Gradovi sa sveštenike - o čemu se tu radi? (Jošua 21) + kako saznati više o Starom zavetu

svetlo svetaGradovi sa sveštenike - o čemu se tu radi? (Jošua 21) + kako saznati više o Starom zavetu. 

Današnji tekst analizira događaje iz dvadesetprvog poglavlja Knjige Jošue. Ovim završavam pisanje na ovu knjigu. U tekstu se bavim sa dve stvari:
1. Šta su to gradovi za sveštenike?
2. Kako saznati više o starom zavetu?


Šta su to gradovi za ubice (gradovi utočišta) u Starom zavetu? Knjiga Jošue (Isusa) sina Navinovog, 20 poglavlje

Šta su to gradovi za ubice (gradovi utočišta) u Starom zavetu? - Knjiga Jošue (Isusa) sina Navinovog, 20 poglavlje. Krajnje čudan zakon, ali u njemu se nalaze dragocene lekcije za nas danas. 


Tekst koji obrađujem u današnjem tekstu je nastavak prethodnog bloga. 

U blogu koji možete pročitati OVDE, obradio sam tekst od 9 do 19 glave. Opisano je kako je tekla podela obećane zemlje Palestine po vođstvom Jošue sina Navinovog i kako je jedanaest plemena dobilo zemlju da se na njoj naseli. 

Danas nastavak priče -  piše kako je tekla podela gradova koji su imali posebnu namenu – gradovi utočišta i gradovi namenjeni Levijevom plemenu (21 poglavlje). 

GRADOVI ZA UBICE – NAŠE UTOČIŠTE

Knjiga Jošue (Isusa) sina Navinovog, 9-19 poglavlje - Kakav je tvoj Bog ili s kim ideš kroz život?

Jošua 10-19. poglavlje - propoved "Kakav je tvoj Bog ili s kim ideš kroz život?"

Tekst pokriva veliki deo teksta od 9 poglavlja iz razloga da je tu uglavnom opisana podela zemlje među plemenima Izraela. Današnji tekst velikim delom se bavi 10-tim poglavljem, tj bitkom između Judeja i Hananejaca... a nama postavlja pitanje - Kakav je naš Bog?



Tekst o kome ću danas pisati opisuje proces osvajanja obećane zamlje Palestine. Bog je obećao Izraelcima da će im dati zemlju u kojoj će se nastaniti. Napisao sam 61 tekst na prvih 9 poglavlja ove knjige, i poslednji tekst pod naslovom "Kako obeležavaš svoje pobede, možete pronaći OVDE.

Knjiga je prepuna opisa bitaka a posebno današnji tekst - u njemu se govori o trinaest bitaka, i osvajanja gradova; mnogo borbe i krvoprolića. 

Da li obeležavaš svoje pobede? - Vera na delu 61. dan - Jošua 9

Da li obeležavaš svoje pobede? - vera na delu 61. dan. Jošua obeležava osvajanje Jerihona i Gaja, kao i početak osvajanja obećane zemlje. Prethodni tekst o pobedi nad Gajanima možete pročitati OVDE. O tome kako slaviti i zašto u opšte slaviti pobede, u današnjem tekstu. Takođe, u ovom tekstu KaHristu proslavlja poseban jubilej - 150.000 pročitanih tekstova.


Proslava na gori Eval 
31Tada Isus načini oltar Gospodu Bogu Izrailjevom na gori Evalu, 31kao što beše zapovedio Mojsije sluga Gospodnji sinovima Izrailjevim, kao što piše u knjizi zakona Mojsijevog, oltar od celog kamenja, preko kog nije prevučeno gvožđe; i prinesoše na njemu žrtve paljenice Gospodu, i prinesoše žrtve zahvalne. 
32I prepisa onde na kamenju zakon Mojsijev, koji je napisao sinovima Izrailjevim. 33I sav Izrailj i starešine njegove i upravitelji i sudije njegove stadoše s obe strane kovčega, prema sveštenicima Levitima, koji nošahu kovčeg zaveta Gospodnjeg, i stranac i domorodac; polovina prema gori Garizinu a polovina prema gori Evalu, kao što beše zapovedio Mojsije sluga Gospodnji da blagoslovi narod Izrailjev najpre. 
34I potom pročita sve reči zakona, blagoslov i prokletstvo, sve kako je napisano u knjizi zakona. 35Ne bi ni jedne reči od svega što je Mojsije napisao, koje ne pročita Isus pred svim zborom Izrailjevim, i ženama i decom i strancima koji iđahu među njima.

4 lekcije o lakomislenosti - kako da ne padnemo u zamku (Vera na delu 60)

4 lekcije o lakomislenosti - kako da ne padnemo u zamku (Vera na delu 60). Šta je lakomislenost? Kako se  lakomislenost razlikuje od radoznalosti? Šta nas uči tekst  iz knjige Jošuine,  9 poglavlje o lakomislenosti i kako izbeći njene zamke?

Razlika lakomislenost i radoznalost?
Kažu da je radoznalost ubila mačku. Uvek sam mrzeo taj izraz. Pogrešan je. Radoznalost je sjajna osobina. Radoznalost vodi do učenja novih stvari, i preispitivanja starog saznanja. Smatram da je to jedna od osobina koja odražava Božiji lik na nama. 

