понедељак, 21. новембар 2011.

Jošua sin Navinov 7 poglavlje - propoved: "Da li posle pobede uvek sledi poraz?""



Audio snimak propovedi: http://sr.cross.tv/74622


Beleške sa propovedi:

Tekst koji smo čuli pokreće interesantne misli. Ako se sećate tekstova koje smo do sada obrađivali Božiji narod je uglavnom doživljavao uspeh. Doživljavali su čudo za čudom a sada odjednom poraz. Ne nastavlja  se serija uspeha nego u momentu kada najmanje očekuju Jevreji su poraženi. Da li je u današnjem tekstu oslikano prokletstvo ljudskog roda, da u našim životima posle uspeha uvek mora doći poraz.
Mika Antić, razmišlja o tom problemu u sledećoj pesmi:


Kad sunce sija
mi plačemo kao ludi,
jer će uvek posle jednog sunca
biti nama jedna strašna kiša.

Kad kiša pada
mi pevamo kao ludi,
jer će uvek posle jedne kiše
biti nama jedno lepo sunce.

Posle dobrog uvek dođe loše,
jer nikad nam ništa bolje
nije bilo iza najboljeg.

Posle lošeg mora doći dobro,
jer nikad nam ništa gore
nije bilo iza najgoreg.
Miroslav Antić

