понедељак, 23. април 2012.

Jovan 8:31-59 - "Želiš li biti slobodan/na - upoznaj istinu!" (propoved)


Link za audio snimak propovedi: http://sr.cross.tv/81536


Daniel često spomene da samo on i ja strastveni ribolovci. Ljubav prema ribolovu me prati još od dečačkih dana, od prvog dobrog pecanja. Obično to tako ide, neki pokušaju da pecaju ribu ali se nikada ne zaraze tom bolešću. A nekima se desi da prvi put kada odu, riba, kako mi pecaroši kažemo, dobro „radi“, napecaju se i „upecaju“. Moj sin Stefan je već uveliko zaražen, od prvog pecanja, iako ima šest godina…


No pecati ribu nije uvek lako, jer se peca sa najlonom, a najlon ima osobinu da se upetljava. Sada to i nije toliko veliki problem jer većina peca sa mašinicama, u koje je uskladišten najlon, no kada sam ja kao dečak počeo pecali smo na bambuse, i imali namotače na štapovima. Da bi zabacio plovak, morao si odmotati dovoljnu količinu najlona, pored noge, i onda zamahnuti i zabaciti. No kako uvek u prirodi biva, pored tebe je hrpa trave, trske, i često mi se dešavalo, zamahnem, poleti klupko zamršenog najlona, a plovak mi padne pred noge. I to obično kada je riba dobro pecala. I onda bi počeo proces otpetljavanja najlona, odmiršivanja… često mi se dešavalo da više odpetljavam najlon nego što pecam.
Ali naučio sam caku. Ako želiš da opetljaš najlon, moraš pronaći gde se zapetljao čvor. Ne funkcioniše ako samo potežeš najlon, jer tako često zategneš još više. Moraš pronaći gde je čvor, i ako tu povučeš najlon na pravi način, počinje i opetljavanje, pa sve do slećeg čvora. Potrebno je puno strpljenja, nerviranja da budeš pecaroš, zato kada se vrate sa pecanja ribolovci su toliko mirni, jer su iskidali živce dok otpetljavaju najlon. Ali princip otpetljavanja zamršenog je bitan i za našu današnju poruku. Naizgled izgleda zamršena, ne razumljiva, i potrebno nam je da nađemo čvornu tačku, da bi ovu priču i razumeli. A imaćemo tri mesta otpetljavanja.
A: Čvor 1: Isusova sigurnost
Prva čvorna tačka je 48 stih – „Judeji mu rekoše: „Zar nismo u pravu kad kažemo da si ti Samarićanin i da si opsednut demonom?“ Dok čitamo današnji tekst moramo biti svesni da se radi o jednom konfliktu, svađi, između Isusa i fariseja. U našim umovima duboko je usađena slika Isusa koji je miran, spokojan, pa i kada čitamo tekstove pune energije, mi ih čitamo kao da su u pitanju filozofske rasprave. No ovo je svađa, u kojoj fariseji vređaju i napadaju Isusa, a Isus im odgovara žestoko, ne istom merom, jer ne iznosi laži, ali im uzvraća veoma bolnim istinama o stanju farisej. Prosto ne može da se zamisli ovaj dijalog, a da u njemu nema povišenog tona, emocije. Ovo je svađa koja se završava kako piše u 59. stihu, time da su fariseji zgrabili kamenje da ubiju Isusa.
Isusa vređaju rečima da je opsednut demonima, u 48 i 52 stihu, drugim rečima govore da mu je um pomućen, da je pod kontrolom zloga. Da dela koja čini nisu od Boga, nego da iza njih stoji sam đavo.
Dalje vređaju ga u dijalogu o tome da li su oni Avramova deca, izgovaraju sledeće reči: „Mi nismo rođeni iz bluda.“ 41. Uveren sam da oni time ciljaju na Isusovo začeće, optužujući ga da je rođen vanbračno, da poznaju njegovu životnu priču i da je sada upotrebljavaju protiv njega, otužujući ga da je kopile. Potvrdu toga nalazimo u Talmudu, jednoj od svetih knjiga Judeja,  njihovo predanje je i sačuvano – prema njima, Isusova majka je bila siromašna jevrejska devojka, koju je muž, stolar po zanimanju, oterao zbog preljube sa rimskim vojnikom po imenu Panthera. Napuštena od muža i prezrena od društva, Marija je rodila Isusa. Zbog bede i siromaštva Isus je otišao u Egipat, gde je naučio magiju. Kao u prljavoj političkoj kampanji, iskopavaju prljave detalje o protivniku… nemajući snagu argumenata gađaju nisko, konstruišući priče, jer u patrijarhalnom društvu roditi se van braka je strašan moralni hendikep.
