уторак, 08. новембар 2011.

Jošua sin Navinov 6 poglavlje - propoved: "Dečija priča ili horor film"



Serija propovedi "Vera na delu", zasnovana na knjizi Jošue sina Navinova.

Jošua 6. poglavlje - propoved "Dečija priča ili horor film?"


audio snimak propovedi: http://sr.cross.tv/74044

Beleške:
1 Jerihon beše zatvoren i utvrđen pred sinovima Izrailjevim. Niko ne izlažaše, niti ko ulažaše. 2 Gospod reče Jošui: Eto predajem ti u ruke Jerihon i kralja njegovoga i hrabre ratnike njegove. 3 Obiđite oko grada, svi vi ratnici idite jedan put okolo grada. Tako ćeš učiniti šest dana. 4 Sedam sveštenika nosiće sedam truba glasnih pred kovčegom; sedmoga dana obići ćete okolo grada sedam puta i sveštenici će trubiti u trube. 5 Čim zatrube trube glasne, čim čujete glas od truba, povikaće ceo narod iz glasa. Tad će zidovi gradski popadati i narod će ulaziti, svaki preda se. 6 Jošua, sin Navinov, pozva sveštenike i reče im: Uzmite kovčeg saveza, a sedam sveštenika neka nose sedam glasnih truba pred kovčegom Gospodnjim. 7 A narodu reče: Idite i obiđite okolo grada, a ratnici neka idu pred kovčegom Gospodnjim.
8 Pošto Jošua govori narodu, krenuše se sedam sveštenika koji nošahu sedam glasnih truba pred Gospodom i zatrubiše u trube. Kovčeg saveza Gospodnjega pođe za njima. 9 Ratnici iđahu pred sveštenicima koji trubljahu u trube, a ostali iđahu za kovčegom. Idući trubljahu u trube. 10 Jošua dade narodu ovu zapovest: Ne vičite, da vam se ne čuje glas; ni jedna reč da ne izađe iz usta vaših do dana kad vam ja kažem: Vičite! Tada ćete vikati. 11 Tako obiđe kovčeg Gospodnji jedan put okolo grada; pa se vratiše u logor, i noćiše u logoru. 12 Sutradan Jošua usta rano, i sveštenici uzeše kovčeg Gospodnji. 13 Sedam sveštenika koji nošahu sedam truba glasnih iđahu pred kovčegom Gospodnjim. Idući trubljahu u trube. Ratnici iđahu pred njima, a ostali iđahu za kovčegom Gospodnjim. Idući trubljahu u trube. 14 Prođoše okolo grda jedanput drugoga dana.; pa se vratiše u logor. Tako činiše šest dana. 15 Sedmoga dana ustaše u zoru i prođoše okolo grada isto onako sedam puta; samo toga dana prođoše okolo grada sedam puta. 16 Pri sedmom ophodu, a dok sveštenici trubljahu u trube, Jošua reče narodu : Vičite, jer vam Gospod predade grad! 17 Grad da se uništi u ime Gospodnje, i što je god u njemu; samo će ostati u životu Rava, bludnica, i svi koji budu kod nje u kući, jer ona sakri glasnike koje bejasmo poslali. 18 Samo se čuvajte od prokletih stvari; jer ako šta uzmete od onoga što imate da uništite, navući ćete prokletstvo i pometnju na logor Izrailjev. 19 Sve srebro i zlato i posuđe od bakra i od gvožđa biće posvećeno Gospodu i ući će u riznicu Gospodnju.