Da li je ljudski život osuđen na smenu dobroga i lošega, uspeha i poraza kako je to Mika ispevao? Da li uvek mora doći pad posle velikog uspeha? Jer u tekstu posle
A: POSLE POBEDE USLEDIO JE PORAZ
Da malo razmislimo o tekstu. Izraelci odmah po pobedi žele da nastave sa osvajanjem. Kako naš narod kaže – gvožđe se kuje dok je vruće. I zato Izraelci žele da dok su neprijatelji zaprepašteni zbog pada Jerihona jurnu napred, iskoriste tu zbunjenost i osvoje što veću teritoriju. Sledeći grad koji se nalazi pred njima je grad po imenu Gaj. Ovaj grad je bio značajan za dalje osvajanje. Nalazio se na putu dublje u zemlju i omogućavao je Izraelcima da podele neprijatelje i lakše ih pobede. I ako smo za Jerihon rekli da je to ključni grad, ovaj grad je po važnosti na drugom mestu. I Jošua to zna. On je mudar vojskovođa i zato ga odabira kao sledeću tačku. To pokazuje njegovu mudrost a takođe i to što Jošua ne srlja. Šalje špijune da se uveri da nije u pitanju neka zamka. Želi da ide na sigurno, ne želi da doživi poraz. Tek kada mu špijuni javljaju da je grad slabo branjen on gubi svoju opreznost. Šalje svega 2-3 hiljade vojnika da osvoje ovaj grad, i doživljava poraz. I to je prvi Jošuin poraz i čini se jedini.
Sam poraz nije bio velik. Na prvi pogled nam se čini da je strašan, po Jošuinoj reakciji, kao da je cela vojska poginula, pogledajmo 5-9. stih. No situacija nije strašna, zapravo piše da je ubijeno svega 36 vojnika. Kada se uzme u obzir veličina vojske ništa posebno, imali su oni i veće gubitke. Zašto onda takva snažna reakcija? To je samo 36 od desetina hiljada, nisu ni oslabljeni. Kao kada muva ujede slona. Zašto tako dramatična reakcija?
1. Kako piše u 5 stihu potpuno ih je ostavila hrabrost. A vojska bez hrabrosti je poluporažena vojska. I to je bitno pitanje za svakog vojskovođu, a posebno za onog koji se nalazi na neprijateljskoj teritoriji.
2. Jošuu muči to što ovaj poraz može probuditi nadu među Hananejima tj. stanovnicima te zemlje. Do sada su mislili da su Izraelci nepobedivi i bojali ih se, a sada vide da nije tako. I postoji opasnost da se ohrabre, možda skupe svi zajedno i unište Izraelce.
3. No najveći problem jeste da im se javlja pitanje - da li to znači da ih je Bog napustio. Do sada su pod Božijim vođstvom prisustvovali samo pobedama. Za njih jednostavno nije bilo prepreka jer je Bog bio sa njima. I logično da sada u situaciji kada su poraženi u mislima im se javlja ideja da ih je Bog ostavio. Nema njihovog zaštitnika. I ovo je problem koji muči Jošu-u, jer je duboko svestan da ako ih Bog ostavi da su onda osuđeni na propast. Obuzeo ga je strah koji je opravdan, jer ako je to istina, u velikoj su nevolji. I možemo puno naučiti posmatrajući Jošuinu reakciju, ali o tome kasnije.
Šta je istina? To nam se otkriva i u tekstu ali dopada mi se kako to kaže prorok Isaija 59.1- 2. „nije kratka, ne, ruka Gospodnja da spasenje pruži, niti je tvrdo uho njegovo da čuje, nego vas zločinstva vaša rastavljaju sa Bogom vašim, gresi vaši zaklanjaju od vas lice Njegovo i smetaju da vas čuje.“  Znači nije problem u tome da Bog ne želi da pomogne Izraelcima nego da ga u tome sprečavaju njihovi gresi. Tačnije greh jedne osobe. Taj greh stvara prepreku između Izraela i Boga
O čemu se radi? Prilikom osvajanja Jerihona, Bog je Izraelcima zapovedio sledeće – Još 6.18-19. Zapovest je da sve treba biti uništeno a stvari od vrednosti su pripadale Bogu. I ovo se razlikuje od ostalih osvajanja jer je Bog obično dopuštao da Izraelci zadrže plen.  Razlog se nalazi u tome da je na grad pala posebna kazna – anatema Pon. Z. – 13.13-17. „Ništa od tih prokletih stvari ti neće za ruku prionuti, da bi se Gospod povratio od žestine gneva svoga…! Zbog idolopoklonstva i greha ovaj grad je bio uništen i sve stvari su bile pod Božijom zabranom. Ritualno nečiste, prljave i samim tim zabranjene za Izrael. Kada je Bog sklapao savez sa Izraelcima on im je obećao zaštitu ali nisu smeli da se zaprljaju grehom Hananskih naroda. To je bio deo saveza, dogovora između Izraela i Boga – da će im Bog dati zemlju u nasledstvo ali da oni ne smeju da se uprljaju gresima tih naroda. Savez ili ugovor je bio narušen, kada ga prekršimo ugovor se poništava. To je suština ovog greha i zato Bog ne pomaže Izraelu. I to je prvo što moramo znati da bi razumeli Božiju poruku iz ovog teksta.
