Alfa vesti - broj 4 (Alfa kurs)


Alfa – Zapadni Balkan

ADRESA: NOVAKA RADONIĆA 19, 2100 NOVI SAD, SRBIJA
BROJ TELEFONA: +381/(0)64 – 53-83-580


ALFA VESTI

Broj 4 – decembar/prosinac 2011

Poštovani čitaoci, pred vama se nalazi četvrto izdanje Alfa vesti, biltena koje ima za cilj da predstavi Alfa kurs na teritoriji Zapadnog  Balkana – Srbije, Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine. Alfa kurs je alat za evangelizaciju i učeništvo, razvijen od strane Anglikanske crkve, Holy Triniti Brompton iz centralnog Londona, Velika Britanija. Razvoj kursa je počeo 1990. godine, kada  je Nicky Gumbel pod uticajem Duha Svetog, kurs za učeništvo (korišćen u njegovog lokalnoj crkvi) prilagodio nehrišćanima, tj. onima koji ne dolaze u crkvu. Počevši od dvadesetak kurseva koji su registrovani 1990. godine u UK, danas  je registrovano oko 35000 kurseva u 163 zemlje sveta. Do sada je preko 15 miliona ljudi završilo Alfa kurs i upoznalo se sa osnovama hrišćanske vere a mnogi od njih su i doživeli susret sa uskrslim Isusom Hristom. U okvirima službe Alfa kursa razvile su se i mnoge druge službe i aktivnosti: Alfa kurs za studente, mlade…, Bračni i Predbračni kurs (saznajte više o tome na- http://bera-kahristu.blogspot.com/2011/02/alpha-e-casopis-3-februarveljaca-2011.html), Rad sa povratnicima iz zatvora i zatvorenicima, Kurs oporavka (hrišćanska verzija 12 koraka AA)…
Vizija Alfe jeste evangelizacija naroda i transformacija našeg društva. Uključite se u ovaj veličanstveni zadatak. Saznajte više o Alfa kursu, spremni smo da dođemo u vašu crkvu i pomognemo vam da počnete sa Alfom ili nekom drugom službom. Pozovite nas! Žetva je spremna, uzmimo srp!

GAT SARAJEVO
Konferencija GAT – Global Alpha Trening je održan 25.-26. III. Sa preko 50 učesnika iz raznih gradova iz   BiH bili smo ohrabreni željom da se Alpha kursovi započne u novim gradovima, te da se ohrabre oni koji već rade Alpha kursove u svojim crkvama. Gospod je stavio na srce učesnicima seminara da koriste ovaj evangelizacijski alat u svojim crkvama, jer su dosadašnja iskustva jako pozitivna i na ohrabrenje svima.
Predavači su bili članovi Alfa tima iz Holandije (Corine Schuurman, Bram Shuurman, pastor Ben Eikelboom, Esther Blaauw ), osobe godinama uključene u ovu službu, kao i hrišćanske vođe iz Srbije, Hrvatske i Bosne koje su razvile Alfu kao deo službe njihove crkve. U toku ovog dvodnevnog GAT događaja imali smo priliku da čujemo mnoga svedočanstva o obraćenjima i promenama koje je Alfa donela u životu crkve i pojedinca kao i priliku da se okrepimo kroz službu slavljenja i molitve. Crkva domaćin: Kairos Centar (Baptistička Crkva).
GAT SKOPLJE

Globalni Alfa Trening, je održan u Skoplju, u Evangelskoj crkvi, od 21. do 22. desetog meseca.  Tim je bio sastavljen od predstavnika Aglikanske crkve Holy Triniti Brompton iz Londona (crkva koja je započela Alfa kurs) i vođe iz Makedonije.
Izveštaj Marina Mojtića (Nacionalni tim):
„Na početku su moje procene bile da će možda ce da se pojavi oko 40 ljudi, a mi smo imali sve skupa i vise od 70. Slava Bogu!
Većina učesnika je ranije imala iskustva s Alfom, neki su je i napravili u crkvi nekoliko puta, ali oni koji nisu uopšte imali znanja bili su jako ohrabreni. GAT tim je bio prekrasan. Bili su fleksibilni i uklopili se u naše rasporede, sale, bas su se lepo prilagodili. Svakako, jako su nas blagoslovili. Njihov udeo u svemu je bio super. Govore su odradili prekrasno. Čak nas je jedan sveštenik (vikar Anglikanske crkve koji je bio sa njima) potaknuo da razmišljamo kako je moguće da jednog dana Bog opet poseti Pravoslavnu Crkvu. To je kazao na osnovu iskustva Anglikanske Crkve. Anglikanska Crkva je pre 400 godina bila sasvim izgubila duhovnu stranu, ali eto posle 400 godina iz nje proizlazi Alfa. Tko zna, možda Bog napravi slično čudo i sa Pravoslavnom Crkvom?
Ako sve bude u redu, onda imamo Alfu od sledeće godine, jer ako nešto sad počinjemo, nećemo da stignemo da završimo do Nove Godine, a onda ne želimo da prekidamo. U svakom slučaju veliko ohrabrenje.“

