Kad ti prasići peru sudove ili principi kako učimo? (Kamp Royal Rangera u Zasavici)

Kamp Royal Rangera u Zasavici, 13-18.8.2012. 
Kamp Zasavica, Kraljevski izviđači. Rano jutro, šest sati. Izviđači spavaju. Ja ne mogu, tvrda mi zemlja. Dok sedim napolju, primećujem gužvu među šatorima. Dežurna ekipa je došla da očisti logor.

Prasići mangulica. Krmače nisu mogle da se provuku kroz ogradu, ali prasići su mogli. Svako jutro su sve hrabrije i hrabrije dolazili do nas. Pokupe ostatke hrane oko logorske vatre i odu. Ali naučili su na nas, i izazov je bio prevelik, zadnji dan su posetili i prostor oko šatora. Posle njihove posete, šerpe u dečečkom taboru su se sijale!

Kamp Royal Rendžera - Bara Zasavica (II deo, reportaža)

Kamp Rojal Rendžera (Kraljevskih izviđača)  - Izveštaj 2
Bara Zasavica, 2012
"Preko  granica"

Kraljevski izviđači su internacionalna služba izviđača posvećena odgoju dece i izgradnji u četiri oblasti života: duhovnom, socijalnom, intelektualnom i fizičkom, koristeći aktivnosti i ljubav prema prirodi. Osnova RR jeste Isus Hristos čiji izviđači želimo biti, zato se i zovemo kraljevskim!

Kamp "Preko granica" je održan u periodu 13-17.8.2012. Učestovali su izviđači iz Srbije, Nemačke i Makedonije. Slike sa poslednja dva dana kampa:

Omiljeni deo kampa je Izvidjačka olimpijada - disciplina preneti vodu u čaši, koristeći samo zube, dodajući čašu zubima jedni drugima....

Disciplina prebaci čizmu preko glave, što dalje
Samo pazi da ti ne padne na glavu!

Vozić, ili timske rošule!


Igra tronožaca

Što pre preneti vodu sa sunđerom

Ljudska kolica - igre su zabavne, dinamične ali imaju za cilj da motivišu decu da se suoče sa izazovima, preprekama koje na početku izgledaju velike, ali na kraju možeš da ih savladaš
Novinari su nas više puta posetili, tinejdžeri su uživali!

Jao, pa ja sam zvezda

Snimanje radionice
Kampovski budilnik... Čik spavaj kada se on javi!
Kampovski usisivač - dok deca spavaju prasići kolo vode. Zato se u kampu ujutru nije mogla naći ni jedna mrvica hrane. Svako jutro u šest sati patrola iz obližnjeg rita je pregledala kamp!

Nekada nam i umila sudove, tiganje...

Oribala šerpe... Ostaci od tortilja su bile hit

Na izviđačima kažemo da imamo dva učitelja. Prvi je mudrost (pravilo kampa je da se uveče sudovi moraju oprati, skloniti na sigurno mesto (kutija predviđena za to), baš iz razloga da ne bi privukli životinje u kamp). Drugi učitelj je iskustvo ili učimo na sopstvenim greškama. Porodica iz Novog Sada je odbila da uči iz mudrosti, gice su im pomogle da nauče iz iskustva.
Najomrženiji deo kampa - kraj! Treba sve skloniti, razvezati, očistiti


Ali na kraju na mestu kampa je savršeno čisto. Svaka rupa je ispunjena zemljom, svaka mrvica pokupljena... Mesto mora biti bolje nego kada smo mi došli!

Kraljevski izviđači štite prirodu jer je ona stvorenje Kralja nad kraljevima, a mi smo njegovi izvidjači!

Kamp Rojal Rendžera - Bara Zasavica (I deo, reportaža)

 Kamp Rojal Rendžera (Kraljevskih izviđača)  - Izveštaj 1
Bara Zasavica, 2012
"Preko  granica"

Kraljevski izviđači su internacionalna služba izviđača posvećena odgoju dece i izgradnji u četiri oblasti života: duhovnom, socijalnom, intelektualnom i fizičkom, koristeći aktivnosti i ljubav prema prirodi. Osnova RR jeste Isus Hristos čiji izviđači želimo biti, zato se i zovemo kraljevskim!

