3 bitna razloga zašto Bog kaže stani i čekaj - koji nam pomažu da bolje razumemo Božije vođstvo (Vera na delu - XXXIV dan)

Već trideset i četiri dana, svaki dan pišem tekst zasnovan na starozavetnoj knjizi Jošue (Isus) sina Navinova. Još uvek sam u petom poglavlju. Iznenađen sam količinom ideja, poruka, mudrosti koje se nalaze u prvih nekoliko poglavlja ove knjige - uče nas kako da hodamo u veri koja stvarno funkcioniše. 

U današnjem tekstu se bavim pitanjem Božijeg vođstva. Pisao sam već o ovom čudesnom događaju - Bog umesto da dopusti da Izraelci iskoriste strateški momenat, zaustavlja sve i rešava pitanje prioriteta. Pročitajte tekst pod naslovom: Kada Bog kaže stop, a sve izgleda kao da treba ići napred.

"U to vreme Gospod reče Jošui sinu Navinovom: "Napravi noževe od kamena i ponovo obreži Izraelce... I kada se sav narod obreza, ostade na tom mestu dokle ne ozdraviše." 2 i 8 stih, peto poglavlje... Bog je rekao stop, kada je trebalo reći napred... Ne samo da su morali da stanu, nego su se i zadržali dok rane nisu zarasle (barem desetak dana).

Nastavljam razmišljanje na tu temu... Koje sve razloge vidimo da nam Bog kaže stop? Prepoznajem tri značajna koja i iznosim u današnjem tekstu. Nadam se da će vam i koristiti, a ako hoće - zamoliću vas za malu uslugu.

6 principa koji nas oslobađaju sramote - kako živeti život slobodan od sramote? (Vera na delu - XXXIII dan)

I dalje razmišljam o sramoti. Da li je sramota pozitivno ili negativno osećanje? Za osobu koja se nepristojno ponaša kažemo da "nema srama" - zašto onda uklanjati sramotu? Da li postoji sramota koja nas blokira i kako to pobediti? Ta i slična pitanja istražujem u ovom tekstu... 

• Pre nego krenete sa čitanjem, imao bih jednu molbu za vas - zamolio bih vas da se prijavite u listu čitalaca ovog bloga. Opcija za prijavu se nalazi sa strane na PC ili dole ispod teksta na mobilnom. Time mi puno pomažete. Hvala

Sramota je nešto sa čime odrastemo na našem Balkanu. Kažu da je naša kultura obeležena sramotom, nazivaju je čak kuturom srama. Pod time se podrazumeva način razmišljanja gde je osećaj sramote osnovni pokretač postupaka ljudi - umesto da su vođeni svojim željama ili vrednostima u koje veruju.

Sramotom nas treniraju od malih nogu. Baka govori unuci - koja se prema njenom mišljenju ponaša neadekvatno - "nemoj to raditi, smejaće ti se deca". Nastavnici posramljuju loše ili neposlušne đake, izrugujući im se zbog njihovog neuspeha. A tu je i ono čuveno i strašno balkansko: "Šta će reći komšije?" ili "Nemojte nam šta zameriti". 

Osećaj kada pocrveniš od stida je jedan od najstrašnijih osećaja na Balkanu. Blokira nas da nešto pokušamo - jer ako ne uspemo, kako živeti sam sa sobom? Dugo godina sam odbijao da javno govorim, stideći se i strahujući šta će mi ljudi reći ako ne uspem, ili još gore kako ću se ja osećati u vezi sebe zbog mog neuspeha. 

Janina životna priča jer Bog piše najbolje priče i sklanja našu sramotu (IN je biti CLEAN) - Vera na delu - XXXII dan (nastavak)

Danas na SPENS-u -
manifestacija IN je biti CLEAN,
našeg Reh. Centra

Prevencija naromanije? Kako mladima govoriti protiv droge? Ovo je priča o Aleksandru Janiću Jani, čoveku koji je prošao priču od uspeha do blata pa onda do zlata...  

Iz ličnog iskustva, a i priča sa momcima iz Centra Duga (centar za reh. heroinskih zavisnika koji deluje pri našoj crkvi), znam da priča o negativnim efektima i problemima ima malo uticaja. Svi oni (i ja) smo čuli predavanja (u školi i van), gledali filmove, čitali knjige koji ukazuju na problem zavisnosti ali nam to nije pomoglo. Možda je odgovor u suprotnom pristupu? 

Kopaj za pobedu - skini sramotu iz svog života (Dan XXXII - Vera na delu)

Kako napraviti inventar svog duhovnog stanja? Juče sam na osnovu teksta iz Knjige Jošue (Isusa) sina Navinovog pisao o značenju termina "skidanje sramote egipatske" (vidi link). Piše u devetom stihu:Tada reče Gospod Jošui (Isusu sinu Navinovom): Danas skidoh sa vas sramotu egipatsku. I prozva se ono mesto Galgal do današnjih dana.

U tekstu sam definisao sramotu:  "Sramota egipatska je bila njihov stari način ponašanja pod stalnim uticajem negativnosti Egipta, idolopoklonstva. Nije vezana za ropstvo samim Egipćanima nego ropstvo grehu koji su naučili u Egiptu, ropstvo idolopoklonstvu egipatskim, ropstvo suprotstavljanja Bogu, stalnom vraćanju na staro." 