B: Jučerašnja pobeda na garantuje današnju
Jučerašnja pobeda ne garantuje pobedu danas. Pobeda u Jerihonu nije im obezbedila pobedu u Gaju i to što su sledili Boga u Jerihonu nije obezbedilo pobedu u Gaju. Hrišćanin ne može živeti od stare slave. To što smo uradili dobre poteze u prošlosti ne dovodi nas u situaciju da danas možemo da grešimo.
Pravilo je i da jučerašnja pobeda ne garantuje sigurnost danas važi i za nas. Neko je čak rekao - Božiji narod nikada nije ranjiviji, nikada nije u većoj opasnosti nego neposredno posle pobede. Da smo najranjiviji baš u momentima kada nas Bog posebno koristi. Neposredno posle toga znamo jako da padnemo.
Kao što znate prošle nedelje sam bio u poseti zatvorima u Bugarskoj. Bog je me stvarno dotakao onim što sam video da on čini, veličinom njegovog delovanja. Posebno mi je snažno govorilo svedočanstvo upravnika zatvora. Ohrabren, pun energije se vraćam kući, doduše kasno noću, i oduševljen jer me Mirjana čeka. I pozdravimo se, vidim da krevet nije namešten i krenem da gunđam i odmah svađa.
Sećam se takođe jednog neverovatnog slavljenja, punog emocija. Imali smo konferenciju za bračne parove u Vrdniku, bilo je snažno, moćno. Pastor nas je opomenuo, čuvajte se sada, sada ste nešto posebno doživeli, može doći pad. Zašto?
Na prvom mestu tada nas Sotona najviše napada. Posebno želi da nas sruši u momentima kada smo bliski sa Bogom, da kažemo kao što muve lete na med, tako i on leti kada vidi bliskost sa Bogom. Tada mu najviše smetamo. Naš neprijatelj je realnost, u I Petrovoj 5.8 piše – ide oko nas ričući i samo čeka grešku. Đavo samo čeka da mu mi otvorimo vrata. On nije mala maca. 
Drugo – tada smo skloni da pogrešno procenimo naše mogućnosti i situaciju. Da je to tako možemo videti i iz današnjeg teksta. Izviđači pod utiskom pobede izgleda da nemarno shvataju svoj zadatak. Kažu Jošui da je grad slabo branjen. No to je greška špijuna – stih 8.25. nam govori da u tom gradu živi 12 000 ljudi tj 5000 vojnika. Preračunali su se. Takođe, videćemo sledeće nedelje kada Daniel bude propovedao 8 glavu, da Bog posle šalje celu vojsku. Suviše su olako shvatili neprijatelja. Sećam se jednog davnog razgovora sa Mirjanom, kada sam sa njome redio učeništvo. Oduševljena svime što je doživela kaže Mira meni „Ja se više ne bojim đavola“. Ja sam joj odgovorio „Ja ga se bojim jer je on moćan i ima načina da me porazi, kada god spustim gard, kada ga posmatram kao malu macu onda sam u opasnosti“.
Treće, tada smo skloniji tome da se oslonimo na naše snage a ne na Božije delovanje. Primetimo Jošua umesto da pita Boga šta da čini postupa impulsivno. Otprilike ima stav „ma lako ću ja to, šta je to za mene posle Jerihona“. Ni ne pita Boga šta da radi i zato je poražen. Jer da ga je pitao Bog bi rekao – ne idi, greh je među nama. Isto tako i mi jesmo skloni da pomislimo da kada doživimo pobedu da nam pobeda po pravu pripada. Pogledajte samo svoj život, kada se više molite, držite Boga? Kada vam je dobro ili kada ste u nevolji? Zašto je to tako? Pa zato što se kada nam dobro ide, lakše oslanjamo na sebe.
Zato Bog kaže - I Korinćanima 10.12. – Ko dakle misli da stoji neka pazi da ne padne. I tu se ne misli da je greh stojati čvrsto nego da smo svesni da samo sa Bogom možemo ostati da stojimo. I to nas vodi do završne tačke ove propovedi
C: ODGOVORNOST SVAKOG OD NAS ILI KAKO NE PASTI?

