уторак, 12. јун 2012.

Jovan 15 - Principi rezidbe ili da li je moguće umreti duhovno! (propoved)


Link za audio snimak propovedi: http://cross.tv/83972

BELEŠKA:
Po mojoj srednjoj školi, moje zanimanje je voćar-vinogradar. Dugo godina sam i zarađivao dodatno novac od rezidbe, ali iako sam išao u školu za to, nisam naučio da režem voće u školi. 



Nemoguće je to naučiti u teoriji, jer se svako drvo razlikuje. Jedini način jeste bio da ideš sa nekim iskusnim rezačem, da posmatraš šta on radi, i pored njega naučiš. Za mnoge voćke to ni malo nije jednostavno, moraš prepoznati šta daje rod, šta će dogodine dati rod, šta će dati samo drvo. Komplikovano je. No kod loze priča je jednostavna.
 Sve se svodi samo na procenu šta će dati rod. Samo da vam pojasnim, mali čas iz vinogradarstva, samo stabljika, koja je prošle godine bila zelena može dati drvo na kome će biti roda, ta stabiljka se naziva lasterem ili lozom. Staruje stabljike se nazivaju čokot, i nemaju rod, ali one sprovode sokove do lastara, i na njima rastu lastari. Pri rezidbi, cilj je da izabereš lastar koji je nazdraviji, koji ima najbolji položaj, njega sačuvaš a sve ostalo odsečeš. Onda taj lastar saviješ u određeni položaj i na njemu ćeš imati rod. Sva mudrost jeste da poznaješ oblik koje treba da ima ta biljka, i da vidiš da li je živa i zdrava. Ako nije onda je odbaciš. Jednostavno, kada uđeš u štos veoma brzo radiš.


Kako se to odnosi na Isusovu priču? Isus koristi sliku čokota, gde kaže da je on čokot ili izvor života. On daje da mi rastemo i samo povezani sa njime mi možemo dati rast i rod. Mi smo lastari, tj. rastemo na njemu kako bi doneli rod. Otac je vinogradar i brine se da sve raste kako treba. I to je tema koja nas interesuje, kako Bog to nas orezuje da bi dali rod?  Šta mislite šta je rod? I kako Bog orezuje? 


Zagovornici nemogućnosti gubitka spasenja pitaju, kako je moguće nešto što si dobio za džabe, ne na osnovu svojih dela izgubiti na osnovu svojih dela? I Korinćanima 3.10 Po milosti Božjoj koja mi je dana, ja kao dobar neimar postavih temelj, a drugi zida na njemu; ali svaki neka gleda kako zida. 11 Jer temelja drugog niko ne može postaviti osim onoga koji je postavljen, a to je Isus Hristos. 12 Ako li ko zida na tome temelju zlatom, srebrom, dragim kamenjem, drvom, senom, slamom, 13 svačije će delo izaći na videlo, jer će ga dan pokazati, jer će se ono ognjem okušati i oganj će pokazati kakvo je čije delo. 14 A ako delo koje je neko na tom temelju podigao ostane, taj će primiti nagradu, 15 a onaj kome delo izgori imaće štetu: on će se sam spasiti, ali kao kroz oganj.  To i potvrđuje. Apostol Pavle ovde govori o spasenju kao o građenju kuće. Kaže da je samo Isus temelj, a da posle gradimo na tom temelju našim delima. Drago kamenje, zlato i srebro su slika vrednih dela, seno, slama i drvo su slika nečega što propada, što ne izdrži test. I na kraju je sve testiramo. Primetite u tekstu se govori o dve grupe ljudi, oni čija su dela uspešna, vredna i velika, i druga grupa čija su dela bezvredna i propala. I jedni i drugi će biti spaseni, jer spasenje zavisi samo od temelja, ne od dela. Onaj koji ima temelj će biti spasen, onaj koji nema neće.