Problem je u nečem drugom - lakomislenosti. Lakomislenost je kada uradimo nešto, ne razmišljajući puno o tome šta radimo. Lakomislenost nije jednaka radoznalosti. Radoznalost koristi mozak, a lakomislenost, pa sama reč dovoljno govori - lako misli tj prazna glava. 

  • Pre nego nastavite čitanje, ima jednu molbu za vas. Podržite blog KaHristu, tako što će te podeliti ovaj tekst  na društvenim mrežama.  

Da li sam u duhovnom šablonu? - Vera na delu 59 dan - Knjiga Jošue 9.

Da li sam u duhovnom šablonu? - Vera na delu 59 dan - Knjiga Jošue 9. Ovo  je 59 dan mog pisanja na knjigu Jošuinu. Knjiga polako menja tok, kao kada reka siđe sa planine, i umesto brzine, postane silna, široka, razlivena. Međutim, još uvek tekst pokreće značajna pitanja - da li smo sebe stavili u duhovni šablon ili smo spremni na Božije delovanje?

Danas počinjem 9 poglavlje ove knjige, ali i dalje je priča o gradu Gaj. Prethodni tekst, koji se bavi porazom kod ovog grada, možete pročitati OVDE

Kako su Gajani poraženi?
Tekst pred nama je popravni ispit, i prikazuje lukavu zamku koju su Gajanima postavili Bog i Judeji. Zamka je bila sledeća (1-8 stih):
Iza toga reče Gospod Isusu: Ne boj se i ne plaši se; uzmi sa sobom sav narod što je za boj, pa ustani i idi na Gaj; evo predadoh ti u ruke cara gajskog i narod njegov i grad njegov i zemlju njegovu. I učini s Gajem i carem njegovim kako si učinio s Jerihonom i njegovim carem; ali plen iz njega i stoku njegovu razgrabite za se. Namesti zasedu iza grada. 
I usta Isus i sav narod što beše za boj, da idu na Gaj; i izabra Isus trideset hiljada junaka, i posla ih noću;  I zapovedi im govoreći: Gledajte vi koji ćete biti u zasedi iza grada, da ne budete vrlo daleko od grada, nego budite svi gotovi.  A ja i sav narod što je sa mnom primaknućemo se ka gradu; pa kad oni izađu pred nas, mi ćemo kao i pre pobeći ispred njih.  Te će oni poći za nama dokle ih ne odvojimo od grada, jer će reći: Beže ispred nas kao i pre. I mi ćemo bežati ispred njih. 
Tada vi izađite iz zasede i isterajte iz grada šta bude ostalo. Jer će vam ga dati Gospod Bog vaš u ruke.  A kad uzmete grad, zapalite ga ognjem; po reči Gospodnjoj učinite. Eto, zapovedio sam vam.

  • Pre nego nastavite čitanje, učinite mi uslugu - podržite blog KaHristu tako što će te se prijaviti u listu čitalaca. Opcija za prijavu je sa strane (PC) ili ispod teksta (mobilni), pored slikica prijavljenih čitalaca. 


Bog i Judeji su smisli zamku. Deo vojske će se sakriti noću u blizini Gaja, a deo će se pretvarati da ponavljaju prethodnu grešku. Prići će gradu, pretvarati se da gube bitku i da su u panici, izazvati neprijatelja da ih juri, i onda napraviti makazice - samleti ih zajedno sa grupom koja je ostala sakrivena.

Zašto je pokajanje tako teško? - Vera na delu 58

Zašto je pokajanje tako teško? - Vera na delu 58. Planirao sam da danas završim sedmo poglavlje Knjige Jošue sina Navinovog, ne očekujući da mi tekst ukaže na nešto interesantno. Smatrao sam da sam iscrpio temu poraza koja je oslikana u ovom poglavlju (vidi više o tome OVDE).  Međutim, prevario sam se. Tekst analizira pitanje zašto nam je pokajanje nekada toliko teško. 

Juče sam proveo dan sa momcima iz rehab centra Duga. Centar je deo Protestantske hrišćanske zajednice, i deo mog posla jeste rad sa momcima koji žele pobedu nad heroinom ili alkoholom. Organizovao sam izlet na Letenku, Fruška gora - kotlić, fudbal, pešačenje do rimskog grada izgubljenog u šumi - cilj nam je da im pokažemo da su oni za nas braća, a ne kriminalci... 

Deo izleta je uvek i biblijski čas u prirodi. Slavimo Boga, i obično podelim nešto iz Reči Božije. Juče nisam imao inspiracije, i odlučio sam da iskoristim sedmo poglavlje Jošue, pošto ovih dana dosta razmišljam o njemu... i iznenadio sam se porukom koju sam video. Dok su oni igrali fudbal, mene je zaokupio kraj teksta. 


Rehab Centar Duga
Momci iz Rehabilitacionog Centra Duga u akciji

Neprijatelj će navaliti kao reka, ali Gospod stoji nad poplavom - Vera na delu 57 dan

Neprijatelj će navaliti kao reka, ali Gospod stoji nad poplavom - Vera na delu, 57 dan. Razmišljam i dalje o prirodi poraza i izlazu koji nam je obezbeđen. U današnjem tekstu, želim da nam ukažem na najveću laž - da je zatvor još uvek zaključan... 

Na samim početcima mog putovanja vere, pre dosta godina, dobio sam knjigu „Nisam besan na Boga“, od Dejvida Vilkersona. Na kraju knjige se nalazio njegovo razmišljanje o padu. Osnova je bio stih: Jer će neprijatelj navaliti kao reka, a Duh će Gospodnji podignuti zastavu nasuprot njemu(Isaija 59,19). Drugim rečima, Gospod stoji nad poplavom.

