субота, 07. јануар 2012.

Jošua sin Navinov 20-21 poglavlje - "Kako da ne gubim vreme?"



audio snimak propovednik:  http://sr.cross.tv/76133



Došli smo i do kraja sezone sastajanja u toku jeseni 2011. Nastavićemo sredinom januara, a sada je bus stao. Kada govorim o kućnim grupama volim da ih uporedim sa autobusom, koji ide od stanice do stanice. I kada putuješ busem na nekoj stanici uđeš na nekoj izađeš, neki putu od početka do kraja, a neki promene bus. Tako su i kućne grupe, neko uđe neko izađe. Sada bus staje u stanici i prilika je da razmislimo šta dalje… Verovatno od januara krećemo sa evanđeljem po Jovanu ali videćemo.
A večeras završavamo propovedi o Jošui. Želeo sam da otpropovedam još jednu propoved u ovoj seriji i da time uobličim seriju "Vera na delu" a i da uputim neke poruke za nas koji smo u kućnim grupama. Mislim da se u ovom tekstu nalazi oslikana vizija onoga šta bi mi kao kg trebali da činimo. Nazvao sam propoved – „Kako da ne gubim vreme?“ Čitamo 20 i 21 glavu ove knjige. 
Sama propoved predstavlja nastavak propovedi koju smo govorili u nedelju. Za vas koji niste bili tada smo proučili velik deo teksta, od 10-19 glave. U njemu je opisano kako je tekla podela obećane zemlje Palestine po vođstvom Jošue sina Navinovog. I u tom tekstu smo videli kako je jedanaest plemena dobilo zemlju da se na njoj naseli. Danas nastavak priče -  piše kako je tekla podela gradova koji su imali posebnu namenu – gradovi utočišta i gradovi namenjeni Levijevom plemenu. I verujem da će nas Bog blagosloviti svojom rečju i principima koje ćemo moći primeniti u svakodnevnom životu i produbiti naš odnos sa Bogom. 
A: GRADOVI ZA UBICE – NAŠE UTOČIŠTE
Jošua 20.1-9. "1 Gospod govori Jošui i reče: 2 Govori sinovima Izrailjevim i reci: Odredite gradove utočište, kao što sam vam to po Mojsiju zapovedio, 3 da u njih uteče ubica koji ubije nekoga nehotice, bez namere, da vam budu utočišta  od krvnog osvetnika. 4 Ubica koji utiče u koji od tih gradova staće pred gradska vrata i kazaće starešinama toga grada stvar svoju. Oni će ga primiti k sebi i daće mu mesto da sedi kod njih. 5 Ako ga krvni osvetnik goni, oni mu neće predati ubicu u ruke, jer je on nehotice ubio bližnjega svoga, a da mu pre nije bio neprijatelj. 6 On će ostati u tom gradu dokle ne stane pred zbor na sud, do smrti prvosveštenika koji onda bude. Tada će s e ubica vratiti i ići će u svoj grad i svojoj kući u grad iz koga je utekao.
7 Oni osveštaše Kedes u Galileji, u gori Neftalimovoj, Sihem, u gori Jefremovoj i Kirijat-Arvu, a to je Hevron, u gori Judinoj. 8 A preko Jordana, istočno od Jerihona, odrediše Vosor, u pustinji, u ravnici, u plemenu Ruvimovom, Ramot, u Galadu, u plemenu Gadovom, i Golan, u Vasanu, u plemenu Manasijinu. 9 To su gradovi određeni svim sinovima Izrailjevim, i strancu koji se bavi među njima, da uteče u njih onak koji ubije nekoga nehotice, da ne pogine od ruke krvnog osvetnika dokle ne stane pred zbor."
Stihovi od 1 do 3 nam pokazuju jedan od velikih problema onog doba – a to je krvna osveta. Krvna osveta je u mnogim kulturama bila česta praksa. Ako neko ubije člana moje porodice moja obaveza je bila da se osvetim i da ubijem njega. U opšte nije bilo bitno da li se to desilo slučajno ili ne čast je tražila krv za krv, život za život.  Nešto slično je bilo i u ovim krajevima - primer Crna Gora, Albanija (posebni zakoni da se to iskoreni), jer su čitave porodice bile uništavane – krv na krv, krv na krv. Ja tebi, pa ti meni, pa ja tebi. Imamo mi i narodnu poslovicu- Ko se ne osveti taj se ne posveti. Znači dok se ne osvetiš ništa ni ne vrediš. Strašan ciklus koji je dovodio do propadanja naroda a na istoku je, pa tako i među Jevrejima bio strahovito raširen.
