субота, 30. јул 2011.

Kurs oporavka, korak 10 - Čišćenje kuće


Lekcija 14- Čišćenje kuće 
(Kurs Opravka je program koji koristimo u Centru Duga, za rehablitaciju herionskih ovisnika)

Korak 10: „Nastavljamo sa ličnim inventarisanjem i kada pogrešimo odmah to ispravljamo.“

„Stoga, ako misliš da stojiš čvrsto, pazi da ne padneš.“ I Korinćanima 10:12

Danas je veoma uzbudljiv dan. Poslednjih nekoliko nedelja išli smo po veoma teškom putu, ali  danas mi savladavamo poslednju okuku. Do koje tačke nas je ovaj put odveo? U koraku 1 morali smo da se suočimo sa našim poricanjem; u koraku 3 stavili smo svoj život Bogu na staranje; u koracima 4 i 5napravili smo dug, iskren i težak osvrt na naš život i ispovedili naše mane i nedostatke i to podelili sa drugima; u koracima 6 i 7 ponizno smo dali Bogu dozvolu da preuredi naš život i pretvori nas u ljude kakvi, ne samo On, nego i mi želimo da budemo.
Sve do koraka 7 radilo se o nama. Tokom poslednje dve nedelje, u koracima 8 i 9, mi smo počeli sa obnovom naših odnosa sa drugima. Napravili smo listu svih onih koje smo povredili i postali smo voljni da nadoknadimo nanesenu im štetu bez ikakvog očekivanja da ćemo dobiti nešto za uzvrat. Kakvo putovanje!
Isus u Mateju 7:24-27 priča priču o dve kuće, jedna je sa dobrim temeljem i jedna ima loš temelj: „Zato, svako ko čuje ove moje reči i čini ih je kao mudar čovek koji gradi svoju kuću na steni. Kiša pada, talasi navale, vetrovi duvaju i udaraju u kuću; ali ona ne pada jer ima temelje na steni, Ali svaki koji čuje ove moje reči i nečini tako je kao ludi čovek koj gradi svoju kuću na pesku. Kiše naiđu, talasi navale, i vetrovi duvaju  u tu kuću i ona će se srušiti sa velikim treskom.“

Ovo je priča o nama. Počinjemo ovaj kurs kao kuće sa lošim temeljima. Tokom godina pukotine su se pojavile na zidovima i mi smo ih samo zalepili i zafarbali. Slučajnom posmatraču naši životi mogu izgledati dosta dobro i solidno; kao kuća koja je u dobrom stanju.
Na nesreću mi patimo od stalnog sleganja kuće i bez obzira koliko mi stavili kozmetičkih sredstava samo je pitanje vremena kada će se kuća srušiti i uhvatiti sebe kako dolazimo na ovaj kurs tragajući za građevinskim inžinjerem koji može našu kuću načiniti „sigurnom“.

U toku renoviranja prvih nekoliko meseci sve je prljavo, bolno i neinspirativno. Prvo, kuća treba u svojoj osnovi nove temelje i kada se jednom nađe na solidnoj osnovi građevinari počinju da rasklapaju građevinu i njenu strukturu. Čupaju napolje električne i vodovodne instalacije, ćuskijom se odvaljuje sa zidova popucali malter u kupatilu i u kuhinji... Kuća, koja u nekom momentu i nije izgledala tako loše, uništava se sistematski i sa svakim danom izgleda sve gore i gore.

Uzbudljiv je dan kada polako počinje da se vraća slava koju je jednom imala. Svež  malter, kartice sa bojama su svuda okolo, traže se prave boje i tonovi za zidove, nove električne i vodovodne instalacije, kuhinja, kupatio i spavaća soba su sređene i ostaje još da se ključevi predaju vlasniku, sigurni u saznanju da je kuća sada solidno urađena i da od sada jedino zahteva poslove održavanja kao što su redovno usisavanje i povremeno krečenje da bi se osvežila boja.