Naš neprijatelj i njegovo oružje protiv nas
Realnost koju nas uči Sveto pismo, jeste da mi imamo neprijatelja, đavola koji na nas navali kao reka. Pismo govori da neprijatelj dolazi samo da uništi i ubije. 

Šta posle poraza? - Isusov odgovor Petru u Evanđelju po Jovanu 21- Vera na delu 56 dan.

Šta posle poraza? - Isusov odgovor Petru u Evanđelju po Jovanu 21:15-25 - Vera na delu 56 dan. 
Iako ovaj test postavljam u seriju Vera na delu, koja se bavi knjigom Jošue, originalno tekst je deo sasvim druge serije - propoved na Evanđelje po Jovanu... Međutim, smatram da Stari zavet ne može da pruži konačni odgovor - šta posle poraza? Potrebno nam je novozavetno mišljenje. Današnji tekst se  bavi se jednim od najvećih poraza ličnosti Novog zaveta - Petrovim odricanjem.



Pitanje je kako se suočiti sa porazom? 

Kako se suočiti sa porazom... Opcije su višestruke...
1. Možemo pobeći? Mnogi beže posle poraza, kao vojska koja gubi, krene u  bezglavu jurnjavu, i u bekstvu doživljavaju još veće žrtve. To je bila reakcija Jevreja u događaju u Jošui 7, o kome pišem ovih dana (o tome možete pročitati OVDE). Bežeći, šokirani našim porazom, povlačimo sve gluplje i gluplje poteze.

Kako biti siguran/a da nećeš doživeti poraz? - Vera na delu - dan 55

Šta je to pad?Kako biti siguran/a da nećeš doživeti poraz? - Vera na delu - dan 55. Knjiga Jošuina, 7 poglavlje govori o porazu Judejske vojske. Posle velike pobede, usledio je pad. Da li je to slika ljudskog roda? Kako biti siguran da ćeš izbeći poraz i pasti?


Jošua 7:2-7. A Isus posla ljude iz Jerihona u Gaj, ...
I ode ih onamo iz naroda oko tri hiljade ljudi; ali pobegoše od Gajana. I Gajani posekoše oko trideset i šest ljudi; i goniše ih od vrata do Sivarima, i pobiše ih na strmeni; i rastopi se srce u narodu, i posta kao voda. 

Poraz koji su doživeli Judeji je više bio psihološki nego brojčani. Svega 36 ljudi je stradalo. Kažu da je put do uspeha popločan serijom neuspešnih pokušaja, u šta duboko verujem. Ali ja ne pišem o neuspešnim pokušajima, ne pišem ni o greškama, poraz je mnogo dublja stvar. 

Jučerašnja pobeda ne garantuje današnju: lekcija o tri mere opreza - Vera na delu 54 dan (Knjiga Jošue 7)

Jučerašnja pobeda na garantuje današnju: lekcija o tri mere opreza - Vera na delu 54 dan. Knjiga Jošue sina Navinovog, 7 poglavlje. Najranjiviji smo za pad neposredno posle pobede. Tekst iznosi 3 lekcije šta su opasnosti sa kojima se suočavamo posle pobede. 

tornadoJučerašnja pobeda ne garantuje pobedu danas. Pobeda u Jerihonu nije obezbedila Judejima pobedu u Gaju. To što su sledili Boga u Jerihonu nije vodilo tome da slede Boga u Gaju. 

A Gospod reče Jošui: Ustani, šta si pao na svoje lice. Zgrešio je Izrailj, i prestupio Savez moj, jer uzeše od prokletih stvari, i ukradoše, i sakriše, i staviše u svoje stvari. Jošua 7.10-11.

Hrišćanin ne može živeti od stare slave. To što smo uradili dobre poteze u prošlosti ne dovodi nas u situaciju da postanemo bezgrešni.

Neko je rekao: Božiji narod nikada nije ranjiviji, nikada nije u većoj opasnosti nego neposredno posle pobede. Drugi rečima - najranjiviji smo baš u momentima kada nas Bog posebno koristi. Neposredno posle toga možemo jako da padnemo.

Da li tuđi greh može ukrasti blagoslov od mene? - razlozi poraza (Vera na delu - 53 dan)

Knjiga Jošue 7Da li tuđi greh može ukrasti blagoslov od mene? - razlozi poraza (Vera na delu - 53 dan)
Uzroci poraza mogu biti različiti. Nekada je razlog naša pogrešna procena. Drugi put razlog može biti nepouzdani saradnici. Razlog za poraz mogu biti i okolnosti, prirodne katastrofe. ... U današnjem blogu interesuje me razlog za poraz opisan u knjizi Jošue sina Navinova, 7 poglavlje. Takođe, da li mi danas možemo doživeti slično? 

Možda vi znate još neki razlog za poraz? Napišite ga u komentaru. 

U knjizi Jošue, 7 poglavlje, Judeji su posle serije neverovatnih pobeda doživeli šok. Mnogo slabiji neprijatelj ih je porazio. Neočekivano. Judeji i Jošua su u šoku, i o tome sam pisao u tekstu - Šta kada posle pobede usledi poraz? (vidi link). 