Da bi sprečio širenje krvne osvete Bog u svojoj reči određuje pravila, unosi red u haos i tako zaustavlja krvnu osvetu. Način je bio sledeći kako smo čitali. Određeno je 6 gradovi utočišta za one koji su slučajno počinili ubistvo – naprimer nesreća na radu. Po običajima krvne osvete takav bi trebao biti ubijen. Ali ako bi takav stigao u grad utočište, bio je siguran. Ti gradovi su bili pravilno raspoređeni širom zemlje. Po tri grada sa svake strane Jordana. Gradovi su bili raspoređeni strateški jedan gore, jedan u sredini, jedan dole. To je omogućavalo da Judeji iz svih krajeva brzo stignu do njih. Prema tradiciji putevi do tih gradova su bili doboro održavani a na raskrsnicama su postojali i putkazi koji su upućivali gde je taj grad. Osim toga svi gradovi su bili na brdu. Mogli su se videti iz daljine i tako dati nadu beguncu a sve u cilju da se pomogne beguncima.
4 - 5 stih – nam pokazuje da po zakonu svako ko bi došao na vrata grada je imao fer suđenje. Starešine grada bi se sastale i čuli kako se desilo ubistvo i ako bi se dokazalo da je u pitanju slučajnost osoba bi bila sigurna i zaštićena. Ako bi se dokazalo da je osoba namerno izvršila ubistvo ne bi bila zaštićena. Detalji suđenja su opisani u Brojevi 35.9-34. Neću večeras govoriti o tome, možete to i kući. Ako bi osoba bila kriva verovatno bi bila predana u ruke osvetnika jer je važio zakon oko za oko. No ako je bila nevina, tj slučajno bila bi zaštićena. Znači gradovi su bili za one koji nisu bili krivi. Ako jesu niko im nije mogao pomoći i bili su kažnjeni. Sve to je vredelo do smrti velikog sveštenika, posle toga bi osoba mogla da ide kući. Zašto ne znam niti sam našao neko objašnjenje. No logična misao koja mi pada, jeste da su do smrti prvosveštenika prolazile godine. I vreme je lečilo rane porodice ubijenog, nestajala je želja za osvetom i posle puno godina mogli su ga prihvatiti.
I tu se nalazi jedna predivna analogija, sličnost sa našim Gospodom Isusom Hristom. Mogao bi reći čak jedno proroštvo o delu Isusa Hrista. Jer dok smo u Hristu, mi smo sigurni. Dok smo u Hristu mi nećemo biti osuđeni za naše grehe. Rimljanima 8:1. - Samo u Hristu naši gresi su oprošteni, samo u Hristu mi možemo očekivati da ćemo ići u nebo. U opšte spasenje se na više mesta u SP opisuje rečima „u Hristu“. A šta znači biti u Hristu? Da bi smo razumeli ovu analogiju moramo znati sledeće istine o delu Isusa Hrista. Hristos je rođen ovde na zemlji kako bi umro i time postao utočište za naš grešnike. Jer svako ko se pokaje za svoje grehe i prizove ime Gospodnje ulazi u Hristovo utočište da to najjednostavnije objasnimo. Biti u Hristu znači da su tvoji gresi jednostavno prebačeni na Hrista i da si ti kroz to prihvaćen od Boga.
I to se vidi i u izboru gradova - 7-8. Oni su redom Kadeš, Sihem, Hevron, Vasor, Ramot, Golan. Svaki od ovih gradova ima ime koje se može prevesti na srpski i koje ima poruku za nas danas. Neću u detalje iako bi se od svakog mogla razviti propoved.
Kadeš je značilo Svet. i poruka je jasna. Naš Bog jeste Sveti Bog. To znači da je savršen, da u njemu nema greha i da greh pored njega ne može postojati. Od Božije svetosti naša zaštita jeste samo Hristos. Ako smo u njemu pošteđeni smo kazne. No sa Bogom nema kompromisa. Brojevi 35.26-28. osoba je bila sigurna samo dok je bila u tom gradu. Ako bi izašao iz njega zaštita više nije vredela. Mogli su te ubiti.
Sihem znači rame. O Isusu piše – „vlast će biti na njegovom ramenu“ (Isaija 9:6). Na njemu je vlast tj on ima vlast nad svime. Naš Hristos jeste gospodar Svemira a opet je zainteresovan da nas odbrani i zaštiti. A on ima način jer je vlast na njegovom ramenu. A ujedno je prepun razumevanja prema nama – rame za plakanja. Bio je čovek da bi nas razumeo.