Kako ukloniti takve stvari u svome životu? U današnjem tekstu prenosim deo Lekcije 8, Kursa oporavka (12 koraka Anonimnih narkomana - hrišćanska verzija) koji koristimo u radu sa zavisnicima u Rehabilitacionom centru Duga. Radi se o ličnom inventaru duhovnog stanja...

Skidanje sramote Egipatske - šta je to? I kako je se rešiti? (Vera na delu XXXI - Jošua 5)

Tada reče Gospod Jošui (Isusu sinu Navinovom): Danas skidoh sa vas sramotu egipatsku. I prozva se ono mesto Galgal do današnjih dana. Jošua 5:9 Šta je to sramota egipatska – šta mislite? 

Reči o "sramoti egipatskoj" se nalaze neposredno posle procesa obrezanja u petom poglavlju knjige Jošuine. O tom  događaju; obrezanje u Jerihonskoj dolini; pisao sam juče u članku: Obrezanje - zašto tako čudan obred (pročitajte tekst na linku). 

Tekst je jako čudan jer ne samo da cela generacija Judeja nije bila obrezana što je zahtevao Božiji zakon, nego je sam Bog ukinuo proces obrezanja. Piše u petom poglavlju, od 5-8 stiha, sledeće: 

"Jer beše obrezan sav narod koji izađe (iz Egipta, stara generacija - moja napomena), ali ne obrezaše nikoga u narodu koji se rodi u pustinji na putu, pošto su izašli iz Egipta. Jer su četrdeset godina išli sinovi Izraelovi po pustinji, dokle nije pomro sav narod, ljudi vojnici, što su izašli iz Egipta, jer nisu slušali glas Gospodnji, ... I na mesto  njihovo podiže sinove njihove, njih obreza Jošua pošto su bili neobrezani, jer ih ne obrezaše na putu. A kad se sav narod obreza, ostaše na svom mestu u logoru dokle se nisu oporavili."

Obrezanje - zašto tako čudan obred? I zašto ga ne primenjujemo? (Vera na delu XXX - Jošua 5)

Da li ste nekada razmišljali o značenju obrezanja u Starom zavetu? Obrezanje je obred uklanjanja prepucijuma ili pomične kožice sa muškog polnog uda. Kao znak pripadnosti njihovoj religiji i danas ga primenju Jevreji i Muslimani. Koreni ovog obreda su u Starom zavetu, i zato se postavlja pitanje - zašto ga mi hrišćani više ne praktikujemo?

Pišem svaki dan jedan članak u mojoj seriji "Vera na delu", zasnovanoj na knjizi Jošue (Isusa) sina Navinovog. Današnji tekst razmišlja o petom poglavlju. Bog ovde mora da reši neke stvari sa Izraelom koje su važnije od toga da se iskoristi povoljan momenat, o čemu sam pisao u mom tekstu: "Kada Bog kaže stani, a sve ukazuje da treba ići napred" (vidi link).

Bog ima na umu četiri stvari koje treba da se dese:
prvo je obrezanje,
drugo je skidanje sramote Egipatske,
treće je praznovanje pashe,
četvrto je da Izrelci jedu od ploda te zemlje i prestanak mane. 

Kada Bog kaže stop, a sve izgleda kao da treba ići napred - Vera na delu, dan XIX (Jošua 5)

Sveto pismo opisuje naše stanje rečima "oni su "spaseni za dobra dela da u njima živimo"" Ef.2:9-10. Naše oružje je donošenje dobra dela na zemlju, da donesemo raj u pakao ovog života. Mi smo u bitci osvajanja ovog sveta dobrotom našeg Spasitelja. Pitanje je kako se ponašati, kako odrediti prioritete? Šta kada vidiš priliku? Da li je to uvek znak da treba da požurimo?

Sa druge strane tu su i naše lične borbe – posao, porodica, besparica, sukobi, konflikti, naša osećanja, roditeljstvo ili roditelji… puno različitih odluka, poteza koje treba da uradimo. Treba da preduzmemo akciju ali kako učiniti prave poteze? I u pravo vreme? Kako da učinimo prave stvari na pravom mestu? Jer od toga zavisi mnogo toga… Takođe, pitanje je i kako da ne požurimo previše?

Za takva pitanja, prave odgovore nam daje današnji tekst. Kada razmišljamo o borbama i odlukama, prepoznajemo sličnost sa situacijom u kojem je Izrailj... o čemu pišem već nedeljama. Proučavamo knjigu Jošue Sina Navinovog u seriji tekstova "Vera na delu".

5 nivoa uticaja jednog vođe - primer Jošue (Jošua 4) - Vera na delu, dan XXVIII

Vođstvo je, u svojoj suštini, uticaj. Klinton definiše vođu, u biblijskom kontekstu, kao „osobu koja sveukupnim Bogom-danim kapacitetom i Bogom-danom odgovornošću utiče na određenu grupu ljudi u pravcu ispunjenja Božije volje za tu grupu.“  

Vođstvo je definisano uticajem, pošto vođa da bi bio vođa, mora da ima sledbenike na koje utiče. Tu izjavu potvrđuje i sledeća poslovica: “Onaj koji misli da vodi, a nema sledbenika, samo je izašao u šetnju." Vođa utiče na ljude ne radi sebe, nego radi dobrobiti njegovih/njenih sledbenika.

