субота, 30. јул 2011.

Kurs oporavka, korak 10 - Čišćenje kuće


Lekcija 14- Čišćenje kuće 
(Kurs Opravka je program koji koristimo u Centru Duga, za rehablitaciju herionskih ovisnika)

Korak 10: „Nastavljamo sa ličnim inventarisanjem i kada pogrešimo odmah to ispravljamo.“

„Stoga, ako misliš da stojiš čvrsto, pazi da ne padneš.“ I Korinćanima 10:12

Danas je veoma uzbudljiv dan. Poslednjih nekoliko nedelja išli smo po veoma teškom putu, ali  danas mi savladavamo poslednju okuku. Do koje tačke nas je ovaj put odveo? U koraku 1 morali smo da se suočimo sa našim poricanjem; u koraku 3 stavili smo svoj život Bogu na staranje; u koracima 4 i 5napravili smo dug, iskren i težak osvrt na naš život i ispovedili naše mane i nedostatke i to podelili sa drugima; u koracima 6 i 7 ponizno smo dali Bogu dozvolu da preuredi naš život i pretvori nas u ljude kakvi, ne samo On, nego i mi želimo da budemo.
Sve do koraka 7 radilo se o nama. Tokom poslednje dve nedelje, u koracima 8 i 9, mi smo počeli sa obnovom naših odnosa sa drugima. Napravili smo listu svih onih koje smo povredili i postali smo voljni da nadoknadimo nanesenu im štetu bez ikakvog očekivanja da ćemo dobiti nešto za uzvrat. Kakvo putovanje!
Isus u Mateju 7:24-27 priča priču o dve kuće, jedna je sa dobrim temeljem i jedna ima loš temelj: „Zato, svako ko čuje ove moje reči i čini ih je kao mudar čovek koji gradi svoju kuću na steni. Kiša pada, talasi navale, vetrovi duvaju i udaraju u kuću; ali ona ne pada jer ima temelje na steni, Ali svaki koji čuje ove moje reči i nečini tako je kao ludi čovek koj gradi svoju kuću na pesku. Kiše naiđu, talasi navale, i vetrovi duvaju  u tu kuću i ona će se srušiti sa velikim treskom.“

Ovo je priča o nama. Počinjemo ovaj kurs kao kuće sa lošim temeljima. Tokom godina pukotine su se pojavile na zidovima i mi smo ih samo zalepili i zafarbali. Slučajnom posmatraču naši životi mogu izgledati dosta dobro i solidno; kao kuća koja je u dobrom stanju.
Na nesreću mi patimo od stalnog sleganja kuće i bez obzira koliko mi stavili kozmetičkih sredstava samo je pitanje vremena kada će se kuća srušiti i uhvatiti sebe kako dolazimo na ovaj kurs tragajući za građevinskim inžinjerem koji može našu kuću načiniti „sigurnom“.

U toku renoviranja prvih nekoliko meseci sve je prljavo, bolno i neinspirativno. Prvo, kuća treba u svojoj osnovi nove temelje i kada se jednom nađe na solidnoj osnovi građevinari počinju da rasklapaju građevinu i njenu strukturu. Čupaju napolje električne i vodovodne instalacije, ćuskijom se odvaljuje sa zidova popucali malter u kupatilu i u kuhinji... Kuća, koja u nekom momentu i nije izgledala tako loše, uništava se sistematski i sa svakim danom izgleda sve gore i gore.

Uzbudljiv je dan kada polako počinje da se vraća slava koju je jednom imala. Svež  malter, kartice sa bojama su svuda okolo, traže se prave boje i tonovi za zidove, nove električne i vodovodne instalacije, kuhinja, kupatio i spavaća soba su sređene i ostaje još da se ključevi predaju vlasniku, sigurni u saznanju da je kuća sada solidno urađena i da od sada jedino zahteva poslove održavanja kao što su redovno usisavanje i povremeno krečenje da bi se osvežila boja.