PROMENJENI ŽIVOTI

Od ateizma do vere - Zoran Bjelić (Split)
Ja sam bio ateist. Naravno, mnogi su mi o Bogu govorili tijekom godina. Ali, oni su bili primitivni, zatucani, odgojeni da vjeruju u besmislice i nije im bilo pomoći. S druge strane ja sam bio iz napredne i kulturne obitelji, nisam robovao besmislicama, bio sam iznad njih i stvarno nisam mogao razumjeti kako čak i neki školovani ljudi mogu vjerovati u te gluposti. Zapravo mi ih je bilo žao. A onda me jednog dana Bog pozvao k sebi i ja sam shvatio kako sam upravo ja sam bio nadmeni rob besmislicama o ljudskoj samodostatnosti i navodnoj veličini! Sada kad pogledam, Bog me nije doveo k sebi odjednom, već mi je strpljivo i pažljivo ukazivao na sebe kroz čitav moj život. Dovodio me u različite situacije, izvodio pred mene različite ljude koji su mi na različite načine svjedočili o Bogu Uistinu pojma nemam što je od svega toga bilo učinkovito, ali je zasigurno svatko od njih dao svoj doprinos tome da mi se najzad otvore oči. Konačno sam shvatio da me laž koju sam živio i u koju sam vjerovao učinila užasnom osobom. Bio sam samodostatan, samopravedan, samoživ, ponosan, ohol, goropadan i sebičan. I to sasvim sigurno nije čitav spisak. Iako sam se trudio živjeti pošteno, izbjegavati laž, tragati za Istinom, cjeniti Dobro i prezirati Zlo, bez Boga u mojem životu sve je to bilo gotovo bezvrijedno, a sasvim me sigurno nije moglo spasiti od pravedne Božje osude.
Vidite, Bog je u mojem životu bio izuzetno milostiv: mnogo mi je puta pomagao, mnogo puta učinio da se iz teških situacija izvučem čudesno 'neoštećen', mnogo puta mi je govorio kroz druge ljude i situacije nepogrešivo svjedočeći da On jest, ali ja to nisam bio spreman vidjeti. Zaista, teško da sam u bilo čemu mogao reći da mi je život bio makar prosjećan, a kamoli loš. Kada sam najzad došao na Alpha tečaj poslušati još jednom što to kršćani smatraju istinom (a to nije bilo prvi put da sam otišao negdje slušati o Bogu), stao sam posve zbunjen i upitao se: 'Što ja radim ovdje? Svi ovi ljudi oko mene imaju probleme koji ih tjeraju da negdje potraže rješenje, pa su tako došli vidjeti ima li ovdje nečega za njih. Neki su imali problema s drogom, neki su pokušali suicid, mnogi imaju probleme u obitelji, sa roditeljima, supružnicima ili djecom, neki možda čak imaju psihičkih problema. Doista, kako sam ja dospio ovdje? Moj život je uredan. Imam posao, dobre roditelje, dobru suprugu, krasnog klinca. Nikada se nisam drogirao, nisam mentalno bolestan, nemam problema ni na poslu ni u obitelji, imam nešto novca, naslijedio sam mali stan, imam i auto... mojem životu ništa ne nedostaje!' Prizanjem, tako sam se poveselio kako sam ja baš super, a svi ti dragi ljudi oko mene ipak imaju dobar razlog što su ovdje, da sam zaključio kako sam ja tu došao iz čiste, nepatvorene ljubavi za Istinom, kao marljiv i ustrajan tragač koji mora pronaći Istinu ma kakva ona bila i bez obzira kamo sve treba poći da bih je našao. No, tada sam najednom shvatio koliko sam jadan i glup i koliko zapravo iz dubine duše trebam nešto da ispuni onu stravičnu prazninu u mojem životu koju nikada ničim nisam uspio ispuniti. Nisu pomagale ni znanost, ni filozofija, ni magija, ni parapsihologija, ni umjetnost, ni hedonizam, ni društvo, ni prijatelji, ni posao... Ništa od svega što sam u životu prošao i upoznavao nije bilo kadro donjeti mir u moje srce...
Mislim da sam tek tada stvarno shvatio da ta praznina doista postoji i da je samo Bog, ako On doista jest ono što su me učili, jedini može ispuniti. I što da kažem? On je to i uradio! Eto, na kraju ove ispovijesti želim naznačiti tek sažeti zaključak: Svaki je čovjek svijet za sebe i do njegovog srca vode mnogi putevi. Možda nismo kadri putovati čitavim putem do njegova srca, ali ako raskrčimo samo dio korova na nebitno koliko malom dijelu puta koji vodi do nečijeg srca, otvorili smo prolaz nekome drugome koga će Bog možda jednoga dana poslati da dovrši započeti posao... A Alpha tečaj je vjerojatno jedan od najučinkovitinjih načina za upoznavanje autentičnog nepatvorenog kršćanstva, bez nepotrebnog sudaranja sa specifičnim doktrinama bilo koje crkvene zajednice. Za mene Alpha tečaj bio je put u novi početak, ovaj put onaj pravi - put koji vodi živome Bogu koji svakoga od nas poziva da s Njim uspostavi osoban odnos pun ljubavi. Šest godina nakon "moje Alphe" iskreno preporučujem Alpha tečaj svakome tko želi upoznati kršćanstvo, ali i onima koji misle da o krščnastvu već sve znaju. Imate li još uvijek onu nezasitnu prazninu u svome srcu? Ako da - dodjite na Alpha tečaj gdje god da se održava i dozvolite Bogu da promjeni i vaš život"