Ako smo bili marljivi na našem putu u prvih devet koraka, znači do mesta na kome se danas nalazimo, vlasnici smo građevinski solidnog života sa solidnim temeljima. Od sada sve što je potrebno je svakodnevno čišćenje.
Večeras počinjemo sa poslednja tri koraka, koje nekada zovemo i „koraci održavanja“. Ono na šta se ovo odnosi, sasvim ispravno, je ideja da kada smo završili prethodnih devet koraka i sada smo mnogo zdraviji, potrebno je da nastavimo sa „održavanjem“ našeg oporavka jednostavno tako što ćemo primenimo korake 10, 11 i 12 i naši životi odisaće zdravljem.

Ovo je do određenog stepena istina, ali ne smemo biti zadovoljni postignutim i uživati na starim dostignućima. Apostol Pavle u 1. Korinćanima 10: 12. nas upozorava: „Stoga, ako misliš da stojiš čvrsto, pazi da ne padneš.“

Naše karakterne mane ne predstavljaju Bogu najveći problem, već naš ponos i obmana. Volim ovu misao Leonarda Koena: „U svemu postoji pukotina. To je način kako svetlost ulazi unutra.“ Drugim rečima, kroz slomljenost, kroz pukotine, kroz greh, greške, kroz glupost svetlost Hristova dolazi unutra. Nikada nemožeš za Boga biti previše slomljen, previše grešan, previše običan, možeš biti samo previše ponosan. Ponos je ubica.

Pretpostavimo da sam nastavio sa ličnim inventarom (korak 10), kroz molitvu tražio sam da bolje upoznam Boga (korak 11), kao rezultat mog duhovnog probuđenja ja pomažem drugima (korak 12). Ako tokom puta, zaboravim da sam bez nemoćan nad mojom zavisnošću (korak 1), ja sam izgubljen. To će, u jednom trenutku, sve će otići u propast.

Ako neko mada je prošao kurs oporavkak poput ovog, počne ponovo sa izborom kompulsivnog ponašanja kaže se da je doživeo recidiv. Ali recidiv, kao i oporavak, ima svoj proces. Nećeš pasti u recidiv ako popiješ jedno piće, ušmrkaš jednu crtu, ili klikneš na određeni link za veb sajt; to  što si uradio je samo potvrda da si već ušao u proces recidiva. To ne dolazi iz vedra neba. Vaš recidiv je počeo danima, čak i nedeljama, ranije i dovele vas do ponovnog „korišćenja“ nečega.

Kada smo duhovno dobri mi nemamo želju da ponovo nešto „koristimo“. Samo kada smo duhovno slabi stvari poput: alkohola, droge, seksa, kockanja i slično ponovo postaju atraktivna opcija. Recidiv nije jedino delo „ korišćenja“ nečega. Recidiv je naše jadno duhovno stanje koje nam dozvoljava da razmišljamo o  destruktivnom planu delovanja kao da je potpuno razuman.

Ako neko ko ima srčanih problema ne uzme svoj lek svakodnevno on dolazi u rizik da postane ozbiljno bolestan. Tako je i sa nama. Ako zanemarimo stvari koje treba da uradimo da bi sačuvali i održali naš oporavak, onda ćemo platiti za to, a za neke od nas to može biti fatalno. Jednu od stvari koje treba da uradimo svakoga dana, ako želimo da ostanemo zdravi, je korak 10 koji kaže: „Nastavljamo sa ličnim inventarisanjem i kada pogrešimo odmah to ispravljamo.“. Drugi  rečima to je način da izbegnemo gomilanje svog moralnog i emotivnog smeća koje će nas učiniti duhovno bolesnim i vratiti nas tamo gde smo bili na početku.