Kamp "Preko granica" je održan u periodu 13-17.8.2012. Učestovali su izviđači iz Srbije, Nemačke i Makedonije. Slike sa prva dva dana.


Zasavica

Stanari Zasavice koji su nas dočekali

Ljuti tata, ne prilazi bliže mojim malim...
Podizanje kampa - infrastruktura. Svaka porodica (grupa 6-8 tinejdžera), ima svoje logorište, u kome treba da izgradi radionicu, kuhinju i trpezariju. Sve aktivnosti porodice se dešavaju u logoru. Deca kuvaju, spremaju i održavaju svoj prostor. Kroz to stiču sigurnost i samopouzdanje.
Smotra kod zastave!

Plemenski prostor



Kamp mora da bude čist
Radionica - izrada futrole za nož 

Radionica - lopte za bacanje, priručno ognjište, hemijske olovke od zove, razna pletenja...
Kuvamo večeru, neki su se prvi put okušali u toj veštini!

Uf, taj dim... Kako su nekada spremali ručak bez mikrotalasne...

Na večeru dolaze gosti. Deca spremaju jelo ali i veliki jedu isto sa njima. Pa kako bude, bude. A Bilo je odlično!
Kakav je kamp bez logorske vatre. To čak ni redar kampa ne može da pokvari!


Slavljenje uz vatru je uvek zabavno!

Lov na veštice



Lov na veštice! Mislimo da je to priča iz srednjeg veka. Ne znajući da objasne prirodne katastrofe, nevolje, bolesti, a ujedno pošto su zbog zaostalosti crkve bili duboko sujevereni, ljudi su u srednjem veku za svoje nevolje pronašli krivca - veštice. One (oni) su bacili čini, zatrovali vodu, hranu, stoku... Neko je morao biti kriv. Ulovi ga, spali, rešio si problem!

Da li je ta praksa prestala? Uglavnom. Osim u medijima! Mediji su savremeni lovci na veštice. Barem ih ja tako često doživljavam. Dogodi se nešto što privuče pažnju javnosti i kreće lov na veštice, i na one koji su stvarno krivi i na sve druge koji mogu da se povežu sa tim događajem. 

Pre dva dana je Branislav Peranović, upravnik centra "Sretenje" u Jadarskoj Lešnice, ubio štićenika. Strašno! Organizacije koje se bave pomaganjem zavisnicima su ukazivali na problematično ponašanje ovog čoveka. Nasilje i batine, ne mogu biti i nisu način na koji se pomaže zavisniku. Nasilje samo stvara dublje probleme. Više puta smo u Centru Duga (centar pri našoj crkvi) pokušavali da pomognemo ljudima koji su prošli kroz batinaške centre (Crnu reku), i do sada uvek neuspešno. Uništene ličnosti, duboki ožiljci na duši, izopačeni. Batine nisu rešenje, govorili smo i govorimo. 

No ovih dana, posle ubistva, mediji su se uzburkali. Da li vi radite legalno? Ko vas je ovlastio? Da li smete da radite medicinsku terapiju? Da li kažnjavate... Sve ovo pišem delimično pokrenut telefonskim razgovorom sa novinarkom neke agencije (nisam zapamtio ime), koji je uporno pokušavala da mi stavi reči u usta, da napravi od nas nešto što nismo - centar koji se bavi medicinskom terapijom i onda da nas proglasi nadrilekarima. Provokativna pitanja: "Vi ste registrovani kao ne vladina organizacija, zar smete da se bavite tom delatnošću?" "Ko vas je ovlastio da se time bavite?" i slična. Istina, da mi jesmo registrovani kao udruženje građana ali u našem statutu jasno piše čime se bavimo, duhovnom i moralnom obnovom zavisnika, ne medicinskom terapijom (jer ujedno vidimo kakvi su njihovi razultati). Razgovor se završio mojim komentarem: "Vi uporno pokušavate da stavite reči u moja usta, iako vam ja stalno objašnjavam ko smo i šta smo, tako da vam ponovim jasno..." Osećaj da te lovi lovac na veštice.