Put do slobode od heroina – Pal
"Moje ime je Pal. Iz Novog Sada sam i imam 30 godina. Završio sam „lečenje“ od heroina u rehabilitacionom centru „DUGA“ koja se nalazi u okviru Protestantske Hrišćanske Zajednice u Novom Sadu. Ovo je priča o tome kako sam stigao dovde.
Rođen sam u Bačkoj Palanci 19. avgusta 1979. Kao bebu su me oduzeli od roditelja zbog toga što se nisu brinuli o meni i dali me na usvajanje. Usvojen sam sa 8 meseci od strane bračnog para iz Novog Sada. Oni su hteli da imaju dece ali nisu mogli,pa su se odlučili na taj korak. Posle nekih godinu dana su usvojili još jedno dete,moju sestru, ( ona je godinu dana mlađa od mene) koja je usvojena od drugih roditelja iz Šapca. Imali smo stvarno lepo detinjstvo.
Međutim kad sam imao 5 godina majka (koja me je usvojila) je umrla od raka. Tek sam kasnije shvatio da je to bio ogroman teret za mene,jer sam bio jako vezan za nju. Otac nije mogao sam da se brine o nama,pa se posle godinu dana oženio drugom ženom. Ta žena nikad nije bila loša prema nama, samo nismo nekako navikli jedni na druge,pa smo tokom godina često dolazili u konflikte. Nedugo posle toga ja sam postao problematičan. Počeo sam da pravim razne dečje gluposti,ali ono što nikako nije valjalo je da sam počeo da kradem pare, ali ne male pare. Ceo komšiluk sam pokrao,pa su ljudi počeli da strepe kad im dođemo u goste. Sećam se da su zaključavali sobe kad me samo vide,jer sam stvarno na sve bio spreman. Taj me epitet posle pratio celog života. Inače nisam bio loše dete, bio sam dobar đak u školi i imali su dobre prognoze i velike planove za mene. Pošto sam po veroispovesti katolik, bio je običaj da se ide na veronauku. Tako smo i ja i sestra krenuli u crkvu sa nekih 9-10 godina. To su bila moja prva saznanja o Bogu. To i molitve koje nas je baka naučila da molimo pre spavanja i kad ustanemo. Nisam baš shvatao najbolje sve to, i nisam nikako shvatio kako je Bog mogao da pusti da mu ubiju Sina. Bio sam jako ljut na Njega i nisam ga voleo jer sam mislio da to može da uradi i samnom ako hoće. Stvarno sam ga zamišljao kao nekog ko jedva čeka da pogrešimo pa da nas kazni.
Posle neke 3 godine kad sam postao tinejdžer prestao sam da idem u crkvu. Tako sam od 5. razreda krenuo da bežim iz škole i da provodim vreme na ulici. Kući sam dolazio kasno uveče i moji staratelji su ludeli od mene. Majka je htela da me izbaci iz kuće,ali na svu sreću otac nije dao (inače ko zna da li bih ja pisao danas sve ovo). U 7. razredu sam počeo da pušim i jedva sam završio 7. i 8. razred. Prilikom upisa u srednju školu imao sam puno sreće pa sam uspeo da se upišem u elektro-tehničku školu. Međutim nisam imao volje za učenje,pa sam posle jednog ponavljanja napustio školu (može se reći i da su me izbacili).Otac me je nagovarao da se vratim,čak me je i vanredno upisao,ali nisam obraćao puno pažnje na to što mi je govorio. Mislio sam-najzad sam postao „svoj“ čovek pa ću malo da uživam. Ne moram slušati više „matorce“, pa će sad da malo bude po mome...Bila je to velika greška! Počeo sam da provodim noći van kuće ponekad i po nedelju dana. U to vreme sam počeo da pušim travu i malo po malo da pijem. Sreća me i dalje pratila pa sam nalazio dobro plaćane poslove s obzirom na stručnu spremu. Moram priznati da sam bio veliki protivnik i alkohola i droge ali čim sam jednom probao odmah sam promenio mišljenje. Ipak i dalje sam bio protiv teških droga jer sam često sretao ljude kojima je droga uzela sve, čak i život. Nikad mi ti ljudi nisu bili jasni. Kako su mogli dozvoliti tako nešto sebi? Iako su mi pojedinci govorili da ću i ja tako kad-tad preći na jače droge ne budem li batalio travu, nisam im verovao. Mislio sam da se tako nešto nikad neće dogoditi meni. Pa nisam ja toliko glup.