20 Narod stade vikati, i zatrubiše trube. Čim narod ču glas truba, zavika iz glasa i zidovi popadoše, i narod uđe u grad, svaki preda se. Uzeše grad, 21 i pobiše kao prokleto oštricom mače sve što beše u gradu, ljude i žene, decu i starce, pa i volove i ovce i magarce. 22 Jošua reče onoj dvojici koji uhodiše zemlju: Idite u kuću one žene bludnice, i izvedite nju i sve njezine, kao što ste joj se zakleli. 23 Oni mladi ljudi, uhode, uđoše i izvedoše Ravu, oca njezina, majku njezinu, braću njezinu i sve ostale njezine, izvedoše sav rod njezin, i ostaviše ih izvan logora Izrailjeva. 24 Spališe grad i sve što beše u njemu; samo srebro, zlato i posuđe od bakra i gvožđa metnuše u riznicu doma Gospodnjega. 25 Jošua ostavi u životu Ravu, bludnicu, dom oca njezina i sve njezine, i ona osta među Izrailjcima do danas, jer sakri glasnike koje Jošua posla da uhode Jerihon. 26 Tada Jošua izreče kletvu govoreći: Prokleti da je pred Gospodom čovek koji bi ustao da prezida ovaj grad Jerihon! On će mu temelje po cenu svog prvenca nazidati i vrata mu po cenu  mezimčeta svoga postaviti. 27 Gospod bi s Jošuom i ime se njegovo razglasi po svoji zemlji.


Deca i učiteljice nedeljne škole su nam pružili uvod u današnju propoved. Kao što ste čuli govorimo danas o jednom od najpoznatijih događaja u Starom zavetu, rušenju Jerihonskih zidina. Pošto su nam oni prikazali kako se to desilo ja neću ponovo čitati tekst, samo malo da ga pojasnim.
Posle susreta sa Bogom, što smo govorili kada smo razmatrali petu glavu, događaji kreću da se razvijaju.  Videli smo zabrinutog Jošuu kao i rešenje koje mu Bog daje. Bog kaže – Jošua ja ti predajem ovaj grad u ruke. Posle toga Bog daje Jošui sledeći plan: Bog traži od Izraelaca da obilaze oko zidova šest dana i to po jedan put dnevno. Sedmog dana treba da, viču iz sveg glasa i Bog će im predati Jerihon u ruke. I odmah se postavlja pitanje zašto Bog to čini? Bog bi mogao i bez svega toga da uništi Jerihon. On ima način za to. Zašto onda ovako čudan događaj? Šta mislite?
A: OBILAZAK ZIDINA - TEST VERE
Prvo primetimo: Bog kaže Jošua ja ti dajem Jerihon. Originalna reč ide čak dalje i kaže predao sam ti Jerihon. Drugim rečima - Ti si već pobednik samo trebaš da prihvatiš ovaj poklon. Kako vidimo za Boga je posao završen. On zna da neprijatelj nema šanse, u Božijim rečima nema ni traga neizvesnosti, iako Jerihon još uvek čvrsto stoji i traži od Jošue da postupa po onome šta Bog kaže a ne šta vidi.
Drugo podsetiću vas na biblijsku definiciju vere - Zakoračiti tamo gde ne vidiš, na tlo za koje ne vidiš da ti pripada – Jevrejima 11.1. Pouzdati se u ono šta Bog kaže čak i ako nama tako ne izgleda ili se ne osećamo tako. Često pogrešno mislimo da je vera osećanje. Međutim ovaj događaj nam pokazuje da vera najčešće nema veze sa našim osećanjima. Jer Jošua se sigurno nije osećao da mu Jerihon pripada. Ispred njega su zidine. No njegova dela su bila takva da se iz njih vidi njegovo verovanje. On je poslušao Boga ma kako čudno izgledalo to što je Bog od njega tražio.
Treće: To je test vere za Izrael. Poslušnost Bogu u ovom slučaju zahteva prilično veliko samoodricanje od Izraelaca. Moraju postupiti protivno svojoj prirodi i razumu. Zašto to kažem. - na prvom mestu oni su izloženi opasnosti dok slušaju Božiju zapovest. Idu u koloni, razvučeni i neprijatelj može da izleti i da ih lakše porazi. To zna i Jošua i Izraelci. I poslušnost Bogu ovde predstavlja rizik za njihovu bezbednost.
No osim toga zamislite sebe u njihovom položaju. Obilazite zidove, u koloni, ćuteći. Kao neki čudan obred, dečija igra. I to mora da je bilo čudno za Izraelce. Verovatno su se osećali smešno, zbunjeno. Veliki ratnici koji se igraju neke čudne igre. I na kraju deranje kao vrhunac osećaja gluposti.