Šta kada posle pobede doživiš poraz? - Jošua sin Navinov 7 poglavlje - Vera na delu 52 dan

Šta kada posle pobede doživiš poraz? - Jošua sin Navinov 7 poglavlje - Vera na delu 52 dan. Sedmo poglavlje je poglavlje o porazu. Da li uvek posle pobede sledi poraz? U današnjem tekstu me interesuje Jošuina reakcija na prvi poraz u njegovom vođstvu. 


Tekst koji danas sledi pokreće interesantne misli. Ako pratite seriju Vera na delu, videli ste da svi tekstovi koje smo do sada obrađivali govore o uspesima Judeja (prethodni tekst , o simbolici trube u knjizi Jošue, možete pročitati OVDE). Doživljavali su čudo za čudom a sada odjednom poraz. U momentu kada najmanje očekuju Jevreji su poraženi. Pitanje koje postavljam jeste - da li je u današnjem tekstu oslikano prokletstvo ljudskog roda, da u našim životima posle uspeha uvek mora doći poraz?

Mika Antić, novosadski pesnik, razmišlja o tom problemu u sledećoj pesmi:

Kad zatrubi truba: simbolika trube u Starom zavetu - Vera na delu 51

Knjiga Jošue sina NavinovaKad zatrubi truba: simbolika trube u Starom zavetu - Vera na delu 51.
Truba je jedan od najstarijih instrumenata na svetu (možda su samo bubnjevi stariji). Forma se menjala, ali je zvuk trube uvek znak za značajna dela - juriš, postrojavanje, najava značajnog događaja, radost. Koja značajna dela truba najavljuje u Svetom pismu? I koja je njena simbolika?

U knjizi Jošue, 6 poglavlje, opisano je rušenje Jerihona (Objašnjenje o tom događaju možete pronaći OVDE). Šest dana su Judeji u tišini obilazili zidove grada Jerihona, a sedmi dan...
Sedam sveštenika nosiće sedam truba glasnih pred kovčegom; sedmoga dana obići ćete okolo grada sedam puta i sveštenici će trubiti u trube. 5 Čim zatrube trube glasne, čim čujete glas od truba, povikaće ceo narod iz glasa. Tad će zidovi gradski popadati i narod će ulaziti, svaki preda se.

Truba je zatrubila, zidine su pale. Čitao sam više puta komentare da su zidine pale zbog posebne rezonance zvuka... kao kada vojska maršira preko mosta pa rezonanca sruši most... ili operski pevač kada glasom razbije čašu. Međutim, nema potrebe za naučnom fantastikom u ovom slučaju. 

Kako razumeti da Božiji sluga proklinje grad? - Dan 50, Vera na delu

Kako razumeti čin u kojem Božiji sluga proklinje grad? U čemu je moć njegovih reči? Zašto Bog to dopušta? Jer Jošua proklinje grad Jerihon... i mi vidimo da je prokletstvo pogodilo grad.

Kako razumeti izjavu da je nešto prokleto? Juče sam pisao da sa stanovišta Svetog pisma ne smemo pridati pojmu prokletstva magijsko značenje. O tome možete pročitati u tekstu pod naslovom: Proklinjanje Jerihona objašnjava šta je to prokletstvo(vidi link). Pisao sam o tome da ni jedan predmet ne može biti proklet sam po sebi. 



Jošua sin Navinov 6, priča o Jerihonu


Međutim, u tekstu se pojavljuje još jedan primer prokletstva. Na kraju teksta o uništavanju Jerihona, mi čitamo sledeće reči:

26. U to vreme prokle Jošua govoreći: Proklet da je pred Gospodom čovek koji bi ustao da gradi ovaj grad Jerihon! Na prvencu svom osnovao ga, i na mezimcu svom postavio mu vrata!

Proklinjanje Jerihona objašnjava kako razumeti šta je to prokletstvo - Vera na delu, 49 dan

prokletstvo je odsustvo života
Šta je to prokletstvo? 
Proklinjanje Jerihona objašnjava kako razumeti šta je to prokletstvo. Događaj o kome pišem se nalazi u knjizi Jošue sina Navinova 6 poglavlje, u tekstu o drevnom gradu Jerihonu. U čemu je razlika između prokletstva i magije? I zašto je magija zabranjena u Svetom pismu? 

Kako razumeti izjavu da je nešto prokleto? Sa stanovšta Svetog pisma, pogrešno je da pridajemo tom pojmu magijsko značenje. Magijski je kada prokletstvo razumemo da predmet ili osoba poseduje moć da nanese zlo samo po sebi, kao njima svojstvenu osobinu. Da li je to poruka teksta koji čitamo u 6 poglavlju Jošue?

18-19. Ali se čuvajte od prokletih stvari da i sami ne budete prokleti uzevši šta prokleto, i da ne navučete prokletstvo na logor Izraelov i smetete ga. Nego sve srebro i zlato i posuđe od bronze i od gvožđa neka bude sveto Gospodu, neka uđe u riznicu Gospodnju. 
26. U to vreme prokle Jošua govoreći: Proklet da je pred Gospodom čovek koji bi ustao da gradi ovaj grad Jerihon! Na prvencu svom osnovao ga, i na mezimcu svom postavio mu vrata!

Kako nas strah pred Bogom pokreće na slavljenje Boga? (i dalje o Jošua 6 i nasilju u Starom zavetu) - Vera na delu 48 dan

Kako razumeti nasilje u Starom zavetu?
Kako nas strah pred Bogom pokreće na slavljenje Boga? Zapravo, slavljenje pokazuje koliko ceniš i razumeš svoje spasenje? 
Priča o spasenju je mnogo ozbiljnija nego što mnogi misle. Istinu o tome možemo videti kroz priču o Ravi i Jerihonu iz  knjige Jošue, 6 poglavlja. Možemo razumeti veličinu spasenja samo kada smo svesni i Božijeg gneva. 
Ovo je Vera na delu,  48 dan pisanja.  