Međutim vremenom je celo moje društvo prešlo na teže droge, pa sam malo po malo prešao i ja. Prvo sam počeo sa tabletama,a kasnije i sa heroinom. Prvi put sam probao heroin januara 2000. godine i stvarno, to je bilo nešto naj-naj što sam do tada uzeo. Sećam se da sam rekao sebi: „Al sam glup što nisam ranije ovo probao!“ Uprkos tome sledeći put sam heroin uzeo tek dve godine posle toga, kad sam se vratio iz vojske. I dalje sam mislio da je moguće kontrolisano uzimati heroin. Mislio sam da se meni nikad neće desiti šta se dotle desilo sve i jednoj osobi, a to je da ga droga potpuno upropasti. Nastavio sam sa drogiranjem i iako sam i dalje pravio pauze one su bile sve kraće. Krajem 2004. godine sam se upoznao sa devojkom sa kojom sam bio u vezi skoro 3 godine. U to vreme sam već bio vikendaš tj. drogirao sam se svakog vikenda. Ona je bila moja sušta suprotnost po svemu ( nije ni pila,ni pušila a kamoli drogirala) čak i po veroispovesti, što su joj njeni roditelji često zamerali. Posle nekih godinu zabavljanja ona je došla kod mene da živi. Dotle sam se već skroz navukao, mada to još nisam hteo sebi da priznam. Zbog gužve u stanu i čestih svađa sa mojima, mi smo posle 10 meseci otišli u podstanare. Dobro smo se slagali i mislio sam da je vreme da se smirim. I tad je krenuo pakao...U vreme kad smo se odselili jedan moj drugar s kojim sam se intenzivno družio zadnjih 15 godina je počeo da prodaje heroin. Tako, pošto smo ja i devojka radili suprotne smene, on bi dolazio kod mene da pakuje drogu pa sam se još više navukao. Devojka nije znala da se drogiram heroinom ( mislila je da samo pušim travu ) ali vremenom je počela da uviđa da nešto opasno ne valja.
Ja sam celu platu davao na heroin. Počeo sam da kradem u firmi, krao sam od njene plate, plus sam i od oca tražio pare da nas tobože finansijski pomaže, kad su nas već izbacili iz stana. Sve češće smo se svađali, pa sam joj posle jedne od mnogobrojnih svađa priznao da sam narkoman. Pokušala je na sve načine da mi pomogne ali nije uspela. Nedugo posle toga u martu 2007. razišli smo se. Tada više nisam imao nikakvu kočnicu već sam se drogirao svim i svačim. U to vreme sam pokušao da se skinem sa heroina odlaskom na terapiju u „Zmaj Ognjena Vuka“ gde smo dobijali lekove za odvikavanje. Terapija je trajala oko dve nedelje, koje ja nikad nisam uspeo da izguram. Čuo sam za centre poput „RASKRŠĆA“ i slične, ali sam mislio da su to sekte tako da takvu varijantu nisam uzeo kao opciju. Čak su me i majka i drugar koji je u to vreme boravio u jednom takvom centru pokušavali nagovoriti da uđem i ja, što sam ja jednostavno odbio. Nastavio sam po starom sve do septembra 2008. kad sam čuo da mi je bivša, gore navedena devojka-koja je tad bila u vezi sa drugim momkom trudna. Imala je problematičnu trudnoću zbog zdravstvenih problema. Bilo je pitanje kako će sve to proteći,pa sam otišao u crkvu da se pomolim za nju. Nisam imao ranija iskustva sa Bogom, sem veronauke na koju sam išao kao dete. Ipak me je celog života kopkalo ima li nečeg više od ovog života? Čuo sam nešto o raju i paklu, i da će naša dela odrediti gde ćemo ići i to je to. Znao sam da mi se onda ne piše dobro pa sam odlučio da se popravim. Obećao sam Bogu da ako izvede porođaj na dobro, da ću prestati da uzimam heroin. Nisam znao zašto, al tad sam osetio neki mir i zadovoljstvo. I stvarno u novembru te godine ona je rodila zdravog dečaka. Kad sam saznao za to odmah sam zahvalio Bogu i to je bio moj prvi pravi kontakt sa Gospodom. Tad sam video da je On mnogo više od onog sedog čikice koji sedi na nebu i čeka da ti pogrešiš. Ipak tad još nisam razumeo da je On spreman da ti pomogne ako ti to zatražiš.
