Tri stila vođstva i četiri dimenzije transformacionog pristupa

 Tri stila vođstva i četiri dimenzije transformacionog pristupa

(Šta razlikuje vođe koji inspirišu od onih koji samo upravljaju?)

Pišem o tragu koji pratim prethodne nedelje. Počeli su časovi na fakultetu, na predmetu Razvoj vođa (Leadership Development), i već na prvim predavanjima našao sam se u promišljanju o teoriji vođstva koju je razvio Bruce J. Avolio. Ovaj tekst je svojevrsni rezime mog završnog rada na tom predmetu, ali i pokušaj da sažmem ono što mi se čini ključnim: šta zapravo čini jednog vođu transformativnim.

Ponovo sam u školskoj klupi. Treći put. Jednom student, uvek student - valjda tako ide. Posle studija melioracija (Uređenje voda) i Protestantskog teološkog fakulteta, sada sam upisao master studije na Lee Univerzitetu (Lee University), smer Vođstvo i crkvena administracija (Leadership and Church Administration). Zahvalan sam Crkvi Božijoj u Srbiji i pastoru Miki Radovanoviću, koji su mi omogućili da se uključim u ovaj program.

Lee Univerzitet je hrišćanski univerzitet sa sedištem u Klivlendu, u saveznoj državi Tenesi, koji se ističe po svom snažnom akademskom i duhovnom pristupu obrazovanju. Povezan je sa denominacijom Crkva Božija, a njegovi programi iz oblasti vođstva, teologije i služenja poznati su po tome što spajaju akademsku rigoroznost sa duhovnim integritetom. Upravo ta kombinacija, razmišljanje, iskustvo i vera, čini ovo studijsko putovanje posebno inspirativnim.

Savremene teorije o vođstvu - transformativno vođstvo

Savremena teorija vođstva sve više pomera fokus sa pozicije i moći, ka odnosima, karakteru i uticaju. Jedan od najuticajnijih modela na tom putu razvio je Brus Aviolo u knjizi Full Range Leadership Development, gde vođstvo posmatra kao živi sistem koji obuhvata ljude, vreme, procese i rezultate. 

Ulazi uključuju ljude, vreme i resurse; procesi označavaju načine na koje se oni međusobno povezuju i deluju kroz vreme; dok rezultati predstavljaju nivo motivacije i učinka koji se može dostići kada se potencijal vođstva u potpunosti razvije

Transformaciono i transakciono vođstvo

Prema ovom modelu, postoje tri osnovna stila vođenja: transformaciono, transakciono i laissez-faire (dozvoliti da ide svojim tokom). Svaki od njih odražava drugačiji način na koji vođa pristupa ljudima i zadacima — od onih koji pokreću unutrašnju motivaciju, do onih koji samo održavaju red. Transformacioni stil stoji na vrhu tog spektra, jer u sebi nosi ono što Aviolo naziva vitalnom snagom – dinamičnu međusobnu inspiraciju između vođe i sledbenika.

Bernard Bas, jedan od najpoznatijih istraživača ove oblasti, opisuje transformacione vođe kao one koji „inspirišu, energizuju i intelektualno stimulišu“ svoje sledbenike.

Njegov model poznat kao Četiri I (Four I’s) obuhvata sledeće dimenzije:

• Idealizovani uticaj (Idealized Influence) – vođa koji svojim karakterom i integritetom postaje uzor drugima. Biblijski primer je Isus koji pere noge učenicima (Jovan 13:12–15).

• Inspirativna motivacija (Inspirational Motivation) – sposobnost da se prenese vizija koja budi smisao i pokreće zajedništvo. Biblijski primer je Nemija, koji prenosi viziju za obnovu Jerusalima (Nemija 2.)

• Intelektualna stimulacija (Intellectual Stimulation) – hrabrost da se podstakne kreativno mišljenje i preispitivanje ustaljenih obrazaca. Biblijski primer su Pavlova misijska putovanja. 

• Individualizovana briga (Individualized Consideration) – pažnja, mentorstvo i razumevanje svakog člana tima. Biblijski primer je odnos Varnave prema Pavlu u Delima Apostola.

Aviolo je ovaj model dodatno razradio u okviru koncepta Full Range Leadership, naglašavajući da transformativni vođa ne utiče kroz titulu ili autoritet, već kroz autentičnost i poverenje.

Suprotno tome, transakciono vođstvo funkcioniše po principu „nagrada za učinak“, stil u kome se odnos između vođe i sledbenika zasniva na principu razmene – „ti uradi ovo, ja ti dam ono“. Vođa postavlja očekivanja, nagrađuje poslušnost i dobar učinak, a reaguje kada dođe do greške ili odstupanja od pravila. U središtu ovog pristupa nije inspiracija, već upravljanje, nadzor i efikasnost.

Laissez-faire – odsustvo vođstva

Na najnižem nivou spektra nalazi se stil poznat kao laissez-faire, koji se često opisuje kao „nevođenje“. Ovaj pristup karakteriše izbegavanje odgovornosti, nedostatak odluka, motivacije i povratne informacije. Dugoročno, takvo okruženje vodi do nesigurnosti, frustracije i gubitka poverenja među saradnicima.

Vođa kao izvor promene

Transformaciono vođstvo pokazuje da prava snaga vođe ne dolazi iz kontrole, već iz sposobnosti da inspiriše druge da rastu. Ono se ne meri samo rezultatima, već i uticajem koji ostavlja na ljude.

Transformativno vođstvo je bolje zato što ne pokreće ljude strahom, obavezom ili nagradom - već smislom i vizijom. Ono ne meri uspeh samo po rezultatima, već po promeni koja se dešava u ljudima. Takav vođa ne upravlja, već inspiriše; ne traži poslušnost, već gradi poverenje. Dok transakciono vođstvo održava sistem u pokretu, transformativno vođstvo menja samu kulturu i otvara prostor za rast, kreativnost i zajedničku strast. U vremenu u kojem se ljudi često osećaju potrošno i zamenljivo, transformativni vođa podseća da je čovek važniji od zadatka, a vizija vrednija od plana.

Vođa koji prestane da uči i reflektuje sopstveni razvoj lako sklizne u transakcioni ili pasivni model. Ali onaj koji neguje integritet, otvorenost i viziju - ostaje izvor promene i pokretač života u zajednici koju vodi.

Jer vođstvo, u svojoj suštini, nije pitanje pozicije, već pitanje srca. To nas je učio i naš Gospod Isus Hristos. 

Beređi Dušan Bera