Isus u šestom stihu kaže – da osoba, koji ne ostane na njemu, jednostavno nije ni zašta, nego se odseca i baca u vatru. Šta to znači? Da li se ovde govori o tome da hrišćanin može doći u to stanje da bude odbačen od Boga? I ne samo to, nego Isus koristi sliku spaljivanja, uništenja. Kako to razumeti?
Za naše razumevanje ove priče jako je važno da primetimo da Isus govori o osobi koja je bila na njemu, ali više nije. On ne govori o osobi koja nikada nije bila deo njega, koja nije imala zajedništvo sa Njim. Kaže „ako neko ne ostane u meni...“ – očigledno, iz teksta vidimo da je bio. Znači govori o hrišćanima, onima koji su imali odnos sa njime, ali sada ga više nemaju. Kako je to moguće?
Mnogo snažnih stihova u korist stava da se spasenje ne može izgubiti zbog naših dela i to je činjenica. Niko zbog svojih dela neće izgubiti spasenje. I zato neki misle da se spasenje u opšte ne može izgubiti. E tu se ne slažem! Moram priznati da sam prvih desetak godina mog hoda sa Hristom bio snažni zagovornik potpune sigurnosti. Ali sa druge strane uvek su me mučili stihovi kao što je današnji, koji ukazuju na mogućnost da ipak možeš, jer kako objasniti „bacaju se u oganj“. Ili kada Pavle govori o delima tela u Galatima 5--- neće naslediti carstvo nebesko i očigledno govori i za vernike. I tako dalje, uzmite u razmatranje i Jevreji 6, 10... Kako ih objasniti? Čest odgovor jeste da se tu ne radi o vernicima, ali sam kontekst pokajuje da jesu vernici!
Rešenje koje pronalazimo jesu reči iz II Timoteju 2. Ako smo mu neverni, on je veran, drugim rečima ne odlazi od nas. Ako padnemo u greh, neće nas ostaviti, nego je tu. Ali ako ga se odreknemo on će se odreći nas. Postoji razlika između neverstva i odricanja! Znači ne moguće je svojim delima doći do gubitka spasenje, ali možemo doći do toga da ga se odreknemo i onda nema povratka nazad. Kao što osušena grana ne može oživeti, ne možemo ni mi kada jednom duhovno umremo, čeka nas samo sud.
Šta znači odreći se? Prvo da nam skinem teret. Sigurno nije da u afektu, kada smo povređeni, očajni mi kažemo „ne želim te više Bože“. Bog razume naš bol, to jeste greh ali nije surov da samo čeka da nas odbaci. Nije ni kada sakrijemo da smo hrišćani pred nekim jer se bojimo osude, onda bi prvi Petar bio bez nade, jer se tri puta odrekao Hrista.
Radi se o stanju da mi Boga toliko isključimo iz našeg života, da nam više nije stalo, da smo potuno ravnodušni prema njemu, da naša srca otvrdnu i da li rečima ili našim srcem mi vratimo poklon. Suština jeste da mi ne gubimo spasenje, nego vratimo poklon. Prekinemo vezu sa čokotom i time umremo!

Da se vratimo priči o rezidbi. Kada lastar ne dobija sokove od čokota, od stabla, on se suši. To je znak da je on mrtav, da se osušio i takva grana je naupotrebljiva, mrtva je. Ne postoji način da ponovo oživi, ne postoji način da sokovi ponovo poteku kroz nju, nema povratka za granu koja se osuši. A sve počne tako što neka bolest, mraz, ili fizičko oštećenje prekine tok sokova od čokota do lastara. I onda nešto što je bilo živo umire...
A kako dođemo do toga? Podsetiću vas na ove tri slike, na osnovu I Korinćanima 2-3. mi vidimo da postoje tri grupe ljudi. I moram da napomenem, pošto sam vam o ovome više puta govorio, naš cilj nije samo da nešto znamo nego da nešto možemo i da prenesemo. Bog nas uči da bi mi učili druge, i ne možemo samo znati nešto, cilj je da to možete preneti. Ako ne možete, naučite jer ovo su važni principi.
Prva slika prikazuje telesnu osobu. Veliki krug predstavlja život jedne osobe, stolica u sredini jeste presto, i ovde je na prestolu JA. Hristos je van života te osobe, a ovi mali kružići su okolnosti, problemi, situacije i one su o potpunom haosu.
Druga slika prikazuje duhovnu osobu. Ovo se desi kada Hristos postane deo našeg života, kada je on na prestolu. Okolnosti, problemi dolaze pod njegovu kontrolu. Ja ne nestaje ali više ne vodi. U našem životu počinje da dolazi do reda, umesto haosa. Potraga za smislom prestaje, i stvari sve više dolaze u red.
Treća slika je telesni hrišćanin. Kao što vidite u ovoj slici sve je isto kao kod telesne osobe, jedina razlika jeste to da je Hristos deo života, ali ta osoba nema nikakve koristi od toga, osim spasenja. Hrišćanin je ali kao da nije. Kao u priči aleksandra Redpata – Spašena duša ali protraćen život.
Kako prelazimo sa osobe na osobu. Prvo kako iz telesne u duhovnu? Iz telesne u duhovnu osobu prelazimo obraćenjem. Kada pozovemo da Hristos uđe u naš život on i ulazi. Tako piše: evo stojim na vratima i kucam, ako ko čuje moj glas ja ću ući i biću sa njime
Kako onda iz Duhovne u telesnog hrišćanina? Uvek je u pitanju greh. Mi skidamo Hrista sa prestola našeg života svaki put kada odaberemo da grešimo! Tada ne odlučuje on nego odlučujemo mi, kažemo Isusu: „Ja sam sada gazda“! ali to ne znači da odmah zapadnemo u haos, nego korak po korak.
Da se vratimo priči o rezidbi. Kada lastar ne dobija sokove od čokota, od stabla, on se suši, to smo pričali. Isto i mi kada učinimo greh, prekidamo Božije delovanje u našem životu. Duh Sveti nas ne napušta ali prestaje da nas ispunjava. Prošlu nedelju smo govorili o gašenju Duha, opoemeni ne gasite Duha. Mi ga gasimo kada zgrešimo i prestanemo da puštamo da teče kroz nas. 
I treće – kako se vratiti sa telesnog hrišćanina na duhovnog? To dobro znate, kroz Duhovno disanje. Kada duhovno dišemo mi kroz pokajanje izbacujemo greh iz našeg života i ponovo tražimo od Duha Svetog da nas ispuni. I on to čini, jer je to njegova volja.




ostatak na audio snimku...



Нема коментара:

Постави коментар

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...