Na temu vođstva sam puno pisao ovih dana, pogledajte tekstove u zadnjih par dana. Pitanje na koje odgovaram ovog dana jeste pitanje uticaja, ili izvora vođinog uticaja. Kako se kod Jošue razvio uticaj na druge ljude?

Hodati putem kojim je neko već prošao!!! - izgradi mentorski odnos - Vera na delu, dan XXVII - Jošua 4

Brajan Davd (Brian Dowd) definiše mentorstvo na sledeći način:  "Kao vođa, ti se krećeš u određenom pravcu, ka mestu na kome nikada do sada nisi bio. Ti počinješ svoje putovanje od mesta na kome se nalaziš, no putovanje zahteva nove elemente da bi se stiglo do cilja. Možeš sam da sakupljaš sposobnosti, resurse, i odnose, ili možeš da ideš bržim putem i koristiš elemente za putovanje osobe koja poznaje tu teritoriju. Svako ko već poznaje tu teritoriju postaje potencijalni mentor“[7].

Biti vođa jeste odgovoran zadatak. Mnoge vođe ne izdrže pritisak i dožive slom. Smatram da su mentorski odnosi ključna pomoć u prevazilaženju tih i takvih prepreka. ...

Hrišćanski vođa - Osoba sa uticajem - Kako razumeti ulogu vođa u crkvi? - Vera na delu, dan XXVI

Vera na delu, 26 dan redovnog pisanja i objavljivanja tekstova. Trenutno sam u seriji o vođstvu. Juče sam objavio članak pod naslovom: Šta je uloga hrišćanskog vođe? (vidi

link). To me je pokrenulo dalje u razmišljanju u vođstvu.

Šta znači, u biblijskom smislu, biti vođa? Koje su odgovornosti vođe? U ovom poglavlju ću objasniti biblijsku definiciju vođe (članak je deo mog seminarskog rada pod imenom Mentorske funkcije, objavljenog u Teološkom časopisu, napisan u toku mojih teoloških studija).

Šta je uloga hrišćanskog vođe? - slika iz Jordana nas uči lekciju o vođstvu (Vera na delu - Dan XXV - Jošua 4)

Svaki dan pišem tekst iz knjige Jošue. Prolazim kroz knjigu polako tražeći poruke za nas danas. Današnji blog je o ulozi vođe. Šta je uloga vođa? Kako vođe treba da se ponašaju i šta je cilj vođstva? 

Tekst iz Jošue 4 nas uči dragocenu lekciju.  
10 Sveštenici koji nošahu kovčeg ostaše usred Jordana sve dokle se ne izvrši ono što Gospod beše zapovedio Jošui da kaže narodu, sasvim onako kao što Mojsije beše zapovedio Jošui. I narod pohita da pređe. 11 Kad već sav narod pređe, onda pređoše i kovčeg Gospodnji i sveštenici ispred naroda. ... 15 Gospod reče Jošui: 16 Zapovedi sveštenicima koji nose kovčeg svedočanstva da izađu iz Jordana. 17 Jošua dade sveštenicima ovu zapovest: Iziđite iz Jordana. 18 Čim sveštenici koji nošahu kovčeg saveza Gospodnjeg izađoše iz Jordana i stadoše na kopno nogom svojom, odmah se voda u Jordanu povrati na svoje mesto i poteče kao i pre povrh svih bregova njegovih. 

Šta mi je skrenulo pažnju u današnjem tekstu? Ponašanje sveštenika. 

Ko je promenio dan odmora iz subote u nedelju? (Vera na delu XXIV - Jošua 4)

Juče sam napisao članak o tekstu iz Jošue 4, na temu "Počinka" (vidi link). U istom tekstu sam obećao da ću objasniti pitanje dana odmora u Svetom pismu.

Iako sam ranije planirao da pišem o suboti, motivisala me je još više poruka sa fejsbuka. Kao komentar na našu nedeljnu službu, na live prenosu na fejsbuku dobili smo sledeći komentar: "Kako služba nedeljom. [sic] Ja koliko znam, koliko je Gospod rekao, i kako piše u Bibliji, sedmi dan odmora je Subota. Božiji blagoslov". 

Na moj komentar, da postoji svetopisamski razlog za naš postupak, stigao je novi komentar: "Činjenica je da u Bibliji jasno piše koji je sedmi dan odmora. Zar vi reč pastora stavljate iznad reči Gospoda.[sic] Ja veoma dobro razumem jer veoma jasno piše. Time učite ljude krivoj nauci. Ne radi se ovde o nikakvim našim stavovima (na moj komentar o naučavanju Adventista, pošto je jasno da se radi o njemu), već Božijim." 

Volimo priče o uspehu... Ali... ponovo to ali... - da li je Jošua uspeo? (Vera na delu XXIII - Jošua 4)

Vera na delu, dan 23. Jošua, četvrto poglavlje. Priča o velikoj pobedi Izraelskog naroda. Ali... to čuveno ali... priča se završava kao i sve druge ljudske priče. Šta je problem u celoj priči i u našim životima - saznajte u tekstu...

