среда, 02. март 2011.

Povodom još jednogu ubistva u Pakistanu!

U Pakistanu je danas (2.3.2011.) ubijen još jedan ministar (o prethodnom povezanom ubistvu  pisao sam u blogu „Progonstva znak Hristovog prisustva na zemlji“ .) Ovaj put je ubijen ministar za prava manjina Šabaz Bati. Razlog je njegovo protivljenje zakonu o blasfemiji, tj bogohuljenju, zakonu koji posebno pogađa pripadnike manjih verskih zajednica, a među njima i hrišćane.

Među osuđenima na smrt zbog blasfemije je i Asija Bibi, četrdesetogodišnja hrišćanka, iz zabiti Pakistana. Njen greh - rekla je da je Muhamed mrtav, a da je Hristos vaskrsnuo i živi. Lokalni imam je rekao da ako je vlasti oslobode da će on uceniti njenu glavu. O tome sam pisao u blogu Radost zbog smrtne kazne - priča o Aziji Bibi.

Sada je ubijen i Šabaza Bati. Pre neki dan sam čitao njegov intervju, u kome je rekao da ga neće zaplašiti i da će nastaviti da se bori protiv ovog zakona, uprkos pretnjama. Delovao je iz svog uverenja da je nepravda nedopustiva. To mu je bio jedini motiv. Više o njegovom ubistvu možete pročitati u vestima B92.

Veliki borac za prava Dr. Martin Luter King je rekao: „Kukavičluk pita: da li je bezbedno? Konsenzus pita: da li je popularno? Savest pita: Da li je ispravno?“ Očigledno, Šabaz Bati je postavio pitanje savesti. Na sahranama naš narod zna da kaže pokojniku „slava mu“. Kao evanđeoskom hrišćaninu te reči mi teško pređu preko usta za nekog čoveka. Međutim, za ovog čoveka te reči mi stalno dolaze u um. Slava mu jer je sledio svoju savest i postavio pitanje „Da li je ispravno?“, neka mu to Bog uračuna u pravednost.

Misao koja me takođe na napušta jeste – a ja? Koje pitanje ja postavljam? Kukavica – uhvatim sebe često. Put popularnosti – možda još češće. Pitanje savesti – ređe, ali bi jako voleo više. Neka mi Bog pomogne u mom ne verovanju! 

Primer ovog čoveka me inspiriše. U ovom razmišljanju setio sam se reči Filipa Jensija:

U mojoj karijeri novinara, intervjuisao sam različite ljude. Gledajući unazad mogu da ih podelim na dve grupe: zvezde i sluge. U zvezde spadaju: poznati sportisti, glumci, muzičari, poznati pisci, voditelji TV emisija i slični. Iz svog ograničenog iskustva mogu da kažem da su ovi «idoli» najbednija grupa ljudi koje sam ikada sreo. Većina od njih ima neuspešne ili propale brakove. Skoro svi su bepomoćni bez psihoterapije. Velika ironija je da ovi heroji «veći od života»  boluju od teške sumnje u same sebe.
Takođe proveo sam vreme i sa slugama. Ljudi kao što su Dr. Pol Brent, koji je radio dvadeset godina među najsiromašnijima u Indiji, ljudima bolesnim od gube. Ili da spomenem humanitarne radnike u Somaliji, Sudanu, Etiopiji, Bangladešu ili drugim mestima na kojima ljudi pate. Divio sam se i poštovao ove sluge, navodio sam ih kao svetle primere. Međutim, nisam bio spreman da im zavidim.
Ali danas, kada razmišljam o ove dve grupe, zvezdama i slugama, sluge svakako zaslužuju čast i pobedu. Oni su radili za male plate, duge sate bez aplauza, «traćili» svoje talenate i sposobnosti među siromašnima i neobrazovanima. Ipak, nekako su u tom procesu gubljenja svojih života pronašli pravi život. 
Beređi Dušan Bera

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...