Deo odgovora je već jasan: ako želimo pobedu u našem životu moramo se osloniti na Boga a ne na nas. Kada pristupamo nekom problemu računajmo na Boga a ne na našu mudrost. Naš gospod Isus govori o tome u Besedi na gori kada kaže Blaženi su siromašni duhom jer je njihovo kraljevstvo nebesko. Matej 5.3. Ovde se ne misli na materijalno siromašne kako se to pogrešno tumači. Ne misli se ni da to da trebamo biti priglupi da bi nasledili carstvo. Od nas se očekuje da budemo svesni svoje nemoći, svog duhovnog siromaštva, svesni da ne zaslužujemo nebo i da je samo Božija milost to što nas koristi. Biti siromašan duhom znači biti svestan svoje ovisnosti o Bogu.
Druga stvar koju želim da primetite jeste Jošuin strah da ostane bez Boga.  Pogledajmo dubinu njegove reakcije. Užasan strah. I to je lekcija i za nas koja nas vodi do bitnog pitanja - Ko je odgovoran za duhovno zdravlje. Ti. To ne može niko umesto tebe. „Da li si u skorije vreme podsetio sebe čija je dužnost da dospe gorivo plamenu tvoje ljubavi? Da li je to posao crkve? Posao tvog supružnika? Posao tvoje male grupe? Ne. To je tvoj i moj posao, da se pobrinemo da naša ljubav prema Bogu i drugim ljudima raste. Niko to ne može uraditi umesto nas.“
Treće budi svestan neprijatelja. Zato ne smemo da se oslonimo na naše snage. Pre nekoliko godina imali smo organizovano čuvanje dece u na Alfa kursu, i deca su došla na temu šta uraditi ako đavo dođe na vrata. Razgovori su bili različiti, te oni bi ga sredili, te poslali bi Betmena..., dok jedan mali nije rekao „Ja bih poslao Isusa, Isus će ga srediti“. I ovaj dečkić od 4 godine je pogodio suštinu Hrišćanskog života. Ako se oslanjamo samo na nas, na naše snage, na naše sposobnosti doživećemo poraz. Hrišćanin mora biti ovistan o Bogu.
Četvrto –  današnji tekst takođe želi da nas poduči da ne smemo olako da shvatimo greh. To još više kad se suočimo sa onim šta greh jeste. Definicija greha - Greh je osobna reakcija protiv osobnog Boga. Greh reč koja pokazuje na pobunu, bezbožnost, neprijateljstvo. Greh nije samo negativni nego i neprijateljski stav prema Bogu. Greh je neprijateljstvo prema Bogu i zato Bog za greh ne gleda kroz prste.
I razgovarao sam sa jednom osobom baš o ovome i ona mi je rekla kako Bog ipak gleda kroz prste što se tiče našeg spasenja. No čak i kod spasenja Bog ne gleda kroz prste. Naše spasenje je nekoga skupo koštalo – našeg Isusa. Njega je jako puno koštalo da bi za nas spasenje bilo poklon, dar. I zapamtimo, greh je užasna stvar, nemojmo ga uzeti olako zato što smo Božija deca. Činjenica je da nećemo zbog greha izgubiti spasenje i da nas Bog ne osuđuje. No to ne znači da se nećemo suočiti sa posledicama tog greha. Jer Bog za greh ne gleda kroz prste.
Peto je pokajanje. Da se vratim tekstu - kada je Bog objavio Jošui razlog zašto ne može da ih blagoslovi pristupilo se otkrivanju krivca. Kako je izabran ne zna se – verovatno kocka – na to nas upućuju stihovi u Poslovicama 16:33; I Sam. 14:41-42 No to nije bitno. Ono što je interesantno je zašto Bog nije rekao direktno. Zašto im Bog ne kaže odmah? On to može. Zašto, šta mislite? Da li je to vreme da se Ahan pokaje. Verovatno bi mu oprostio. No Ahan je ustrajao u svom grehu, i na kraju je došla kazna. Da se pokajao verovatno ne bi bilo tako dramatično. 
Ako želimo da izbegnemo pad moramo biti ljudi pokajanja. 
(A za pravu verziju propovedi, poslušajte snimak, jer dok govorim Bog me inspiriše i retko kada se držim beležaka a to posebno važi za zaključak propovedi - Bera)

1 коментар:

  1. Božiji narod je doživeo seriju velikih čuda i pobeda, no u sedmom poglavlju je opisan njihov poraz. Da li uvek mora biti tako, da iza naših velikih pobeda slede i veliki porazi? Da li je u pitanju duhovni zakon ili možemo izaći iz "začaranog" kruga? Propoved je održana 20.11.2011.

    ОдговориИзбриши

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...