Rasprave o Božiću ili tugovanje nad situacijom!!!


Pratim na fejsu rasprave o Božiću. Da li slaviti Božić ili ne? Da li je to praznik zasnovan na Svetom pismu ili je paganski praznik koji se ušunjao u crkvu? Većini ljudi koji ne čitaju Sveto pismo potpuno besmislena priča – za njih je Božić jedan od najsvetijih praznika hrišćana. Sa druge strane, za mnoge, koji žele svoj život da izgrade na temelju onoga što piše u Svetom pismu, koji su svesni mnoštva pogrešnih verovanja koja su unakazila hrišćansku veru (magijskih rituala, paganskih bogova pretvorenih u hrišćanske svece, grčke filosofije kao osnove tumačenja Svetog pisma…) to nije ni malo jednostavno pitanje. Prijatelj, pastor,  stavio je svoj komentar o Božiću na stranicu i posle tri sata je imao preko sto komentara, više nego na bilo koju drugu temu. U svim raspravama video sam puno strasti, međusobnog nerazumevanja, namernog ili slučajnog vređanja…  
Povremeno sam i sam bio u iskušenju da se i sam uključim. Srećom mudriji sam, puno puta sam se opekao i kajao posle rasprava na fejsbuku,  izbegavam to…
Lično jako volim Božić i obavezno ga obeležavam. Za Božić me vežu najlepše uspomene mog detinjstva; na božićni dan, 1993 godine sam prvi put ušao u crkvu; a na drugi dan Božića, 1998. dao sam obećanje svojoj voljenoj ženi da ću biti sam njom i u dobru i u zlu, i u radosti i u žalosti… Kao porodica za Božić smo razvili ceo porodični ritual, jedan od događaja u godini koji našoj deci najviše znači, gde proslavljamo Isusov rođendan i razgovaramo o svemu što smo kao porodica doživeli u proteklih godinu dana… Volim Božić!!!
Sa druge strane razumem i komentare ljudi koji prepoznaju mnoge mane ovog praznika, i jako cenim njihovo mišljenje. Činjenice stoje: 1. Koreni Božića su u proslavi Rimskog praznika nepobedivog Sunca (znači koreni su paganski, dok su Hrišćani tvrdili da je Hristos jedino  Nepobedivo sunce i da je legitimno da preuzmu ovaj praznik); 2. Postoje mnogi običaji u našem narodu koji nemaju nikakve veze sa hrišćanstvom nego su deo stare, paganske, Slovenske religije. Mnogi rituali su magijski po poreklu i neprihvatljivi za hrišćane; 3. Potrošački karakter praznika – Božić je jedan od najboljih marketinških trikova (milijarde se troše u toku ovog praznika, ne vodeći računa o onima koji nemaju); 4. Deda mraz – savršen koka-kolin marketinški trik, priča nastala radi reklamiranja soka (tridesetih godina prošlog veka, Koka-kola je prefabrikovala priču o svetom Nikoli i nastala je priča o Deda mrazu), a koja je postala za mnoge sastavni deo kulture proslavljanja Božića; 5. Prejedanje i napijanje – toliko ne spojivo sa hrišćanskim karakterom praznika da neću ni da pišem o tome… Pitanje za pitanjem, potpuno legitimno.
Ovih dana slušam pesmu „I heard the bells on Christmas day“, od grupe Casting Crowns. U rečima pesme prepoznajem odgovor na pitanja (izvinjavam se zbog nepreciznosti prevoda):




Čujem zvona na božićni dan (I heard the bells on Christmas day)
S
tare, poznate božićne pesme (Their old familiar carols play)Blage i mile reči koje se ponavljaju (And mild and sweet their songs repeat)Mir na zemlji i dobra volja među ljudima. (Of peace on earth good will to men)


I zvona zvone (And the bells are ringing)Kao hor ona pevaju (Like a choir they're singing)U srcu ih čujem (In my heart I hear them)Mir na zemlji, dobra volja među ljudima (Peace on earth, good will to men)


