Punoletstvo

18 godina braka. Punoletstvo. Ujedno jedan od najvećih podviga mog života. Ako ste pročitali moje predstavljanje na blogu, ključna je rečenica koja govori o mom identitetu je sledeća: "Muž jedne žene i otac dvoje dece, koju pono, puno volim, što navodim sa radošću, jer kako je počeo moj život, nikada nisam očekivao da će se to desiti." Ali ovo nije blog gde pričam o mojoj prošlosti pre susreta sa Hristom, nego o meni i Mirjani.

Mirjana je prvo bila moje duhovno dete (duhovnom decom nazivamo ljude koji preko nas upoznaju veru u Hrista). Često bi se susretali u busu za Futog (ona se vraćala sa posla, ja iz crkve), i skoro uvek bi naš razgovor bio o veri u Hrista. Nebrojeno puta sam je pozvao u crkvu, na razna dešavanja, i naravno ne bi se pojavila. Do filma "Isus", projekcija u Ben Akibi, 95-te. Već sam izgubio nadu, i nisam više ni želeo da je pozovem, protiv volje sam je nazvao, došla je, i te večeri je postala Božije dete.

Mirjana je posle bila moj učenik (učenicima nazivamo ljude koje vodimo u prvim koracima hriščanske vere). Devedesetih, nekolicina nas smo bili jedini evanđeoski vernici u Futogu. Iako smo išli u grad u Crkvu, u toku nedelje smo puno vremena provodili zajedno. Kao najstariji hrišćanin, vodio sam male grupe, razgovarali smo o veri, molili se zajedno.

Mirjana je vremenom postala moj prvi, pravi najbolji prijatelj. Prijateljstva koja sam do tada imao, su uglavnom bila površna, kafanska prijateljstva, gde se druženje svodilo na zajednička napijanja, međusobna provociranja. Ako kažeš nešto lično, uskoro bi to bilo upotrebljeno protiv tebe. Kada sam postao vernik, i dalje nisam znao kako da izgradim iskreno, duboko prijateljstvo. Do Mirjane. Prvi put je tu bio neko ko je znao sve o meni, i ja o njoj, ko je razumeo, i koga sam razumeo. Pravo, duboko prijateljstvo.

Kažu da duboko prijateljstvo između muškarca i žene nije moguće, jer uvek preraste u nešto više. Ne znam, možda je tako. Kod nas, to se desilo, i u meni se nešto počelo menjati. Polako je postajala mnogo više nego prijatelj, postajala je osoba sa kojom bi voleo da provedem život. Ali prijateljstvo je bilo previše važno, nisam video kod nje znake da se njena osećanja menjaju i odlučio sam da ta osećanja zatrpam u sebe. Da čuvam prijateljstvo i nikada ne pokažem da osećam nešto dublje. Doneo sam zavet pred Bogom, čuvaću naše prijateljstvo i neću učiniti ništa da to prijateljstvo pokvarim.

The end of the world - Trip to Korea

The boat in which we sailed
Okdo-ri, a small island in Yodo archipelago, somewhere between Yellow and East-China sea, Korea. Not a tourist destination, no ferry’s going there. There are no asphalt roads, no stores, no schools. Just a small fishermen village of 40 residents. Making their living out of fishing and growing algae. Yes, growing algae for crops. I didn’t even know that algae are being grown, but around the island, in the sea are huge plantations of many different kinds of algae. 
  Looking from Europe, this is the end of the world. No further. Straight ahead are just few islands, Japan to the north, Taiwan to the south, but straight ahead just wide ocean. The end of the world. Our host is making jokes that my companion and I are the first people from Serbia ever to lay a foot to this island. He is probably right. How come I ended on Okdo-ri? I was invited to visit Korean churches by Hannah, Korean missionary, to visit several Korean churches (South Korea, of course), to speak of Serbia, invite Koreans to pray for us, and to pray with them. Hopefully we have been successful in that.

On me je poljubio...

Čitam Sveto pismo skoro svaki dan, već 22 godine. Nekada mi ide lako, svaki dan čitam Sveto pismo, učim stihove napamet, a drugi put se borim. Kao talasi, nekada moje oduševljenje splasne, pa se budi, pa opet splasne. Međutim, na samom početku mog putovanja vere, ispravno sam poučen značajnosti Svetog pisma za život vernika, i te pouke se još uvek držim. Hrišćanin je čovek knjige - Svetog pisma, s njim počinje, s njim završava.
No to nije bio moj prvi susret sa Biblijom. Sećam se frustracije, kada sam je pokušavao čitati Bibliju, pre nego što sam poverovao (pod time mislim - iskreno počeo da sledim Hristov put, hrišćanskim terminima - doživeo obraćenje), frustracije jer nisam razumeo o čemu se u toj knjizi radi. Pokušao sam sa Starim zavetom, bio sam zbunjen. Novi zavet je bio lakši za čitanje, ali nisam razumeo poentu onog što je napisano. Kao da je neka suština ostajala sakrivena, tu nadohvat mog uma, ali i dalje skrivena. Koprena na mojim očima.