Svoje obećanje sam prekršio posle 6 meseci i u martu prošle godine sam ponovo počeo sa uzimanjem heroina. Posle nekih mesec dana drug koji me je nagovarao da uđem u neki centar i koji je i sam bio u Hrvatskoj na lečenju ( koji je u međuvremenu izašao početkom 2009.) me je pozvao na nedeljnu službu u Protestantsko Hrišćansku Zajednicu. Prihvatio sam i došao. Na kraju službe je bila prijava za „ALFA KURS“. Ja i jedan drugar smo se prijavili. Tako smo krenuli na „ALFU“. Ne mogu reći da sam nešto doživeo dok je kurs trajao, pošto smo dolazili drogirani ali mi se stvarno sviđalo. Čuo sam mnogo o Isusu i Bogu; i to lepe stvari,kao što je to da nas Bog voli i da je Isus umro zbog nas i naših greha. I dalje mi ništa nije bilo jasno, ali me je to sve više i više kopkalo. Čak sam doživeo i čudo kojeg nisam ni bio svestan. Crkva je organizovala izlet na kampu „Betel“ na Fruškoj Gori. Bila je to subota nazvana „Alfa dan“ iliti „Dan Duha Svetog“. Pošto se nisam drogirao dan pre toga, imao sam krizu i mrzelo me da idem. Drugar koji je trebao ići sa mnom nije hteo da pođe zbog istog problema. Ja sam na kraju ipak otišao. Kad smo stigli još je bilo lepo vreme, međutim u toku predavanja je počela da pada kiša. Bera, pastor koji je propovedao nas je pozvao da se pomolimo da prestane. Sećam se da sam rekao: “Ajd baš da vidimo kakav je taj vaš Bog“. Nisam mogao da poverujem kad je do kraja propovedi prestala da pada kiša i kad se sunce ponovo pojavilo. I posle toga je ceo dan prošao tako; dok smo bili unutra kiša bi padala, čim bi izašli ona bi prestala. Kako je vreme prolazilo tako je i moja kriza prolazila, pa do ručka nisam osećao više nikakav bol ni nelagodnost što mi je bilo čudno s obzirom na to da nisam uzeo nikakav lek. Tako sam se osećao dobro, da sam ostao do kraja dana i pomogao da se pospreme prostorije kampa.
Posle tog događaja počeo sam da razmišljam o ulasku u centar. Bilo je to samo pitanje vremena. Završio sam „Alfa kurs“, a za to vreme sam dobio otkaz u firmi kojoj sam radio, tako da više nije bilo nikakvih prepreka ( koje sam ja postavljao kao izgovore ) da ne uđem. Tako sam 6.avgusta 2009. ušao u rehabilitacioni ,,Centar Duga“. Nameravao sam da ostanem samo toliko dok se ne odviknem, pa ću videti šta i kako dalje. Međutim posle nekih mesec dana se dogodilo čudo i ja sam svim srcem poverovao u Hrista i prihvatio ga kao svog Spasitelja. Od tog dana mi je sve krenulo na bolje i počeo sam svoj život ispočetka zahvaljujući Bogu za koga nikad nisam mislio da je toliko milostiv i dobar. Hvala Mu što je imao strpljenja i obzira prema meni i što sam danas živ i što mogu ovo da pišem. Dobio sam novu šansu i volju za životom. Odnosi sa maćehom su bolji nego ikad, kao i sa ostatkom porodice. Po završetku programa bih voleo da pomažem ljudima koji se nalaze u problemu u kojem sam se i ja nalazio. Želeo bih da im kažem da je izlaz iz kandži narkomanije moguć. I ne samo iz toga, već iz svakog problema, iz svakog zla današnjice, a da je izlaz tu na dohvat ruke samo treba da pružimo svoje i da prihvatimo Isusa Hrista kao jedini lek koji stvarno sve leči. Takođe planiram da završim i srednju školu, a za dalje šta dobri Bog bude hteo.
I tako ovih dana sam prošao još jedan „ALFA KURS“. Dok smo pre neku subotu bili na još jednom„Alfa danu“,nisam mogao a da ne stanem i ne zapitam se šta se sve dogodilo u mom životu u zadnjih godinu dana. Ništa, ama baš ništa drugo mi ne pada na pamet već samo i jedno;BOG! Bog koji nas nikad ne napušta, čak ni kad mi Njega napustimo i koji nas voli čak i kada mi Njega ne volimo. On je tu da nas izvuče iz svake nevolje i da nas ponese kad mi ne možemo ni da se pokrenemo. Bog koji je razbio moje predrasude i jednom zauvek promenio moja shvatanja i razmišljanja.