I u očaju saginjem moju glavu (And in despair I bowed my head)Nema mira na zemlja ja kažem (There is no peace on earth I said)Jer mržnja je velika i ruga se pesmi (For hate is strong and mocks the song)Pesmi o miru na zemlji i dobroj volji među ljudima.  (Of peace on earth, good will to men)


Ali zvona i dalje zvone (But the bells are ringing)Kao hor ona pevaju (Like a choir singing)Da li ih iko čuje? (Does anybody hear them?)Mir na zemlji, dobra volja među ljudima (Peace on earth, good will to men)


Tada zazvone zvona glasnije i dublje (Then rang the bells more loud and deep)Bog nije mrtav, niti On spava (God is not dead, nor doth He sleep)Zli će pasti a pravda preovladati (The wrong shall fail, the right prevail)Sa mirom na zemlji i dobrom voljom među ljudima. (With peace on earth, good will to men)


Zvona zvone svoju pesmu (Then ringing singing on its way)Svet se okreće od noći ka danu (The world revolved from night to day)Glas, zvonca, uzvišeno pevanje (A voice, a chime, a chant sublime)Mir na zemlji, dobra volja među ljudima (Of peace on earth, good will to men)

No zvona i dalje zvone (And the bells they're ringing)Kao hor ona pevaju (Like a choir they're singing)I srcem ih možemo čuti (And with our hearts we'll hear them)Mir na zemlji, dobra volja među ljudima. (Peace on earth, good will to men)


Da li čuješ zvona koja zvone? (Do you hear the bells they're ringing?)Anđeli pevaju o tome (The life the angels singing)Otvori svoje srce i čuj zvona na Božićni dan (Open up your heart and I heard the bells on Christmas day)Stare, poznate božićne pesme (Their old familiar carols play)Blage i mile reči koje se ponavljaju (And mild and sweet their songs repeat)Mir na zemlji i dobra volja među ljudima. (Of peace on earth good will to men)

Sam praznik u svojoj poruci, sadržaju proslavlja jedan od najlepših događaja istorije – rođenje Hristovo.  Datum možda nije tačan (Isus je verovatno rođen u jesen ili rano proleće), ali obeležava događaj u koji se slila nada ljudskog roda. Starac Simeon, po rođenju Hristovom izgovara reči: „Sad otpuštaš slugu svoga, Gospode, po reči svojoj, s mirom; jer oči moje videše spasenje tvoje; spasenje koje si pred svim narodima spremio, svetlost da narode obasjavaš, u slavu naroda tvoga Izrailja“ Ev. po Luki 2:29-32. Simeon se raduje, jer je u rođenju Isusa Hrista počeli ostvarivanje nade čovečanstva, spasenje za svakog ko veruje…
Sa druge strane u pesmi je naglašeno da mira nema. Da se mržnja ruga pesmi. Da je sve izokrenuto! Baš kao što mnogi posmatrajući Božić i sami zaključuju – nešto tu ne štima! No to samo ukazuje na ogroman potencijal ljudi da izokrenu sve što je dobro, a ne da je nešto pogrešno samo po sebi. Ljudi su uništili i sami sebe, i Zemlju koja im je poverena, religijske vođe su razapele Isusa… i možemo nabrajati dalje, i dalje spisak ljudskih grešaka, i u tom nabrajanju doći i do toga kako ljudi danas slave Božić.
Ali Bog nije mrtav, i On ne spava! Istina iako je zamagljena i dalje svetli. Istina da je Isus Hristos došao u obličju čoveka na ovu zemlju, da je postao čovek radi nas, da nas spasi, i da je u tom telu umro na krstu. Istina je da je u tom istom telu (doduše transformisanom) i vaskrsnuo i vaznet i da danas sedi, u tom istom telu, sa desne strane Božije. Istina je da nije to telo odbacio kao prljavu haljinu, nego ga je posvetio. Istina je da je time uzdigao i nas ljude ponovo u mogućnost odnosa sa Bogom. Istina je da sada imamo Prvosveštenika koji nas može razumeti, jer je bio jedan od nas (Jevrejima poslanica), prošao kroz borbe i boli. I to slavimo u Božiću, ne deda mraza, ne kupovinu, ne poklone, ne nepobedivo sunce, ne paganske običaje – slavimo Vaskrslog Hrista, koji je Poklon nad poklonima, Nepobedivo Sunce koje razgoni mrak naše duše, Silnog Boga koji je stvorio ovaj svet a ponizio se da postane jedan od nas. To je sila Božija!