Sa druge strane, kao i u srednjem veku, ono što ne razumeš ili ne možeš da rešiš, reši skretanjem sa teme. Činjenica je da se desilo strašno, nedopustivo ubistvo... ali sa druge strane momci i devojke širom zemlje svaki dan umiru. Pitanja koja su otvorena, a niko se njima ne bavi jesu:
1.  Kako je moguće da je heroin košta tri puta manje u Srbiji nego u susednoj Hrvatskoj? Samo preko granice cena je tri puta veća!!!
2.     Kako je moguće da pola grama heriona košta koliko par 4-5 piva u kafiću?
3.     Da li je presečen kanal šverca heroina iz Azije u Evropu, koji prelazi preko Srbije?
4.    Kako dolazi do stalnog smanjivanja broja zavisnika u javnim izjavama zvaničnika. Do 2010 godine, u javnim izjavama zvaničnika brojka koja je iznošena o broju zavisnika je bila 100.000. Od 2010. godine počelo se sa vođenjem nove evidencije i tada je direktor Specjalne bolnice za bolesti zavisnosti tvrdila da je 2010 godine, u Srbiji živi 24.000 zavisnika od droga. Poslednja izjava Zavoda za javno zdravlje Srbije, 26. juna 2012, povodom Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama, je da u Srbiji ima 7.000 registrovanih zavisnika. Šta se desilo sa ostalima? Umrli? (Umrli nisu pošto svake godine se iznosi podatak da svega nekoliko desetina građana umre zbog zloupotrebe droge.) Izlečeni? (Gde???) Prikriven broj?
5.     Kako se desilo da je broj heroinskih zavisnika devedesetih iznosio 10.000 da bi već posle dvehiljadite godine skočio na 100.000 (zvanična statistika Ministarstva zdravlja iz 2008. godine)? Ljudi koji se bave ovom problematikom kažu da se zvanični podatci trebaju da se pomnože sa dva ili tri da bi dobili realno stanje. Razlog je da zvanična statistika broji samo zavisnike koji su tražili medicinsku pomoć, a to je svaki drugi ili treći. To dalje znači da je realan broj zavisnika 200.000 do 300.000 ili oko 4 posto populacije Srbije. Epidemija bolesti se proglašava na 10% populacije, a Srbija je na pola puta. Kako je to moglo da se desi u nekoliko godina? Kako je moguće da niko ne reaguje na ovaj problem? I kako je moguće da Ministarstvo zdravlja uporno pokušava da banalizuje problem heroina na ulicama, ne ukazujući na veličinu problema?
6.   Kako se razvila mreža dilera u nekoliko godina da zadovolji sve potrebe za heroinom?
7.     Kakvi su efekti takozvane metadonske terapije? Korisnika metadonskih centara u Srbiji ima 2.500. Da li tu postoje naučno potvrđeni, validni rezultat, tj koji je procenat onih koji su prestali sa zloupotrebom supstanci? Metadonska terapija predstavlja veliki deo Nacionalne strategije za borbu protiv narkomanije, da li ima efekte? Ili se radi samo o supstituciji, zameni heroina sa metadonom, kako bi se osobe sklonile sa ulice, smanjio kriminal, ali sa druge strane sprečilo se da narkomani potraže trajno rešenje, pošto imaju heroin na državnim jaslama? Kolika je zarada farmaceutskih kompanije na metadonu? I kada se već govori o stručnosti u radu medicinskih centara, koliko njihov rad prati psihoterapija? Da li igde u Novom Sadu, zavisnik može da prođe, kao deo njihove terapije, kroz proces psihoterapije?

Samo neka od pitanja koje mi padaju na pamet. Manimo se lova na veštice, rešavajmo problem! 

Vampirske hronike ili razmišljanje o promeni!