Ako smo bili marljivi na našem putu u prvih devet koraka, znači do mesta na kome se danas nalazimo, vlasnici smo građevinski solidnog života sa solidnim temeljima. Od sada sve što je potrebno je svakodnevno čišćenje.
Večeras počinjemo sa poslednja tri koraka, koje nekada zovemo i „koraci održavanja“. Ono na šta se ovo odnosi, sasvim ispravno, je ideja da kada smo završili prethodnih devet koraka i sada smo mnogo zdraviji, potrebno je da nastavimo sa „održavanjem“ našeg oporavka jednostavno tako što ćemo primenimo korake 10, 11 i 12 i naši životi odisaće zdravljem.

Ovo je do određenog stepena istina, ali ne smemo biti zadovoljni postignutim i uživati na starim dostignućima. Apostol Pavle u 1. Korinćanima 10: 12. nas upozorava: „Stoga, ako misliš da stojiš čvrsto, pazi da ne padneš.“

Naše karakterne mane ne predstavljaju Bogu najveći problem, već naš ponos i obmana. Volim ovu misao Leonarda Koena: „U svemu postoji pukotina. To je način kako svetlost ulazi unutra.“ Drugim rečima, kroz slomljenost, kroz pukotine, kroz greh, greške, kroz glupost svetlost Hristova dolazi unutra. Nikada nemožeš za Boga biti previše slomljen, previše grešan, previše običan, možeš biti samo previše ponosan. Ponos je ubica.

Pretpostavimo da sam nastavio sa ličnim inventarom (korak 10), kroz molitvu tražio sam da bolje upoznam Boga (korak 11), kao rezultat mog duhovnog probuđenja ja pomažem drugima (korak 12). Ako tokom puta, zaboravim da sam bez nemoćan nad mojom zavisnošću (korak 1), ja sam izgubljen. To će, u jednom trenutku, sve će otići u propast.

Ako neko mada je prošao kurs oporavkak poput ovog, počne ponovo sa izborom kompulsivnog ponašanja kaže se da je doživeo recidiv. Ali recidiv, kao i oporavak, ima svoj proces. Nećeš pasti u recidiv ako popiješ jedno piće, ušmrkaš jednu crtu, ili klikneš na određeni link za veb sajt; to  što si uradio je samo potvrda da si već ušao u proces recidiva. To ne dolazi iz vedra neba. Vaš recidiv je počeo danima, čak i nedeljama, ranije i dovele vas do ponovnog „korišćenja“ nečega.

Kada smo duhovno dobri mi nemamo želju da ponovo nešto „koristimo“. Samo kada smo duhovno slabi stvari poput: alkohola, droge, seksa, kockanja i slično ponovo postaju atraktivna opcija. Recidiv nije jedino delo „ korišćenja“ nečega. Recidiv je naše jadno duhovno stanje koje nam dozvoljava da razmišljamo o  destruktivnom planu delovanja kao da je potpuno razuman.

Ako neko ko ima srčanih problema ne uzme svoj lek svakodnevno on dolazi u rizik da postane ozbiljno bolestan. Tako je i sa nama. Ako zanemarimo stvari koje treba da uradimo da bi sačuvali i održali naš oporavak, onda ćemo platiti za to, a za neke od nas to može biti fatalno. Jednu od stvari koje treba da uradimo svakoga dana, ako želimo da ostanemo zdravi, je korak 10 koji kaže: „Nastavljamo sa ličnim inventarisanjem i kada pogrešimo odmah to ispravljamo.“. Drugi  rečima to je način da izbegnemo gomilanje svog moralnog i emotivnog smeća koje će nas učiniti duhovno bolesnim i vratiti nas tamo gde smo bili na početku.

U koracima 4 i 5; 8 i 9 mi smo razrušili kuću, oprali smo prozore, raazmakli zavese i svetlost je ušla u mračne uglove naše duše. Sada kroz korak 10 mi moramo da ostanemo slobodni od svih otpadaka koje bi našu kuću pretvorile u vandalsko delo. Korak 10 nam koristi i da zapišemo sve ono što smo u koracima 4 i 8 zaboravili da pomenemo. Mnogi od nas su otkrili da nije bitno koliko smo pažljivo napravili inventar u koraku 4, neke bitne stvari iskliznule su iz glave i mi smo ih izostavili. To nije problem. Napravite u koraku 10 listu čim vam te stvari padnu na pamet. I ako je osoba koje se to tiče, bila povređena vašim ponapanjem i ona treba takođe,da bude na vašoj listi u koraku 8 i da joj nadoknadite nanesenu štetu što je pre moguće.