Teolog Paker u knjizi Bogopoznanje, iznosi tri posledice svesnosti o Božijem gnevu:
1. Dublje razumevanje greha - o tome sam pisao prekjuče u 
Stari zavet: dečija priča ili horor film
2. Strahopoštovanje, o tome sam pisao juče u: Ako su priče Starog zaveta horor film zašto da ih onda čitam? 
3. Podsticaj na slavljenje. O tome pišem danas

Ako su priče Starog zaveta horor film, zašto da ih onda čitam? - Vera na delu 47 dan

Priče Starog zaveta ipak nekad jesu horor film. A ako jesu horor film, zašto da ih čitamo? Knjiga Jošue, 6 poglavlje, opisuje strašne scene uništenja Jerihona. Teško razumljive nama u 21. veku. Kako razumeti horor scene Starog zaveta? Takođe, kako razumeti strah pred Bogom u novozavetnom kontekstu?

20 Narod stade vikati, i zatrubiše trube. Čim narod ču glas truba, zavika iz glasa i zidovi popadoše, i narod uđe u grad, svaki preda se. Uzeše grad, 21 i pobiše kao prokleto oštricom mače sve što beše u gradu, ljude i žene, decu i starce, pa i volove i ovce i magarce. Jošua 6


Nekad mi se čini da hrišćani, ne znajući kako da daju odgovor na pitanja koja i muče u Svetom pismu, preskaču reči teksta. Ubistvo, uništenje, deca... pokušavaju da ublaže tekst. Ja to radim, priznajem. Jer tekst koji čitamo prikazuje gnevnog Boga, koga teško razumem, i ne poznajem u mom iskustvu. Kako razumeti gnevnog Boga? 

Priče Starog zaveta: dečije priče ili horor film? (Jošua 6) - Vera na delu, 46 dan

Tekst sam nazvao - "Priče Starog zaveta: Dečija priča ili horor film?". Zašto? Ako pogledate tekst iz knjige Jošuine, šesto poglavlje, (što je na redu u mom 46 danu izazova Vere na delu), videćete priču teško razumljivu našem shvatanju - nasilje i uništenje... Kako to razumeti?

Kako razumeti Stari zavet?



KNJIGA JOŠUE, SINA NAVINOVA, ŠESTO POGLAVLJE

15 Sedmoga dana ustaše u zoru i prođoše okolo grada isto onako sedam puta; samo toga dana prođoše okolo grada sedam puta. 16 Pri sedmom ophodu, a dok sveštenici trubljahu u trube, Jošua reče narodu : Vičite, jer vam Gospod predade grad! ...

20 Narod stade vikati, i zatrubiše trube. Čim narod ču glas truba, zavika iz glasa i zidovi popadoše, i narod uđe u grad, svaki preda se. Uzeše grad, 21 i pobiše kao prokleto oštricom mače sve što beše u gradu, ljude i žene, decu i starce, pa i volove i ovce i magarce. ...


Sedmog dana, na kraju šetnje zatrubile su trube i zidine su pale. Izraelci su ušli u grad i uništili stanovnike grada. Strašan i krvav događaj. 

Dok radim u bašti, slušam podkaste - propovedi, književnost, socijalne mreže i marketing, vođstvo... i istoriju. U toku emisije o istoriji književnosti koju takođe slušam, često bude reklama za emisiju "Otpadnici iz nedeljne škole". 

Radi se o emisiji koja ismejava Bibliju, pa je ne slušam, ali u reklami oni navode nelogičnost onoga što se poučava decu... kao što je priča o Jerihonu, priča o uništenju, a ne zabavna priča za malu decu. Zapravo u njoj nema lepote...

Kako testirati svoju veru? - Knjiga Jošue sina Navinovog 6 - Vera na delu 45

Kako testirati svoju veru? - Knjiga Jošue sina Navinovog 6 poglavlje, - Vera na delu, 46 dan pisanja. Izraleci su dobili čudan zadatak, ali su ga ispunili. To je bio test njihove vere. Kako mi testiramo našu veru?
Lakmus papir - testSećate se časova hemije iz osnovne škole? Lakmus testa? To je onaj papirić sa kojim se u toku eksperimenta utvrđuje da li je tečnost kiselina ili baza. Uzmete lakmus papirić, umočite ga u tečnost i prema promeni boji papirica saznate o kakvoj tečnosti se radi. 

Kao delimičnom daltonisti (ne vidim deo spektra boja, što kao osnovac nisam znao), lakmus test je bio mučenje. Meni je samo izgledao mokar, a promenu boje nisam video. Sećam se da sam dobio i lošu ocenu na jednoj eksperimentalnoj vežbi, jer nisam video da je papirić promenio boju... Zato sam dobro zapamtio priču o njemu. Promena boje ukazuje na sadržaj...

Kod nas hrišćana dela jesu lakmus test naše vere. Ako našu veru, ne prate dela, znači da i nismo ono za šta se predstavljamo da jesmo. 