U koracima 4 i 5; 8 i 9 mi smo razrušili kuću, oprali smo prozore, raazmakli zavese i svetlost je ušla u mračne uglove naše duše. Sada kroz korak 10 mi moramo da ostanemo slobodni od svih otpadaka koje bi našu kuću pretvorile u vandalsko delo. Korak 10 nam koristi i da zapišemo sve ono što smo u koracima 4 i 8 zaboravili da pomenemo. Mnogi od nas su otkrili da nije bitno koliko smo pažljivo napravili inventar u koraku 4, neke bitne stvari iskliznule su iz glave i mi smo ih izostavili. To nije problem. Napravite u koraku 10 listu čim vam te stvari padnu na pamet. I ako je osoba koje se to tiče, bila povređena vašim ponapanjem i ona treba takođe,da bude na vašoj listi u koraku 8 i da joj nadoknadite nanesenu štetu što je pre moguće.

Dakle kako korak 10 funkcioniše?

On je veoma jasan. Odvojimo vreme, obično pred kraj dana pre odlaska u krevet, da napravimo listu dobrih i loših stvari  koje smo tokom dana uradili. Važno je da postoji dobar balans u listi. Tužbalice 3:40 nam daju uputstvo: „dobro pogledajmo način na koji živimo i prodredimo svoj život Bogu.“.

Svakodnevno ja se osvrćem na dan koji je na izmaku i razmišljam da li postoji neka osoba koji sam povredio nečim što sam rekao ili uradio, da vidim da li sam reagovao ili učinio nešto iz straha ili sebičnosti, i da zabeležim dobre stvari koje sam uradio tako što sam bio ljubazan, zagrlio nekoga ili uputio reči podrške tamo gde je trebalo. Možemo se zaprepastiti nekada kada vidimo koliko smo dobrih stvari učinili.

Nasuprot tome možemo biti demoralisani mnogobrojnim stvarima koje su loše a koje još uvek radimo. Pitamo se da li smo zaista postali bolji ljudi i možemo pokušati ubediti sami sebe da bi bila bolja opcija da ne radimo korak 10. Na kraju krajeva, veoma je depresivno svakoga dana susretati se svojim pogreškama! Ali primetite da korak 10 kaže: „ i kada pogrešimo odmah to priznajemo.“. Ne kaže „ako“ pogrešimo. Bog je realista. On zna da mi nikada nećemo biti savršeni u ovom životu i znaš šta? To njemu ne predstavlja problem.

U 1. Jovanovoj 1:8-10 pisac kaže: „Ako tvrdimo da smo slobodni od greha, lažemo samo sebe. Takva tvrdnja je besmislica. Sa druge strane ako priznamo svoj grehe- mi čistimo svoju dušu od njih- on nas neće izneveriti; on će sebi biti veran. On će oprostiti tvoje grehe i očistiti nas od svake nepravde. Ako tvrdimo da nikada nismo grešili, mi smo kontradiktornost Bogu– činimo ga lažovom. Takva tvrdnja samo pokazuje koliko ne poznajemo Boga.“

U Jovanu 3:21 Isus kaže; „ Ali ko god da živi u istini dolazi na svetlost...“ Korak 10 dovodi nas svakodnevno pod Božije svetlo  i to  nam osigurava duhovno zdravlje. Kroz njega vidimo vlastite greške, preuzimamo odgovornost za njih i odmah ih priznajemo. Američki pesnik Kimberli Džonson daje nam jedan dobar savet: „ nikada ne upropašćavaj izvinjenje izgovorima“. Još jedan dobar savet je da ti pređe u naviku momenatlno izvinjavanje za greške u vreme kada ih uradiš. Tako da nećeš morati na kraju dana da ih zapisuješ na svoju listu!

Mi nećemo raditi sve ovo jer se želimo deklarisati kao sveci ili zbog toga što ćemo imati koristi od toga ili poboljšati sebe. Istina je da to radimo radi toga što ne želimo da se vratimo u naš zavisnički način života. Mi želimo život i želimo ga u punini, i svaki drugi put vodi u smrt.