Alfa vesti - broj 4 (Alfa kurs)


Alfa – Zapadni Balkan

ADRESA: NOVAKA RADONIĆA 19, 2100 NOVI SAD, SRBIJA
BROJ TELEFONA: +381/(0)64 – 53-83-580


ALFA VESTI

Broj 4 – decembar/prosinac 2011

Poštovani čitaoci, pred vama se nalazi četvrto izdanje Alfa vesti, biltena koje ima za cilj da predstavi Alfa kurs na teritoriji Zapadnog  Balkana – Srbije, Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine. Alfa kurs je alat za evangelizaciju i učeništvo, razvijen od strane Anglikanske crkve, Holy Triniti Brompton iz centralnog Londona, Velika Britanija. Razvoj kursa je počeo 1990. godine, kada  je Nicky Gumbel pod uticajem Duha Svetog, kurs za učeništvo (korišćen u njegovog lokalnoj crkvi) prilagodio nehrišćanima, tj. onima koji ne dolaze u crkvu. Počevši od dvadesetak kurseva koji su registrovani 1990. godine u UK, danas  je registrovano oko 35000 kurseva u 163 zemlje sveta. Do sada je preko 15 miliona ljudi završilo Alfa kurs i upoznalo se sa osnovama hrišćanske vere a mnogi od njih su i doživeli susret sa uskrslim Isusom Hristom. U okvirima službe Alfa kursa razvile su se i mnoge druge službe i aktivnosti: Alfa kurs za studente, mlade…, Bračni i Predbračni kurs (saznajte više o tome na- http://bera-kahristu.blogspot.com/2011/02/alpha-e-casopis-3-februarveljaca-2011.html), Rad sa povratnicima iz zatvora i zatvorenicima, Kurs oporavka (hrišćanska verzija 12 koraka AA)…
Vizija Alfe jeste evangelizacija naroda i transformacija našeg društva. Uključite se u ovaj veličanstveni zadatak. Saznajte više o Alfa kursu, spremni smo da dođemo u vašu crkvu i pomognemo vam da počnete sa Alfom ili nekom drugom službom. Pozovite nas! Žetva je spremna, uzmimo srp!

Od zlata do blata! - kako se nositi sa razočarenjem u radu sa ljudima?



Čudan je život, često doživimo priču od „zlata do blata“. Momente uspeha i proslave zamene momenti blata. Tako i danas. Pre dva dana slavimo godišnjicu centra, danas tugujemo jer je jedan od momaka napustio centar. Odjednom, bez najave, samo je odlučio i otišao. Spreman – ne, ni u kom slučaju!!! Od zlata do blata!

Nekada bi u ovakvim situacijama zapadao u očaj. Sećam se kada je prvi momak napustio samovoljno centar, proveo sam celo popodne u krevetu, slomljen tugom. Sada to više ne radim. Zašto? 

Prvo što verujem da se Božija reč ne vraća prazna. „Ko što kiša ili sneg padaju sa neba i ne vraćaju mu se a da nisu zemlju natopili i oplodili, i činili da bilje pupi, i semenje se sejaču deli, i hleba onome koji se njime hrani, tako je reč koja izlazi iz usta mojih; ne vraća se ona prazna a da nije volju moju izvršila i nameru moju ispunila.” Isaija 55:10-11. 

I oni koji izađu u neposlušnosti, i oni su primili reč. Kada će roditi u njihovim životima, ne znam, ali znam da hoće jednom!