I konačno stih od koga smo krenuli, kažu mu da je Samarićanin. O odnosu Jevreja i Samarićana je i u poslednje vreme puno govoreno sa ove propovedaonice, samo par reči za one koji ne znaju, Jevreji i Samarićani su bili u neprijateljskim odnosima, Jevreji su ih smatrali manje vrednima, nečistima, zabludelim i nisu hteli da imaju nikakav kontakt sa njima. Optužba da je neko Samarićanin je imala za cilj da se poljulja autoritet te osobe.
Čitamo o svađi i to žestokoj. Kako Isus odgovara na nju? Da li se brani zbog tih optužbi? Da li iznosi kontra argumente pokušavajući da dokaže da je Judejin, da je rođen u braku Marije i Josifa??? Ne. Jedini komentar koji je odgovor Jevrejima jeste 49 – „Nisam opsednut demonima, nego ukazujem poštovanje svome Ocu…“. Ali ni tu nema odbrane, nego samo komentar. I ovo mi je stvarno skrenulo pažnju.
Jer kada mene neko lažno optuži, ja imam snažnu želju da poreknem sve optužbe, da dokažem da nisu u pravu, da je to laž. Mislim da smo svi mi tu slični. Boli nas laž, i želimo da se opravdamo. Isus nije takav. Ne suprotstavlja se i ne spušta stvari u lični nivo. Kako to može? Predlažem – zato što jasno zna ko je On. To što ljudi govore ne dotiče ga jer zna ko je i šta je. Ako znaš ko si, laži o tebi te ne kontrolišu. Možeš zadržati fokus.
U toku ove nedelje gledao sam dokumentarac o istraživanju o fokusiranju. Grupa ljudi je gledala snimak u kome ljudi dodaju loptu jedni drugima, i trebali su prebrojati koliko puta je lopta dodana. Posle gledanja snimka, svih tridesetak učesnika su imali tačan odgovor. Tada su ih pitali, a koliko vas je videlo gorilu na snimku, i samo njih pet su se javili. Pustili su snimak ponovo, i čovek u kostimu gorile je igrao pred njima, ali ga oni nisu videli jer su bili fokusirani na drugo.
U našem životu, mi se često fokusiramo na pogrešno i izgubimo fokus. Laž o nama, optužba o našem identitetu nas vodi do toga da se branimo, umesto da činimo ono što je ispravno. I to nas vodi do drugog čvora.
b. Čvor dva: priroda laži
Iako živimo u društvu gde se često laže, laž nije svojstvena ljudskom umu. Univerziteta u Pensilvaniji je magnetnom rezonancom posmatrao reakciju mozga ljudi pri laži, i otkrili da se prilikom laganja delovi mozga više naprežu. Pokazalo se da bi ljudi slagali moraju da se napregnu delovi mozga da rade suprotno onome kako bi trebala. Zaključili su da iskrenost prirodno stanje dok je laž devijacija, neprirodno.Čak i kod onih za koje kažemo „laže čim zine.“ Laž nije deo našeg prvobitnog dizajna. Ona je deo nekog drugog. 43-45- „Zašto ne razumete šta vam govorim? Zato što ne možete da čujete moju reč. Vi ste od oca đavola i hoćete da ispunjavate želje svoga oca. On je čovekoubica od početka i nije se držao istine, jer u njemu nema istine. Kad govori laži, govori ono što mu je svojstveno, jer je lažov i otac laži. A meni, zato što vam govorim istinu ne verujete.“
Kao što sam rekao Isus u svome odgovoru nije ni malo blag, ne izmišlja ali ukazuje istinu- oni su zarobljeni od đavola. On ih je slagao i oni drže tu laž kao istinu. I to je velika veza, kada veruješ laž o sebi, drugima ili stvarnosti. Blokira um. Đavo postoji, on je realnost, mi zaboravimo na njega, ali on postoji. Često vam kažem da mi tretiramo đavola kao malu macu, ali on je ričući lav koji hoće da nas uništi. Tako piše u Petrovoj poslanici. Ide oko nas tražeći koga da proždere a način mu je da nam postavi zamku.  Ne znam da li ste nekada primetili da vinogradari u vreme zrenja grožđa postavljaju plastične flaše pune vode u vinograd. To rade radi osa. Ose dolaze i uništavaju gružđe, i pošto brzo lete nemoguće ih je ubiti, a prskanje nije moguće jer je grožđe zrelo. Osa dođe, oseti vodu, uđe u flašu i gotova je. To je zamka. Postavi se mamac, i kada dođe žrtva, uhvaćena je.