Hajde da se molimo:
 „ Dragi Isuse, zahvalan sam ti što si me bezbedno doveo ovamo. Hvala ti što mi daješ korake da bih mogao živeti drugačiji život i to život u svoj svojoj punini. Molim te pomozi mi da vidi kada uradim ili kažem pogrešne stvari  i daj mi milosti da ih odmah priznam bez opravdavanja. Hvala ti što se moj život već menja i što polako postajemo osoba kakva sam duboko u sebi uvek želeo da budem.Amin“

четвртак, 28. јул 2011.

In memory Džon Stot


Danilo 12:3: “Koji su bili razumni sijače se kao svetlost nebeska i oni koji su narod pravdi učili sjajiće se kao zvezde uvek i doveka.“


Juče, 27.7.2011. preminuo je veliki Božiji sluga i velikan evanđeoske vere – Džon Stot. Njegov primer, stil propovedanja, biblijski komentari i knjige su bili (i jesu i dalje) veliki uticaj na moj život. Sveto pismo nas uči da se sećamo naših učitelja i da im odajemo čast. Ta čast pripada Isusu Hristu, Gospodu našem, ali i Džonu Stotu koji ga je tako verno sledio.

U nastavku bloga prenosim pismo od Lozanskog komiteta za svetsku evangelizaciju, kojim smo obavešteni da je Džon Stot otputovao svojoj kući, pošto smatram da prenosi suštinu poruke o životu Džona Stota.

„Draga braćo i sestre u Hristu,
Danas (27 jula 2011) „Ujak Džon“ (kako smo ga zvali) otišao je kući da bude sa Gospodom. Sada je sa Onim koga je služio ceo svoj život i u koga je stavljao svoje pouzdanje.

Džon Stot je uticao crkve širom sveta na mnogo načina. Možda je njegov najznačajniji doprinos jasno i snažno definisanje evanđeoskog verovanja, koje je Stot uvek doživljavao kao biblijsku veru, zasnovanu na Novom zavetu. Evanđeosko hrišćanstvo je za Stota, uvek bilo izraz istorijskog, ortodoksnog hrišćanstva.
Krst Hristov je uvek bila njegova centralna poruka. Stot je propovedao Krst kao jedini put pomirenja sa Bogom za ljudski rod.

Vaskrsnuće Hristovo je bila velika nada njegovog života, kao što je ujedno i za celo čovečanstvo, i nada za život posle smrti. Tu realnost sada Stot i doživljava, kao i nagradu i potvrdu za sve njegove propovedi i za sve ono za šta je živeo služeći u Londonu i širom sveta.

Možda više nego i jedna druga osoba u prošlom veku, Džon Stot je obnavljao pouzdanje u autoritet Božije Reči i centralno mesto biblijskog propovedanja i naučavanja. Inspirisao je mnoge evanđeoske vernike širom sveta ka snažnoj i jasno afirmaciji biblijskih istina a u isto vreme je naglašavao da takvo propovedanje mora biti propraćeno karakterističnim, pobožnim hrišćanskim životom.

Bio je sposoban da zajedno objedini, u konstruktivno biblijski zasnovanoj tenziji, strastveno predanje evangelizaciji, zajedno sa značajnim predanjem služenju ljudima u potrebi, patnji i slomljenosti. Taj pristup je najbolje izražen u Luzanskom zavetu (http://bera-kahristu.blogspot.com/2010/12/lozanski-zavet-celokupni-prevod.html), koji je on sastavio i koji predstavlja jedan od najznačajnijih evanđeoskih dokumenata u 20 veku.