Pogledao sam seriju „Vampirske hronike“. Zamislite... Kao tinejdžerka! Nisam gledao sve epizode ali sam više njih pogledao. Interesantna priča, dinamična, nikada ne znaš šta se sledeće dešava. Ujedno dobri, lepi glumci (razlog plus zašto je tinejdžerke vole), i romantična priča. Dva mladića se bore za devojku, daju svoj život za nju! Romantika+dinamika+lepota = MTV put uspeha. Moram da priznam da drži pažnju, i budi želju da saznaš šta će se dalje desiti.
Interesantno mi je međutim pozitivan doživljaj likova u seriji. Mnoštvo vampira, ubica a osećaj koji serija budi je pozitivan. Najviše za dva glavna lika Stefana i Damona. Oboje su ubice, posebno Stefan koji je u seriji nazvan raspiračem. Prikazan je kao vampir koji gubi kontrolu nad svojom željom za krvlju i postaje nemilosrdan. Međutim doživljaj kada gledate film jeste da su oni pozitivni likovi. Takvi su i komentari tinejdžera koji navijaju za njih, dive im se, zaljubljuju u njih. Zašto? Samo u nekoliko epoizoda koje sam ja pogledao ubili su više ljudi. Šta dovodi do toga da ih doživimo pozitivno?
Osim dramskog zapleta, dva brata zaljubljena u istu devojku, koja ne može da odluči koga da izabere, mislim da odgovor ulazi u oblast duhovnosti. Stalni motiv njihovog života jeste želja da se promene, da izađu iz zla u kome žive, da nadvladaju demonsko u njima i pređu na stranu dobra. Pitanje koje se stalno postavlja jeste da li oni to mogu? Da li su predodređeni za zlo i treba njemu da se prepuste ili u njima postoji dobro koje može da nadvlada? Mislim da je to ključno. Da li čovek može da se promeni?
Tolkin je pišući „Gospodara prstenova“ imao ideju, da se u svima nama nalazi sećanje, duboko pohranjeno u nama, sećanje na svet kakav je treba biti, gde dobro vlada, gde je zlo poraženo. Verovao je da je takvo sećanje pohranjeno u legendama naroda, legendama koje govore o pobedi princa nad zmajem, o devojci koja pobedi zlu vešticu, o običnim ljudima koji čine ne zamislivo, ali da je cilj da u našim osećanjima probude sećanje na to da je život nešto više. Da će na kraju kroz slomljenog svet biti promenjen, da će zlo biti uništeno. Tolkin je bio propovednik evanđelja koji govori našim osećanjima, napisao je, kako je rekao, legendu za savremenog čoveka. Čitajući (gledajući) knjigu mi doživljavamo u našim emocijama, da je pobeda moguća.
Možda je tako i u „Vampirskim hronikama“. Budi u nama nadu da je promena moguća, da se čovek može promeniti, da ne mora da se prepusti zlu da vlada, nego da doživi promenu. Neko je rekao mudro, da bi želeo da živi dva života, jedan da pravi greške, a drugi da može da ih ispravi. Ko god da je to rekao bio je svestan da nam je promena potrebna, da bez nje ne možemo biti ono što bi želeli da budemo.
Dok o ovome razmišljam u mislima mi je današnji tragični događaj. Branislav Peranović, nekadašnji upravnik Centra za pomoć zavisnicima „Crna reka“, je ubio momka na lečenju. Poznat je po incidetnu od pre nekoliko godina, kada je lopatom prebijao štićenike. Zbog toga je izgubio položaj, ali se nije promenio. Interesantne su mi njegove reči, koje je rekao pre nekoliko godina kada je bio iznačen iz „Crne reke“: "Nikad nisam prestao da se bavim spasavanjem duša onih koji su na svom životnom putu posrnuli. I posle hajke koja se vodila protiv mene, kad sam optuživan da sam batinaš i siledžija, nisam odustao od svoje misije“. Uveren sam da je njegov motiv na početku bio čist, ispravan, ali je negde nasilje prevagnulo u njemu. Negde je počeo da veruje da je „ljubav za amatere“  (kako je rekao jednom prilikom) i skrenuo sa puta. Jer nasilje ne menja na bolje, na kraju od tebe stvori zver. To nije put hrišćana.
Pismo promenu naziva „novim rođenjem“. Moguće je doživeti promenu, Hristos nam kaže, samo moraš da se rodiš ponovo (Evanđelje po Jovanu 3). Moraš da se rodiš od duha. Bog mora da te promeni, da ti da „novo srce“. Bez toga, koliko god priča o promeni izgledala privlačno, i „Vampirske hronike“ bile atraktivne, nema promene. Ali sa druge strane ohrabruje se setiti da svako od nas želi da se menja, da bude bolji. Moguće je skrenuti sa puta, ali moguće je i pronaći izlaz. Za tu promenu živim! Želim da se ja menjam, da negde ne zastanem ali i da vidim druge promenjene.