Takođe, uteha su mi i Isusove reči o sejaču. „Izađe sejač da seje seme svoje, i kako on sejaše jedan deo semenja pade pokraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga. Drugi deo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage. Drugi pade u trnje, i trnje uzraste i zaguši ga. Drugi deo pade na dobru zemlju, i, iznikavši, donese plod sto puta onoliko. Govorivši ovo povika: Ko ima uši da čuje, neka čuje!... A evo šta znači ovo poređenje: Seme je reč Božija. Koji su pokraj puta, to su oni koji slušaju, ali zatim dolazi đavo i otima reč iz srca njihovoga, da ne veruju i da se spasu. Koji su na kamenu, to su oni koji kad čuju, radosno primaju reč, ali nemaju korena, i za neko vreme veruju, a kad dođe vreme iskušenja otpadnu. Koje padne u trnje, to su oni koji slušaju i, otišavši, od briga, od bogatstva i od slasti ovog života zaguše se, i rod ne sazri. A koje je na dobru zemlju palo, to su oni koji slušašvši reč čistim i dobrim srcem, drže je i donose plod postojanošću svojom.“ Luka 8:5-15

Kako razumem reči Učitelja, proces rada sa ljudima je proces setve i žetve. Jedni nikada ne prihvate, jedni prihvate površno, jedni dopuste da budu ugušeni, a četvrti budu plodonosni. Zadatak hrišćana je da sve od sebe da pomogne drugima da budu plodonosni, ali kao ljudi nismo svemoćni. 

Ograničeni smo u našim sposobnostima. A ni sam Bog ne dira slobodu ljudske volje. Čovek bira kojim putem ide i šta će biti. A ja? Ja ću dati sve od sebe da im pomognem da budu plodonosni! Pa ko voli,  neki izvoli!
Beređi Dušan Bera

PS: Ako vam je moj tekst interesantan ili koristan, podelite ga na društvenim mrežama. Takođe, zašto se ne bi prijavili na listu čitalaca ovog bloga? Hvala unapred. 

Izveštaj sa proslave treće godišnjice rada "Centra Duga"

TREĆA GODIŠNJICA RADA "CENTRA DUGA" , 10.12.2011.

Ovo smo mi - Centar Duga. Momci koji su u programu ili su završili program (i naše malenkosti - Bera, Verica, Daniel i Mirko koji vodimo centar). Nekada su ih zvali narkomanima, sada slobodni.

Centar Duga je počeo sa radom 10. decembra, 2008. godine kada je prvi momak ušao u naše prostorije. Do tada smo kao crkva i pojedinci slali heronske zavisnike u druge komune, centre i pomagali im po povratku iz istih. No onda nam je Bog rekao: "Sada je vreme da vi nešto uradite" i rodio se centar.

Momci u centru borave godinu dana, prolazeći kroz razne faze, učeći kako da pobede heroin, destruktivne načine ponašanja, karakterne mane. Međutim pravi izvor njihove pobede jeste Isus Hristos, Osloboditelj. Samo Bog može da bude jači od heroina, to duboko verujemo i zato smo i proslavu započeli sa slavljenjem Boga.

 Uvodnu reč je održao Trna. Nekada narkoman danas pomaže drugima da se bore sa tim zlom. Šest godina je prošlo od kada je doživeo slobodu. Kako svedoči njegova supruga: "On ni u zabavištu nije bio ovako dobar".

 Čast mi je da predstavim Gorana. Momak koji je u centru deset meseci. Tih dana pred ulazak je razmišljao samo o tome kako da oduzme svoj život i reši se muke, sada govori o promeni u svom životu. No govori i o tome da život u centru nije lak, svaki dan treba donositi odluke da se menjaš, a to je izazov.



Maslačak, kako volimo da ga zovemo. Pastor Daniel vodi Maslačka u svedočanstvu. Na ovom sastanku je Maslačak dobio blagoslov za završetak boravka u centru.


Siniša (u svedočanstvu ga vodi naš starešina Mirko), nekada dete ulice, kao klinac je počeo sa narkomanijom, umesto škole učio je ulicu. Završio je centar pre godinu ipo dana, sada je jedan od radnika u centru.




Verica i njena priča o viziji nas je dotakla do suza. Zašto u opšte radimo sa zavisnicima? Zato što vredi. Zbog promenjenih života, zbog spasenja, zbog toga što Bog ima namisli nade za njih, a ne propasti.