11 Kad već sav narod pređe, onda pređoše i kovčeg Gospodnji i sveštenici ispred naroda. ... 13 Oko četrdeset hiljada naoružanih ljudi, spremnih za boj pređoše preko Jordana u Jerihonsku ravnicu. 14 Tog dana uzvisi Gospod Jošuu pred očima celog Izrailja; i oni ga se bojaše kao što su se bojali Mojsija, celog veka njegovog. ... 17 Jošua dade sveštenicima ovu zapovest: Iziđite iz Jordana. 18 Čim sveštenici koji nošahu kovčeg saveza Gospodnjeg izađoše iz Jordana i stadoše na kopno nogom svojom, odmah se voda u Jordanu povrati na svoje mesto i poteče kao i pre povrh svih bregova njegovih. 

Tekst govori o prelasku preko Jordana. Prethodnih par dana puno sam pisao na tu temu. Ako vas interesuje tumačenje ovog poglavlja, pogledajte sledeće linkove: Seti se slike poniznog čoveka i 12 kamenova sećanja. 

Put do krsta - dečija igra ili ... još jedna primer biblijske pedagogije (Vera na delu - dan XXII)

Juče sam objavio članak pod imenom: Božija pedagogija (pročitajte tekst na link), ukazujući na primer koji se  nalazi u 4 poglavlju Knjige Jošuine (Isus sin Navinov). Sveto pismo u četvrtom poglavlju prikazuje pricipe odgajanja dece koje smatram značajnim:
1.Probudi radoznalost aktivnostima
2. Neka deca sama pitaju za objašnjenje
3. Pouči ih duhovnosti.

Danas sam već objavio jedan blog pod naslovom: Šta je dan za decu i roditelje? (vidi link), kao ilustraciju navedenog principa. U ovom tekstu želim da prikažem još jedan primer - aktivnosti organizovane za Vaskrs. 

Uskršnje druženje za decu (tinejdžere) i roditelje Protestantske Hrišćanske Zajednice iz Novog Sada. Druženje su organizovali učitelji Nedeljne škole. Poruka je bila posebna - Put do krsta... Naizgled priča za decu, ali poruka duboka, o kojoj vredi razmisliti.

Šta je to dan za decu i roditelje - praktična primena principa pedagogije Svetog pisma (Vera na delu XXII - Jošua 4)

Kako učiti decu da se mole? Kako upotrebiti kreativnost pri tome? Crkva i hrišćanstvo trebaju biti zabavni i interesantni jer nas Sveto pismo vodi na taj način... problem je da ga mnogi pogrešno predstavljaju.

Juče sam objavio članak pod imenom: Božija pedagogija (pročitajte tekst na link), ukazujući na primer koji se  nalazi u 4 poglavlju Knjige Jošuine (Isus sin Navinov). Ovo je dvadeset drugi dan mog pisanja na temu Vera na delu. Prolazim kroz ovu knjigu tražeći principe koji grade našu veru. 

Ovaj put sam u temi roditeljstva. Sveto pismo je izuzetno kreativno u vezi teme roditeljstva i to pokazuje i 4. poglavlje (neću ponovo objašanjavati - pročitajte jučerašnji tekst). Kad vas jednog dana sinovi vaši zapitaju: Šta vam znače ti kamenovi?, 7 vi ćete im reći: Voda se Jordanska isprekida pred kovčegom saveza Gospodnjeg kad prelažaše preko Jordana, voda se Jordanska prekinu, i ovi su kamenovi večiti spomen sinovima Izrailjevim.

Kao komentar na moj tekst, jedna osoba je napisala: "Tipična misao prosečnog čoveka o Bibliji i deci je stih "batina je iz raja izašla" i tipičan način vaspitanja koji se vezuje uz Boga/crkvu je kazna... Zato je ovaj tekst još dragoceniji." 

Odlučio sam da u današnjem tekstu prikažem joj jedan kreaktivni način poučavanja dece o Bogu i crkvi. Protestantska Hrišćanska Zajednica je crkva posvećena porodici. Verujemo da je Bog uspostavio porodicu kao sveti odnos, i želimo razvijati porodične odnose. 

Božija pedagogija - kako odgojiti decu - principi koje nam otkriva Sveto pismo (Jošua 4 - Vera na delu XXI)

Kako biti bolji roditelj? Ko god je roditelj zna koliko je to veliki izazov. Kako poučiti decu dobrim principima, kako učiniti da budu dobri ljudi? 

Za nas vernike je tu takođe i pitanje kako im preneti poruku spasenja, kako ih motivisati da i oni slede put Hrista? Princip koji duboko verujem, jeste, da se niko ne rodi kao "hrišćanin". Osoba se rodi sa potencijalom da donese dobre ali i loše odluke. Šta će prevagnuti je uvek odluka same osobe. Međutim postoje uticaji, načini da se nešto prikaže pozitivno ili negativno, ohrabrujuće da nešto poželiš ili suprotno od toga. Roditelji su tu značajni faktor ali ne i ključni. Šta nas Sveto pismo uči u vezi pedagogije? Kako poučiti decu putu vere? Odgovor tražimo u tekstu knjige Jošue (Isusa) sina Navinovog, četvrto poglavlje, u seriji "Vera na delu". 

Stubovi sramote - kada zaboraviš na bitno - Crkva Svetog Petra (Pierra) u Ženevi (Jošua 4 - Vera na delu XX)

U današnjem blogu, serija "Vera na delu", želim da pišem o stubovima koje vidite na slici. To nisu obični stubovi, imaju značajnu, negativnu simboliku, predstavljaju sliku onoga što je rak rana protestantizma, naša najveća boljka. Takođe, predstavljaju ilustraciju toga šta se desi kada zaboravimo na kamenove sećanja (vidi link za prethodni tekst).

