петак, 29. јун 2012.

Čiope


Volim da gledam ptice, moj sin i ja do sada u evidenciji imamo 115 vrsta koje smo videli i prepoznali. Čudesna Božija stvorenja, toliko različita, lepa. Na žalost nemam dobru opremu za ovaj hobi (dvogledi koji vrede su daleko preko mojih mogućnosti), koristimo stari topovski nišan umesto dvogleda. Tako smo naučili i o čipama. 

Čiope. Čudesne ptice. Iako ih ima i u Novom Sadu, retko kada ih vidim. Zato u Grčkoj, svake godine, vidim jata ovih ptica, sličnih lastama. Svako jutro sam sa terase, dok svi spavaju posmatrao ove ptice kako love insekte. Lete zajedno, u jatu, velikih krila, kao nesrazmerne laste.


Kažu da mogu godinama da lete, bez sletanja. Zapravo nikada ni ne slete na zemlju, noge su im nesrazmerne u odnosu na krila, i kada slete dole ne mogu više da polete. Tako da mala čiopa, kada se otisne iz gnezda, sve do momenta kada polno sazri, i dođe vreme gnežđenja, možda nikada ni ne sleće. Ptičari kažu da ima sposobnost da spava u vazduhu, tako da joj jedna polovina mozga spava, a druga je aktivna, i tako na smenu (nadam se da nisam napisao neku glupost, o svemu navedenom sam čitao na sajtovima i blogovima ljudi koji se bave posmatranjem ptica).

Evo jedan od tih komentara sa neta, da ne ispadne da pričam bajke: „Kod crne čiope je najzanimljivija njena prilagođenost letenju - telo je upravo savršeno za let kroz vazduh. Čiopa sve svoje aktivnosti izvodi u vazduhu, osim odgajanja mladih. Tamo nalazi hranu, igra se, čak i spava na krilima najveći deo života. U vazduhu se pari i prikuplja materijal za izgradnju gnezda. Krila su joj uska i duga, što crnu čiopu čini brzim i preciznim lovcem insekata i raznih vrsta pauka. Vodu takođe uzima tokom leta, a kupa se tako što zaroni kljun i prska vodu unaokolo.“

U toku odmora sam ih gledao svako jutro, razmišljao o njihovoj izuzetnosti, ali još nešto mi je palo na um. Dok ih gledam, dok lete, izgleda kao da uživaju u tome, u letu, jatu, lovu, brzini. Klikću dok proleću pored terase. Radosne. Nisam ni razmišljao da ptica može da uživa. Možda je to njihov način slavljena Stvoritelja, radošću što su žive, što lete, što se nešto dešava? Pismo kaže da celo stvorenje proslavlja Boga, možda ga jutrom čiope slave??? Naravno ne mislim svesno, nego da ih je Bog dizajnirao da svime onim što rade odaju njemu slavu.

Odberg, u knjizi „Život kakav sam oduvek želeo“ piše o Božijoj radosti, razmišljajući o maloj deci, i o tome da iznova i iznova mogu nešto da ponavljaju: “Zbog toga što deca imaju obilje životne snage. Imaju duha slobode i žestine, zbog čega oni traže da se stvari ne menjaju i stalno da se ponavljaju. Oni stalno govore, „Uradi to opet“; a odrasla osoba onda to čini iznova i iznova sve dok skoro ne padne mrtva. Odrasla osoba nema dovoljno snage da  može da likuje nad monotonijom. Ali Bog je dovoljno snažan i to može. Bogu je moguće da svakog jutra kaže suncu „Uradi to opet“ kao i svake večeri da kaže „Uradi to opet“ mesecu. Ne mora biti automatska potreba da se naprave sve bele rade istim; Bog možda stvara svaku belu radu posebno, ali nikad se ne umori stvarajući ih. Možda on ima večni apetit deteta; jer smo zgrešili i ostarili, i naš Otac je mlađi od nas.”

Uživati u običnim stvarima, u onome što jesi, šta radiš, toliko zaboravljena životna veština. Molim se da naučim da uživam u onome šta ja jesam, u onome što radim, bilo to propovedanje ili spremanje kuće, bilo to posmatranje ptica ili sitne popravke u kući, bilo to ribolov ili učenje sa decom. Da mojim bićem, oni što ja jesam dajem slavu Bogu, i da budem radostan, jer jesam to što jesam. Kao čiope.

Нема коментара:

Постави коментар

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...