Vasor – tvrđava – Hrist je naša tvrđava. Naša odbrana – Psalam 46.1. I Petrova 5.8.
Hevron – zajedništvo. U Hristu možemo imati zajedništvo sa Bogom a i jedni sa drugima. On nas je povezao u porodicu. Dok smo u njemu to funkcioniše. Van Hrista zajedništvo pada, vidimo mane jedni drugih, opterećuju nas i zajedništvo se raspada
Ramot – klicanje i Golan radost, U Hristu možemo uživati. Isaija 9.1, 2.6.
U Hristu mi možemo videti ispunjenje ovih reči. Da budemo sveti, da imamo njegovo rame da se na njega naslonima, da on bude naša tvrđava. U njemu možemo imati zajedništvo. I u njemu možemo iskusiti pravu radost i klicanje. I to je i cilj našeg sastajanja u grupama. Da idemo ka dubljem razumevanju toga kako Bog zadovoljava naše potrebe. Kako je on ispunjenje, i kako mi praktično treba da živimo.
B: GRADOVI ZA UBICE – POZIV NA SLUŽENJE
Drugo što bih hteo da primetimo jeste genijalnost Božijeg delovanja. Mi iako kukamo na pravnu državu živimo u veku u kome su prava čoveka naspram onog doba jako razvijena. U principu, ma koliko bio težak zločin svako ima pravo na fer suđenje. Izuzetaka naravno ima ali živimo u priličnoj sigurnosti. U ono vreme pojam fer suđenja nije bio poznat. U potpunosti je vladala sila jačeg, sila oružja. I SP unosi tu neverovatnu promenu. Propisuje za ono vreme revolucionarne zakone. Kažem revolucionarne jer se u potpunosti razlikuju od svih ondašnjih zakona. Drugi zakoni kao Hamurabijev, Vavilonski koji je napisan u to doba, brinuli su se samo za one koji su imali vlast i moć, kako ih učiniti još moćnije i bogatije.
No S.P. se brine o pojedincu i njegovim pravima čak i najsiromašnijih i to je revolucionarno. Tu vidimo Božanski aspekt SP, taj Božanski aspekt svetog pisma je  bio inspiracija hrišćanima kroz vekove na brigu o pravima pojedinaca ili grupa ljudi. Iako hrišćanstvo optužuju da je religija koja je ukidala prava to jednostavno nije tačno. Prvo oslobođenje žena u N.Z. – toliko revolucionarno da Pavle mora da zaustavlja zbog sablazni. Oslobođenje robova, demokratija je razvijena u državama koje su imale hrišćansku tradiciju. Mene oduševljava što se jedan ovakav tekst nalazi u SP. Pokazuje Božiju brigu za pojedinca. SP nas uči da su prava pojedinaca bitna, i da se treba boriti za njih.
Citiraću ponovo Martina Lutera Kinga: Često mislim da svi razmišljamo o danu kada ćemo biti žrtve konačnog životnog poziva - ono nešto što zovemo smrt. Svi razmišljamo o tome. Često razmišljam o smrti i razmišljam o svojoj sahrani. Ne razmišljam o njemu na morbidan način. Često se pitam: 'Što bih želeo da se tada kaže?' i ostavljam vam ovu reč jutros.
Ako iko od vas bude ovde kad se ja susretnem sa svojim danom, ne želim dugačku službu na sahrani. I ako neko bude držao posmrtni govor recite im da ne govore predugo. Često se pitam što bih htio da kažu. Recite im da ne spominju da imam Nobelovu nagradu za mir, to nije važno. Recite im da ne spominju da imam tri ili četiri stotine drugih nagrada, to nije važno. Recite im da ne spominju gdje sam išao u školu.
Hteo bih da neko spomene dan kada je Martin Luther King pokušao dati svoj život služeći drugima. Hteo bih da neko tog dana kaže da je Martin L. K. pokušao voleti nekoga. Hteo bih da kažete tog dana da sam pokušao biti u pravu što se tiče rata. Hteo bih da možete reći tog dana da sam zaista pokušao nahraniti gladne. I želim da možete reći da sam pokušao za mog života, obući one koji su bili goli. Želim da kažete tog dana da sam pokušao, u svom životu , posetiti one koji su bili u zatvoru. Želim da kažete da sam pokušao voleti i služiti čovečanstvo. ...
I sve druge isprazne stvari nisu važne. Neću imati novca da ga ostavim u nasledstvo. Neću imati finih i luksuznih stvari da ih ostavim u nasednicima. Za sobom želim ostaviti jedino predan život. I to je sve što želim reći... ako mogu pomoći u prolazu, ako mogu razveseliti nekoga s rečju ili pesmom, ako mogu pokazati nekomu da putuje u krivom smeru, onda moj život nije bio uzaludan. Ako mogu izvršiti svoju dužnost kao što bi hrišćanin to trebao, ako mogu doneti spasenje svetu kroz moja dela, ako mogu proširiti poruku kao što je Učitelj učio, onda moj život nije bio uzaludan.”
I to je drugi razlog našeg sastajanja – da se brinemo jedni od drugima, da budemo podrška jedni drugima, da odvojimo naše vreme za druge ljude. Da odgovorimo na njihove potrebe: bolesnima, obeshrabrenima, onima koji su pali i tako redom.
C: GRADOVI ZA LEVITE – POZIV BITI SVETLO
21.1-4. "1 Poglavice porodica Levitskih dođoše k svešteniku Elealzaru i k Jošui, sinu Navinovom, i k poglavicama porodica u plemenima sinova Izrailjevih. 2 Govoriše im u Silomu, u zemlji Hananskoj, i rekoše: Gospod je zapovedio preko Mojsija da nam se dadu gradovi za stanovanje i predgrađa njihova za stoku našu.3 Sinovi Izrailjevi dadoše tad Levitima od nasleđa svoga, po zapovesti Gospodnjoj, ove gradove i predgrađa njihova: 4 Baci se kocka za porodice Katove; i Levitima, sinovima sveštenika Arona dopade trinaest gradova od plemena Judina, od plemena Simeonova i od plemena Venijaminova."
 U tekstu je opisana podela zemlje poslednjem plemenu – Levijevom plemenu. Za njih piše u 13:14. da im nije pripala teritorija nego su trebali biti rasejani među ostala plemena. Razlog ta to je bila njihova posebna uloga. Pon Zakon. 33:10 govori o tome. Tekst nas uči da su oni bili pleme iz koga su dolazili sveštenici. Njihova uloga je bila da prinose žrtve, da se brinu o bogoslužju ali i da uče narod Božijim zapovestima i rečima. Oni su se brinuli za duhovno stanje Izraela. Zato nisu trebali dobiti zemlju kao pleme nego je svako pleme trebalo dati gradove i okolinu na koje bi se oni naselili kako bi živeli među njima i učili ih zakonu Gospodnjem. I od 8 pa do 41 stiha govori se o gradovima koje su dobili. Ukupno 48 gradova, po 4 u svakom plemenu. Neko je izračunao da niko u Izraelu nije živeo dalje od 20 km od nekog Levitskog grada.
Savršen Božiji plan da se narod Božiji održi blizu njega. Oni su imali zadatak da budu svetlo za Izrael. Pismo uči da smo mi danas svetlo – Matej 5.14-16.– mi smo svetlo Sveta. To znači da treba da našim delima proslavimo našeg Gospoda a ujedno je to vezano za nošenje radosne vesti. Mi treba da nosimo svetlo Hristovog evanđelja ljudima koji za to svetlo ne znaju. Poruku evanđelja o kojoj sam govorio.
Drugo Leviti su bili sveštenici. U sadašnje vreme klasa sveštenika ne postoji. SP nas uči da smo svi mi sveto sveštenstvo. I Petrova 2.9. znači svaki hrišćanin jeste sveštenik Boga živoga. Ne samo pastori i starešine, nego svaki pojedini. Svako od nas ima zadatak - postavljeni smo tamo gde jesmo, na poslu, u školi, u zgradi, u komšiluku  da bi raširili njegovu vesti. I to je zadatak koji polako zaboravljamo kao crkva. Vreme je povratka nazad, našem pozivu. Pozivu da nosimo Njegovu radosnu vest. To čini veru na delu a posledice su - 21.43-45. "43 Tako dade Gospod Izrailju svu zemlju za koju se beše zakleo da će je dati ocima njihovim; oni je zauzeše i naseliše se u njoj. 44 Gospod im udeli mir svuda unaokolo kao što se beše zakleo ocima njihovim; niko od neprijatelja njihovih nije mogao  da im odoli, i Gospod ih predade sve u njihove ruke. 45 Ništa ne izosta od svega dobra što Gospod beše obrekao domu Izrailjevu. Sve se ispuni."

Нема коментара:

Постави коментар

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...