinki link)

Diskusiona pitanja za Kućne grupe Protestantske Hrišćanske zajednice Novi Sad: 

1. Isus je propovedao Carstvo Božije. U Novom zavetu se spominje preko 150 puta.  U Evanđelju po Luki, Isus Hristos poručuje: "Ne boj se stado malo, jer se svidelo Ocu vašemu dati vama kraljevstvo" (Lk 12,32). Kako ti razumeš, šta je to Carstvo Božije o kome propoveda Sveto pismo?

2. Kako postajemo delom Carstva Božijeg? Šta nam pripadnost Carstvu pruža? Koje privilegije nam pripadaju kao pripadnicima Carstva? 

3. Kako razumete princip da Carstvo napreduje a ne povlači se? Kakav je tvoj pogled na okolnosti - da li se povlačiš ili veruješ? 

4. Kako razumete princip da Carstvo deluje ili raste kroz male početke? Šta za tebe znači da "ne prezireš male početke"? 

5. Kada razmisliš o naslovu serije propovedi - "Princ/eza ili prosjak", kako ti sebe doživljavaš - kao "Princa/ezu" ili kao "Prosjaka"? Zašto? Šta treba da se menja? 

AUDIO LINK: http://sr.cross.tv/97515
Beređi Dušan Bera 
Da li bi mi učinili uslugu? Prijavite se na listu čitalaca ovog bloga...

Ako vas interesuje ova tema, sledeći tekst je pod naslovom: Carstvo Božije je u sili, ne u reči, i možete da pročitati OVDE

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...