Četvorica momaka primaju blagoslov za kraj boravka u centru. Odradili su svoj zadatak: Maslačak, Kiki, Čava i Steva. Molitva blagosiljanja jeste vrhunac boravka u centru, neka Božija ruka bude i dalje nad njima.



I na kraju: sva slava, čast i hvala pripada samo Bogu. On je onaj koji menja ljudski život. A mi? Naš zadatak je da vodimo momke da pronađu slobodu i da izgrade svoj život na novim temeljima.

Kada izgubiš svrhu života!


Sinoć sam vodio rat sa psom lutalicom. Nije mi dao da priđem mojim kolima. Veliki, crni pas. Odličan čuvar, nije se odvajao od mojih kola, režao, spreman da napadne ako im priđem. Iz nekog razloga odlučio je da treba da ih čuva. Na kraju sam morao da tražim pomoć, i posle dvadeset minuta, lupanja, pretnje lopatom, gađanja, konačno sam seo u kola. Pas se pomerio desetak metara do komšijine kante za smeće i seo pored nje.
Jutros me je probudila buka. Smećari su vodili ulični rat sa psom pokušavajući da dođu do kante, nije hteo da odstupi ni dlaku, režao je, napadao. No kada sam izašao na ulicu, da krenem na posao, kanta je bila prazna, a pas je otišao. Izgubio je i tu bitku.
Tužno. Da li su ga oterali, ili je pobegao, ne znam, ali vidi se da je naučen da čuva. A sada nema šta da čuva! I kako se snalazi – čuva kantu za smeće.
Ljudi su često slični. Izgrade ceo svoj identitet ili svrhu na pogrešnim stvarima. Posmatrao sam majke ili supruge narkomana koje ceo svoj život izgrade na tome da spasu svog sina/muža. Kada momak izađe iz centra, promenjen, slobodan, više ne znaju kako da se ponašaju. Više nisu spasioci, a šta su onda? I kraću svađe, sukobi, problemi, jer koja je njihova svrha?
Posmatrao sam ljude (a često i sebe u ovoj kategoriji) koji svoju svrhu/identitet izgrade na onome šta rade. Potvrđuju se kao vredni radnici/intelektualci/šefovi… i onda kada više nisu potrebni (penzija, otkaz, bolest) – ko su onda oni?
Posmatrao sam ljude koji ceo svoj život grade na tome da izgrade određenu sliku o sebi (opasnog momka, dobrog đaka)… I kada u tome ne uspeju – šta onda ostaje?
Često ostanemo na kraju čuvajući kantu za smeće. Nađemo poznato uporište koje nam daje sigurnost, identitet… Koliko god da to smrdi, i prljavo je, barem nam je poznato i mi smo ponovo – spasioci ili vredni radnici ili opasni momci…
Hristos nudi drugi put. Tvoja svrha/identitet nije u tome šta ti radiš nego je u tome ko ti JESI! Takav je i Bog, njegovo najdublje, najintimnije ime nije vezano za njegovo delovanje (kao što su druga njegova imena – El Šadaj, Elohim…) nego je vezano za to ko on jeste – JAHVE ili u prevodu: ONAJ KOJI JESTE. Onaj koji je bio, koji jeste i koji će biti. Bog nas uči da se identitet gradi na onome ko mi jesmo.
Apostol Pavle u poslanici Filipljanima piše: „Očekujem i nadam se da se ni u čemu neću postideti, nego da će se i sada kao i uvek … proslaviti Hristos u mome telu, bilo životom bilo smrću. Doista, meni je život Hristos, a smrt dobitak. A ako mi život u telu donosi plodno delovanje, tada ne znam šta da izaberem. Jer sam pritisnut sa obe strane: imam želju da umrem i budem sa Hristom, što bi bilo mnogo bolje. Ali je potrebnije da ostanem u telu radi vas.“ (Fil. 1:20-24). Apostolov identitet je u Hristu Isusu. On želi da služi, radi… ali to nije njegov identitet. Život mu je Hristos! Nema potrebe za potvrdom, jer zna ko je u Hristu – Božije prihvaćeno dete.
I za kraj navodim reči iz Kursa „Sloboda u Hristu“ (materijal koji kostim u radu sa zavisnicima): „U poslednjem poglavlju mi smo govorili o tome da je najefikasnija laž koju Sotona koristi da te drži u ropstvu jeste vezana za naš identitet u Hristu, pitanja ko je Bog, i našeg odnosa sa Njim. U ovom odeljku ćemo razmotriti istinu ko smo mi u Hristu i otkriti laž onoga koji optužuje braću dan i noć. Osnovna tendencija „palog“ čovečanstva je da muškarac dobija identitet kroz karijeru a žene kroz to da imaju i podižu porodicu.  Kroz razaranje osnovne porodice krajem dvadesetog veka, mnoge žene traže identitet takođe kroz karijeru. Suština je da ljudi imaju tendenciju da dobiju identitet od onoga šta rade.
U prodavnicama se prodaju majice sa natpisom; „Lov je moj život“, „Pecanje je moj život“ ili fudbal ili šetnja... Lov? Pecanje? Fudbal? Apostol Pavle bi rekao, „Uzmite život!“. On stvarno jeste rekao „Za mene, život je Hristos, a smrt je dobitak“ (Filipljanima 1.21.)
Probaj da staviš bilo šta drugo u tu izjavu „Za mene, život je (moja karijera, studije, porodica, deca, novac, posedovanje, služba)…“ i smrt će biti gubitak. Problem je staviti druge vrednosti, zadovoljstva ili hobi u takve izjave jer svaku od tih stvari možeš izgubiti u svako vreme i nikad ponovo zadobiti. Jedan gimnastičar koji se borio da uđe u olimpijski tim njegove zemlje je rekao „Svaki dan od pete godine, trudio sam se da se spremim da uđem u olimpijski tim i ništa drugo. To ja želim. To je moj život“. Na žalost on nije uspeo da uđe u tim.
Pročitaj šta Bog kaže o tvom novom identitetu: Matej 5.13; Matej 5.14; Jovan 1.12; Jovan 15.1,5; Jovan 15.8; Jovan 15.15; Dela 1.8; Rimljanima 6.18; Rimljanima 8.14-15; Rimljanima 8.17; Rimljanima 8.33-34; Rimljanima 8.35; I Korinćanima 3.16; I Korinćanima 6.17; I Korinćanima 12.27; II Korinćanima 1.21; II Korinćanima 5.17; II Korinćanima 6.1; Efescima 2.10; Kološanima 3.3; I Petrova 2.5; I Petrova 2.9-1; I Jovanova 5.18. Bili Grejm je rekao „Bog je rekao, ja verujem i isplati se“. Bez obzira šta neko kaže ili kako se ja osećam, ja sam ono šta Bog kaže. Možda se ne osećam tako, ili ne ponašam u skladu sa svime i ostali se sa tim ne slažu, no ja sam ono što stvarno jesam.“