Ali da bi to bilo moguće žrtva mora biti nesvesna zamke. Majkl Grin kaže:“Kao svaki general koji uspeva da uveri protivnika da ga potceni, Satana… mora da bude opčinjen sadašnjim stanjem stvari, koje mu daje slobodan prostor da deluje maksimalnom lakoćom i umešnošću, uveren da ga niko ne shvata ozbiljno. Što više može da podstiče ovu sumnju u njegovopostojanje, to je bolje. Što je više u stanju da zaslepljuje ljudski um za pravo stanje stvari, to se bolje i  uspešnije ostvaruju njegovi ciljevi.
 A osnovna đavolova zamka je laž a da bi je posejao mi moramo biti nesvesni njega i laži. Ako uspe da ubaci laž u naš um, mi smo zarobljeni, ne možemo napolje a na kraju plaćamo cenu - smrt. To je ujedno i priroda greha. 34 stih „ko čini greh, rob je greha“. ...satana napada na tri fronta: kroz telo, kroz svet, i kroz direktne napade. Power Evangelisam, John Wimber. Napad kroz telo: 1936 u španskom građanskom ratu, Frankovi lojalistička armija je pobedila Republikansku Armiju u Madridu. To je bila ključna bitka u ratu i vodila je uspostavljanju Frankove vlade u Španiji. Kada su ga pitali šta je bio ključ za pobedu, Franko je odgovorio, «peta kolona». On je imao četiri grupe vojske koja je otvoreno nastupala, i «petu kolonu»  lojalista u Madridu, koji su kroz sabotaže ozbiljno oslabili republikansku armiju. Način koji postavlja petu kolonu u nas jeste laž.
I kako to izgleda. Svedočanstvo o mom ropstvu. Od detinjstva sam misao da sam glup, nesposoban, da ne mogu ništa postići – u um mi je kao danas urezan događaj iz prvog razreda, na tabli napisani brojevi do 10 a ja ne znam da koji je koji, i učiteljicin komentar „vidite, on ne zna da broji…“ Kasnije kada god bi pokušao nešto da napravim uzimali mi stvari iz ruke… ne mogu ništa postići. Kasnije nesposoban si, možeš samo kopati kanale… bez ambicije…, pa ako ne mogu biti dobar, mogu biti loš. Veliki uzrok mojoj zarobljenosti je bilo verovanje da sam nesposoban. A u hrišćanstvu to se oslikalo u stavu da ne mogu da propovedam. Kolike je muke Daniel imao samnom jer nisam hteo javno da govorim, dok me nisu doveli u stupicu, i morao sam. A sve jer je u moj um bila upisano da ja ne mogu… Ali hvala Bogu, on je sve to iscelio, i sami znate završavam dva fakulteta, propovedam, profesor na fakultetu… što nije bitno radi mene, nego to kazujem jer je laž sve to mogla uništiti. I ne znam koje ste vi laži kupili, ali uvek iza naše telesnosti, lošeg ponašanja, navika stoji laž. Moj najbolji prijatelj je cigareta, sa njom nisam sama… Povredili su me i zato mogu tako da se ponašam… On je bezobrazan i zato mogu da ga ogovaram… Neće ovaj film, sajt napraviti nikakvu štetu… Mogu mojoj deci reći da su nesposobna, neće to tako loše uticati… laž za lažju koje kupujemo… To nas vodi do konačnog čvora.
c. Čvor tri: istina nas oslobađa
31 i 36 stih. „Isus reče Judejima koji su u njega poverovali: „Ako se držite mog učenja, zaista ste moji učenici. Saznaćete istinu i istina će vas osloboditi….Pa ako vas Sin oslobodi, bićete stvarno slobodni.“ …