Stubovi se nalaze na ulasku u katedralu Svetog Peta (st. Pierra) u Ženevi, jednog od najznačajnijih mesta u istoriji protestantske reformacije. To je crkva u kojoj je propovedao Žan Kalvin, jedan od tri vodeća reformatora crkve. U šesnaestom veku, tri osobe su bile ključne za nastanak protestantizma: Martin Luter u Nemačkoj, Urlih Cvingli u Cirihu (nemačko govorno područje Švajcarske) i Žan Kalvin u Ženevi (francusko govorno područje Švajcarske).

Seti se slike poniznog čoveka i čuvaj to kao kamen sećanja (Jošua 4 - Vera na delu XIX)

Današnji tekst je o poniznosti. Poniznost je svesnost o sebi, svojim manama i vrlinama plus pouzdanje u Boga (definicija koju sam usvojio od C.S.Luisa). Ponizna osoba zna šta može, ali u svemu uvek računa na Boga i Bogu daje zaslugu. Ponizna osoba takođe ne dopušta da bude promenjena uspehom... To je i lekcija današnjeg teksta... 

Juče sam napisao tekst o 12 kamenova (spomenika) u mom životu (vidi link). Tekst se bazira na tumačenju četvrtog poglavlja knjige Jošue sina Navinovog. Judeji su trebali da ponesu dvanaest kamenova iz reke Jordan i da ih postave kao spomenik sećanja. 

4 Jošua pozva dvanaest ljudi koje izabra između sinova Izrailjevih, po jednog čoveka iz svakog plemena, 5  i reče im: Idite pred kovčeg Gospoda, Boga svoga, usred Jordana i uzmite svaki po jedan kamen na rame, prema broju plemena sinova Izrailjevih, 6 da vam to bude znamenje među vama. 

12 kamenova sećanja koje sam postavio u mom životu - kako napredovati u odnosu sa Hristom? (Vera na delu - XVIII dan - Jošua 4)

Spomenici, spomen-obeležja, grobni znaci... da li su to samo tragovi istorije? Lekcije za buduće naraštaje? Ukrasi na značajnim mestima? Da li Sveto pismo govori o spomenicima ili je to paganski običaj? I kako koristiti spomenike da ojačaju tvoju veru? O svim ovim pitanjima u ovom blogu, zasnovano na tekstu iz Knjige Jošue (Isusa) sina Navinovog 4...  

Ako krenete kolima širom naše zemlje, malo, malo naletećete na neki spomenik, spomen obeležje, građevinu koji nas potsećaju na neki značajni događaj u našoj istoriji. Kažu da to činimo kako ne bi ponovili sličnu grešku. Pre nekoliko godine zaustavio smo se pored spomen-obeležja u Jasenovcu – patnja koju možeš da osetiš. 

Ali odakle ta ideja o spomenicima dolazi? Ja verujem da dolazi iz Svetog pisma (za razliku od spomenika o ličnoj veličini kao što su piramide), iz tekstova kao što je današnji... Ovo je osamnaesti dan mog pisanja u seriji Vera na delu, na redu je četvrto poglavlje knjige Jošue:

Reka Jordan u crnačkoj duhovnoj (gospel) muzici i priča o prelasku preko nje- Jošua 3 (vera na delu XVII)

Reka Jordan u gospel (crnačkoj duhovnoj) muzici je metafora tj slika prelaska iz života u smrt, iz patnje u slavu, iz zemaljskog života u nebo. Kako i zašto je do toga došlo, kako su povezali priču o Jordanu sa odlaskom u nebo?  

Gospel muzika je muzika ropstva i nade. Ropstvo je bilo surovo, posebno na jugu SAD. Otrgnuti od njihovih domova u Africi, preveženi u brodovima kao životinje, prodani na pijacama, i osuđeni na težak rad u poljima. Jedinu nadu su pronalazili u novo nađenoj veri u Hrista. Dok su radili na poljima pamuka, robovi su pevali o novoj veri i tako je rođen gospel. 

U pesmama se smenjuje seta i tuga sa radošću... Smenjuje se poziv i rekacija na taj poziv, gde vodeći vokal poziva hor ili publiku na rekaciju, a ona odgovara. Koreni takvog načina pevanja, poziva i odgovora, su duboko ukorenjeni u afričkoj kulturi i to se prelilo u gospel. Muzika je veoma ritmična, sa naglašenim vodećim vokalima. Sve ove osobine možemo naći i u kasnijim formama muzike kao što je bluz, rok, pa džez... koje i imaju korene u gospel muzici. 

Mnoge od gospel pesama su zasnovane na Starozavetnim pričama,  o Davidu, Jošui, Jezavelji... o prelasku preko Jordana... Pesme su često pouke, objašnjenja Biblijskih tekstova, propovedi kako se to vidi na sledećem videu Kirka Franklina...

Primer pesme o reci Jordan je: I Stood on the Banks of Jordan, Rance Allen

Reči govore:

Stojao sam na obali reke Jordan, 

I gledao kako brod prelazi preko... 

...

I kada sam video, rekao sam, 

Gospode nabavio sam kartu,

molim te ne ostavljaj me ovde

...