Gde god da je Džon Stot putovao da poučava, ohrabrivao je „duplo slušanje“. Pod tim je mislio na slušanje glasa Duha Svetog kroz Njegovu Reč, i na slušanje glasa onih koji su u potrebi u našem slomljenom svetu.
Stot je bio poznat po ljubavi za studente iz zemalja kojima su resursi manje dostupni. Bio je potpuno predan pomaganju i ohrabrivanju pastora i studenta u Africi, Latinskoj Americi, Bliskom Istoku… Na svim tim mestima su ostali njegovi prijatelji.

Crkva u UK i po svetu je bogatija za njegov život. Njegov jednostavni životni stil, njegovo moćno propovedanje i jasnoća njegovih misli i izraza, njegove knjige pisane jasno i duboko, uticale su na hiljade i hiljade ljudi širom sveta.

Tužni smo zbog njegovog odlaska, no ohrabreni poznavanjem njegovog velikog pouzdanja i životne nade u Hrista koji je za njega sada potpuna realnost.

Danilo 12:3: “Koji su bili razumni sijače se kao svetlost nebeska i oni koji su narod pravdi učili sjajiće se kao zvezde uvek i doveka.“

Bili smo blagoslovljeni uticajem čoveka koga smo toliko puno voleli. Dajmo čast Hristu Isusu, a odajmo čast i Džonu Stotu, koji je živeo svoj život na slavu Božiju i radi dobrobiti crkve širom sveta.

U Hristu Isusu,
S. Douglas Birdsal
Executive Chair, The Lausanne Movement
Lindsay Brown
International Director, The Lausanne Movement“

среда, 27. јул 2011.

Mene, mene pošalji!!!

Pripremam propoved za sahranu. Pokojnica je mlada, svega 26 godina. Umrla je od posledica drogiranja. Heroin je pobednik u ovom slučaju. Kada god čujem da je neko završio život zbog heroina u meni se bude nekoliko osećanja.

BES - jer je heroin pobedio. Zlo je u jednom životu nadvladalo. Bes zbog naše slomljene prirode, koja omogućava da budemo zarobljeni i koja nas vodi u grob. Znaš da te nešto uništava a sve jedno to uzimaš. Znaš da te nešto ubija a ne možeš bez toga. Znaš da si nesretan zbog toga što uzimaš, a sa druge strane izvor tvoje nesreće postaje jedini izvor sreće (tih kratkih pola sata ili koliko god) dok potraga opet ne krene. Krug koji uništava, krade ljudskost i svako dostojanstvo čoveku, a na kraju grob. Kako je to rekao Biskup Royl "Svaki grijeh ima puno nesretnih zarobljenika vezanih lancima za ruke ili za noge. Jadni zarobljenici hvališu se svojom neograničenom slobodom a ne postoji veće ropstvo od njihovog. Grijeh je najteži od svih gospodara. Jad i razočarenje, očaj i pakao su jedina plaća koju grijeh isplaćuje svojim slugama." I zbog toga sam besan.

ŽALOST - jer je heroin pobedio a postojao je izlaz. Hristos koji je umro na krstu da slomi okove naših greha. Mogla je biti slobodna, radosna, puna života samo da je prihvatila Njegovu slobodu. Znam da je tako, družim se sa momcima i devojkama koji su godinama slobodni i koji žive pobedonosan život. Znam da je tako, svaki dan sam sa momcima u Centru Duga (reh. centar za heroinske ovisnike) i vidim u njima neverovatnu promenu kada dožive susret sa Vaskrslim Hristom. Vidim nadu u njima kada dožive Njegovo bezuslovno prihvatanje, ljubav, oproštenje i šansu da počnu život iz početka. I zato sam žalostan, ova životna priča je mogla drugačije da se završi!!!

ODLUČNOST -  jer je heroin pobedio, ali ne pobeđuje uvek!!! Postoji izlaz. Može se doživeti sloboda. Svaka osoba kojoj se pomogne je jedna velika pobeda. Kažu da ne postoji veća zavisnost od heroinske (što nisam sigruan da je tačno), ali Hristos je veći i jači i moćniji od heroina.

