Spremni smo da dozvolimo Bogu da ukloni naše karakterne mane! (12 Koraka AA)


Korak 6 kaže: „Potpuno smo spremni da dozvolimo Bogu da ukloni sve naše karakterne mane“. Šta to znači u praksi? Šta su to „karakterne mane“? 

Pioniri u programu dvanaest koraka nam daju dosta kratku listu osobina za koju veruju da nas sprečavaju da živimo život gde ćemo biti nagrađeni i zadovoljni.

Oni su istakli: strah, sebičnost, mržnju, zavist, samovolju, nepoštenje, neosnovani  ponos ( oni to zovu oholost), samosažaljenje, nesigurnost i nevoljnost da se preuzme odgovornost za svoj sopstveni život. Ove stvari duboko ukorenjene u našu ličnost ne samo da nas sprečavaju da budemo zdravi, već ukoliko ostanu u nama, one će nas na kraju i dovesti do pada.

Pošto prepoznamo ove iskrivljene i sebične stavove mi moramo biti spremni da ih pustimo da odu, ali to i nije tako lako kako zvuči. Kao zavisnici mi jako dobro znamo da smo, bez obzira koliko ne volimo svoju zavisnost, još više prestrašeni od pada u veliku crnu rupu koja nas, prema našem uverenju, čeka ako prestane naša zavisnost. Mi više volimo ono što je poznato od onog nepoznatog,  i za koji stepen smo srećniji u sigurnosti naše bede koju poznajemo, kada je uporedimo sa nesigurnosti koju nosi nepoznata budućnost.

Dobra vest je da, pošto je ovaj kurs zasnovan na duhovnoj osnovi , više smo nego sigurni da možemo ispuniti duhovnu prazninu koja će ostati nakon uklanjanja našeg kompulsivnog ponašanja i za svaku jednu karakternu manu koju smo naveli na našoj prethodnoj listi (strah, sebičnost, mržnju, zavist, samovolju, nepoštenje, neosnovani ponos, samosažaljenje, nesigurnost i nevoljnost da se preuzme odgovornost za svoj sopstveni život) postoji suprotni kvalitet koji nam je dostupan kroz Božijeg Duha i to ćemo pogledati u koraku 7. Ali o tome sledeće nedelje. A šta je sa ovom nedeljom? Korak 6 možemo parafrazirati i ovako „spreman sam da se dobrovoljno pokorim svakoj promeni koju Bog želi da unese u moj život.“

To je lakše reći nego uraditi! Svako od nas bi bez sumnje bio ekstremno voljan da neke karakterne mane nestanu što pre to bolje. Ali sve mane? Kada smo prvi put odlučili da dođemo na ovaj kurs najverovatnije smo već došli do tačke da želimo da prestanemo sa opijanjem, drogiranjem, ili da se pokoravamo impulsu da se konektujemo na internet stranu sa pornografskim sadržajem. Spremni smo da uradimo sve da bi se oslobodili ovih mana.  Ali želim li da prestanem da sebe stavljam uvek na prvo mesto? Prestanem da lažem? Spreman da se odreknem svih svojih mržnji i gorčine? Na kraju krajeva sve ove stvari su bile sastavni deo moga života i poput korova u bašti njihovo korenje je duboko i uporno jer je do sada bilo dobro đubreno i raste već decenijama.

U ovom koraku vi i Bog zajedno iskorenjujete svaku karakternu manu posebno – bez izuzetka! Večeras mi ispitujemo kako možemo biti spremni da dozvolimo Bogu da ukloni sve ove karakterne mane.

Prva stvar je da podsetimo sebe da je Bog uvek pažljiv i strpljiv sa nama. On nas nikada ne prisiljava i ne nameće nam svoju volju. Sećate li se koraka 3? Doneli smo odluku da predamo svoju volju i svoje živote Bogu na staranje. On je čekao da ga mi pozovemo u svoj život. I u ovom koraku mi moramo biti u potpunosti spremni. On neće doći i počistiti kuću ukoliko ga mi ne pozovemo unutra.
U knjizi anonimnih alkoholičara, Dvanaest koraka i dvanaest tradicija- govori se o onomo što oni zovu „ključ voljnosti“. „Sve što nam je potrebno jeste ključ, i odluka da otvorimo vrata. Postoji samo jedan ključ, i on se zove voljnost. Jednom otključana voljnošću vrata se skoro sama otvaraju, gledajući kroz njih mi ćemo videti puteljak pored koga stoji natpis. Na njemu čitamo „Ovo je put ka veri koja funkcioniše“ …Svakom početniku koji je svetski orijentisan i praktičnog uma, ovaj korak se čini težak, čak i nemoguć… Na sreću, mi koji smo ga probali, sa istim sumnjama, možemo posvedočiti, da svako, ali baš svako, može krenuti tim putem. Dalje bi još mogli dodati da početak, čak i onaj najmanji, je sve što nam je potrebno.“

Kralj David u Psalmu 143:10 kaže Bogu; „ Nauči me da tvorim volju tvoju, ti si moj Bog, Neka me tvoj dobri duh vodi.“ Jednostavno rečeno mi moramo prepustiti kontrolu,  ili kako kaže jedan stari kliše „pusti i pusti Boga!“.