Verom padoše Jerihoniski zidine - lekcija o veri koja ruši zidine - knjiga Jošue sina Navinovog 6 - Vera na delu 44 dan

Verom padoše Jerihonske zidine je lekcija o veri koja ruši zidine. Serija tekstova "Vera na delu", zasnovana na knjizi Jošue sina Navinova, knjige iz Starog zaveta. U toku juna i jula meseca, sam sam sebi nametnuo izazov da pišem svaki dan jedan tekst iz ove knjige. Izdržao sam 43 dana, i prošao kroz prvih pet poglavlja. Prethodni tekst (Šta mi zaklanja sunce) možete pronaći OVDE.

Od danas nastavljam sa izazovom. Svaki dan ću pisati jedan tekst i objavljivati ga ujutru u osam sati, sve dok ne završim ovu knjigu. Cilj mi je da ja, a i vi čitaoci, budemo ohrabreni i narastemo u našem odnosu sa Hristom. Pratite tekstove (biće kraći), delite ih na socijalnim mrežama i rastite.

Jošua 6. poglavlje 

1 Jerihon beše zatvoren i utvrđen pred sinovima Izrailjevim. Niko ne izlažaše, niti ko ulažaše. 2 Gospod reče Jošui: Eto predajem ti u ruke Jerihon i kralja njegovoga i hrabre ratnike njegove. 3 Obiđite oko grada, svi vi ratnici idite jedan put okolo grada. Tako ćeš učiniti šest dana. 
4 Sedam sveštenika nosiće sedam truba glasnih pred kovčegom; sedmoga dana obići ćete okolo grada sedam puta i sveštenici će trubiti u trube. 5 Čim zatrube trube glasne, čim čujete glas od truba, povikaće ceo narod iz glasa. Tad će zidovi gradski popadati i narod će ulaziti, svaki preda se. 6 Jošua, sin Navinov, pozva sveštenike i reče im: Uzmite kovčeg saveza, a sedam sveštenika neka nose sedam glasnih truba pred kovčegom Gospodnjim. 7 A narodu reče: Idite i obiđite okolo grada, a ratnici neka idu pred kovčegom Gospodnjim.
8 Pošto Jošua govori narodu, krenuše se sedam sveštenika koji nošahu sedam glasnih truba pred Gospodom i zatrubiše u trube. Kovčeg saveza Gospodnjega pođe za njima. 9 Ratnici iđahu pred sveštenicima koji trubljahu u trube, a ostali iđahu za kovčegom. Idući trubljahu u trube. 10 Jošua dade narodu ovu zapovest: Ne vičite, da vam se ne čuje glas; ni jedna reč da ne izađe iz usta vaših do dana kad vam ja kažem: Vičite! Tada ćete vikati. 11 Tako obiđe kovčeg Gospodnji jedan put okolo grada; pa se vratiše u logor, i noćiše u logoru. 
12 Sutradan Jošua usta rano, i sveštenici uzeše kovčeg Gospodnji. 13 Sedam sveštenika koji nošahu sedam truba glasnih iđahu pred kovčegom Gospodnjim. Idući trubljahu u trube. Ratnici iđahu pred njima, a ostali iđahu za kovčegom Gospodnjim. Idući trubljahu u trube. 14 Prođoše okolo grda jedanput drugoga dana.; pa se vratiše u logor. Tako činiše šest dana. 

Govorimo danas o jednom od najpoznatijih događaja u Starom zavetu, rušenju Jerihonskih zidina. 


Bog kaže – Jošua ja ti predajem ovaj grad u ruke i daje Jošui sledeći plan: Izraelaci treba da obilaze oko zidova šest dana i to po jedan put dnevno. Sedmog dana treba da viču iz sveg glasa i Bog će im predati Jerihon u ruke. 

I odmah se postavlja pitanje zašto Bog to čini? Bog bi mogao i bez svega toga da uništi Jerihon. Zidine bi mogle odmah da padnu i bez šetnje. On ima način za to. Zašto onda ovako čudan događaj? Šta mislite? Napišite vaše mišljenje u komentaru. Rado bi ga video.

7 koraka do promene kulture - primer: naučiti decu da spavaju pod otvorenim nebom

NTC Royal Rangers7 koraka do promene kulture - primer iz službe Royal Rangera. Šta je to kultura organizacije i zašto je menjati? Naučio sam nešto na treningu Rendžera u Tuzli (Nacionalni trening kamp) - video sam kako se promenila kultura u našoj crkvi. Misli o promeni kulture delim u ovom tekstu.  

Noć. Obronci Majevice, Bosna i Hercegovina. Budan u ponoć, moj red da održavam vatru i stražarim. Uskoro ću probuditi i tri tinejdžera, pustio sam da spavaju malo duže. Poljana je pokrivena noćnom izmaglicom, mesec pun, zvezde nebrojene, vatra gori... Oko vatre na sve strane pod otvorenim nebom spava gupa od 20-tak tinejdžera, moje pleme, moj narod, Rendžeri Balkana.

Izmešani su Edin, i Stefan, i Karla, i Milica, i Bruno, i David... Razne nacije, razne boje rendžerske marame jer nosimo sa ponosom maramu u bojama naše nacije... volimo naše ali volimo i druge... o tome sam već pisao u izveštaju sa Balkanorame koji možete pročitati OVDE.

Interesantno, dok sam kucao sada reči "Moje pleme", krenule su mi suze na oči od miline. I sada dok kucam i dalje su mi u očima. Zavoleo sam jako Rendžere Balkana, postali su mi porodica... 