Dakle kako korak 10 funkcioniše?

On je veoma jasan. Odvojimo vreme, obično pred kraj dana pre odlaska u krevet, da napravimo listu dobrih i loših stvari  koje smo tokom dana uradili. Važno je da postoji dobar balans u listi. Tužbalice 3:40 nam daju uputstvo: „dobro pogledajmo način na koji živimo i prodredimo svoj život Bogu.“.

Svakodnevno ja se osvrćem na dan koji je na izmaku i razmišljam da li postoji neka osoba koji sam povredio nečim što sam rekao ili uradio, da vidim da li sam reagovao ili učinio nešto iz straha ili sebičnosti, i da zabeležim dobre stvari koje sam uradio tako što sam bio ljubazan, zagrlio nekoga ili uputio reči podrške tamo gde je trebalo. Možemo se zaprepastiti nekada kada vidimo koliko smo dobrih stvari učinili.

Nasuprot tome možemo biti demoralisani mnogobrojnim stvarima koje su loše a koje još uvek radimo. Pitamo se da li smo zaista postali bolji ljudi i možemo pokušati ubediti sami sebe da bi bila bolja opcija da ne radimo korak 10. Na kraju krajeva, veoma je depresivno svakoga dana susretati se svojim pogreškama! Ali primetite da korak 10 kaže: „ i kada pogrešimo odmah to priznajemo.“. Ne kaže „ako“ pogrešimo. Bog je realista. On zna da mi nikada nećemo biti savršeni u ovom životu i znaš šta? To njemu ne predstavlja problem.

U 1. Jovanovoj 1:8-10 pisac kaže: „Ako tvrdimo da smo slobodni od greha, lažemo samo sebe. Takva tvrdnja je besmislica. Sa druge strane ako priznamo svoj grehe- mi čistimo svoju dušu od njih- on nas neće izneveriti; on će sebi biti veran. On će oprostiti tvoje grehe i očistiti nas od svake nepravde. Ako tvrdimo da nikada nismo grešili, mi smo kontradiktornost Bogu– činimo ga lažovom. Takva tvrdnja samo pokazuje koliko ne poznajemo Boga.“

U Jovanu 3:21 Isus kaže; „ Ali ko god da živi u istini dolazi na svetlost...“ Korak 10 dovodi nas svakodnevno pod Božije svetlo  i to  nam osigurava duhovno zdravlje. Kroz njega vidimo vlastite greške, preuzimamo odgovornost za njih i odmah ih priznajemo. Američki pesnik Kimberli Džonson daje nam jedan dobar savet: „ nikada ne upropašćavaj izvinjenje izgovorima“. Još jedan dobar savet je da ti pređe u naviku momenatlno izvinjavanje za greške u vreme kada ih uradiš. Tako da nećeš morati na kraju dana da ih zapisuješ na svoju listu!

Mi nećemo raditi sve ovo jer se želimo deklarisati kao sveci ili zbog toga što ćemo imati koristi od toga ili poboljšati sebe. Istina je da to radimo radi toga što ne želimo da se vratimo u naš zavisnički način života. Mi želimo život i želimo ga u punini, i svaki drugi put vodi u smrt.

Hajde da se molimo:
 „ Dragi Isuse, zahvalan sam ti što si me bezbedno doveo ovamo. Hvala ti što mi daješ korake da bih mogao živeti drugačiji život i to život u svoj svojoj punini. Molim te pomozi mi da vidi kada uradim ili kažem pogrešne stvari  i daj mi milosti da ih odmah priznam bez opravdavanja. Hvala ti što se moj život već menja i što polako postajemo osoba kakva sam duboko u sebi uvek želeo da budem.Amin“

1 коментар:

  1. Kako izgleda brisanje prašine, usisavanje poda u našim životima? Kako održati svoj život čistim kada jednom doživimo slobodu. Ova lekcija daje neke od odgovora na ta pitanja.

    ОдговориИзбриши

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...