Kada razmišljam o tome znam da bi se ja osećao potpuno izgubljen i da bi me bilo sramota. Ja moćni ratnik, došao da osvajam zemlju, da se borim za ispravnu stvar i sada igram kolo oko nekog grada. To je bilo poniženje za Izraelski narod. Morali su da pogaze svoj ponos i da doslovno slede uputstva. iz navedenih razloga to je ispit njihove vere. Morali su da postupe protivno sebi, da hodaju po veri, ne po osećanjima.
Da je vera ključni element u ovom događaju potvrđuje nam i jedan stih iz NZ. Jevreji 11.30 – Verom padoše Jerihonski zidovi, pošto su sedam dana bili opkoljeni. Očigledno je vera ono što je bilo ključno za pobedu Jevreja. I ako posmatramo ovaj događaj mi vidimo da vera ovde nije povezana sa osećanjima nego se vera ovde sastoji u doslovnoj poslušnosti Bogu. Oni nisu morali biti oduševljeni onim što su radili nego da uprkos svemu kako su se osećali slede Boga potpuno kako im je on to rekao. I ja verujem da su Izraelci pokušali da reše ovo na neki drugi način, možda da ranije krenu ili slično da bi doživeli strahovit poraz.
I kao sumiranje ovog prvog dela hteo bih da izvučem neke zaključke koji su bitni za nas danas. Prvo smo videli da je vera povezana sa našim delima. To kaže i Jakov u njegovoj poslanici 2.14-. Tako i vera ako nema dela mrtva je sama po sebi. Drugim rečima, što se tiče Boga, vera koja se zasniva samo na rečima ili osećanjima, a koju ne prate dela, je beskorisna, i u načelu to i nije vera nego pusto kloparanje. Kao kada vetar lupa šalukatre, beskorisno, iritirajuće. Da vas malo podsetim časova hemije iz osnovne škole, setite se lakmus testa. To je onaj papirić sa kojim se određuje da li je nešto kiselina ili baza. Uzmete lakmus papirić, umočite ga u tečnost i prema boji saznate o čemu se radi. Kod nas hrišćana dela jesu lakmus test naše vere. Ako našu veru, ne prate dela, znači da i nismo ono za šta se predstavljamo da jesmo. Pre više godina učestvovao sam na konferenciji za omladinske vođe. Reči govornika Kenet Hačersona (ogromni bivši igrač američkog fudbala, sada pastor crkve) mi i dalje odzvanjaju u glavi. „Biti hrišćanin znači slediti Hristove zapovesti. Ili promeni ime ili promeni ponašanje.“ Dela su posledica naše vere. Zato pismo kaže „ko god voli Bog drži njegove zapovesti“
Dalje, to nas uči da kod Boga nema naših puteva, da nije toliko bitno šta mi mislimo nego ono što Bog kaže i šta on misli. I drugi test naše vere je baš to – da li mi u opasnosti, ili u situacijama kada nam je zbog naše vere i onoga šta drugi kažu neprijatno, kada se osećamo kao sektaši postupamo kako Bog kaže ili se priklonimo ljudima i izbegnemo loše iskustvo. Jer biti proglašen čudnim; da ne navodim teže situacije, je nešto što nam se događa i nikome nije prijatno u toj situaciji. Pre neki dan me je kontaktirao jedan momak iz Makedonije tražeći savet. Bivši zavisnik ali ga sada napadaju zbog njegove vere. Pitanje je bilo kako da se nosi sa time. Odgovor jednostavan – prihvati da je tako. Isus rekao da nas čeka – u čemu ste vi veći od vašeg učitelja u besedi na gori. Evanđelje je bila ludost za ljude i ludost je i danas. No i u takvim situacijama znajmo de pobeda naša. Njima je ludost a za nas je sila Božija. Ma koliko se mi tog momenta osećali obeshrabreni ili potišteni znajmo da na kraju dolazi pobeda. Samo treba da ustrajemo do kraja. Baš kao i Izraelci – bilo im je teško ali su slušali Boga više nego ljude i doživeli su pobedu. O Trni i Futogu…
I jedan Biblijski komentator analizirajući Izraelska dela i poslušnost Bogu kaže.- Nikada ranije ni kasnije termometar Izrelske vere nije bio tako visoko. I ovo bi mogla biti cela moja propoved, bogato područje za razmišljanje ali želeo bih dalje da govorim o nečemu drugom. Propoved sam nazvao „Dečija priča ili horor film“ – zašto?