Izviđačka marama
Rendžeri podižu kamp - Deo tins grupe.
Oko vrata im vidite različite marame
 kao oznaku nacije kojoj pripadaju
No nazad na priču... Poljana, vatra, sedim i razmišljam o sledećem danu. Ujutru se vraćamo u bazni kamp (Trening Royal Rangers u Kolovratima kod Tuzle), i očekuje me propoved ujutru. Razmišljam o tome šta bih podelio sa učesnicima na smotri... i misli mi ponovo skrenu na decu oko mene. 

Ko je tvoj Drakula? - priča o legendama i njihovom nastajanju

Ko je tvoj Drakula? Ovo je priča o legendama, njihovom nastajanju i uticaju na nas. Neke legende su drevne, a neke savremene koje mi sami stvaramo. Blog analizira i jedne i druge. 


Vlad Tepeš Drakula
Vlad Tepeš Drakula, knez Vlaške i njegov omiljeni prizor 
Vlad III (1431-1476), je bio knez Vlaške. Otac mu se takođe zvao Vlad, doduše pod rednim brojem II, a majka mu je bila moldavska princeza Vasilisa. Nosio je titulu Dracul. 

Drakul je rumunska reč za zmaja, a dobili su to ime kao pripadnici Viteškog reda Zmaja, ustanovljenog od Ugarskog kralja Žigmunda Luksemburškog. Cilj zmajevitih vitezova je bila odbrana hrišćanstva, a posebno hodočasnika... neki vid vitezova Templara na istoku Evrope... Pošto je pripadanje tom redu bila čast, Drakul je postalo porodična oznaka. 

Međutim Vlad III, je za života nosio još jedan nadimak - Tepeš ili Nabijač. Kao mladić, proveo je više godina u Turskoj, kao talac sultana Murata, gde je naučio metode otomanske surovosti - najbijanje na kolac. To je kasnije postalo njegovo obeležje - nabijanje na kolac. Čuvena je slika iz tog perioda, gde Vlad ruča mirno, posmatrajući scene mučenja (na slici gore). 
Toranj u Sigisoari
Toranj u Sigisoari, Transilvanija

Jedna od zapisanih priča o njemu, je priča o slugi koji nije podnosio smrad. Dok je Vlad ručao okružen leševima nabijenim na kolac, sluga koji je posuživao ručak, začepio je nos zbog smrada lešava. Vlad je to primetio, i pitao ga da li mu smeta smrad. Kada je sluga to potvrdio, Vlad je rekao da će mu pomoći i izdići ga iznad smrada. Napravili su kolac tri puta duži od ostalih i nabili slugu na taj kolac.

Za kim zvona zvone - za Jankom, Janošem ili Ioannesom (priča o Sabinjanin Janku)?

Janko Sibinjanin je ugarski vojskovođa srpskog porekla. Rođen je 1387, a umro 1456 godine u Zemunu. Bio je tamiški župan, severinski ban, Vojvoda Erdelja (od 1441), kapetan Beograda (1444-1453) i namesnik Kraljvine Mađarske. Otac je Matije Korvina jednog od najpoznatijih  mađarskih kraljeva.

Deda mu se zvao Srb, što jasno ukazuje na sprsko poreklo. Takođe postoji priča da je bio sin Despota Stefana Lazarevića (Savinski letopis iz 17 veka), a takođe i deda Zmaj Ognjenog Vuka... Naš narod je spevao mnoge epeske pesme o ovom čoveku... "Vino pije Sibinjanin Janko..."

Janoš Hunjadi je ugarski vojskovođa kumanskog porekla. Rođen je 1387, a umro 1456 godine u Zemunu. Bio je tamiški župan, severinski ban, Vojvoda Erdelja (od 1441), kapetan Beograda (1444-1453) i namesnik Kraljvine Mađarske. Otac je Matije Korvina jednog od najpoznatijih  mađarskih kraljeva. 

Kumani su jedno od mađarskih plemena, prema legendi ostatak Atilinih Huna. Majka mu je bila  Eržabet Moržinaj, ćerka ugarskog vlastelina iz Hunjada (Hunedoara), Transilvanija.  Jasno je da je njegovo poreklo bilo mađarsko... Jedan je od najznačajnijih ličnosti Mađarske istorije. Repliku njegovog zamka iz Hunjada možete naći u samom centru Budimpešte, pored Trga Heroja. 

Ioannes Corvinus je ugarski vojskovođa vlaškog (ruminskog) porekla. Rođen je 1387, a umro 1456 godine u Zemunu. Bio je tamiški župan, severinski ban, Vojvoda Erdelja (od 1441), kapetan Beograda (1444-1453) i namesnik Kraljvine Mađarske. Otac je Matije Korvina jednog od najpoznatijih  mađarskih kraljeva. 


Otac mu se zvao Vojk, i bio je vlaški knez iz Banata, u današnjem rumunskom okrugu Turnu Severin. To jasno ukazuje na njegovo rumunsko poreklo. Kažu da mu je poreklo bilo pravoslavno, ali pošto je Ugarski kralj Žigmund Luksemburški postavio uslov da samo Rimo-katolici mogu biti vlastela, prešao je u katoličanstvo... 

Ps. Zbog nepažljivih čitača, napomena... radi se o jednoj te istoj osobi, samo ga prisvajaju tri naroda... Janko, Janoš i Ioannes - jedna osoba, sa tri različita prevoda imena... 