POSETA BUGARSKIM ZATVORIMA ILI O SILI KOJA MENJA ŽIVOTE


U toku prošle nedelje (16-19.11.2011) pružila mi se posebna prilika da kao nacionalni koordinator za  Alfa kurs posetim zatvore u Bugarskoj. Posetili smo četiri zatvora različitih nivoa sigurnosti (od zatvora maksimalne bezbednosti do otvorenih zatvora (koji jedva da i liče na zatvor)) – Velika Trnova, Plovdiv, Centralni zatvor u Sofiji i zatvor u Samuranovu. Posete su bile organizovane od strane Alfa Bugarska i Ministarstva pravde Bugarske. Ja sam bio samo deo delegaciju u kojoj su bili i predstavnici Rumunije, Švajcarske i Alpha International iz Londona. Cilj posete je bio da se upoznamo sa time kako funkcioniše Alfa kurs u Bugarskim zatvorima.
Šta je Alfa kurs? Alfa kurs jeste biblijski zasnovan kurs koji obrađuje osnovne teme hrišćanske vere. Razvijen je u Londonu, u crkvi Holy Triniti Bromton. Na kursu se obrađuju teme: Zašto je Isus Hristos umro, ko je on, kako da se molimo, da čitamo Sveto pismo, da li Bog isceljuje danas i slične teme… na dinamičan i interesantan način. Alfa kurs se koristi u preko sto zemalja u svetu, i koriste ga sve hrišćanske crkve (i Pravoslavni i Rimokatolički i Protestantski vernici).
Šta očekivati od posete zatvorima? Iskreno, nisam imao ideje, prijalo mi je malo avanture, a i radoznalost je bila tu. Pretpostavljam da mi je zato doživljaj i bio snažan. U prvom zatvoru, u Velikom Trnovu, dočekala nas je upravnica zatvora, socijalni radnici i pastor Evanđeoske crkve koja radi Alfa kurs u zatvoru. Svako od njih je imao nešto da kaže, i dok su oni govorili moje oduševljenje je raslo. Od pastora sam znao šta da  očekujem i bio sam zahvalan zbog njegove vernosti i delovanja u zatvoru, ali prava stvar je bila priča upravnice i socijalnog radnika.
Dok sam ih gledao kao da sam se vratio u doba komunizma. Stari kadar, ateisti, materijalisti. U početku su pustili hrišćane u zatvor zato što su morali da ih puste zbog zakona. Naučili su oni da hrišćani budu u zatvorima ali kao kažnjenici u vreme verskih progona od strane komunista, ali ne i da ih dožive kao saradnike. No morali su da otvore vrata i doživeli iznenađenje. Govorili su nam o promeni u životu zatvorenika pod uticajem evanđelja, o zatvorenicima koji se više ne vraćaju nazad, o promeni atmosfere u zatvorima, o smanjenju agresivnog ponašanja… o prepunim bogosluženjima na sastancima crkava u zatvorima. Ljudi koji ne veruju u silu evanđelja su svedočili o istoj.
Interesantna je bila i anegdota koju nam je ispričao pastor. Zatvor u kome radi Alfu je zatvor u koji su smešteni sitni prestupnici i zatvorenici koji su na kraju odsluženja kazne. Tipično je da su svi „nepravedno optuženi“, barem oni tako kažu. Na sredini kursa desi se neverovatna promena: „stvarno sam i zaslužio da budem ovde“.