Sedmog dana – 15-21. Na kraju šetnje zatrubile su trube. Truba – šofar – koja je korišćena u ovom slučaju je imala isto posebno značenje. Ona je korišćena posebnim religioznim događajima. Imala je ceremonijalno značenje – najava dolaska Gospoda Kralja. Truba Gospodnja I Sol 4.16. na kraju. Te trube su se nazivale praznične trube – da objave praznik i prisutnost Božiju. moje iskustvo. Znači ova truba pokazuje da je Bog tu. I Izraelci svesni toga momenta počinju da viču i zidovi padaju na mestu. Ne piše šta se desilo no sigurno nisu pala zbog jačine zvuka. Bog je učinio čudo i predao ovaj grad u ruke Izraela. Velika pobeda. 
Međutim ne želim da se zadržavam na ovome nego da nam skrenem pažnju na uništenje koje je nastalo posle pada zidina.
B: GNEVNI BOG
Bog je zapovedio da svaka osoba u gradu bude ubijena. Strašna scena i nama potpuno nerazumljiva. U četvrtak na kućnoj grupi – odmah se pojavilo pitanje toga problema. Trna, koji vodi našu grupu je rekao: da li neko ima nešto da kaže, šta mu nije jasno i odmah se otvorilo pitanje uništenja. Posebno dece. Kao Hrišćani mi govorimo o oproštenju. Ljubi neprijatelje svoje kao sebe samog. Umesto da vratiš služi i tako dalje. Naglašavamo Boga koje je ljubav.
I kada pročitamo ovakve scene ostajemo zapanjeni. Pa kako Bog kojeg mi poznajemo uopšte može da toleriše ovakve događaje a kamoli da ih odobri. Kao da nije isti Bog. Mnogi zato ne vole da čitaju SZ a poneki ga čak i odbacuju. U crkvenoj istoriji je poznat slučaj lažnog učitelja Markiona, iza samih početaka hrišćanstva, oko 2 veka. On je odbacio ceo SZ proglasivši ga delom lažnog Boga jer nije mogao da prihvati sliku gnevnog Boga kakvog vidimo u ovim događajima. On je rekao „Zakon kaže: oko za oko, zub za zub; a Evanđelje: “Ako te neko udari po jednom obrazu, pruži mu i drugi“. Jelisej šalje medvede na decu koja mu se rugaju, a Isus kaže: „Pustite decu da dolaze k meni.“ Mojsije širi ruke na brdu da Izrael može istrebiti svoje neprijatelje, a Isus širi ruke na krstu da spasi grešnike. Jošua zaustavlja sunce da se može nastaviti ubijanje, a Isus kaže: „Neka sunce ne zađe nad vašim gnevom.““
I činjenica je da smo mi u NS dok je ovo SZ i mi nismo pozvani na ubistva ili slično. I kada razmišljamo o Bogu prvenstveno smo svesni Božije ljubavi. O njegovom gnevu, kazni nam je teško da razmišljamo. Međutim Nije se promenio Bog, promenilo se nešto drugo. Prvo da vidimo da se Bog nije promenio.
On je kako piše u Jevrejima poslanici 12 glava – strašni Bog – oganj koji proždire. Iako je on naš Spasitelj on je i Sudija koji će uništiti ovaj svet u užasnoj kazni kako je to opisano u Jovanovom otkrivenju. I kada razmišljamo o Bogu moramo biti svesni te strane Božijeg karaktera
Bog milosti, ljubavi je i Bog koji će suditi ovom svetu i toga moramo biti svesni. No nemojmo misliti da je naš Bog surov Bog zbog toga. Teolog Paker objašnjava prirodu Božijeg gneva i suda sledećim rečima- Božiji gnev je njegova pravednost koja se suprotstavlja nepravednosti i pokazuje se kroz pravednu odmazdu. Suština Božijeg postupanja u gnevu je da ljudima da ono što su izabrali sa svim onim šta to podrazumeva, ni manje ni više.