Prvo što moramo reći jeste da Hristos ovde govori o sebi. On je istina i izvor istine. On je onaj koji je došao na zemlju da spasi svet. On je 58 stih – ja jesam. Koristi Božije sveto ime, Jahve. Najsvetije od svih Božijih imena, toliko sveto da ga Jevreji nikada nisu ni izgovarali. A Isus ga upotrebljava za sebe, kaže da je on Jahve, i to je za Judeje toliko strašna reč da oni hoće da ga ubiju. Razmišljajući o tim rečima Klajv Luis je rekao njegove čuvene reči - “Čovek koji je samo čovek, a izgovara reči kao što ih je Isus izgovorio, ne bi mogao da bude veliki učitelj morala. On bi bio ludak – kao što je čovek koji kaže za sebe da je skuvano jaje – ili bi bio sam đavo koji je došao iz pakla. Sam se moraš odlučiti da li  je ovaj čovek bio i da li jeste Božiji Sin, ili da li je ludak, ili još nešto gore od toga. Nemojmo ga ipak štititi rečima da je bio veliki ljudski učitelj. On nam to nije ostavio nedorečeno. Nije to ni  nameravao.” (Životna pitanja – nik Gumbel) Reći da si Bog, ima smisla ako to stvarno jesi ili si potpuno pobrkao lončiće.
A šta je značenje reči „JA JESAM“ – To da je Bog samodovoljan, da je on izvor istine, spasenja, koji ne zavisi od ljudi ili od bilo koga drugoga. Da je on suvereni Bog. Onaj koji odlučuje o svemu, istiniti i jedini pravedni Bog. „Ja sam stvarno i istinski prisutan, spreman da pomognem i delujem; onakav kakav sam uvek bio (Eichrodt) A za nas to znači – pošto je on po svojoj prirodi istinit, ne vezan ni jednom lažju, on je onaj koji može da govori istinu za naše živote i da nas oslobodi. Nema skrivenu nameri, ne laska, ne govori nešto da bi dobio nešto od nas, ne manipuliše. On je osloboditelj, ne zbog sebe, nego zbog nas.
Priroda istine jeste da je ona oslobađajuća. Koliko god da je teška skida sa nas okove laži i donosi slobodu. Princip koji važi u hrišćanstvu, to je duhovni zakon koji treba da zapamtimo jeste da nas istina oslobađa a laž zarobljava. Kada god smo u zarobljenosti, to je samo znak da verujemo neku laž o nama, drugima ili Bogu. Priroda istine je da oslobodi.
Sramota, iskompleksiranost, osećaj niže vrednosti… bol naše duše je sve posledica laži u koje verujemo. Došao sam na svet sa lepom ranom: to mi je bila sva oprema – Kafka. Ili kako kaže Nil Anderson: Osećam odbačenost (potreba za ljubavlju) zato imam potrebu pripadati; krivnja i sramota (potreba za prihvatanjem) zato imam potrebu za osećajem vrednosti; slabost i bespomoćnost (potreba za vrednošću) zato imam potrebu za snagom i nadzorom nad samim sobom.
Način rešenja za Božije dete je da prihvati istinu koja oslobađa. Prvo je prihvatiti njega. On je istinit Bog. On je spasitelj. Umro je kako piše u Kološanima dva da nas postavi pred sebe savršene i bez mane. Da da svakome od nas ono što njegovoj duši treba.
Drugo je prihvatiti ono što on govori. Rimljanima  12.2. nas poziva na stalnu promenu našeg načina razmišljanja. Prepoznajemo lažnu misao koja nas zarobljava i menjamo je za istinu Božije reči.
Treće je Ako ostanemo u njegovoj reči onda smo učenici… Sperdžen je rekao "Ako ti ne tražiš Gospod, đavo će tražiti tebe“....neprijatelj ne sledi pravila rata. Satana ne smatra da je nešto ne fer, on nije džentlmen. Što pre hrišćani to razumeju, to će mnogo ozbiljnije pristupiti tome da budu opremljeni i ispravno trenirani za kraljevstvo. Power Evangelisam, John Wimber

Нема коментара:

Постави коментар

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...