Moj Gospod Isus Hristos je rekao ja sam došao onima koji su slomljenog srca, zarobljeni, slomljeni (Luka 4), i plakao je kada je video ljude bez nade (Jovan 19), i pozvao je nas da mi nastavimo Njegovo delo - doneti SLOBODU. U Isaiji proroku, Bog pita - koga da pošaljem, ko će da ide da donese vest. Isaija odgovara - evo idem ja, mene, mene pošalji (Isaija 6). Danas opet u mome srcu odluka "mene, mene pošalji".  Za slomljene, za ranjene, za slepe, za izgubljene... narkomane, alkoholičare, bludnike ovog sveta!!!


уторак, 26. јул 2011.

Šta me čini vrednim - potraga za identitetom?

Sloboda u Hristu (izvod iz lekcije 5, materijal koji koristimo u Centru Duga radi pomoći heroinskim zavisnicima)

Naš identitet u Hristu - Preplavljujući savez sa Hristom

Izjava 5: Mi nismo alkoholičari, narkomani, zavisnici ili suzavisnici. Mi smo deca Božija koja veruju u Hrista, i koji veruju da je On naš život i sloboda. Vežbanje „pogrešnog“ identiteta može pojačati laž da mi moramo da grešimo. Mi smo deca Božija koja se bore da prebrode iskušenje alkohola, seksa, droge, i mnogih drugih greha koji nas tako lako zaustavljaju. Mi nismo grešnici u rukama besnog Boga. Mi smo sveci u rukama Boga ljubavi. Mi možemo sve učiniti kroz Hrista koji nas snaži (Filipljanima 4.13). 



U poslednjem poglavlju govorili smo o tome da su najefikasnije laži, one koje Sotona koristi da te drži u ropstvu, vezane za tvoj identitet u Hristu, za pitanje ko je Bog, i za tvoj odnos sa Njim. U ovom odeljku ćemo razmotriti istinu ko smo mi u Hristu i otkriti laž onoga "koji optužuje braću dan i noć" (Sotona). Osnovna tendencija „palog“ (od Boga odvojenog) čovečanstva je da muškarac dobija identitet kroz karijeru, a žene kroz to da imaju i podižu porodicu. Kroz razaranje osnovne porodice, krajem dvadesetog veka, mnoge žene traže identitet takođe kroz karijeru. Suština je da ljudi imaju tendenciju da dobiju identitet iz onoga šta rade.
U prodavnicama se prodaju majice sa natpisom; «Lov je moj život», «Pecanje je moj život», ili fudbal, ili šetnja... Lov? Pecanje? Fudbal? Apostol Pavle bi rekao - «Uzmite život!». On stvarno jeste rekao «Za mene, život je Hristos, a smrt je dobitak» (Filipljanima 1:21.)
Probaj da staviš bilo šta drugo u tu izjavu "Za mene, život je (moja karijera, studije, porodica, deca, novac, posedovanje, služba)" -  i smrt će biti gubitak. Problem je staviti druge vrednosti, zadovoljstva ili hobije u ovu izjavu, jer svaku od navedenih stvari možeš izgubiti u svakom momentu i nikada je ponovo zadobiti. Jedan gimnastičar koji se kandidovao za olimpijadu je rekao «Svaki dan od pete godine, trudio sam se da se spremim da uđem u olimpijski tim i ništa drugo. To ja želim. To je moj život». Na žalost on nije uspeo da uđe u tim.  
UČINITI LIČNU PROCENU
1. Napiši u par rečenica, kako bi predstavio sebe nekome ko te nikada nije sreo?


2. Daj kratak opis ko su sledeći ljudi:
Bil Klinton
Majkl Džordan
Vlade Divac
Madona
Bili Grejm
Vesna Zmijanac
Majka Tereza

Šta je bila prva stvar koja ti je pala na um kada si video njihova imena? Verovatno si napisao njihovu profesiju. Da li ti je, možda, pala na um ideja da su oni neko ko je kreiran na sliku Božiju ili da su nečije dete, otac ili prijatelj? Mi smo programirani da identifikujemo ljude ili sebe kroz ono šta radimo. 