Serija propovedi "Ka Hristu", Poslanica Kološanima 1 poglavlje

Serija propoved "Ka Hristu" je zasnovana na poslanici Apostola Pavla Kološanima. Propovedana je u Protestantskoj Hrišćanskoj zajednici, Novi Sad, u periodu - jesen 2010 - proleće 2011. Propovednik je Beređi Dušan Bera ali su i propovedali i drugi propovednici iz PHZ-a (Kuranji Daniel, Mirko Bakočević, Trninić Dejan).

Serija je nazvana "Ka Hristu" kao odgovor na situaciju u našoj crkvi (a i Ev. crkvi u Srbiji), a to je da se crkva udaljla od svojih evanđeoskih korena - koje su krst Hristov zamenila psihilogijom, mareketingom, teologiziranjem... Ne lošim stvarima, naprotiv nešto od toga jeste jako dobro, ali kod mnogih je zamenjena slika Hrista sa slikom nečeg drugog. 


Apostol Pavle je rekao „nisam među vama želeo da znam ništa drugo osim Hrista i to razapetog, Judejima sablazan...“, ne da nije znao, mogao, nego nije želeo da zna ništa više, je Hristos je sila na spasenje svakog koji veruje. Cilj vere je Isus Hristos i to razapet. Ka tom cilju ide poslanica Kološanima a i ova serija.