Ne volite promene? Dobro došli u društvo. Ali zašto su ipak promene neohodne? (Jošua 3 - Vera na delu - XVI dan)

Šta je ludost?
Kažu da je ludost kada neko ponavlja isti postupak a očekuje različit rezultat. Drugim rečima, ako radiš na mašini koja proizvodi šrafove, ne možeš da očekuješ da sutra postane aparat za kafu, na jedan potez tvoje ruke - to je ludost. Mašina za šrafove proizvodi šrafove, a ako neko misli da samo snagom volje i odlukom može to da promeni mašinu za šrafove da pravi kafu, taj je lud.

Ludost je takođe očekivati da ponavljaš određene postupke u životu ili nastavljaš da razmišljaš na određeni način a očekuješ promenu u svom životu. Ako ponavljaš određeno ponašanje i razmišljanje dobijaš isti rezultat. Ako se hraniš nezdravo postoje posledice po zdravlje. Da bi promenio zdravstvenu situaciju moraš promeniti ishranu. Ne može se očekivati da nastaviš ishranu na isti način a da se zdravlje promeni.

Takođe, ako želimo promenu u našem duhovnom životu, moramo promeniti nešto - način razmišljanja ili naviku. Promena su uvek dešava kada se nešto promeni. Promena je takođe posledica rasta ili je zapravo rast promena u svojoj suštini. Kada rastemo, mi se menjamo...

Kada Bog ćuti, a neophodno ti je da ga čuješ - kako onda? (Vera na delu - XV deo)

Kada Bog ćuti a tebi je neophodno da ga čuješ - šta onda raditi? Šta dalje? Kako dalje? Kuda dalje? Nastaviti ili odustati? Nebrojena pitanja... 

U knjizi smo Jošue (Isusa sina Navinova), serija tekstova pod imenom "Vera na delu", u kojoj svaki dan pišem jedan tekst. Današnji tekst je iz trećeg poglavlja i nastavlja se na moj prethodni tekst u kome sam detaljno obradio ovo poglavlje: Koračati tamo gde nikad pre nisam bio. (vidi link) Sada me interesuje da razmislimo o sledećem. 

„Isus usta rano i krenu se iz Sitima, sa svim sinovima Izrailjevima. Stigoše do Jordana i noćiše onde, ali ne pređoše preko njega. Posle tri dana prođoše vođe kroz logor i dadoše narodu ovu zapovest: Kada vidite sveštenike Levite da nose kovčeg saveza Gospodnjeg, Boga svoga, vi ćete krenuti s mesta na kome se nalazite i ići ćete za njim.“

Voleo bi da stanemo u Jošuine cipele, da zamislimo kako mu je. Pred njime ne nepremostiva prepreka, nabujli Jordan. Kako preći preko, kako prevesti vojsku? Tu je i očekivanje naroda koji posmatra novog vođu, kako će se snaći? Da li će ispuniti očekivanja? Da li će Bog biti sa njime, kao što je bio sa Mojsijem? A iza Jordana je neprijateljska teritorija, i počinje osvajanje, i nema povratka na staro. 

Koliko sati je kod Boga? Kako Bog racuna vreme? Vera na delu XIV

Da li ste nakada razmišljali o konceptu vremena. Za nas je toliko normalno da postoji danas, sutra, juče, pre pet minuta ili za pola sata... ali da li je vreme kako ga mi poznajemo oduvek postojalo? Da li na primer, kada Sveto pismo govori o stvaranju, da je Bog stvorio životinje za jedan dan, govori u kontekstu vremena koje mi poznajemo?

Znam da je ovo teoretsko pitanje. Kako odgovoriti na njega kada niko od nas nije bio tamo da vidi? Međutim uveren sam da je vreme koje mi poznajemo posledica pada, da nije teklo na način na koji danas teče. 

Ne mogu to da dokažem, ali vidim vreme kao koroziju koja izjeda naš svet - sve se troši, sve je podložno entropiji... 

Takođe, ono što znamo u vezi vremena, jeste da vreme u nebu (pod nebom mislim na stvarnost u kojoj Bog obitava, ako se to tako može reći) ne teče na isti način kao kod nas. Pismo govori da je za Boga hiljadu godina kao jedan dan, a jedan dan kao hiljadu godina (II Petrova 3:8). Drugim rečima, vreme tamo teče po drugim zakonima ako se u opšte može nazvati vremenom. 

Hronos i kairos - dva koncepta računanja vremena 
U odnosu na nas, Pismo prepoznaje dva koncepta vremena. Jedno je hronos ili hronološko vreme koje svi mi poznajemo (54 puta spomenuto u Novom zavetu). Drugo je kairos ili božansko vreme, nazovimo ga "momenat Božijeg delovanja" (86 puta spomenuto u Novom zavetu). Za nas je jako bitno da razumemo razliku između ova dva koncepta vremena! 

Koračati tamo gde nikada nisam bio! - osnovni koraci koji menjaju život - Vera na delu - Dan XIII

Većina ljudi ne voli korak u nepoznato. Osećamo nesigurnost, strah, nelagodu. Kako koračati tamo gde pre nisi bio? Jer promena dolazi samo kada zakoračiš van sigurnosti.