3. Šta je Pavle mislio kada je napisao, II Korinćanima 5:16?

4. Koliko značajno na tvoj osećaj vrednosti utiče...
Socijalni status?
Obrazovanje?
Dostignuća?
Izgled?


5. Da li bi i kako bi se odrazilo na tvoje samo- shvatanje, ako bi se nešto desilo i uništilo tvoja dostignuća, socijalni status i sposobnost delovanja? Da li se to može desiti?



6. Šta misliš da je bila pokretačka sila u tvom životu?


7. Kako i gde si pokušao da pronađeš prihvatanje, sigurnost i značaj?

8. Kako si pokušao da se dokažeš pred sobom ili pred drugima, da si u redu, prihvatljiv, vredan...?

Bez obzira koliko se mi trudili, svaki pokušaj samo–potvrđivanja će se srušiti pred neprijateljskim odbacivanjem ili gnevnim kriticizmom. Promašaj je igrati za pomoćnika trenera, ako si pozvan da igraš za Trenera. Čak i najpoznatiji ljudski treneri su bili izloženi kritici. Čak i ako živiš savršen život, neko će te optužiti. Postoji samo jedan koji je živeo savršenim životom i sve pozvao sebi kroz raspeće. Kao i Hrist, mi smo «odbačeni od ljudi, no izabrani i dragoceni u očima Božijim» I Petrova 2:4. Uspeh je prihvatiti Božije ciljeve za naš život i, uz Njegovu milosti, postati ono na šta nas je on pozvao da budemo. Niko ne može taj cilj blokirati osim nas samih.  
Laž: Ko sam ja, određuje ono šta ja radim, i pošto sam ja proizvod moje prošlosti, ja sam zato zavisnik koji se nikada neće promeniti. 


Od suštinskog je značaja za tebe da razumeš ko si u Hristu, ako ikada želiš da živiš produktivan i slobodan život. Niko ne može da se konstantno ponaša suprotno tome kako sebe vidi. Problem nije šta radiš, problem je u šta ti veruješ. Odgovor nije u tome šta treba da radiš, nego šta je Bog već za tebe uradio i da to  prihvatiš u veri. Osoba koja razume ko je u Hristu i hoda sa verom, prema onome šta je Bog rekao da je istina, neće završiti u samo- destruktivnom ponašanju.

Istina: Ono šta ja radim, ne određuje ko ja jesam. Ono šta ja jesam, određuje šta ja radim. Ja sam dete Božije i ja sam živ u Hristu. Ja nisam zavisan. Ja sam novo stvorenje u Hristu kome je oprošteno, koji je očišćen i opravdan pred Bogom.


Razmišljao sam jutros dok sam radio sa momcima u Centru ovu lekciju, o istinitosti ovih reči. Koliko smo samo programirani da sebe vidimo kroz uspeh, postignuća, karijeru... I onda se to sruši, i sruši se ceo naš svet. A ujedno ni mi hrišćani (a posebno pastori), nismo imuni na bolest definisanja svoje vrednosti kroz uspeh. 
Veliko je olakšanje da znaš da ne vrediš u zavisnosti koliko si uspešan u onome šta radiš, nego nam je vrednost određena kroz Hristovu žrtvu na krstu. Ja sam Božije dete, i to mi daje vrednost. Jovan 1:12 - "A svima koji ga primiše dade vlast da se nazovu deca Božija, onima koji veruju u Njegovo ime". Zato mogu i da doživim neuspeh, čak i katastrofu, ali moj osećaj vrednosti ostaje naoštećen, jer ne zavisi od mene, nego mi ga je Bog već dao. Lepota Božija :-)


Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...