петак, 18. децембар 2015.

O Tanenbaum … O Christmas tree … O Božićno drvce - tekstovi članova PHZa

Tekst napisala Marija Čanji, iz Protestantske Hrišćanske zajednice. Povremeno objavljujem tekstove članova naše crkve pa evi tekst koji mi je poslala danas. Njeno premišljanje o Božiću... 


O Božićno drvce... Volim ovu pesmu. Zapravo volim gotovo sve Božićne pesme, ali samo u ovoj se spominje jelka. Između ostalog pesma govori o tome koliko je jelka lepa i jaka. U trećoj strofi postoji stih:
Tvoja odeća želi nešto da me naučiti:
Tvoja nada i izdržljivost pružaju utehu i snagu
u bilo kojem trenutku.
O božićno drvce, o božićno drvce,
to je ono što me tvoja odeća može naučiti.

Jelka.
Ona je jedan od simbola Božića, svakako ne najvažniji, ali ipak najvoljeniji sporedni simbol. Onako šarena, nakićena, blještava ona je apsolutna kraljica svakog doma u vreme Božića.
Mnogi okite jelku već prvih dana decembra.  Ali isto tako ima i onih koji je ne vole jer po predanju nosi uspomene na pagansko, mnogobožačko doba i nije vredna unošenja u njihove posvećene domove (kao da zaboravljaju da pripadaju idolopokloničkom svetu i u svoje domove možda nesvesno unose savremene idole).
Jelka, bor, jela, tuja, kojoj god vrsti pripada to drveća, zimzeleno je, čitave godine ima lišće – iglice. Uvek je sveže i lepo izgleda. Dobro ukorenjena jelka napreduje i raste put neba i dostiže velike visine, snagu i dugovečnost. Može da raste na svakom tlu, često vidimo borove na nepristupačnim liticama gde su surovi uslovi ili čak izrasle iz pukotine u steni.  Trpe hladnoću, vrućinu, mrak i jako sunce.
Ali ima i drugačijih jelki. Posle praznika se oko kontejnera nalaze tužni kosturi bivših kraljica. Ove jelke nemaju koren, nemaju na šta da se oslone i crpe snagu, one propadaju, suše se, iglice odpadaju. Njima nema pomoći. Često vidimo i jelke sa korenom, u saksiji, gurnute u neki ugao terase ili bašte. Bez adekvatne nege krive se, polako umiru i padaju.  Ali ovim jelkama ipak ima pomoći, one imaju koren imaju siguran temelj za napredak, treba im samo malo nege.
I baš kao u pesmi o Božićnom drvcetu sa početka priče izdržljivost jelke može nešto da nas nauči.
Mi smo ponekad kao ove jelke sa korenom ali bez nege. Slomljen čovek je kao slomljena jelka. Čovek neukorenjen u Hristu se suši, pada, gubi snagu i lepotu koju mu je Bog darovao stvarajući ga na svoju divnu sliku.   
Šta da učinimo da bi ovo izbegli?


Pogledajmo u svoj život i svoje srce. Zapitajmo se da li naši temelji počivaju na Hristu, da li smo dovoljno duboko ukorenjeni u Hristu, da li svakodnevno tražimo ispunjavanje Duhom Svetim, da li naš život oslikava Hrista, da li su nam Bog i Njegove zapovesti putokaz kroz život, da li.. da li.. Ima toga još. Neka svako razmisli šta je ono što ga udaljava od Boga. Da ne bismo bili kao one jelke gurnute u ugao, koje polako propadaju, razmislimo i vratimo se na pravi put, Hristov put, koji nam pruža utehu i snagu, da bi i mi to mogli drugima da pružamo. Dobro ukorenjeni u Hristu kroz Reč Božiju, molitvom osveženi Duhom Svetim i zaštićeni od vetrova (života) čvrsto povezani za samoga Boga, našeg Nebeskog Oca, dopuštajući Mu da nas neguje na Njegov način možemo da napredujemo, da bi uživali u Hristovoj prisutnosti već sada, ovde na zemlji.

Нема коментара:

Постави коментар

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...