Muškarci vole da pričaju svoja iskustva iz vremena kada su bili vojnici. Tada obično ispadnu muškarčine, pričaju kako su se dobro snašli, kako im je to bio dobar period života… 

Kada vidite njihova lica i žar sa kojim se priča o vojsci pomislili bi da je vojska svima bila lepo iskustvo. Moram priznati da se i ja uključim u takve priče, i vojska ispadne čudesan doživljaj za mene, ali moram biti i iskren da mi je bilo užasno teško. 

Iz naše ravnice otišao sam u Crnogorske planine u Pljevlja. Ne one lepe planine sa šumama, nego u šikaru i kamen, i dobro me je istesalo. Za tri meseca sam bio smršao trideset kila. Sećam da sam u planinama sanjao ravnicu, Vojvodinu. 

Završio se i vojni rok (svega tri puta sam bio na odsustvu za godinu dana), vratio sam se kući radostan i oduševljen, ali uskoro mi je počelo biti jako teško. Moji prijatelji su imali svoja interesovanja, koja su razvili dok sam ja bio u armiji, i ja se nisam uklapao. Nisam znao šta da radim sa sobom, čak sam mislio da se vratim nazad u armiju, kao profesionalac. Bilo mi je jako teško jer sam razmišljao šta sada dalje?

Da li je Božija volja da uništi ljude? Ako nije, zašto onda uništenje Jerihona? (Jošua 2 - Vera na delu XII)

Pre nego što su uhode legli Rava dođe k njima na krov: Gospod vam je, znam dao ovu zemlju. Strah nas popade od vas te su se prepali od vas svi stanovnici ove zemlje, 10 jer čusmo kao je Gospod osušio pod vama Crveno more kad izađoste iz Egipta i što ste učinili od dva kralja Amorejska preko Jordana, od Siona i Oga, koje pobiste. 11 Kad to čusmo izgubismo hrabrost i duh je naš klonu pred vama jer je  Gospod, Bog vaš, Bog i gore na nebu i dole na zemlji. A sad, molim vas, zakunite mi se Gospodom da će prema domu oca moga imati onu samilost koju sam ja prema vama imala. 13 Dajte mi obećanje da ćete sačuvati život ocu mome i materi mojoj, braći mojoj i sestrama mojim i svima njihovim, i da ćete nas izbaviti od smrti. Jošua 2

I dalje sam u drugom poglavlju, i dalje pišem na temu Vera na delu. Danas me interesuje pitanje - Zašto je Božija volja bila da Izraelci zauzmu Jerihon? Da li je Njegova volja da stradaju stanovnici Jerihona? Da želi da ih uništi? Zar to nije nepravedno? 

4 posledice pogrešnog razumevanja pitanja gde je Bog? Da li je on gore na nebu ili dole na zemlji? (Vera na delu XI)

Prolazim kroz knjigu Jošue sina Navinova korak po korak. Tražim stihove, misli koji mi skreću pažnju, grade moju veru. Cilj mi je da svaki dan objavim jedan tekst o tim razmišljanjima. 

Već par dana sam u drugom poglavlju. Neverovatna priča o prostitutki Ravi. Ako vas interesuje nešto više pogledajte moje tekstove (pritisni link): "Koliko je Bogu stalo do mene?" i "Šta je zapravo Božiji plan za mene? Spasenje ili nešto više?", koji detaljnije objašnjavaju taj događaj.

Danas mi je pažnju skrenuo sledeći odeljak, a posebno Ravina ispovest vere:

Pre nego što su uhode legli Rava dođe k njima na krov: Gospod vam je, znam dao ovu zemlju. Strah nas popade od vas te su se prepali od vas svi stanovnici ove zemlje, 10 jer čusmo kao je Gospod osušio pod vama Crveno more kad izađoste iz Egipta i što ste učinili od dva kralja Amorejska preko Jordana, od Siona i Oga, koje pobiste. 11 Kad to čusmo izgubismo hrabrost i duh je naš klonu pred vama jer je  Gospod, Bog vaš, Bog i gore na nebu i dole na zemlji. A sad, molim vas, zakunite mi se Gospodom da će prema domu oca moga imati onu samilost koju sam ja prema vama imala. 13 Dajte mi obećanje da ćete sačuvati život ocu mome i materi mojoj, braći mojoj i sestrama mojim i svima njihovim, i da ćete nas izbaviti od smrti.

Šta je zapravo Božiji plan za mene? Spasenje? Ili nešto više? (Vera na delu - dan X)

Deseti dan samo-nametnutog izazova - pišem jedan tekst dnevno na osnovu knjige Jošue sina Navinovog, koji nas vode putem "delotvorne vere." 

U članku pod naslovom "Koliko je Bogu stalo do mene" (vidi link), napisao sam zašto je Bog poštedeo Ravu.  Citiram iz tog teksta: Konačno, smatram da su špijuni došli do Rave zbog Božije zainteresovanosti za ovu ženu. Zaključak moje priče je sledeći: Kroz sve napisano želeo sam da vam pokažem jednu istinu a to je da Bog nije dopustio špijuniranje samo radi špijunaže nego i da spasi jednu grešnu ženu. 

Ali da li je samo to deo Božijeg plana? Da li je Bog zainteresovan samo za naše spasenje? Ako mislimo da je ceo Božiji fokus samo na tome da nas spreči da grešimo, Ravin život nam pokazuje koliko nismo u pravu...