Kamp za mlade "Betel" 2012


 SLIKE SA KAMPA ZA MLADE "USUDI SE DA BUDEŠ KAO..." 
AVGUST, 2012

Kamp za mlade - "Usudi se da budeš kao...", Betel 2012 (brdo Glavica kod Novog Sada). Sa nama je bio tim iz Kanade. Proveli smo divnih šest dana zajenod
Sindi, vođa tima iz Kanade i naše tinedježrke. Nije poziranje. Stvarno smo se zbližili sa njima kao sa najrođenijima. Lepota Božije porodice, iako živimo hiljadama kilometara jedno od drugog, povezuje nas Božija ljubav.
Takmičenje, Srbija-Kanada. Ko će pre preneti lopticu u kašiki, pretrčati teren zavezanih nogu, pojesti keks koji ti je zalepljen na čelu bez upotrebe ruku... 
Kanađani uče da igraju "Magaraca". Na kraju je jedan od njih i njakao na terenu. Malo smo varali, priznajemo.
Sport - opasna igra hokej. Mnogi su na kraju imali modrice po nogama. Više smo pogađali noge nego loptu, ali je bilo zabavno. Što se mene tiče - žestoka upala mišića!

Otac i sin, žestoka borba na golu...
Šta raditi na plus 40? Bazen i prskanje. Potrošili smo preko hiljadu litara vode za dva dana na prskanje

Uglavnom smo se kupali u odeći, pošto većina nije stigla da se presvuče pre nego što bi bila ubačena u bazen. Bilo je opasno prići bazenu, za sekundu bi se neko stvorio iza tvojih leđa, i buć u bazen. Ni pastor nije bio pošteđen, dva puta su me Kanađani ubacili u bazen.
Name of the game... nije soccer nego fudbal

Trambolina je bila hit. Za sve osim mene. Nije napravljena za tešku kategoriju.

Igre jurenja, otimanja, borbi su bile hit. Za mene - još jača upala mišića.
Uz ogromnu potrošnu kalorija - hrana, i hrana i još hrane... hvala kuvaricama i osoblju kampa. Bilo je odlično.
No ni sva hrana na kampu nije bila dovoljna, ni slatkiši koje su doneli kanađani... Odlazak do prodavnice po slatkiše. Na povratku je žestok uspon, ali šta ima veze kada imaš 13-14 godina...
Red za sladoled....
Povratak uz brdo "Sve je lako kad si mlad..."
A usput i mrtav gušter može biti izvor zabave. Barem za dečake dok slušaju vrištanje devojčica... Što stvarno zbog guštera a što odglumljeno zbog dečaka....
Radionice - naučiti novu veštinu, isplesti narukvicu...
Napraviti nešto od perlica...

Imali smo i radionicu posvećenu crtanju. Džo iz Kanade (profesor umetonosti, fotograf, slikar je bio sa nama). Ono što je u školi obaveza, na kampu se pretvaralo u zabavu.


Bojili smo majice, neke su stvarno umetnička dela...

Izraziti svoja osećanja Bogu, ne samo rečima nego i pokretom, crtežom, pesmom...
Logorska vatra je bila obavezni događaj večeri - skečevi, životne priče i pouka... Svako veče smo pogledali u život jednog od velikana Svetog pisma - Danila, Jeliseja, Timoteja, Marka. Zajedničko za sve njih, jeste da su od mladosti sledili Boga, i od mladosti postavili temelje, osnove koje su im dale stabilnost ceo život. Poruka je bila "Usudi se da budeš kao oni"
Pevanje uz vatru... Učimo decu kako da slave Boga...
Vatra je morala biti zanimljiva, svako veče drugi tip vatre: pagoda, piramida, krug vatre... Izviđači su se pokazali na delu. 
Priprema vatrenog kruga... Recept je tajna... Ako vas interesuje mladi i deco, dodjite na izvidjače...
a posle zvaničnog dela: kukuruzi, mančmelovi (kanadski kolačići), banana sa čokoladom... Specjaliteti sa logorske vatre...
Posebni gosti na logorskoj - 21 Kraljevski izviđač iz Nemačke. Putuju biciklovima od Budimpešte do Crnog mora, i na tom putu su posetili i nas. Pevalo se na srpskom, engleskom, nemačkom i rumunskom jeziku... Veče koje je svedočilo o veličini Božije porodice... 

Kraj kampa, potpisivanje na majice, opraštanje, plakanje.... Proveli smo posebnih pet dana zajedno...