I u ovakvim događajima Bog je prikazan kao sudija. Bog je opominjao narode da promene svoje ponašanje. Kada posmatramo taj kraj sveta prepuno je Božijih opomena: potop, uništenje Sodome i Gomore koje se desilo par stotina kilometara dalje i druge događaje. No oni ga nisu slušali nego su nastavili da čine dela – blud, veštičarenje, horoskopi... Možemo reći da su imali 400 godina da se promene. I sada je nastupila kazna, odmazda zbog greha.
Mi ljudi imamo jedan problem a to je da smo skloni da mi gradimo našu sliku o Bogu prema našim mislima a ne po onome šta Bog govori. Šta pod time mislim možda će vam najbolje objasniti citat Paker – Savremeni ljudi su ubeđeni da su uprkos svojim malim gresima – piću, kockanju, nemarnoj vožnji, seksualnom nemoralu, malim i velikim lažima, mućkanju u trgovini i šta sve ne – u srcu dobri ljudi. Onda kao što to pagani čine a srce savremenog čoveka je pagansko, Boga zamišljaju kao uveličanu sliku sebe samih i smatraju da je Bog njima zadovoljan. Kako to ljudi čine. Zevs i Grci, pa nisam ja tako ni loš. Savremen čovek kaže pa nije Bog baš tako strog kako je opisan u SP, neće on mene odbaciti i osuditi zbog mog greha. ITD. No nisu samo nevernici oni koji grade svoje slike i viđenja Boga nego smo na žalost često i mi takvi. Sada samo to da mi gradimo sliku Boga onakvu kakvu bi mi želeli da Bog izgleda. I kada se u SP suočimo sa događajima koji se ne uklapaju u tu sliku bivamo šokirani. Jedan od takvih šokantnih tekstova je i večerašnji.
A takođe moramo biti svesni i poruke koje ovakvi događaji nose. Oni pokazuju užasne posledice greha. I današnji tekst je definitivno horor film a ne dečija priča. Pokazuje samu dubinu zla ljudskog greha. Svu njegovu nakaznost, da i pored opomene ljudi se ne menjaju. Jer da su se ljudi menjali sigurno ih ovakva sudbina ne bi snašla. Ali o ovome sam detaljno govorio pre par nedelja. Sada naglašavam užas posledica greha. Bog traži od Izraelaca da obiđu oko grada 7 puta. I tu, u tom broju sedam se nalazi određena simbolika. Kada se spominje u SP broj 7 to označava potpunost ili savršenstvo. – npr stvaranje. U ovom događaju to je znak da će Božiji sud biti kompletan. Jer svaki greh će biti suđen. I Bog se nije promenio, pročitajte Jovanovo Otkrivenje i videćete
C: IPAK JE HOROR FILM
Kakve to veze ima sa nama? Šta nas to uči? Šta vi kažete, šta praktično učimo?
Paker - Božiji gnev je savršenstvo Božijeg karaktera o kome često treba da razmišljamo. Prvo, zato da bismo osetili koliko Bog mrzi greh. Skloni smo da stalno olako gledamo na greh, da zabašurujemo njegovu gnusnost, da tražimo izgovor za njega. Što više proučavamo Božiju mržnju prema grehu i njegovu strašnu kaznu zbog njega, lakše ćemo uvideti grozotu greha. Drugo, o gnevu treba da mislimo i da bismo u duši stekli pravi strah od Boga. "Budimo zahvalni i zahvalnošću služimo ugodno Bogu s poštovanjem i strahom. Jer Bog naš je oganj koji i proždire" (Jev. 12:28,29). Ne možemo mu "ugodno" služiti ako nemamo dužno "poštovanje i strah" prema njegovom strašnom Veličanstvu i strah od njegovog pravednog gneva, a to se najbolje podstiče čestim podsećanjem daje naš Bog "oganj koji proždire". Treće, o gnevu treba da razmišljamo da bismo podstakli dušu na živo slavljenje (Isusa Hrista) što nas je izbavio od "gneva koji dolazi" (1. Sol. 1:10). Spremnost ili odbijanje da razmišljamo o Božijem gnevu je siguran test stanja našeg srca pred njim"
Znači tri stvari – I svest o grehu, i o svom njegovom užasu. I o tome sam govorio
Drugo podstiče nas na slavljenje. 1. Bog se nije promenio, šta mislite šta se promenilo? Promenio se savez sa Bogom. Mi Sveto pismo delimo na S i N Zavet. Ispravna reč je Savez. Stari i Novi savez. Stari savez se zasnivao na zakonu, na principu ako slušaš bićeš dobro, ako ne slušaš teško tebi.  Novi savez se zasniva na tome da je ceo Božiji gnev izliven na Isusa Hrista. On je postao proklet umesto nas, da mi ne moramo nositi prokletstvo. Zato Isus toliko drhti u Getsemanskom vrtu. Pogađa ga zlo i kazna celog sveta. Svo Božije gnušanje se sručilo na njega.