Sibiu Rumunija
Sibiu ili Sibinj, Transilvanija, Rumunija

Šta je osnovna karakteristika hrišćanstva - patnja ili zabava? (priča o Balkanorami 2018)


Treća Balkanorama Royal Rangera. Balkanorama je održana pored reke Sibise, u Rumuniji, 12-18.8.2018.  Učestvovalo je 300 izviđača iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Mađarske, Rumunije, Makedonije, Albanije i Srbije. Nas iz Srbije je učestvovalo 24-tvoro. 

Balkanorama 2018
Učesnici Balkanorame... 
Pre nekoliko godina, posle povratka sa Euro-kampa Royal Rangera, jedna osoba me je optužila da deci dajem lažnu sliku hrišćanstva - hrišćanstvo koje je zabava, turizam... i ne uključuje žrtvovanje i patnju. Da li je tako? Šta je osnovna karakteristika hrišćanstva - patnja ili zabava? Kada pogledate slike, izgleda da se sve svodi na zabavu... 

... ali moj komentar na kraju sve objašnjava.

6 saveta kako izbeći opasnost od davljenja u reci! A takođe i - Kako se davi duhovno?

Ko se davi na Dunavu? Kažu, dobri plivači. Potpuno pogrešna informacija, i predrasuda. I dobar plivač može da se udavi, ali se najčešće radi o srčanom udaru koji dožive prilikom skoka u vodu. Međutim dobar plivač se retko kada davi... zapravo istina je sasvim drugačija... U tekstu se nalazi 6 saveta kako izbeći opasnost od davljenja, ali isto tako još jedan ekstra savet - kako izbeći duhovno davljenje. 

Rukavac Dunava Brazilija
Rukavac Dunava kod Beočina na kome kampujemo.
Na razmišljanje o ovom tekstu me je pokrenulo kampovanje na kojem sam bio prethodnih nekoliko dana. Kamp je bio na obali Dunava, zajedno sa momcima iz Centra Duga. 

Mesto na kojem smo kampovali jeste desna obala Dunava, kod mesta Brazilija (između Čerevića i Beočina). Na tom mestu Dunav se širi na mrežu kanala i ostrva, velikim delom stvorenih pod ljudskim uticajem ali fantastično lepa priroda. Pecanje i puno kupanja. 

Ove godine, pošto je Dunav jako nizak, mogli smo puno da plivamo. Plivali smo kroz kanale, od ostrva do ostrva, nalazili male (i velike) peščane plaže, plitke rukavce sa toplom vodom, ili brzake u kojima ne može skoro da se stoji. Fantastično uživanje.

Pošto je Dunav nizak videli smo rupe, oborena debla, otkrivena opasna mesta, i razgovarali dosta o tome zašto se ljudi dave na Dunavu... A po povratku kući, pročitao sam vest, da se jedan tinejdžer tog dana udavio nekoliko stotina metara od našeg kampa. 

Radost zbog smrtne kazne - priča o Aziji Bibi i njenom suđenju


„Plakao sam od sreće kad je osuđena na smrt“,  izjava koju sam pre osam godina (2010.) pročitao na internet izdanju „Večernjeg lista“. O čemu se radi? Neko plače od radosti jer je osuđen masovni ubica? Uhapsili su ratnog zločinca i platiće svojim životom za hiljade koji su zbog njega stradali? Ne, ništa od toga... 

To su reči imama (muslimanskog sveštenika) Qari Mohammed Salima iz Pendžaba, Pakistan. A raduje se za smrtnu presudu za Aziju Bibi, 45- godišnje hrišćanke iz njegovog sela. 

Njegova izjava me je zainteresovala za priču o Aziji Bibi, i napisao sam tekst "Radost zbog smrtne kazne". Tekst sledi u nastavku, ali i dodatak o tome šta se danas dešava sa tom ženom, osam godina kasnije. Da li je pogubljena, slobodna... 

Lekcija o veslanju ili kada otkriješ da si kontrol frik (control freak)


Zašto volim Royal Rangers (Kraljevske izviđače)? Ima puno odgovora na to pitanje, ali ključni je da mi iskustva sa njima pomeraju granice mog iskustva. Pisao sam već o tome kako sam pobedio strah od visine, spavao u iglou i doživeo isceljenje srca, ili preživeo maraton (vidi linkove)... a sada lekcije o tome kako sam otkrio da sam kontrol frik (bolesna potreba da nešto iskontrolišeš)...

Rendžeri imaju više nivoa obuke. Osnovni nivo je NTC (Nacionalni Trening Kamp), koji osposobljava osobu da postane vođa Rendžera. Sledeći nivo je NTT (Nacionalni Trening o višednevnim kampovima u pokretu), pa ANTC (napredni kurs). Međutim osim navedenih osnovnih treninga postoje i različite specjalizacije - orjentacija, prva pomoć, kanu, biciklizam... 


Nacionalni tim Royal Rangera Mađarske je u julu 2018 organizovao njihov trening za kanu - NKTT, u oblasti Szigetkoz, na meandru Dunava, granica sa Slovačkom i pozvali su i dva predstavnika iz Srbije da im se pridruže. 

U toj oblasti Dunav se razliva u mnoštvo rukavaca, sa tokom različite brzine - od skoro stojeće vode, do druge kategorije brzine (planinski tok, ali bez brzaka uglavnom), kao i mnoštva jezera... Priroda predivna, očuvana, mnoštvo ljudi koji u čamcima uživa u prirodi...