Može li laž biti ispravna - pitanje Ravine laži (Jošua 2:3-14)? Vera na delu, deo IX

Da li Bog može da odobri laž u posebnim situacijama? Da li je laž uvek greh? Da li grešimo kada lažemo da bi spasili nečiji život, ili radi „viših“ interesa? Šta Bog kaže u takvim situacijama?

Prolazim kroz knjigu Jošue istražujući pitanje "Vere na delu". Pokušavam da razmišljam o svakom tekstu, koje lekcije vere se nalaze u njemu… Međutim, današnje pitanje nije samo pitanje vere, nego ono pokreće i neka moralna pitanja... 

Pitanje koje se često javi kada čitamo priču o spasenju bludnice Rave jeste pitanje moralnosti Ravine laži. O samom tekstu možete pročitati u tekstu koji sam nazvao: Koliko je Bogu stalo do tebe? U tekstu se nisam bavio pitanjem laži, ali to želim sada da obradim. 

Koliko je Bogu stalo do mene? (Jošua 2) - Vera na delu VIII

Vera na delu - VIII deo. Svaki dan jedan tekst...

Šta nas događaj u Jerihonu i spasenje Rave prostituke uči o Bogu? Pred nama je fantastičan tekst, samo kada zađemo u njegove dubine. Kroz odgovor na pitanje - zašto baš Rava, otkriva nam koliko je Bogu stalo do nas!



Biblijski tekst ispred nas je duži, ali vas ohrabrujem da ga pažljivo pročitate jer se u njemu nalazi pravo blago koje može promeniti vaš život. 

Šta će nam razum ako ga ne koristimo? - Vera na delu - VII deo

1 Jošua, sin Navinov, posla iz Sitima potajno dve uhode, rekavši im: Idite, izvidite zemlju a naročito Jerihon. (Jošua 2.)

Jošua je bio hrabar i mudar vojskovođa. Ne kreće na slepo u rat nego želi da se uveri kakva je situacija među neprijateljima. Šalje dvojicu hrabrih ljudi u izviđanje neprijateljskog grada koji treba da osvoji. 

I to je jako mudro, kažu da je pola posla za jednog vojnika, generala, da ima bolje informacije od neprijatelja. Nekada posedovanje jedne informacije može u potpunosti da preokrene tok nekog rata ili sukoba.

Mi smo spremni da poginemo za vas - dokle si spreman/na da ideš za svoju reč? (Jošua 2:14 - Vera na delu - VI deo)

"14 Ljudi joj odgovoriše: Mi smo spremni da izginemo za vas, ako ne izdate ono što se na  nas odnosi; a kad nam Gospod da ovu zemlju postupaćemo sa tobom milostivo i verno.“ (Jošua, drugo poglavlje). Zapanjila me jutros, dok sam čitao ove stihove, snaga ovog obećanja. 

Spremni smo i da izginemo da održimo obećanje!!! Do krvi ako treba ćemo ići ali nećemo pogaziti svoju reč!!! Snažna odluka i spremnost da stojiš za svoju reč, da je ne pogaziš. Naš narod ima poslovicu: „Čovek sve daje za obraz, a obraz ni za šta.“ Hvala vredna osobina koja je sve ređa u poslednje vreme. 

I dalje sam u seriji tekstova "Vera na delu". Juče sam pisao o Snazi naše reči (pogledaj link). Svaki dan - jedan tekst koji nas uči o veri!

Snoop Dogg peva od Bogu i Bibliji? Šta se onda dešava sa ovim svetom? (Bible of love) Da li je Snoop hrišćanin?

Snoop Dogg nije moj muzički izbor. Više je muzika koju sluša moj sin. Ne pratim gangster rep niti hip-hop. Ali... pre neki dan sam naleteo na video koji mi je skrenuo pažnju... a onda sam pogledao još videa, i još muzike. I dalje mi se ne dopada, nije moj ritam, ali...

Šest razloga zašto ne održimo naša obećanja (Još. 1) - Vera na delu (Deo V)

Da li završavate zadatke kada ih prihvatite? Ili odustajete kada je teško? Naravno, nekada je povlačenje jedino rešenje, problem je kada odustajanje postane stil života. Kako održati svoju reč, završiti svoje delo, ispuniti zacrtano? O tome u današnjem blogu... 

Peti dan izazova, i dalje sam u prvom poglavlju knjige Jošue sina Navionovog. Cilj mi je istražiti šta je to vera na delu i izazvati u svima nama želju za dubljim razumevanjem Svetog pisma. (potražite prethodne tekstove na blog - oni vam pružaju potreban uvod). 

Tekst za danas je: 

12 Jošua reče plemenu Ruvimovom i Gadovom i polovini plemena Manasijina: 13 Opomenite se što vam je propisao Mojsije, kad reče: Gospod, Bog vaš dade vam odmor i udeli vam ovu zemlju. 14 Žene vaše, deca vaša i stoka vaša ostaće u zemlji koju vam Mojsije dao s ove strane Jordana; ali ćete vi, svi ljudi hrabri, preći pod oružjem pred braćom svojom, i vi ćete im pomoći,15 dokle Gospod ne da odmor i braći vašoj kao i vama i zauzmu i oni zemlju koju im daje Gospod, Bog vaš. Posle ćete se vratiti da uzmete zemlju svoju, koju vam je dao Mojsije, sluga Gospodnji, s ove strane Jordana, k istoku sunčanom. (prvo poglavlje knjige Jošue Sina Navinovog)