III stvara u nama osećaj strahopoštovanja. I strahopoštovanja je jako nepopularno među nama evanđeoskim hrišćanima. Suviše smo svesni milosti i ne volimo tu reč. Međutim SP nas poziva iznova i iznova. U Filipljani poslanici 2: 12-13 .«Stoga, dragi moji, kao što ste svagda bili poslušni, ne samo kad sam kod vas, nego sad još više u mom odsustvu, gradite svoje spasenje sa strahom i trepetom.» I pre nego što nastavim sa strahom samo da objasnim. Pavle nam kaže da treba da «gradimo» naše spasenje. To ne znači da treba da je zaradimo pa samim tim i spasenje. To nije «cilj koji treba da se ostvari» ili «dobitak koji treba zaslužiti», već je «posed koji treba istraživati i uživati u njemu još više».  Da bi nam to bilo jasnije uzmimo primer braka. Brak koji je jednom zasnovan, zasnovan je u potpunosti ali brak je život stalnog istraživanja, uživanja, razvoja i otkrića»19. Na isti način je naša sloboda već obezbeđena u potpunosti, ali mi je moramo graditi iz dana u dan.

Znači ne tiče se našeg spasenja nego našeg života sa Bogom. Mi treba da ga gradimo sa «strahom i trepetom» (stih 12). To nam pokazuje da je toliko važna stvar da ne smemo da je uzmemo olako. Alen Redpath, hrišćanski pisac i propovednik, jedno je vreme bio honorarni knjigovođa. Šest godina je bio zaposlen u ICI i igrao je ragbi za Northumberland Caunty. Svoj život je bio predao Bogu, ali je i dalje imao druge bogove. Išao je u crkvu, ali je hrišćanstvo bilo samo jedan delić njegovog života. Jednog dana dok je razgovarao sa jednim prijateljem ovaj mu je rekao: «da li znaš da je moguće imati «spasenu dušu a protraćen život»». Probao je da zaboravi na to, ali su te reči nastavile da odzvanjaju u njegovim ušima. U toku nedelje na poslu reči su nastavile da mu odzvanjaju u umu - «spasena duša a ipak protraćen život». Činilo mu se da svaka pesma koju je slušao ponavlja isto. U subotu, u toku ragbi utakmice reči su nastavile da odzvanjaju. U vozu posle meča, točkovi su odzvanjali «spasena duša, protraćen život». Te večeri žurci činilo mu se kao da je svirana samo jedna melodija koja je zvučala  «spasena duša, protraćen život». Na kraju je to predao Gospodu i rekao: «Predajem ti ceo moj život». Kroz njega, mnogo ljudi je upoznalo Isusa Hrista i promenio je mnoge živote kroz svoju službu. Nemojmo imati spašen život a protraćene živote.
I treba da imamo strah da ne pretraćimo Božiji dar koji nam je dao. Da ne pretraćimo njegov poklon života. I pokušao sam da pronađem u komentarima više o strahu i trepetu. Kao sinonime – Poniznost ili poštovanje. I to nas povezuje sa početkom. Izraelci su morali biti ponizni, posušni. Morali su slediti Božije principe, zapovesti. Da su postupili drugačije promašili bi u potpunosti i doživeli poraz.

Нема коментара:

Постави коментар

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...