Drugo pošto smo prepustili kontrolu moramo ići polako i nepokolebljivo. Opet odlomak iz Dvanaest koraka i dvanaest tradicija „ Kada smo jednom stavili ključ voljnosti u bravu i ostavili odškrinuta vrata, otkrivamo da ih uvek možemo otvoriti još više. Samovolja ih uvek može ponovo zatvoriti, što se povremeno i dešava, ali će se otvoriti onoga momenta kada mi stavimo ključ voljnosti ponovo u bravu.“

Ovaj kurs nije serija brzih opravki gde mi svake nedelje pritisnemo po jedno dugme koje nam reši određeni niz problema a onda se mi bacimo na sledeći niz- pritisnite dvanaest dugmadi brzo jedno za drugim i novi život vam je zagarantovan.

Mada ovaj kurs funkcioniše u određenom vremenskom okviru, Bog ne. Naša odgovornost je da damo Bogu prostora da radi i on garantuje da će se on to obaviti u Njegovo vreme. Na ovom kursu mi ne tražimo samo da se Bog pozabavi našom zavisnošću, mi tražimo od njega da se on pobrine za karakterne mane koje uzrokuju tu zavisnost. Naša zavisnost i kompulsivno ponašanje su samo simptomi dublje slabosti.

Vraćajući se na analogiju korova u vrtu, greh i zavisnost su korov koji će nastaviti da rastu i ponovo se pojavljuje sve dok ne iščupamo koren. To je koren, moje karakterne mane su moj problem.
U svakom slučaju stvari koje mi kompulsivno radimo, zavisnost, su greh (korov). Koren, karakterna mana, je moje nisko samo poštovanje koje su doneli razni događaji na kojima sam ja doprineo gajeći mržnju. Dakle u ovom koraku Bog i ja treba krenemo na manu- na koren problema niskog samopoštovanja i neoproštenja- koje je uzrokovalo i hranilo moj zavisnički izbor.

Očigledno ovo nije vežba koja se radi za jedan dan. Trajaće mesecima možda i godinama, ali će to Bog uraditi jer je On to obećao! „Otvori se pred Bogom, ne zadržavaj ništa; on će uraditi sve što treba da se uradi.“ Psalam 37 :5

Treće, prepoznajući potrebu za promenom i dozvoljavanje da se ta promena desi su dve različite stvari. Između te dve stvari postoji praznina koju stari neprijatelj strah jedva čeka da popuni.
Strah zauzvrat pokreće našu staru zavisnost od samo-kontrole  i mi se vraćamo na korak 1 , poričemo postojanje problema i pravimo se kao da imamo moć da dovedemo sve u red, iako smo proveli ovde dva meseca dolazeći do zaključka i otkrivajući da je to ono mesto odakle je sve i pošlo po zlu.
Svi koraci o kojima samo govorili na ovom kursu su izrađeni na temeljima na kojima ovaj Korak 6, odlučujuća predaja, počiva. Ovaj korak ne funkcioniše ako mi još uvek pokušavamo da delujemo prema svojoj volji. Nama je potrebna Božja pomoć u svemu inače smo osuđeni na propast.
Isus u Jovanu 15:5 kaže; „ Ja sam čokot, a vi ste loze. Ako neko ostane u meni i ja u njemu, on će ubrati mnogo ploda, bez mene ne možete ništa.“ Petar to u 1. Petrovoj 1:13-16 kaže ovako: „ Zato, zasucite rukave, stavite svoj um u pogon, budite u potpunosti spremni da primite poklon koji ćete dobiti kada Isus dođe. Nemojte lenjošću da upadnete u one stare kanale zla, čineći ono što želite da činite. Neznate ništa bolje od toga; sada znate. Kao poslušna deca, dozvolite sebi da budete uvučeni u život oblikovan Božijim životom, život pun energije i koji gori svetošću. Bog je rekao; ´Ja sam svet, budite i vi sveti.´“

1 коментар:

  1. Korak 6 kaže: „Potpuno smo spremni da dozvolimo Bogu da ukloni sve naše karakterne mane“. Šta to znači u praksi? Šta su to „karakterne mane“? Lekcija koju sam jutros radi u Reh. centru "Duga"

    ОдговориИзбриши