Sledeći zatvor je bio zatvor maksimalne sigurnosti u Plovdivu. Ulazimo u Pravoslavnu kapelu a sve grmi od slavljenja Boga, zatvorenici pevaju o Osloboditelju. Slušamo njihove životne priče, kako je Bog iskoristio Alfa kurs da ih dovede do slobode, do Isusa Hrista. Upravnik zatvora svedoči: „Pre par godina ja bih rekao da je nemoguće da ljudi koji se nalaze u ovom zatvoru pevaju o Bogu i veruju u Boga“ i opet priča o promeni u životima zatvorenika.
 I tako od zatvora do zatvora, ista priča o Božijoj slavi. Priča o Bogu koji i na mestu najvećeg očaja donosi večnu nadu, i na mestu bez slobode donosi slobodu u ljudske živote. Nekada kažemo „čudni su putevi Gospodnji“ ali mislim da je adekvatnije „čudni su putevi ljudi“ da moraju da dotaknu dno kako bi se okrenuli Bogu. Hvala Bogu da je milostiv, da nas i u takvim momentima prihvati i spasi i od zatvora učini mesto nade i spasenja. 
Ali ono što mi je bilo najznačajnije jeste potvrda hrišćanstva od strane onih koji ne slede Hristov put, upravnika, radnika, čuvara... Videli su promenjene živote! Davno je još rečeno da su hrišćanski životi najjača reklama (ili anti reklama) za Hrista. Još je Tertulijan svedočio da je „krv mučenika seme crkve“, jer su pagani gledajući veru mučenika i sami poverovali.
 Sa druge strane postavljalo mi se i pitanje, pa kako ti „upravnici“ i sami ne prihvate poruku Spasenja? Šta ih sprečava, pa zar ne vide očite primere promene? Ljudi koji su bili "nepromenljivi", sada su slobodni. Pada mi samo jedna reč na um – „oholost“. Mislim da njihove misli idu sledećim putem - „Ovi zatvorenici su otpad, njima jedino „ovo“ može pomoći, a ja nisam loš, ja sam dobar, meni to ne treba.“, često sam susretao takve stavove. Moj odgovor je – ako nešto može promeniti narkomana, kriminalca koga ništa drugo nije moglo promeniti (ni psihoterapija, ni socijalni radnici, ni kazna…) a promenila ga je poruka Isusa Hrista, pa zar to ne ukazuje na veličinu Hristove istine? Zar je moguće da nešto što nije istina tako silno deluje, da promeni onoga koga niko drugi i ništa drugo nije moglo promeniti? Ako evanđelje deluje na kriminalce, pa zar neće pre doneti nadu, radost onima koji nisu toliko duboko pali? Klaiv Luis (poznatiji po delu Narnija, inače plodonosan hrišćanski pisac) je dobro rekao: “Ako je hrišćanska vera lažna, ona nema nikakvog značaja. Ali, ako je istinita, neuporedivo je važna. Jedino što ne može da se kaže, jeste da ona ima umereni značaj.” A ako vera u Hrista može promeniti život kriminalca onda se ne može reći da nema nikakav značaj. Sila koja može promeniti smer nečijeg života, od zla okrenuti na dobro, ne može biti beznačajna. Kada bi samo ljudi otvorili svoje oči!!!




ŠTA JE ALFA KURS?
Alfa kurs je alat za evangelizaciju i učeništvo, razvijen od strane Anglikanske crkve, Holy Triniti Brompton iz centralnog Londona, Velika Britanija. Razvoj kursa je počeo 1990 godine, kada  je Nicky Gumbel pod uticajem Duha Svetog, kurs za učeništvo (korišćen u njegovog lokalnoj crkvi) prilagodio nehrišćanima, tj. onima koji ne dolaze u crkvu. Počevši od dvadesetak kurseva koji su registrovani 1990 godine u UK, danas  je registrovano oko 35000 kurseva u 163 zemlje sveta. Do sada je 13 miliona ljudi završilo Alfa kurs i upoznalo se sa osnovama hrišćanske vere a mnogi od njih su i doživeli susret sa uskrslim Isusom Hristom.
Tu nije kraj priče, uskoro su, kao plod rada Alfa službe razvijeni i drugi materijali kao što su Bračni i Predbračni kurs, rad sa povratnicima iz zatvora, Alfa kurs za mlade i studente i drugi programi koje ćemo takođe predstavljati u  našim vestima. Ovaj broj je posvećen radu sa zavisnicima i ljudima koji su povratnici iz zatvora. Uživajte u svedočanstvima.
Kako izgleda Alfa kurs?
 Sastanak počinje večerom (ako je sastanak uveče ) i to je idealna prilika da se ljudi upoznaju.  Nakon obroka sledi govor a zatim duskusija  u malim grupama na temu koja se predavala.  Male grupe se sastoje od jednog domaćina i jednog pomoćnika koji  su  vernici a ostali su ljudi koje smo pozvali na kurs.  Za stolom u maloj grupi bude najviše 12 ljudi. Alfa kurs traje 11 nedelja, sa jednim danom ili vikendom van crkve koji je nazvan Dan ili vikend Duha Svetog. Kurs se može održati i u jutarnjim satima uz kafu ili za vreme ručka i traje 2 sata.
Za koga je kurs?
Svaka osoba je dobro došla na kurs. Ljudi žele da pohađaju  kurs iz velikog broja razloga, neki  žele da istraže pitanje da li Bog postoji  i da li život ima  svrhu, druge zanima ima li života nakon smrti. Mnogi odlaze u crkvu dugi niz godina ali imaju osećaj da ne razumeju osnove hrišćanske vere. Ljudi dolaze iz različitih religijskih, socijalnih  i ekonomskih okruženja, sa različitim pogledima na svet ali sa istim ciljem da otkriju da li je Isus Hrist stvaran i relevantan za njihove živote.
Sadržaj kursa
U toku kursa se obrauju sledeće teme: Ko je Isus?; Zašto je Isus umro na krstu?; Kako mogu verovati?; Kako i zašto da se molim?; Zašto i kako da čitam Sveto pismo?; Kako nas Bog vodi?; Kako pobediti zlo?; Zašto i kako reći drugima o Isus Hristu?; Da li Bog i danas isceljuje?;  Šta je Crkva?; Ko je Duh Sveti?; Šta Sveti Duh čini?; Kako mogu biti ispunjen Svetim Duhom?
ALFA PRIRUČNICI NA SRPSKOM I BOSANSKOM

U toku jeseni 2011. štampali smo nove priručnike za Alfa kurs na srpskom i bosanskom jeziku. Priručnici su napravljeni u savremenom izdanju, koje mnogo bolje komunicira poruku Alfa kursa.
Priručnike  možete naručiti od Alpha Zapadni Balkan, Novaka Radonića 19, emaile: mira.alpha.wb@gmail.com. Cena:150 dinara.



1 коментар: